20. октобар

ОМЛАДИНА БЕОГРАДА ИСПУНИЛА ЗАДАТНЕ |

годишњег плана треће го-

шине (Петолетко омтажина

Београда о часно је изврштила своје затотие. _ Кроз те радне подвите она је _ успела да ојача, _ правилно и на време — Извршти најважније и најхнтније залатке који су се пред њу постављаши. овај временски пе-

(ја за тетуњетње птолу-

риол активи Народне омладнчоо

постали су, у мпого | мери, места на којима омладина расправља о својим задацима, о К у производњи, пде се ттојединин _ критикују за њихов слаб рад и пружа помоћ отима. којима је занпста потребна, Личне обавезо у току такмичења узело јео скоро 97 од сто чланова Народне омладине _ по предузећима и углавном (их испунило. Ово полугодиште значај но је и због тога што је наша привреда добила још 806 омук»диноких _ производних _ бригаља. Од 22.410 омладинаца који раде по норми успело је 20.070 да пребаци норму. За протеклих шест месеци проглашено је МЗ омладипаца за удартике, похваљено-је 2247 а 261 одликован,

Омлаштинека _ организација — ', у овом периолу, широко развила

свој на свим пољима дежатности. На фискултурном слету, ва кома је учествовало 9267

омладинаца _ испољила се снага и оптимизам омладине која је правтлно и мудро васпитавана поц окриљем _ Партије и њеног руководства. На културнонуметничким смотрама, које су биле приказ стваралаштва и могућности наше омладине, учествовала су 3384 омладинца. Кроз добровољан рад организација Народне омладине _ Београда _ дала _ је 470.000 радних часова, у новчаној вредности од 4,700.000 детара. Укуппо 30 омладинских радних бригала, са 4800 бригалиста, учествозало је ма нашим великим савезним актима.

Овај период такмичења значајан је и због тога што је још почетком 1949 године заказано другареко такмичење тиомеђу 9младинеких организација праљова: Новог Сада, Ниша, Крагу“ јевца и Београда. То такмичење дало је потстрек у раду рејонским ортанизаши ама и добрим

Живојин-Бвата

осле краћег боловања, од запаљења, плућа, умро је

Вукадиновић у Београду, у ноћи изме-

Пеле терт ара ПРЕТИ). _ђу 15 и 16 овог месеца,

Живојин-Бата Вукадиновић, новенар, књижевник и одличан познавашац српеког језика, члан редакњизе 20 октобра",

Живојин-Бата _ Вукадиновић, рођен је 16 септембра 1902 године у Ћуприји. Основеу. по. лу и тимназију свршио је у Ве_ отраљу, а универзитет, на #0ме је студирао германистику, похађао је у Бечу ин Београду.

Године 1923 Бета Вукадтновић ступио је у „Политику п од тата трошио његов плодан и разноврстан новинарски рад. Он је био дописник са стране, спетијаштни извештач т уредник рубрике. Писао је позоришне и жевижевне критике, ни једно. времено "развио плодну актив_ ност ва-посву 'тобижевтости. Он је написао две комедије низ ритвснвие ва ар (а Руртиша, елаолино дечјих комала = једночиики и мноштво слтиричних песама, ко. зерија = епиграма, од којих је велики број објављен у „Јежу", у чијем је покретању и сам У честеовео. Знатан је његов допринос на усавршавању српскога језика, на чему је радио са ретком љубављу и дубоким познањем. Одтах по ослобођењу, већ од, другог броја „20 октобра", Ба-– та Вукадиновић вредно сарађује у њему, дајући предлоге и инишпијатизу за мноте рубрике, које су у нашем листу увек биле најчитаније, јер су биле блиске вашем човеку. Он уређује хуморшстичну рубрику „Слобо. дан смех“, оснива и води ру"браку „Писма уредништву" као п стручну рубрику „Како се кже —- како се пише", дајући, једновремено, на редакниским радним састанцима, низ добрих и корисних предлога. Са кралким прекидом, Бата Вукадиновић је радно у нашем листу од његовог _ покретања _ све до своје смрти. Једновремено сарађивао је и у другим ЛлИстОВИма, обилато користећи нашој дневној и недељној иттампи,

Смрћу Бате Вукадинонића Наше новинарство губи талентованот то плодног радника а редакција „20 октобра" свога пре данок члана.

Г Седмом праширеном шове-

“ мичарске стивности, Није '6мло довољно у узи-

ма тоте, тијо узето масовно 'учепе у доношењу лана такмимења по самом тактичењу. Извесна активни запемарили су наћћажнији вадатак — сталдњу, свакоднељвну борбу за извршење плана, Контрола а евиденција Код неких такође су било слабе. Секретарилати актива нису водила рачуна о томе да је потребно отракавати често трошзвошна саветовања _ омладинских група тм актива, на којима би се дискутовало како појелини чланови извршавају своје обавезе, на који начин треба помоћи друговима кои не достижу норму Обзиром на све већи замак и темпо развштка наше индустрије и потребу, да се тај темпо стално одржава, веома је важио развијати ралне способности наших људи, учити их да до краја ниско ристе постојеће могућности. То значи ла организација беопрадске омладине мора помагати привредном и партиском | руководству у предузећима при правилном постављању норми где ва то има мопућности, да узме пуно учешће у разјашњавању и правил вом тумачењу радтицима о њиховим _ свакодневним – промо“ тим задашима. Једино шта тај 'начини моћи ће се сваки радник и оваки омладинац мобилисати у сопијалистичком такмичењу. Због тога пред омладинске организацетје поставља се и задатак да се више посвети пажња стручном усавршавању чланства. Сем тога „Народна омладина треба. много више него до сада, ла

јих чланова развије ботату ни цијативу и жељу ва стваралац ким радом код сваког омота тнча — радника,

еф н Пе сле р ата, ике Петровић, Слободан Емрековић прочитао 'е Маи Ни

На ју прониањ | олзц а је позвао све активе Народ_ ве омладине у Београду на такмичење поволом шетогодишњ вице ослобођења нашег главног града, · Покмичење почеће | јула и трајуће до 20 октобра.

Ђорђе Андрејевић Кун: ОМЛАДИНАЦ НА РАДУ

_ Друг Воја Вуцелић, секретар Бироа, Градског комитета Народ не омладине, предао је прелазне заставице 'омладинекојорганиза цији Другог рејона и Новог Београда, као. пајбољим у шестомесечном такмичењу, Од омладин_ ских организација на рејонима Београда најбољи је био, у току такмичење, омладински ак тив „20 новембар" у Трећем рејону. Од средњих стручних школа прво место заувео је акти» Бродарског техникума, а об организација ученика у привреде — Индустриска школа Железника. Од факултетских омладипеских «ктива прво место до– дељено _ је фиалозофсто-педагошкој групи Филозофског факултета. Прелазну заставу _ омладин_ ских радтих бригада добила је бритада „Рато Дугоњиће из 4рвог рејона.

БУКУРЕШТА — ИНФОРМ ОБМАНУТИ РУ

угу а активност румунске аген.

туре Информбироа иесум

њиво да утиче и ова чи: 6661 њеница: седиште КОлОВОђе антијугословенске хајке, Ју. дина, налази се у румунско престоници, Букурешту. Одатле се јавља посебна жеља и тежња овса витезова из Зоне

мунске радничке п « Роа С санзезе" 4 се ттто више додворе његовом превасходству> Уз то: и само његово преваскодство не дозвољава јавашлук и неактивност у „интернацноналистичком“ задатку клеветнич. ких напада на социјалистичку Југославију.

Добије тако „Сканптеја" налог да нашине чланак тив народне власти у Југославији. И „Скантеја" заиста саспте дрвље и камење ва југословенску народну демократију, прогласи народне одборе за стециште ку. лака, империјалиста и фашиста, једном речју — генијално употреби онај „богати“ речник који је створила Резолуција Ин: формбироа; ,

А можда већ у свом наредном броју, „Скантеја" _ донесе чнанак из унутрашње румунске проблематике, рецимо баш о питању развитка власти У Ру: мунији. И, тако „Скантеја“ (у: змимо број од 12 марта 1949) пише: „Величанственим задацима изградње социјализма не од товара више стари тип државног апарата са његовом тешком структуром и бирократском по. литиком и због тога је постало потребно да се изврши дубок преображај. . · да се створе при. времени комитети".

Сада је — да будемо начисто — 1949 година и Румунија се налази у периоду социјалистичке изградње, И ево, „Скантеја" долази на генијалну помисао да „величанственим задацима из. градње социјализма не одговара више стари тип државног апарата" то јест, да изградњи социјализма не одговара _ стари државни апарат краља Карола и Антонескуа. Значи — треба извршити „дубок преображај". У чему се он састоји» стварању привремених комитета одговара „Скаптеја". Тако ће привремени комитети, које име. нује румунска влада и који се стварају одозго на доле — зна. чити дубок преображај државне власти у Румунији и припремити стварање демократских органа власти.

Тако ће, напокон, почети се ствара народна власт у Румунији, уместо државног анарата „који је пун

антинародних и непријатељских елемената. Зато је у Румунији

да

бирократског

почетком ове године и донет закон о народним одборима. Али = хтели или не да то признају — тај закон је копија нашег закона о народним одборима из 1946 године.

Вероватиб је да ће и ту бити неких „оритиналних“ момената. То се може закључити и из следећих речи које је „Скантеја" написала о привременим комиИтетима. „Привремени комитети треба да одржавају везу са цен. тром да ликвидирају све тежње за самосталношћу (аутономијом) које се на извесним местима манифестују"!

Ми знамо за тешкоће румун. ске народне демократије, знамо да у Румунији није било народ. не револуције, да у Румувији није срушен Ри државни а. парат, да је Румунска партиј бројала 9 године само 1.006 чланова нтд. Али, зашто онда блатити нашу народну власт, тековине наше Народне рево. луције. Зашто клеветати земљу која је у изградњи народне власти далеко поодмакла ОД свих земања народне демократије земљу у којој је народна Власт никла још 1941 године.

Да ни сама обавеза према Јудину може да оправда овакво „Скантејино" писање и овакав морал њених редактора»!

Не ретко „Скантеја" оспе кле. ветничку паљбу н на наш задружни покрет, сељачке радне задруге и_ социјалистичку ре. конструкцију нашег села. Рекао би човек да у Румунији _ све цвета, да је задружни покрет на румунском селу дао блиставе резултате. Кад тамо: на румун, ском селу нема још ни једне сељачке радне задруге — _ те клице социјализма. А код нас је та клина већ прерасла у чврсту и сигурну полугу Победе сопијализма над капитализмом на нашем селу: неколико хиљада сељачких радних задруга су ваљда речитији аргуменат него „Скантејина" наклапања.

Затим „Скантеја“ нарочито воли да измисли по неки штрајк У нашој земљи. Прогласи она тако чштрајк на државном по. љопривредном добру „Беље", или у Трбовљу, или у неком другом великом радном колек_ тиву (чиме „Скантеја" прелази на линију империјалиста, јер тврди да у земљи социјализма може да дође до штрајкова радничке класе). Кад тамо: у највећем комбинату румунске те. шке индустрије Ресице тродневни штрајк радника: отпуштање радника с посла у Плоештију и Коћстатци, (то, између осталог значи да су позипије сопци. јализма и демократије уопште,

НСКА АГЕНТУРА БИРОА НЕЋЕ МУНСКИ НАРОД

не могу да обману и заварају румунски народ, руководиоци букурештанске

дрски у односу на Југославију, да би Југославију у очима ру, мунског народа приказали као непријатеља демократије, као опасност мир у свету, они смишљено у плански у ивцилеште, које, да би огорчи. ли румунски Л

приписују Југославији.

томе: Октобра 1948 године ђу, мунски погранични органи уба, цили су седам бандита на на. ту територију на сектору Со, | чица Куштиљ — Банатска Субо, тица, у циљу саботаже; 22 ав, густа 1948 убачена је на нашу територију штијунка: 22 октобра 1948 ру. мунски војници отворили су ва, | тру на наш моторни брод „Ве. |

Градишта испалили су три мет.

Криве Баре, 6 марта 7 киломе. тара источно од села Конак, 7 марта северно од села Круштчи. це, 16 марта 3 километра севе. ромсточно од села Јата Томић,

и тако даље.

вокације уперене једне „клике ; рода" или против Југославије и њених народа — потпуно је ја. сно. Такође је јасна и позадина

Када већ таквом – „логиком“

агентуре Ин. формбироа постају још вице

земаља _ народне

за провоцирају граничне

народ, бестидно

Ево, само неких: података б

једна Немица —

либор", који је пловно натим | водама; 30 септембра 1948 отво. + рена је са њихове територије | митраљеска Ватра на фабрику „Брикетницу" ; 71 децембра 1948. једна румупска патрола пупала | је на нашег радника који је чи, стио канал Брзаву; 17 децем. бра 1948 отворили су ватру на | натег војника док се налазно на _осматрачници; 11 фебруара 1949 југонсточно од Великог

ка на једног нашег граничара; исти случајеви се понављају 18 фебруара североисточно од села

1 априла јужно од села Кусић,

Да ли су ове пограничне про. само против изоловане од на.

ових провокација.

Румунска агентура Информ, бироа ма колико се трудила и ма каквим се методама служила неће успети да обмане румун. | ски народ. Румунски народ је ' већ упознао позалину кампање против социјалистичке Југосла. улогу Људи |

'

вије; марповетску

типа Китињенског пн њему сл, них, злонамерност „Скантеје. | них"' написа и контрареролунид. нариост напада на социјалисти, ку Југославију, који – наносе штету, како читавом лемократ. |

ском фронту, тако и самој РУ мунији. |

ОРГАНИЗАЦИЈА НАРОДНОГ ФРОНТА ПЕТОГ РЕЈОНА

нај

|

нуму Бралског одбора Еа-

аи АЦО ОТВОРИТИ ки о илеолошковаститте рад у својим организашијама че тиме постигла најбоље резултате У Беотраду. Ша разним алтијама Народни фрснт Петог рејона је успео да окупи велики број љу– ди, а да акције политички три преми а добро организује. овог рејона је свакако велика пажња која је посвећена идеолошка-васпитном раду са чланством. У првом потугодишту Оило је у Петом рејону 34. курса на којима су чланова Фронта проучавали Ослободтлачку борбу народа Југославије, Бко. номику ФНРЈ, Основе лењитњзма м Историју СКГЧО). На кур севима се показало колико сталво јача интерес ва изучавање теорије марксизма_лењинизма И наше сопијалиститов изпрадње. члан Фронта,

Поред курсева на Петом рејону је било органидовано МО. штво кружока на којима се проучавао материји са партиских конгреса, са Другог тетенума ИК КПЈ и резна други материђати. Крајем месеца јуна на овом рејону је Онло 187 кружока које је редовно посећивало преко 1700. чланова Фрснта. По основним организаштјама и на Народном универзитету олржено је 89' предавања којима је присуствовало преко 14.500 чла-

нова Фронта.

Свестрано о активно умеће грађана у разним актијама шоу помоћи органима народних ита сти абесбелиле су организације Наролнпог фрснта у Петом ре"зону. Али Пети рејон није постигао тако велике успехе са мо у политичком раду. У Овом

совнћо излазили на велика радеишта и остварили (годишњу обавезу Ниродног фронта Пе„Тог рејона ва 48,14 јод сто чиме су заузели прво место у 560. раду у првом потугођу ове тодине, На разним радовима Оипо је 18200 чланова Народног

које су дали за изградњу свога града преко 360.000 добровољ.. них часова, Иако се додбровољ.. ни рад не може мерити Ника. ни новчаним вредностима, сви ове радни часови прететавњају у новцу преко 4600.000 дитара.

Омладина 2з предузећа и уста

рејону чланова Фрошка су ма- фронта и Народне омладине вова у Петом рејону учество.

КПА ПОЛО ШНА ТА допранеђе правилнијем стаодеватњу радних људи

по Бр оањиарр аноди мета не ми снабдепања ФЕРЉ, Савезна влада је донела : наредбу • попису уотрошеача на обезбеђеном снабдевању. Овај попне је нарочито од великот значаја 3за даљње правилно енабдевање радних људи наше земље, за правилно коришнење наших робних фондова ж равношеђну расподелу артикала обезбеђенот снабдевања. прбизводних планова у индустрији и пољопривреди, и поред великих природних богатстава којима располаже назна земља, није могуће током изградње социјализна задовољити свб потребе ста-. мовништна, а да се не прибегне начину снабдевања путем потрожачких нарата, м фо тако да сваи добије онолико колико му припада према његовом залагању. | Шопнсом потрошача омогућиће се пбтлуна евиденција свих потрошача на обезбеђеном снабдевању, као и врста м тежина њиховог рада. До сада се због несређене евиденције дешавало да су се поткрале многе неправилности па и злоупотребе од странв неких потрошача, па и службеника којима је поверена дужност руковања картама. Маша штампа је у више махова писала 6 неправилностима које су настале због недовољне будности при издавању потроначкихк карата,

кулнеања несапосних рукованлца

овти картама. Шисано је н о љу-

дима који се запошљанађу саио да би добили потрошачке кате у чим то постигну напуштају жосав, хране се преко обезбеђеног снабдевање а не раде ништа и идућег месеца ступају на нову дужност. Миа разпих примера на које су све начине извесни љуДИ шитекулисали _ са — потрошачким картата. Користећи артшиле обезбеђеног снабдевања зшпенулантски елементи су бесправно штетили наше робне фошдове, што је реметило правилност снабдевања наших радних људи. Неки руководиоци предузећа ш установа, као и неки народни одбори, нису предузиманти мере за сузбијање оваквих појава.

Попис свих потрогача обезбећеног снабдевања који је дошао као друга мера после ревизије карата учиниће да се у потпуно-

ти уклоне све неправилности У

вези са потрошачким картама. Да би ова акција сасвима успела потребно је добро и темељно изврштити све припреме, Нарочито је важно да у овој акцији узму учешва и организације народног фуронта, синдиката, Народне омладине и сами потрошачи и свестранб им помогну у раду на тереву. Масовне организације треба кроз састанке и конференције да објашњавају циљ овот пописа као једне од мера Савезне владе за

нети да се попис правилно и без застоја одвија ано пјриапреше унапред све потребне податке ни обавештења које су дужви да пруже попистим органима. ЕБажно је истаћи да ће пописни органи обавити само технични посао оке нописа и да сни неће одлучивати о томе ко има мили ко нема праве на обезбеђено снабдевање. Ф праву на обезбеђено снабдевање одлучиваће допније народне пласти према подацима које буУДУ добили од пописних органа, После извршенор пописа им на

основу података који се тада буду добили народни одбори ће образовати картотеку из које ће сваки потрошач моћи брзо п лако да се. увери да ли је унесен у картотеку м у коју је катерорију разврстан. Том картотеком ће се у исто време омогућити народним одборима да у спако доба имају тачну евиденцију и контрељлу бројног стања потроштача.

Главну одговорност за изврше-

ње овог задатка сносиће повереници трговине и снабдевања народних одбора. Вршећи своју дужност савесно им озбиљно, повереници ће допринети потпуном от клањању свих неправилности у

вези са обезбеђеним снабдевањем

потрошача, а што је исто тако важно, мн правилнијем управља. њу. трошењу робних фондова.

оља у Београду

вала је такође у радним бритадама и дала преко 56.000 рад. них часова. Нарочито се иста кле бригале _ предузећа индустрите прецизне механике, погона 3 „Николе Тесле“ н колони јала Петог рејона.

И на осталим секторита РАДА Народнст фронта у комииј. село-трад, У приањају ува дака, на – сотифаот ћ вом пољу постигао је Петера Мета нема ведостатака + амабо. сти, План слања посебне фром | товскнх бригада у Паичевачки Рит на седмодневни _ рад 886 остварен ни са 50 од сто, Ф1нансиски план није у потпуно“ ста испуњен, ИМ у прикупљању отпадака резултати су могли би. ција која је постигла овако крутне резултате, свакако ј Сити у стању да отклони и 082 кве слабости које су незнати према великим успесима,

На пленуму рејонског одбора Народног фронта Петог ре'ота на свечаности _ ПОВОДОМ 8 ких успеха овог рејона, додељена је прелазна ваставица 19 трећи пут и у стално власниш тво Седамнаестој основној ор ганизапији _ као _ најбољој 10 свим секторима рада У Пети резону. Похваљене су Јела. сета и Четрнаеста основиа орге низација које су међу најоољ ма у рејову, Најбоља ражи бригада у Петом рејону, бр!гада „Бата Ћосић" из Двад“ сет пете основне _ организа, која је дала 8639 радних “200 ва, добила је на пленуму трећи пут у стално . прелазну заставицу најбоље бре: гаде Народног фронта рејона, Поред топа натрађено, је 160 чланова “Ој ка АФЖ и Савеза бораца КОЈЕ У својим пожртвованим. радом дбпрители извршењу њег плана Народног фронт 41