20. октобар
Поводом отварања Пионирског града
„нашој земљи поклања се огромна пажња деци. У
периоду изградње соци_ јализма — када је Основ тешка — индустрија — многе
стотине милиона сваке године се издају за побољшање услова живота деце, И лично друг Ти_ то таји огромну љубав према деци, Ко је присуствовао 080годишњем пријему пионира код друга Тита — поводом прославе пионирског дана — и ранизе ма ком сличном сусрету деце са другом Маршелом, могао је то најнепосредније осетити,
О деци се води брига од њи. хових најмлађих дана. Подижу Фе јасле за децу до три годисте и обданишта за децу преко трт године до поласка у шко_ лу. По школама је све више ђачких кухиња, а млечни дечји ресторани отварају се по свим крајевима, града и до 1 септем. бра биће их 50 у Беопралу. Подижу се дечји домови, железни це и летовалишта.
=
После завршене школске го. дине многи београдски пионири отели су у летовалишта на мору и по шумама, Ту ће се пријатно одморити и освежити _ за рад у наредној години, Из вестан број пионира летује у Пионирском ограду, који је 10 овог месеца свечано Отворен. Отварању су присуствовали и пионири из зоне „Б" и Слободне Територије Трста, као и велики број родитеља.
У Пионнпрском гралу депа ће летовати у три прупе, У првој и другој групи биће 50 пионира из Загреба, 50 пионира железничара = 150 пионира из Београда, У трећој смени летоваће 200 пионира начелника штабова, одреда и чета из Београда; У Краљу ће се велика пажња посветити забави и културном раду. Реадиће кружок | младих техничара, група природњака И пртачки историски кружок, У оквиру кружока техничара радиће _ моделарска, _ бродарска, ваздухопловна и _радио-хорска група. Културни рад ће се одвијати кроз хор. фолклор, рецитације, драму ин литерарне секције. Литерарна секција ће приређивати вечери посвећне па шим писцима, У секцијама ће се, углавном, обнављати већ научене ствари.
Највише пажње обратиће се фискултури, која ће обухватити јутарњу гимнастику, спремање слетских вежби, такмичење у одбојци, кошарци и рукомету, скокове, трчање и борбене итре. Свака смена ће пред полсвак одржати фискултурни слет, Исто тако ће се организовати сусрети са претставницима Армије, књижевницима, научницима, ударницима и новаторима,
У Граду ће се приказивати фалмске претставе и организовати радио вмисије и приредбе са културно = уметничким и за бевним програмом.
о
Прва година рада м
ит =
.
узичких течајева
деле је дооре резултате
—+ оред музичких школа 0сновани су, У току прошле године у Београду, и музичкв течајеви. Течајеви
су отворени у Првом, Другом, Трећем, Шестом, Седмом рејону и на Чукарици. Сваки течај има отсеке за клавир, виолину и теоретску наставу. Течај Трећег рејона имао је и класу за соло певање, но није сигурно да ће се тај отсек одржати и у току идуће године, услед недовољног броја ученика-
Течајеви имају рангниже музичке школе а настава У њима трајаће по шест година. Њихови свршени ученици имају право на даље школовање, на Средњу музичку школу.
До сада постоје ниже музичке школе у Четвртом и Петом рејону. Сви су изгледи да ће се течајеви У Првом, Другом и Сељмом рејону, због добрих резултата постигнутих до сада, претворити у ниже музичке школе,
Прва година рада музичких течајева текла је под доста тетнким условима. Највећа нотешкоћа за успостављање једног нормалног рада У њима био је недостатак просторија. У већини случајева Они нису имали сопствене, сталне просторије, већ су били привремено У њима, или их делили са каквом другом установом, друтвом или школом. Тако је музички стечај на Чукарици, захваљујући предусретљивости управе _ културно - уметничког друштва „Стеван Бракус“, радио у нстим просторијама УПрвом рејону течај је радио У у заједничким — просторијама, са ватрогаоном четом, због чега и унутрашњи живот самог течаја није могао бити сређен пи задовољавајући.
С обзиром да већина течајана није била у могућности да дође до инструмената, то се њихов рад и вежбање скоро читаво време једино одвијао У просторијама музичког течаја, и оно што би се научило, то би се научило У школи. Та, појава свакако да је донекле, код поЈјединаца, кочила брже усавршавање и упознавање музичке вештине и уметности. Ипак, знатна већина располагала је потребним инструментима, сналазила се им позајмљивала.
Много је утицао на рад и недостатак ловољне количине нотног материјала-
И поред свих потешкоћа које су постојале у животу и раду музичких течајева постигнути успех био је врло добар.
У почетку, на свим течајевима, било је укупно уписано 405 полазника. док је на испите, на крају године изишло на полагање 429 ученика. Из тога се види да је број полазника стално растао и да су се течајеви омасовљавали и током године. Сви ученици изишли СУ
Београдска друштва обићи ће
== лан Градског савеза куле турно-просветних друштава предвидео је У току јула месеца, 88 иступа културно-уметничвих друштава и група по радилиштима Београда, Новог Београда, шумским ради“ лиштима, пољопривредним добрима и радничким одмаралиштима, Тим планом предвиђена су ми учешћа омладинских друштава.
на нашим градилиштима имаћемо прилике да видимо први пут како масовно наступају култур“ но-уметничке групе Београда са својим разноврсним програмом. тако ће на Новом Београду, У 79ку месеца јула, наступати следеће _ културно-уметничке _ групе: „Водовод“, „20 октобар“, „Ветсерум“, Пивара „7 јули“, Главна ауто-радионица, Министарство електро-привреде, „Макиш“, _ Одељење грађевина им „Икарус“, док ће група Завода за израду војне одеће иступити на грађевинским радилиштима у Београду.
на културним приредбама које се буду одржавале на великим радилиштима, узеће видног учешћа и омладинска културно уметничка друштва. Тако ће гру“ па Народне омладине Трећег рејона, средином јула месеца, извести свој програм пред градитељима Новог Београда. Омладин-
ска културно-уметничка друштва.
тесте мушке тимназије и Дентистичке школе, посетиће градитеље Аутопута и приказати им разноврстан м богат програм. централно омладинско културно-уметничтко друштво „Иво-Лола Ри-
бар“ гостује у Истарском Базе-
ну, где ње приказати песму и фолклор наших народа.
5 др жултурно-уметничких с дру-
штава-"на“ Новом Београду ће. и-
на полагање,
А
| 1 БЕН ЕРЕ АОВААААДЕВАПАЕАРАРАНИЕВАРАААввввеввва
ПН ННВ ИАЕА РОВОВЕ ПБ АОБА ние
5
сем (болесних и службено онемогућени, за које ће бити одређен јесењи рок. На испитима био је редак случај да неки ученик није положио
Деци сиромашних родитеља, социјално угроженој, омогућено је бесплатно учење.
На завршетку испита музички течајеви одржали су јавне часове, где су ученици показали своје успехе и лостигнућа У првој години музичког рада. Нарочито је успео јавни час полазника музичког течаја, : Другом рејону.
Наставно особље на течаје-
вима сачињавали су спремни музички стручњаци и педагози. Током читаве године они су били заинтересовани својим радом и стајали у сталном додиру са ученицима.
Запажено је да је у свим течајевима нарочито добре резултате дала класа виолине, која је уједно и дала најбоље резултате. Примећује се да је недовољан број полазника са гудачким инструментима и да би ту класу ученика требало повећати у свим музичким течајевима» Са новом школском годином
наићиће и нове потешкоће. За
њих се већ сада треба припре- · "мати. Треба предвидети откла-
њање свих техничких Слабости, повећавање чланства по музич-
ким течајевима и стварање боље организације рада са уче-
· ницима. Велику помоћ могу да
пруже културно-уметничка дру штва Београда, пружајући на расположење недовољно искоришћене просторије, нарочито преко дана када друштва 0бично не одржавају пробе, музичким течајевима који су и онако у врло тешком – положају. СТРАНА 5
4)
ај атој
| па 9 Ми . . пе 46ко!
мушки, женски
га средњи род
едан занатлија упитао је професора:
— Молим вас да ми објасните да ли смо ми занатлија мушког или женског рода. Знам да се каже „један занатлија“, им сви то кажу. Али док неки веле: „Наши занатлије старају се...“ и тако даље, дотле други опет говоре: „Наше занатлије...“ м тако даље. Шта је то с нама занатлијамат — има ли смисла, одговорио је професор. Можда и нема. Али у језику много шта није логично, па ипак је уобичајено и зато пра-
ЗАВЕО ВЕРЕНА авиавививенлининмнинееилениввввевелниннниннивамиииинивнинининииимммеивниноннвтинлаввевиннинилвевемнишвлививеннннинвваоивнимитивнити=
Три велике радионице
ликовних уметника — мајстора
зграде се у
ећ се дуже времена у Београду ради
ва изградњи три велика мајсторска атељеа за наше мајсторе - сликаре Ђорђа Атдрејевића Куна ти Мила Милуновића, као и за старог мајсторачвајара Тому Росандића.
Сва три атељеа граде се на најпогодвијим „просторима на Топчидерском Брду, у околини такозване „Звезде“, пде ће бита доста светлости, мира и ваздуха за озбиљан, системавски рад. Завршетак радова на изградњи атељеа предвиђа се почетком #0вембра, тако да ће, вероватно, већ у току зиме, у новоподигнутим радионицама моћи да се одвија нормалан рад, двоструко значајан. Он треба да пружи вова, бројна и зрела уметничка дела, рађена под контролом наших мајстора, а једновремено, захваљујући тој уметничкој контроли, усавршаваће осе, сталном праксом, нови -сликари и вајари, Они ће, поред осталих ликовних уметника, како се.с правом очекује, покривати слободне видове ваших #овоградњи сликама, фрескама «и рељефима, украсиће наше установе скулптурама и обележиће наше тргове споменицима.
Масторски ће се ученици примати на бснову расписаних конкурса, уз потребне услове п јуметничке квалитете. _Мајсторсликар Мило Милуновић примио је већ, на основу конкурса, пет ученика, док се очекује да мајстор-сликар Ђорђе Андрејевић Кун објави конкурс за примање ученика септембра месеца. 5
Сваки мајсторски ученик добијаће највећу могућу стипендију, а њихово усавршавање у мајсторским радионицама трајале четири године, ва које ће се време ученици бавити шекључиво праксом. Мајсторски ће ученици радити и своје сопствене, самосталне радове, под надзором мајстора, а исто ће тако помагати и мајстору на вели«им уметничким рацовима, које ће мађсторска радионица израђивати; На тај ће се начин остварити прави ученичко-сајрадиијч ки однос мајсторсках ученика према мај стору, који ће бити добра подлога за оства ривање заједничких уметничких дела и преношење искустава. ј
У мајсторским _ атељенма ученици ће шмати на расположењу велики заједнички атеље, погодан за израду и највећих уметничких радова, а поред тога радионицу, читаоницу т простран хол за одмор и де скусије, док ће мајстор имати то свој по-
Беотраду
мајсторске радионице сликара Ђ. Андрејевића-куна
Фасада
себав атеље. Свака мајсторска радионица имаће свога секретара, који ће се бавити административним _ пословима _ радионице, растерећујући на тај начин мајстора и ученике свих послова-који би их одводили од уметничкога рада.
Ученици ће бити обавезни да у мајсторским радионицама проводе на раду око седам часова дневно, но просторије ће им стајати на расположењу и за дужи рад, неограничено, шшто омогућује озбиљне студеје, сасвим у духу великих задатака која су постављени пред ове наше нове уметвичке установе.
Сваке друге године свака мајсторска радионица приредиће изложбу радова, која ће бити донекле смотра постигнутог њ урађеног. За што потпуније усавршавање мај сторских ученика прадвиђене су и екскурзије у иностранство, које ће трајати по је дан, или два месеца. Приликом ових посета великим светским уметничким центрима, У којима се чува много дела старих великих манстора, наши ће учепнци радити на копирању тих дела, студирајући композицићу, боје и технику њиховог рада.
Тако ће у Београду, вероватно већ ове зиме, радити у три мајсторске радионице, млади, талентовани ликовни уметници, трудећи се да савесно, у складу са нашом Ф0пијалистичком стварношћу, остваре дела, достојна оне брига и старања које им се указује. Од њих се очекује да допринесу својим фралом подизању злравога нивоа наше савремене ликовне уметности, да је очисте од свега формалистичког, лар-пурлартистичког и безидејног и да, у заједници са својим мајсторима и осталим нашим сликарима потпомогну даљи развој нашег ликовног пута, ком је већ дат јасан 4 одређен права.
ВАРВАРА АВАРА ОРНАМЕНТИ ЕВА
Културно-уметничке приредбе у јулу месецу
ступати: Бранко пветковић“, „Браћа Стаменковић“, „Иван ми дутиновић“, „Светозар Марковиће, „Радоје дДахиће, „Слота" Земун, ужикица Јовановић“ штанац“, „Слога“ — угоститеља, „Стеван Рајић“, „Давид Пајић“, „Стеван Филиповић", „Филип Кљајиће, „железник", „Полет“, „Стеван Бракус", „Крадимир“, „Братство“, „Грађевинар“", тде ће пред младим градитељима извести мешовите _ програме састављене из хорских, фолклорних и
оркестарских тачака. на грађевинским радилиштима
ним, буцмастим ми гостопримљ
14 фебруар — Срећан сам ја ч0. век. Данас сам сазнао да до свог станбеног објекта могу путовати не само „деветком" већ и црве-
сла“, „Слога“ =- Земун, „Стеван Рајић» и „јединство".
Код фронтовских и омладинских бригада У Панчевачком Риту, које доприносе бољем снабдевању нашег главног града, госто-
потоку, Бор.
ће приредбе:
КОЗЕРИЈА
С обзиром на велики број радника за предузеће „Пионир“ да„напредак“, велика градилишта
ковица, „Никола Тесла“ у Белом „јединство
у Руднику привредном добру ловиће“
по нашим бањама, где „Ђока » А
„Железник“, „Напредак“, Павловић“, „Радивоје Копарец", ници налазе одмора после напорСима Милошевић“, „Браћа „Нови Београд“ м „Филип Кљаног одржаће приредбе: Стаменковић“, „Бранко _ Цветко- _ јић“, рада, одр риред У виће, „Слога“ — угоститеља, »„Ра- на шумском радилишту Јужни Бањи Ковиљачи „Абрашевиће, у доје Дакић“, „Стеван Филипо- Жучај, близу Параћина, даће при- | редбу о културно-уметничко дру- укосвичкој Бањи „Бранко Цветдруштво „Абрашевић“ гостова- штво „Стеван Бракус“, док ће ковић“ м „Ђока Павловић.“
тер ме опет није пустио. сам имао цун џеп ситнине,
дуктеру „деветке> сам тутнуо под
„Мачва“, штапца, даће приредбу „Бока Пав-
вилно. У народној се песми каже: „Отуд иду две српске делије...“ Делије у мушком роду! А ако наше старе делије из десетерца
нису били мушкарци, нико није. Једно је логика, а друго је граматика.
Исто тако и у разним изразима има нелогичности, па опет су ти изрази сасвим правилни, ако су уобичајени.
Кажемо, на пример:
— Нашем малом Мићи окраћале панталоне...
А нису Мићи окраћале панталоне, него је Мића порастао.
Каже се затим:
— Упали пећ!
А нико нити да упали пећ, ватру у пећи.
Увек се говори:
— Затвори врата!
А врата се неће затворити него ће се приклопити; затвориће се соба.
И тако даље, и тако даље,
Има истина, таквих израза које смо примили из туђег језика. њих треба.да се добро чувамо и да их замењујемо нашим;
— Сад је пола осам!
— Дођи у пола четири!
— Видећемо се У три четврти на пет!
Товорити тако значи преводити нелогичности немачког Језика Српски се каже:
— Сад је седам и по:
— Дођи у три и пол
— Бидећемо се у четири и три четврти!
Кажу се, дакле, прво цели бројеви, па онда делови. „Пола че тири“ у нашем језику не значи ништа или, у најбољу руку, значи: два.
хоће нити може него ће упалити
Исти је случај и са питањем:
— Колико си старт
То је германизам.
Српски се каже:
—Колико имаш година7
Исто је тако смешно кад се чује или прочита:
„Дете старо три године...“
Зар је то дете старот И — зар је то логичног
Зато треба да избегавамо нелогичности страних језика, а наше, уобичајене, примљене, озакоњене не треба да нас збуњују.
Реч занатлија се збиља мало чудно понаша, а с њом и многа друге именице на — а, које су по граматици женског рода, а по значењу мушког: судија, делија, слуга и тако даље. У једнини као да су само мушког рода а у множини као да су само женског.
На пример:
»О томе је прво судио један су-= дија, а после су три судије су-= диле.“
Занатлије су сад мушког, сад женског рода, али некада могу бар изгледати као да су и сред-
НАНЕЛА АРАРАТ РОН ПАОЛА ВИП ЕНРИКЕА РЕВААВИАНЗАААИЕЕННУЕ
ИН
њег рода. Једно правило нашег у Београду даће приредбе: „Брат- ће у Руми, „Јединство“ у Остру- друштво „Никола Тесла» посети. језика каже: „Будућност“, _ „Горан“, _ жници, „Радивоје с Копарец“е У ти пољопривредно добро „Тодо- ПАРИ ПОН СВА к > -ра- Е „Стеван Бракус“, „Никола те Кијеву, „Радник“ у Брандук-Рра мин“, крај Смедерева. На пољо- пету пестона ако
даље) или бројне именице (сто, стотина, хиљада, милион, неколицина), уз које стоји увек број« ни предмет у другом падежу, тада може прирок стајати не само У множини (слагање по смислу — значењу) него и у једнини, а У том случају прироково је име У средњем роду. То се уосталом чешће чује:
„на конгрес је дошло триста осам занатлија“
„Судило је пет судија“,
код
трудбег-
Игко кон-
светски рекордер тркао се са коњем да би зарадио који долар. Смешно!... Ја се, ето, тркам са
Из једног
вим аутобусом који иде од трга Републике до неке тамо Роспи ћуприје. Нека је слава свим саобраћајним предузећима почев од „Ласте“ па до фабрике тротинета!
15 фебруар — Данас сам покушао да уђем у аутобус на полазној станици. Изгледа ла смо наљутили кондуктера погађајући се ко ће пре ући и — аутобус је отишао полупразан. До куће сам стигао „деветком".
9 март — Крај дунав - станице нас нет . шест мстрајних само смо се значајно погледали кад је аутобус стигао пре трамваја. „Видиш шта значи самоиницијатива: Нема оних глупих шина, трола, скретница. Ширина, батој“ А и аутобусу ширина — „тешкото" ~
дневника
играш. Видео сам како кондуктер покушава да отвори врата али због нечега не иде. Неко поред мене пеуморно доказује да кондуктер држи врата да их ми не би отворили. Клеветник!,. У канцеларију сам ипак отпутовао „деветком". ·
П април — Несрећан сам ја човек. Пео сам се на многа возила, једном чак и на тенк (у музеју, кад се чувар забленуо У паучи. ну) често размишљам и о међу. планетарном саобраћају, љ ето у овај поносни љутобус никако да убацим својих 65 килограма, На полазној станици прима 25
путника, а ја сам и данас бло 26-ти. Сем једног багрема, иза мене није било никеги, 7 плук-
нос хиљадарку. Просто из ината!
26 април — Опет сам на Дунавстаници. МИ спет он — мој мучитељ. И опет полупразан. Нас де. сетак гледамо у кондуктера, сладуњаво му се осмехујемо, спремни да његову професију прогласамо за најхуманију на свету. А врата опет остају затворена. У отпоздрав на наше стиснуте песнице кондуктер такође диже руву м, боже ме прости, као да показује шипак!ј.. Причипило нам се ваљда.
3 јуни — Данас сам опет био 26 ти — и наравно — последњи путник. заинатио сам се и трчао упоредо са. аутобусом до следеће станице. Кондуктер, неки душеван човек, храбрио ме кроз прозор, у аутобусу су, изгледа, скланали м опкладе. На другој станици био сам шести — а пропис је пропис! На тој станици се прима само пет путџпика Неки
аутобусом да бих му (ако га стигнем) платио три динара.
16 јули — Зна се — опет Дунавстаница. Само се сада кондуктер на нас сладуњаво осмехује. Као да вели: „јест“ да има места, зли и вас, брате, има доста. Што да се ја натежем са бројање Сагао сам се — тражим — и нај. зад сам нашао. Камен је сасвим пристојап за разбијање прозора на аутобусима. Замахнуо сама. Не!,. Ко зна шта се може из 0вога изродити. Неће ли можда радио Мешта јавити о борбама за железничку станицу »„дунав“7).., Ко зна колико транспорта може да одлети у ваздух — кроз ми крофон Москве!... Мећу!.., Возићу се убудуће само „деветком", а кад наиђе он, црвен, буцмаст, празан и немилосрдан — пљунућу пред њега упркос свим захтеви-
ма хигијене! им,