20. октобар

БРОЈ 246

Даља борба за извршење и премашење Плана

АЛВИН ЗАРА СВАЛАКЛАНАХ

обељоносно је завршена тр-

ва половина паше вове Пе-

толетке. Ова величанстве-

па победа „радничке класе в свих трудбеника Југославије резултат је огромног радног елана и упорноста | трудбеника паше земље. И радничка класа Београда можкб са попосом _ ла изађе са резултатима своје борбе «а испуњавању _ Петогодишењет плана. У првом полугођу ове године ва подручју Београда савезна и републичка предузећа заједно испунила су слан за 100,5 од сто. Од тога савезна предузећа лаке итдустрије са 101,4 од сто, а предузећа: тешке индустрије са 91,5 од сто, док су републичка предузећа у Беопраду истуштла план са 1046 од сто, Локална индустрија, _ која је 7 читавом полугођу оскудевала у материјалу п радној снази, вахваљујући великом залагању ралних колектива изврпила је план са 77,8 од сто, што у поређењу са извршењем плана у првом _ полугођу 1948 године претставља пораст за 32 од сто. Треба истаћи да је 39 предузећа савезног и републичког значаја мавршило | свој – полугодишњи план пре рока,

Целокупна програм — прађевинских радова у Београду извршен је са 100,4 од сто или 29,3 од сто од годишњег задатка. У у-

„поређењу ових, успеха а --баљр-

шењем грађевинских радова у првом полугођу 1948 године у овом полугођу је постигнуто 58 од сто радова више.

Велики значај за трудбенике Београда · има _ извршење плана капиталне изградње у Панчевачком Риту који је испуњен са 1033 од сто што претставља 51 од сто од годишњег залатка. Извршењем грађевинских радова у Панчевачком Риту још више ће се побољшати снабдевање трудбеника Београда. Пролећна сетва остварена је са 1017 од сто а засејано је 9.111 хектара вемље од чега: 3.144 хектара поврћа. . То су у пајкраћим цртама низ нети резултати које је радничка класа Београда постигла у извршењу полугодтшњег плана. Драгоцена су такође покуства која је она стекла кроз ту борбу. У низу разних колектива водила се упорна борба за извршење полуголишњег плана. Захваљујући залагању трудбеника продуктивност рада у индустриским пре. дузећима у Беотралу расте чевероватном брзином. У металном предузећу _ „Југострој“ у 1947 голити годтшњи план није био извршен услед слабе организације рада, непостојања реалних пормт, бригаднот система и лоше радне диспиплипе. Међутим, вахваљујући залагању синдикалпе организацизе и читавог радног

колектива у 1948 години предузеће је испунило годишњи план

два месеца пре рока иако је план |

у односу на 1947 годину био повећан ва 20 од сто. У првом полугођу ове године предузеће је испунило плав са 10,4 од. сто иако је годишњи плато у поређењу са 1948 годином повећан за 100 од сто. Захваљујући поукама из 1948 године и залагању синдикалне _ организације, орга“ низацита рада и такмичења зна“ тно се поправила. Почетком 1949 године пришло се реорганизаца“ ји бригадног система, јер су бригаде раније биле исувише гломазне. Београдски радници су у про теклом полугођу масовно _ уче“ ствовали у решавању проблема боље организације рада дајући мноштво ситних и крупних рапионализаторских и новаторских предлога који су знатно утицали на подизање продуктивности рада п омогућили успешно извршење прочаводње. У првом полугођу у београдским радним ко“

година м

хХх

лективима одржано је око 9.000 производних саветовања на коти-

. ма је дато преко 6.000 разних

предлога од којих је већина усвојена н примењена у продукцији. Значајно је да и поред ревизије норми су извршене готово у свим радним колективима броџ „ударника и даље расте, Тако је на крају првог тромесечја било укупно 3.870 удар«ика, а на крагу полугођа 6.039. Овај, пораст 'ударника најречитије говори колико су неосноване теорије неких привредштих он синдикалних (руководилаца о томе како ће ударништво услед ревизије норми, тојест успостављања чврстих и реалних норми, опадати, и како радници — неће моћи испуњавати услове које предвиђа Закон о проглашењу уларнтка. Захваљујући. већем — залагању партиских и смивдикалних организација у протеклом полугођу постигнути «у звачајни успеси у борби за штедњу. Тако је. према подетштма из 22 предузећа савезног и републичког значаја, уштеђена сума ад преко 2! милисн динара.

И поред значајних резултата које су наше синдикалне оргапизацице ни радни колективи по. стигли у извршењу плана у првом полугођу потребно је осврнути се и на неке пропусте и слабости у том раду. Пре свега, мора се констатовати да у низу радних колектива план није био равномерно испуњаван у току целог полугођа. Због тога се у многим предузећима у последњем месецу морало при. ступити "низу _ вапредних _ мера да био се толугојлитивњи о повац -шопутио на време, а нека предузећа уопште нису успела да надокнаде оно што су изгубила у првим месецима полугођа. Пре.ма подацима инспекције рада за првих пет месеци ове године у десет индустриских грана У Београду било је 362.089 пре.

РАД, 5 АВГУСТ 1949

ж

ковремних радних часова, док је истовремено изгубљено '1,083.460 радних часова, у шта нису урачуната боловања од преко три дана. Дакле, с једне стране нмамо велики број изгубљених радних часова услед неоправ. даних изостанњака са посла, 3акашњавања итд, а с друге стра не имамо такве примере као што је у „Октобарској слободи" где је, према подацима П0– вереништва рада, у јануару било 12.788 прековремених радних часова, у марту 8.101, у априлу 10.156, у мају 972, а у јуну 1.365. У том истом предузећу било је у јануару изгубљено 51.171 радни час, у марту 39,206, у априлу 10.201, а у мају 6.975. Из ових података видимо да се упоредо са смањењем изгубље_ них ралних часова смањивао и број прековремних радних часо.ва, Затим, из ових података се јасно види. колико је штетна и неоправдана теоришћа неких упра ва предузећа да су присиљени на прековремени рад услед не-

" достатка радне снаге, Зашатах

је синдикалних организацића да поведу. одлучту борбу за учврш ћење радне дисцитлине, за извршење дневног плана промз. водње у нормалном радном времену, | Е

Исто тако, синдикалне органи зашије у протеклом периоду нису посветиле довољну пажњу па тању борбе за што бољи квалитет производа у нашим предузећима. Тако, на пример, нека металска предузећа у _ Београлу испоручила су предузећима лаке индустрије машине које нису биле употребљиве и морале су бити враћене, Слична је снтуаштја и у неким предузећима индустрије која лефируту на. шим потрошачима рђав текстил, ципеле и друге артикле и на тај начтн _ упропашћавају _ велике количине сировина.

С обзиром на искуства у пр. вом полугођу потребно је да се

| Заселање Народног 4 одбора Београда

лаке

АРОДНОГ СФРОНТА БЕОГРАДА · ДРАГОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА 1Лу .

у почетку другог полугођа обра-

ти пажња на све претреке и те-

шкоће. Нарочито «крупан задетак у другом полугођу у борби за извршење плаша је напта железничари и бродарци. Же лезнице ће имати задатак _ да превезу поред сировина за благовремено снабдевање индустрије, још и велике количине жита које је ове године обилно роди ло, затим шећерне репе, огрева итд. Због тога је потребно да синдикалне организације железничара и бродараца развију максималну иницејативу међу смвдикалним чланством у изналажењу нових форми и начина коришћења транспортних _ средстава како би се на време истоварили варони, окладтита итд. И стидакалне организације осталих савеза имају у том погледу крупне и значалне задатке јер н оне својим залагањем и помоћи правредним _ руководствима _ могу мното да допринесу бржем _ растерећивању транспортних средстава, железничких и осталих складишта.

Основни услов за свакодневно извршавање плана производње у предузећима јесте активизирање читавог радног колектива у борби за стално повећање продуктивмости рада. ОСиндикалнео организације у том погледу треба да развићу налширу иницијативу радних колектива, нарочито У погледу ситне _ рационализације, разних ситних новина, предлога за бољу организацију рада. Синликалне срганизације треба да се у највећо: мери заложе на овладавању разним сировинама и проналасцима _у којима наша земља оскудева или их увози из иностранства. У ту сврху треба оживети рад · комисија за пр» наласке у предузећима и борити се за реализовање предлога које дају радници # стручњаци, а про тив Онрократизма погединих правредних руководилаца који то ометађу.

С обзиром на нарочите услове

ТЕЛ, БР. 22-210 Ж

| СЛОБОДА НАРОДУ а ћ

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИНАРА

Зоран Петровић: ПРЕД ТУНЕЛОМ

под којима се у нашој земљи гради соци:ализам, тј. да немамо против себе само остатке класног непријатеља у земљи и западне империалисте, већ и да нам социјалистичке земље чине разне сметње и потешкоће, потребно је више но икад раније редовно и правилно објашњавати синдикал-

"ном чланству све унутарње п

спољно-политичке догађаје, Сваком раднику радног колектива треба да буду јасне те. шкоће и сметње које су нам земље СССР и народних демо_ кратија чиниле у извршењу нашег полугодишњет плана саботирањем испорука делова и ма-

шина за наша предузећа. Зем. љама СССР и народних демо. кратија треба да буде јасно да ће наши народи сапственим сеагама савладати све тешкоће и сопственим снагама _ изградити соптлализам.

Нарочито је важно поред реловних- „политичких информала

које треба у свим радним колек-

тивима _ организовати · најмање два пута месечно, п рад у синдикатиим групама које још. У низу радних колектива нису 38живеле мако су наприкладтија форма политичког рада и пепосредног свакодневног контакта са синдикалним чланством.

7

Локална привреда

у извршењу задатака првог полугођа

Недавно је одржано Шеснаесто заседање Народног одбора града Ђеограда на коме је, друг Света Поповић, потпретседник ИОНО-а, одржао реферат о резултатима испуњења плана локалне привреле. У тем реферату изнети су неки ошшти проблеми локалне привреде ин исцрпно анализирани проблеми унапређења производње артикала птироке потрошње, радне снаге, уздизања кадрова у при“ вреди, проблеми теретног саобраћаја, руковођења у привреди, и истакнуто је да су то проблеми од чијег успештог решења у многоме зависи извршење овотодншњет плажа.

Овогодишњи _ привреда вљам Београда много је обимнији од

тлана у 1948 години и због тога

је требало за његово извршење уложити много снаге. Захваљујући великом залагању радних колектива грађевинских, – пндустраских, трговинских им комуналних предузећа и читавог привредног апарата, залагању руководећих и стручних кадрова У локалној привреди и благовремено предузетим мерама, задацл првог полугођа већим делом успешно су извршени. Градска грађевинска оператива извршљита је предвиђени полугодишњи 82датак за 91,5 од сто у норма часовима, односно навршила је 97 од. сто више радова него у првом полугођу 1948 године. Укупан "програм грађевинских радова У Београду рачунафући све прађевинске оперативе, извршен је са .100,4 од сто, што претставља 29,3 од сто од годишњих задата“ ка.

Целокупна локална индустрија која је радило по чврстом плану извршила је свој полугодишњи задатак-са 78 од сто, од носно вредност произведено робе“ већа је за 36 од сто од њене

вредности у трвом полугођу 1943 :

године. Од тога је локална #ндустрија грађевинекот материала извршила свој љлан са 54 од сто по вредности или 43,42 од сто више него прошле годтне. Робни промет на мало извршен је са 105,3 од сто. План инвестиција остварен је у грађевитским радовима са 26 од стоау набавци опреме са 18,5 ад сто од годишњег, односно за 54 од сто више него прошле године. Приходи су извршени ва 124,42 од сто а расходи са 83,8 од сто од полугодишњег плата.

У грађевинарству пред којим су ове године стајали п стоје веома крупни вадаци постипнута ду добри резултати. Градска прађевинска оператива извршила је годишњи план са 27,5 од сто у норма _ часовима. По врстама градње извршење плава је следеће: код високе градње са 25,6 од сто, итдустриска градња 38,8 од сто, ниска градња 100 од сто п пољопривреда 37,34 од сто. Градска грађевинска | предузећа остварила су. годишњи _ вадатак са 29,6 од сто, а рејонска са 19,3 оп сто. Када се узме у обзир ла прађевентски радови тек у летњим месецима достижу свој туни замах, постигнути резултати су задовољавајући. Но у самом раду је било п слабости и теписофа. |

Једна од главних тешкоћа која је много кочило извршавање задатака била је оскудица у радној снази. У решавању проблема

"рашше снаге мното су оомотле

омлапипске и фроштовске радте бригаде и посебне бригаде Народног фронта из. унутрашњости. Омладинске бригале, у којима је радило 26.000 омладинаца, дале су у току првог полугођа 151.613 радних дана.

· Највећи проблем у прађеванарству _ претставља — недовтатак транспортних средстава. Да би се тај проблем решно уведене су У

1

рад две е, а недељом су сен слободни камиони рашили на превлачењу прађевинског матертјала.

године су, поред осталог, предвиђене велике инвестиције за механтзацију гра а. До сада се, међутим, план меха“ низације реализавао врло слабо, углавном из о ективних разлога, тако да се због недостатка мехжанизације још више осећа оскудица у радној снази.

Ако се анализира читав рад, ва сектору грађевинарства у првом полугођу ове године, видеће се ла је ска _ оператива знатно напредовала у организацији рада, примени нових метота

побољшању.

у раду, квалитета

радова. Резултати које је постигла п о ператива у сређивању и уво: нових метода

ку другог полугођа, не запостављајући, наравно, ни друге објекте, форсираће ое ен радови у центру рада, у евачком Рату, у индустрији прафевинског материјала, на монтажним зтрадама и на станбеној изпрадње, :

На пољу трговине и снаблевања постигнуте су у првом полугођу ове године добри резултати. Ако се погледа снабдевање Београда у целини, може се рећи ла је трговина у протеклом периоду успешно извршила своје задатке. У првом полугођу се чарочито _ побољшало обезбеђено снабдевање. Спабдевање осњовним артиклима исхране повећато је, повећан је број тачкица,

На побољшање снабдевања у току ове године велики утицај имају радничко ~ службеничке економије којих данас има 91, док их је прошле године на крају првог полугођа било само 13.

Питању _ снабдевања деце 1о-

је ове године велика

пажња, отворено је 18 специјал них дечјих ресторана кров које је у јуну месецу прошто 160.000деце, ·

Снабдевање воћем и поврћем

није било у почетку године на;боље, но данас је ситуација у том погледу знатно боља. . Да би трговина што боље одговорила својим основним задацима нужно је повести оштру борбу за квалитет робе која се довози на тржиште,. нарочито. код. воћа и поврћа. Потребно је даље повећати довоз ипдустриске робе слободне „продаје _ за широку потрошњу = робе олобомног смабдевања, водећи рачуна о квалитету и асортиману.

Целокупна локална индустрија

извршила је свој полугодишњи план:за 78 од сто. Ако се узме у обзир да је ва све радове било само 55 одсто потребних сировина, да није било довољно радне снаге, онда је ово

испуњење плана сасвим задово-

љавајуће.

У занатству се ове године знатно напредовало. Број ванатских радионица стално расте. За пола године отворено је 112 нових радтоница и то 48 државних пи 64 приватних. Развоју занатства допринело је много спрово“ ђење мера које су донели наши највиши државни органи,

„Схватајући _опромцу важност Панчевачког Рита за снабдевање Беотрада Извршни одбор је предувео низ мера на сређивању стања у Риту, на повећању по“ љопршвредне производње и обезбеђењу капиталне изградње, Инвестиције које су уложене у изградњу Панчевачког Рита десет шута су веће од прошлогодишњих. Полугодишњи план капиталне изградње извршен је са 103 од сто односно 37 од сто од годишњег задатка. У првом по-

лугођу вавршено је 127 објеке-

та. План пролећне сетве извршен је са 101,7 од сто, засејато је 9.016 хектара и то само поврћем 3.235 хектара. Број говеда се повећао 3а 952. Укупан број свтња износи 11.480. Излежено је око 300.000 пилића. За два протекла месеца из Папчевачког Рита, довезено је у Београд 1.208 тона разног поврћа. Длевно се из Рита испоручује Београду просечно 3.000 литара млека. Поред тога, испоручена је 261 топа свињског меса.

Све то претставља велики у спех нарочито ако се узму у 0о6зир све тешкоће са којима се

на овом великом пољопривредном добру. Велику помоћ Панчевачком Риту пружиле су фронтовске, омладинске и сипдикалне радне бригаде, радећи па грађевинским и на пољопривредним радовима.

Обзиром да Папчеватки Рит треба већ у овој години да ла велики допринос у стабдевању Београда, сада се баца тежиште на станбену изградњу, јер _— је веома тужно обезбедити на имању већи број сталних радника.

Поред свих ових испрпно 06рађених питања Света Поповић се у свом реферату освртуо ва унапређење производње, на проблем транспорта, проблем рашње онаге, на руковођење у привреди, износећи досада постигнуте успехе и подвлачећи недостатке који се у будућем раду, _ ради успешног спровођења задатака, морају отклањати.

Уклањање тих недостатака, у“ лагање максимума снаге, мобилисање целог привредног та, обезбеђење помоћи масовних организација и свих трудбеника нашег града у решавању крупних задатака _ привредне — изградње, омогућиће потпуно и успешно извршење овоголишњих планских запатака,

сени