20. октобар

"хових

— СТРАНА 2

| ИЗГРАЂУЈЕ СЕ |.

"НОВИ Оеограде

околини Београда—од Оструњице и Кијева до Батајмице изводе се обимћи раз. дови ма регулацији нопог београдског чвора. Проблем о коме се у старој Југославији двадесет годима само бесилодно расправљало, данас практично резилвају рљаници, инжењсри и техни“ чари Железничког грађевинског предузећа, Десетине километара новопостављене трабе, тробијени тунели н темељи новог великог моста на Сави — нећ су обележја прне. етапе изградње м преуређења железничког чвора — нашег главног града,

Данашњи Београд, који се веомл брзо обнанља и прераста у милионски град, тражи хитно реш“ње проблема свог железничког саобраћаја. По пројекту који је за ово израђен потпуно се одвл-= јају београдски путнички и те“ ретни слобраћај,. Железничка ли нија за путнички саобраћај про“ лазиће кроз град не ометајући градски саобраћај и развој. Сав путнички саобраћај биће усмерен У два главна правца — североза-

| пад и југоисток, м у њих ће се преко станица у предграђима сливати сви остали правци, Београд ће имати две главне | путничке станице. Једна ће се налазити ма _ левој обали Саве у Новом Београду. Главна станица биће У старом делу града на великом простору код данашњих 'Топовских Жупа, Она ће бити крајња тачка возова из правца северозапад и других који се у њега стичу. У њеној ме-

посредној близини налазиће се но- |

ва техничка станица и ложионица. Уз техничку станицу подићи ће се мова зграда за пошту и брзовозну робу правца Север. тако ће се возови пре уласка у главну станицу потпуно опремити за лут

и у главној станици примати само путнике, На овај начин главна путничка станица добиће изглед м биће уређена као савремена путничка станица. Главне _ путничке станице код Топовеских Шшупа иу Новом Београду биће везане великим бетонским мостом за дупли колобек преко Саве, на месту код Господарске Механе, затим вијадуктом прско будућег проширеног

Народни одбори рејона морату

посветити више пажње бирачким списковима

акон о бирачким списковима предвиђа да се сваке године током јануара изврше, исправке бирачких спискова. Ове исправке врше комисије за бирачке списко“ ве према подацима које им грађани поднесу. Али дешава се да рејонски _нарддни одбори не стигну ни до краја марта да среде бирачке спискове, нити да изврше све потребне исправке.

Народни одбор Трећег рејона, на пример, који у току ревизије јануара месеца није вршио проверу бирача на терену – овоме није приступио ни до краја прошлог месеца. Остали народни одбори који су током јануара и фебрућра вршили ревизију бирачких спискова на терену уз помоћ фронтовских организација, занемарили су овај рад, тј. нису ишли до краја са прегледом, тако да се на крају сав посло свалио на технички апарат службе за бирачке спискове. Када се зна да тај рад у сваком народном одбору 0 бавља. само јелан службеник, онда је сасвим разумљиво зашто се бирачки спискови још налазе у хаотичном стању. Материјал са подручја оних народ“ них одбора који су у току ме сеца јануара и фебруара вршили ревизију бирача на терену, остао је недовољно искоришћен, пошто је био непотпун, а често и нетачан, па је требало вршити поновну проверу, што је захтевало више времена, као и ангажовање и службеника народних _ одбора и чланова Фронта.

Поред тога, што подаци прикупљени на терену путем помоћних бирачких спискова нису могли бити тачни и потпуни, народни одбори нису настојали да и оне податке којима већ располажу среде, издвајањем њи“ картона и састављањем посебних _ спискова. С обзиром да народни одбори ово — нису спровели стање бирачких спискова у погледу отсељених а неодјављених бирача, пије се много изменило у поређењу са стањем од прошле године. Спискове отсељених саставили су само народни одбори Другог и

Шестог рејона, али брисање ни“ су спровели, јер се бирачи при“ ликом отсељења нису јавили своме народном одбору ради добијања исписнице. Комисија за бирачке спискове Народног одбора Другог рејона стала је на становиште да би све бираче који су се отселили а нису се олјавили, односно узели истписнице, требало привремено брисати из бирачких спискова. Исто тако и питање пресељења из рејона у рејон или у уну. трашњост људи који при поласку нису узели исписнице» "претставља крупан проблем за све народне одборе. Требало би одредити једног службеника који би, уз помоћ фронтовских организација рејона, радио само на ревизији бирача. То би требало да буде неко ко ради или је радио на бирачким списковима. Он би преко кућних повереника или благајника секретаријата односно _фронтов. ских организација који најбо. ље познају људе на својој ортанизацији, извршио проверу свих бирача на терену.

Такође је констатовано да су из бирачких спискова брисана само умрла лица, али не сва. Утврђено је, на пример, у Шестом рејону да једно лице које је умрло 1947, а једно 1948 године није брисано из бирачких спискова. Затим, лица која су изгубила бирачко право судском пресудом или губитком

држављанства, као и она отсељена лица која су узела исписницу, нису такође брисана из бирачких спискова. Исто тако и сва лица која су се отселила још у време устројавања _бирачких спискова и у току следећих година, а чији се број по рејонима креће на 2—3 хиљаде, још увек се воде у би рачким списковима.

Комисија за бирачке спискове Првог и Трећег рејона н Земуна не пружа потребну помоћ особљу које ради на бирачким списковима. Установљено је да поједине комисије посао око овере спискова врше формално, не проверавајући да ли је оно што потписују тачно или не. У Народном одбору Трећег рејона Комисија је оверила стање бирачких спискова петог фебруара ове године, на једној страни па 38.940, 4 на“ другој на 39.940 бирача. Сем тога, ове ру је извршила. са напоменом „да је у стални бирачки списак народног одбора Трећег рејона уписано 38.940 бирача и да се списак састоји од 2.600 страна." Међутим, из ових података се не види колико је брисано бирача из сталног списка, због чега, као и колики је број бирача на дан овере.

Има много примера немарног и аљкавог односа народних олбора према бирачким спискови“ ма. Тачно је да провера бирач“ ких спискова претставља замашан посао који је тешко у потпуности и тачно извршути без учешћа грађана. Када би грађани озбиљније схватили свој однос према бирачким списковима и увек пријављивали све промене које уследе, не би било збрке, нити би неки који — Не живе у Београду или су пресељени у други рејон, били плогрешно увођени у спискове.

НЕ НЕЛЕННУ

дерског Брда.

Поред Дунава и Саве, где — се данас налазе анархично поставље« ни многи колосеци београдског железничког чвора, на простору Топчидерске станице и Господарске Механе, изградиће се нови паркови, шеталишта и улице.

Теретни саобраћај обилазиће

Београд пругом од Земуна преко.

Батајнице, Железника, Јајинаца, Лештана и Винче до Панчева, У ставом делу града предвиђене су три, а у Новом Београду две теретне станице. Оне ће омогућити бржи транспорт робе и материја ла за реконструкцију старост и изградњу Новог Београда и олакшати путнички саобраћај. Од теретних возова у Београд ће улазити само они који довозе робу за потребе самог града.

Радови на преуређењу београд ског чвора су у пуном јеку. на простору "између Земун - поља, Бежаније, Остружнице и Кијева поставља се траса за пругу са два колосека, која ће везиваги ова места. Са посебиим везама Кијево — Раковипа м Кијево Ресник, она ће бити дуга 34 километра. Ова пруга ће пролазити кроз Бежаниску Косу и преко моста на будућем пловном каналу Галовице. Идуће године градиће се пруга дуплог колосека на линији Земуп — Нови Град — Но ви Београд — Београд — Раковица, у дужини од 21 километар.

Бећ овим пругама допринеће — се делимично _ побољшању железничког транспорта и даљој изградњи Београда.

Нове пруге Остружница — Ки“ јево — Раковица, Нови Београд =— Београд — Раковица и Кијево — Ресник пролазиће кроз неколико тунела, од којих се неки сада пробијају. До краја године довршиће се 1.100 метара тунела са једним колосеком, а наредних година радиће се овде, први пут у нашој земљи, и тупели са ду“ плим колосеком.

Да би се ралови што брже и успешније одвијали премешта се један данашњи деђ пруге узаног колосека Бестрад — Титово Ужице, на дужини од три километра. У Бежанији (се побијају шиполи за армирапо · бетонски подножазак., дуж трасе избетопирано је досад ско пет стотина кубика пропуста. Сви делови градилишта повезани су индустриском пругом која омогућава брз превоз материјала. На Сави, код Остружплице, београдско предузеће „Мостстрадња“ поставља темеље новом железничком мосту који нсће бити мањи од моста Шрвене армије на ДУнаву. Овај мост ће лежати на 15 великих стубова и претстављаће важну карику у ланцу београдског железничког чвора. Досад је ма њему побијено 8.000 метара шипова и уграђено 4.000 кубика бетона.

. Преуређењем београдског железничкот чвора сав ·данашњи сплет железничког постројења између Раковице, Макиша, Бежаниске Косе и пристаништа на Дунаву биће уклоњен. То ће омогућити да се мостовима повежу 0обале Саве и Дунава. Кружним прстеном око града кретаће се пут нички и теретни возови који ће повезивати све делове града са унутрашњошћу. Н 4800

булевара: и тунелом испод Топчи“

| | | | |

а ЧИЊЕНИЦЕ ПРОТИВ ИЗНИШЉАЊА ШТИЋЕНИЦИ

~ осле ноте Владе: СССР код јом су за „револуционаре" и „патриоте" прогла_ шени дезертери и издаји. це наше земље, мрачњаци типа _ усташких злочинаца Капиџића и Супека, четници, шпијуни, ка. ријеристи — цео један круг декласираних елемената који су оберучке прихватили Резолуци. ју Информбироа као _ сретство за остварење својих злочиначе ких планова против социјалистичке Југославије, уследила 12 друга нота Владе СССР — истог карактера и истих квалитета. Наиме, јуче је Влада Совјетског Савеза дигла свој глас У одбрану издајника наше домовине, а сада је свој благослов упутила издајицама и непријатељима совјетске земље — бе лим емигрантима, који су свој

животни ПУТ почели као лењи.

киновци и врангеловци, а завршили кад саралници окупатора и зипијуни страних обавештајних служби — као „здраве сна_ ге" Информбироа.

Како је совјетска влада мо. тла да узме у. заштиту људе који су (да се задржимо само на једној страни њихове контрареволуционарне _ делатности) били и остали огорчени не. пријатељи своје домовине _прве земље сопијализма, _ коли су се у контрареволуционар– ним одредима борили против Октобра и, доцније, У склопу хитлеровске армије на Источном фронту2 Одговор је прост и јасан; ииспиратори Резолуци_ је Информбпроа на делу су се уверили да су. истинске здраве народне снаге безмерно одане

п прможене свогој сопајалистичкој домовини — новој ЈУ– гославији, _ Значи — потребно

је без икаквих моралних и кла. сних обзира скупити с копа и конопша људе који су вољни да се боре против, нове Југославије, пришити им _ назив „здравих снага", опростити им све грехове које су починили према међународном радничком покрету и ставити им У задатак да се боре против наше соци.– јалистичке изградње. Том лини_ јом је п дошло до тога да совзетека влала своје огорчене и заклете непријатеље — белогардејце прогласи својим штићенинима ( јер могу веома ко– рисно ла каналишу своје врангеловско и гестаповско искуство У информбировској хајци против нове Југославије).

Да видимо, из неколико при. мера, кога је совјетска влада прогласила за совјетске „патриоте". и „носиоце" совјетско. југословенског пријатељства.

Лебнин Макареско: Као „неп. ман" побегао је из Совјетског Савеза 1924 године (то је био његов први изразитији „патриотски“ гест). Тиме почиње његова каријера као међународ_ не варалице и хохштаплера. Жи вео је у Италији и могао се наћи по сумњивим локалима као певач или професионални коцкар. Своју животну паролу је најбоље сам оцртао: „Пије ме занимало ништа осим воље да зарадим и добро живим.

БЕЛОГАРДЕЈЦИ, А _ ШВЕРЦЕРИ,

Зате је Леонин Макареско и успоставио присне везе са извесним сумњивим типовима из Швајцарске, ми, нарочито, са једном _ страном _ шпијунажом. После рата ради за једну другу обавештајну службу, шверцује валуту и разне драгоцености У „Румунију им изјављује да „ради виших интереса СССР не смета ако Југославија претрпи штету" (то се изгледа односило и на = шверц!).

Александар Калашњиков. На Криму и у Новоросијску се бо_ рио против Црвене армије — за Дењикина“ и Врангела. Емигри,

раб из Русије и стигао У Ју.

гославију да би двору кра. ља Александра предао „музеј. еке _ заставе _ царске армије . Доцније је постао „специјаљист за _ —- фалсификовање _режиј. ских — железничких карата. За. време окупације постао је = „акупатор". Братими се с не. мачким официрима и успоставља срдачне везе с крволоком спе. цијалне полиције Драгим Јова. новићем. Док војници Црвене армије бране Москву и стварају стаљингралску „епопеју. Алек. сандар Калашњиков, као совјет. ски патриота (како каже совгет; ска нота) пије „брудершафт с нацистом Кајзером, шефом

5 '

СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ: ГЕНТИ ГЕСТАПОА, ШПИЈУНИ

„Бау бироа" и с „Хајл Хит, лер" поздравља носиоце „кука. стог крста" на путу за Источни фронт и Источну Босну. После рата Калашњуков постаје „но_ силац" совјетско_југословенског пријатељства: ставља се службу једне стране тпијуна_ же и под окриљем Резолуције Информбироа, као стари и опробани _ непријатељ соција_ лизма, ради против _ тековина, наше револуције.

Ово су само два типа из галерије белогардејаца — шти_ ћеника совјетске ноте. Морамо признати да су Макареско и Ка, лашњиков ипак осредњих ква. литета. Шта би се тек могло рећи за Арсенија Бориловића, усташког државног тужиоца, или Сузану Белобекову, прости. тутку „Вермахта", или за Павла Крата, „Паула фон Крата", или за Иљу Голенушићепа, копкара и црноберзијанца, или за Алек. сеја Кришка, емигрантског све. штеника и шпијуна, или за Ло. бачева, врлог сарадника хитле. ровског пропагандног апарата...

Заиста, да је неко хтео да сакупи мрачније типове и љуће непријатеље социјализма и међународног радничког покрета — не би то боље успео од сов. јетске владе.

_ Париски дикташ и Андре Симонова „Теорија околности"

вадесет деветог јула че-

хословачки лист „Твор-

ба“ донео је чланак спољ-

но-политичког _ уредника „Руде права“ Андре Симона под насловом „Псбеда совјетске политике у Паризу“ у коме се, између осталог. каже: „Као што је познато, западне велике силе су се две и по године сустезале да признају Совјетском Савезу право на бившу немачку имовину у Источној Аустрији, У висиви која би била прихватљива за Совјетски Савез. Сада на париској конференцији, под притиском околности решили су се на компромис према оправадним захтевима СССР“

МИ заиста западне силе нису две и по године хтеле да признају Совјетском Савезу право на немачку имовину у Аустрији

у суми већој од 100 милиона долара, Совјетска влада је упорно инсистирала да та сума буде већа — # до споразума није долазило. Међутим — као што пише Андре Симон — на париској конференцији“ „под

притиском околности“ империјалисти су се решили на компромис. Какве су то биле „околности“ потпуно је јасно: западне силе су решиле да пристану на совјетске репарације од Аустрије У висини ол 150 милиона долара — ако Совјетски Савез пристане да "Словеначка Корушка и даље остане у границама канцелар-Фиглове Дустрије и да Југославија не добије репарације. И, Совјетски

ЛИКОВИ НАЈБОЉИХ ЧЛАН< ВА ФРОП ТА

Савез је пристао. Значи „околности“ Андре Симона пре: ведене на језик чињеница зпаче: гажење права на самоопредељење народа и непоштен тр говачки посао ол стране совјетске владе.

Када се ово има у виду, како ли је тек цинична тврлња „Ру“ де права“ (у броју од 23 јула) да је париски споразум „победа совјетске политике поштовања суверености држава и народа“ — сем акс „Руде право“ не сматра да је париским диктатом = поштован суверенитет аустриских германизато“

ра! Или, када софиски „ТРуд. перјаница бугарске информбњ роовске штампе, У уводнику „Чији је успех у Паризу“, по лемишући са Труманом и АЗе соном (који тај успех приписују америчкој спољној полити-' ци) доказује да је то успех „демократских Снага“. Сам на слов овога „Трудовог“ уводни ка говори о томе да мн импери“ јалисти и информбироовци претендују на специјално признање због „решења“ корушког питања и не могу да се сложе коме оно припада,

Људи који су правилно оценили непоштену позадину париског споразума могу само да "кажу да је услуга коју је Савет министара учинио аустриским германизаторима и наци» стима — подједнако и једних и других. То је уосталом доказао и Андре Симон својом невешто исконструисаном „Тео: ријом околности“.

РУНОВОДИОЦИ ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ.

– ПРИМЕР ЧЛАНОВИМА ФРОНТА

== есто се у некој основној организацији Народног фронта, у ксјој посао не

- иде како треба, укорени мишљење да се. ето, боље и више не може, „Неће сви људи да раде, те социјални састав организације је такав да се бољи успех не може ни очекивати. Међутим · у чему је стварр Да ли су тачна таква набацивања, или стварност говори са свим друкчије»

Нису и никако не могу бити тачна таква оправдања. То говоре само они који раде преко воље, или не раде уопште. А да је то истина, најбоље служи пример Седамнаесте основне организације Петог рејона.

та организација је дуго била

на последњем месту или међу последњима у рејону: А заштор Било је петнаест чланова извршног одбора — на папиру. А радило је — трв. И, наравно, три човека вису могла онолико урадити колико могу петнаест. МИ променило се руководство. Изабрано је девет нових · чланова извршног одбора 06новне организације. Деветоро људи прионуло је на посао. Расподелила су се задужења, Формиране су нове групе. Ожи~

вели су активи. Читава организација је живнула. Полако, али сигурно, пела се са последњег места у рејону, све ближе првом: ИМ постала је прва. Једанпут, двапут, трипут, Недавно је. освојила рејонску заставицу као најбоља у трајно власништво. Како је успело деветоро људи да оживи успавану организацију» Какс су успели чланови Седамнаесте основне организације да већ до сада даду око двадесет и једну хиљаду добровољних часова, а годишња обавеза је двадесет и две хиљаде»

Ево како. Девет чланова извршног одбора проводило је сво слободно време на терену. Свим силама су радили на Учвршћењу група, на давању праве садржине рада свим активима. Неуморно и Свакодневно обилазили су групе и активе. Нису гледали на време, А када се излазило на рад њих деветоро су увек били међу првима. И видећи своје руководство увек на раду, увек међу првима, кренули су са више елана сви чланови Селамнаесте основне'организације на рад. Чак и они који раније нису никада излазили. није зато никакво чудо што су, чланови Седамна-

- довић,

есте основне организације већ сада врло близу испуњењу своје годишње обавезе. Сваки члан одбора дао је преко сто. добровољних радних часова. Ко су ти људи који су тако брзо и сигурно изменили ситуацију у Седамнаестој основној организацији» Ко су та људи који су поред низа других ус-

пеха успели да уреде тако просторије _ основне _ организације, да тамо долази толико “

чланова Фронта, да често нема места,

То су људи који су готово сви веома заузети на државним пословима, људи који активно раде у синдикату. То су обични људи.

Претседвик основне организације Стева Миланковић, обућарски радник, дао је до сада преко 130 добровољних радних

"часова. Поред посла у Фронту

он је и прегседник синдикалне подружнице предузећа у коме ради.

Секретар Седамнаесте основне организације Миленко Раслужбеник Министарства унутрашњих послова Србије, човек који велики део терета посла у основној организацији носи на својим плећима, поред тога што као секретар има много -песла, руково-

ди и организационим активом и дао је преко 260 добровољних радних часова, иако се обавезао на 100.

__ Начелник бригаде Седомнаесте основне Организације Љубисав Јоксимовић, службеник Министарства Саобраћаја, успеб је да организационо учврсти бригаду и да поред других послова да преко 300 добровољних радних часова. Славољуб Рушчуклић, руководилац илеолошко-васпитног актива, по занимању геометар, мако има и у предузећу где ради доста задужења, стигне на сваки посао, Он у предузећу ради у такмичарској комисији, предавач је у једној синдикалној групи, претседник је геодетске секције Друштва инжењера и техничара Србије, па ипак његов актив ради веома добро. курсеви су добро посећени, а петнаест кружока одлично рали. Поред свега тога, он је до сада дао око 260 добровољних радних часова. Петар Милошевић, руководилац агитационб-политичког актива, запослен је као управник Савезне управе свињогојства Министарства државне набавке ФНРЈ. Он је успео да уведе све форме агитације. Дао је

. 120 добровољних часова.

Владо Новичић, руководилац актива за план и евиденцију и руководилац народних #Њ спектора, ради као службеник Среског суда. Секретар је СИНдикалне подружнице иако је инвалид без ноге, одговара до бро свим дужностима и до с4 да је дао 130 добровољних радних часова. |

Алојз Цотић, човек седамде“ сетих година, потпретседник Седамнаесте основне организа“ ције, руководилац привредног актива, дао је до сада 110 34 сова.

Миливоје Нинковић, руково“

дилац социјално-здравственог актива, запослен је као застуј ник једног трговачког предузе“ ћа. Веома је активан и Дао преко сто радних часова. · И девети члан извршног ољ бора Седамнаесте основне ор“ ганизације, учитељица – 30ра Симић, као благајник испуњава одлично своје дужности,

Ето, ти људи, људи каквих је веома много у редовима наших чланова Фронта, успели су с“ мопрегорним радом и неумор“ ним залагањем да једну Ори, низацију са последњег МЕС" доведу на прво.

А чланови Седамнаесте новне организације ће се ТрУ

дати. да на томе месту, и остану

е 00