20. октобар

.

у

1 |

===" СТРАНА 2

. ,

Ш

,

зна донела је У-

редбу о штедним улози ИУ ма у пиљу већег развоја новчане штедње штроких народ них маса као дела њиховог сталног доприноса бржем и успешшијем развитку народне привресоциталиома _ 8

рејонске у које су ушли претставници власти и масовних «рганизашија, задруга и удруже-

новчане штедње п сазрели услови ва далеко већу масовност пи боље резултате.

та .

Пабедоноста' народи ција од 1941—1944 и њен наставак после рата за коначну победу социтализма, који се огледа у гигантској борби н револуциоњарном заносу 0 ентузијазму

у

ТЕДНИ УЛОЗИ

— значајан допринос изградњи социјализма

са којим радни људи нове Јусославије под руководством КП друга Тита бију битку за испу“ њење прве Петолетке, показују нам да је социјалистичка свест нашег народа на високом сте лену и да смо дубоко закорачтли у социЈаливам.

Ударништво, _ рационализаторство, новаторство и уопште пле“ менито такмичење као масовче и колективни облик ударништва, које је широко обувело трулбенике Југославије значи стварање милиомских уштеда у материјалу, сировинама и радној сназто т своде се на убрзање произвол“ ње за бржу ликвидацију еко. номске пи културне заосталдостт, на скраћивање пута у социнализам. ,

Са меоним перспективема, «7 високом свешћу' води се борбг за смањење пуне цене коштања, за смањење трошкова државне управе, администрације и уотиште штедљивост и економичност, Правила употреба свих тизиврел“ них средстава, колима рукугемо и којима се служимо, постала је стална навика огромне – већине радних људи наше земље. Сала и смисао за новаану штедњу све више и шире продире међу наше трудбенике ин убрзо ће постати сталан систем и корисна карика кроз коју у нашој сопвзалистичкој отаџбини сваки грађањин спаја свој лични интгрес са интересом читавог друштва.

Како се штеди им Коме Користе

шттехниа улози 2

Пре свега када је реч о штолнам улозима отда ми ту видзмо сву ону систематску штедњу милиона наших људи почев 01 најмањих улога предвиђеног Уредбом — од 20 димара — па навмпе већ према економској слази, који они улажу даректно али преко штедних каса у банке ви које у оквиру целе чемље може да се пење на милионе, па и милијарде. А могућности, о6Зективни услови за новчану штед њу љенас несумњиво постоје јер су се привредни и други услеса, које је постигла чаша социјеластичка изградња одразили у повећаном животном стандарду радних људи, у повећању лохотка радника и намештеника и се. љака — задругара.

Према томе, путем штедње о

суме новапа стављају се на расположење држаза ода их плански укључи и ангажује као нове велике резерве за финансисвих оних плапских задатака, које треба да се тазрше односно ва убрзање – извршења тих задатака, за премашење Плана. У процесу друштвене про“ изводње а репродухцине ова средства омогућују да се остваре нови производи, нове вредно“ сти: лоприносе дакле да се из градња убрза, сума народног бо гатства повећа, станлазд лруштвена подигне а све то ве мо. же а да се не одрази когмево за сваког поједатог улагача.

Даље, улагач добаја 4 5 ол сто камате годишње на свој улог и коначно мавикава се ња разумно и рационално газдозање и правилно _ распоређивање и плантрање _ својим — приходима и расходима, тако да ула жући _ систематски и по мало неосетно дође до знатне уштеде, коју може у даном момезту“ користити за неке вепе расходе материјалног или културног карактера, односно за улешнавање свога личног живота, као на пример куповина _радпо апарата, одлазак на годишњи одмор, куповина одела и друго. На ова! начин вижада неће доћи у ситуацију да му искрсавају по“ требе, за које није предвидео срадства и да мора да тражи за:мове ко;ге онда дуго и тешко отплаћује, _ Овакво „предвиђање уназад“ није свозтвено социјалистичком човеку већ претставља остатак капиталистичког друштва, У капиталистичким земљама људи штеде да би се заштитили од криза по незапослености а поред тога нису никад сигурта за свога улоге јер је редовна појава била, да сопственици банака у договору са властодршцима намперфиднивим махинацијама ч2сто у законском облику под видом стечаја и слично, опљачкау и упропасте улагаче, Тако је било у старој Југославити и новчана штелња ниге могла стећи никакву популарност ни иоле озбиљнију масовност.

Разумљиво те да су карактер, значај и улога штедње у новој сопијалистичкој Југославији бит но промењени јер је власт у рукама народа а основна средства за производњу налазе се у рукама друштва и банке су друштвена свогина и играју активну Уулогу у праву остварења општенародних циљева и тиме раде и на корист свих појединаца. Новац се више не може употребљавати у шпекулантске сврхе а бојазан да новац може пропасти више не постоје. :

Као што смо рекли овај вовец стужа данас кредитирању. он“.

вреде и иде на јачање производ ње, унапређење индустрије и пољопривреде, на градњу железница, друмова, подизање болница, школа и других друштвено корисних објеката, који значе даљи корак у социјализам,

И даље, у односу на стабилност нашег новца новчана штед-

ња такође врши значајан утицај. Она се овде појављује као економско фивансиска мера Која

ога на штедњу — утолико веих могућности има за финансирање привреде и више произво-

да и других потреба ва живот,

утолико мање има

новца код појединаца и мањи је притисак на робне фондове а то значи учвршћивање једне од на;важнибих пропорцтка оу нашој пртврели, учвршћивање прото ције робних и новчаних фондова а истовремено и јечање наше домаће валуте. Све ово има за резултат јачање привреде у целини. појефтињење _ предмета широке потрошње и тиме јефтинији и бољи живот радних људи.

Када све ово имамо у велу онда можемо рећа да је новчача штедња у нашим новим друштгаеним условима, у новој Југославити вишеструко кортеона, како пб државу и друштво тако и за сваког појединца, што се као што смо већ истакли спојило у зељдичствен интерес.

Међутим, кема сумње да улагање на штедњу има и велики политички значај јер манифестуте високу свест наших труд“ баника, који и на овај начин #3ражавају љубав и оданост према својој социјалистичкој отаџбини и спремност да лају свој допринос у јачању земље. И баш као што је успех Народног зајма био одраз социјалистичке свести и неограниченог поверења у Владу и Партију, исто тако 4 однос према штедњи означава _ степел социјалистичке свести и мерило патриотизма сваког трудбени«а. Зато не треба да буде нитедног

трудбеника који не би био члач штедне касе и улагао макар и нанмање износе.

Касе узајамне помоћи и штедне Касе нису једно исто

Један од разлога што у Беопраду 'штедња није још масовнија јесте неразумевање и неразликовање касе узајамне помоћи од штедних каса односно штедних улога. Приличан број наших трудбеника не схватајући разлаку између ових каса неће да буду чланови штедне касе, јер сома трају да су чланством у каси узајамне помоћи обавили исти задатак и да је то једно исто или бар сасвим слично, Збот таквог непознавања, које је дошло као последица неудубљивања у суштину с једне стране и још за сада нодовољне агитације с друге стране, дошло је до једног таквог става да се не налази равлог и потреба учлањења и улагања у штедну касу.

Штедне касе се по својој намени и својој организацији разликују од касе узајамне помоћи. Каса узајамне помоћи је организација синдикално организованих радника и службеника, коли сваког месеца један проценат својих принадлежности стављају у ваједничку касу, да би из ње погедити чллпови за случај неке хитне потребе добили краткорочну или дугорочну позајмицу, кору обавезно мора да врате каси узатамне помоћи. На овај начин касе узајамне помоћи су озбиљна допунска брига синдиката од којих синдикално чланство има осетне користи и васпитава се

у пружању другарске узајамне помоћи, варочито у случеџу када неко западне у неку тешкоћу или га задеси каква несрећа, Штедне касе у државним предузећима, надлештвима и 'установама јесу истуране благајне Народне банке“ и прикупљалу штедне улоге и негују народну новчану штедњу. Оне само административно технички олакшава ју сваком трудбенику да не мора

ићи на шалтер Народне банке и

оваког првог у месецу улатати односно _ уземати са књижице када му је то потребно. Сваки члан штедне касе преко одговорног лица у свом предузећу, установи или надлештву улаже или изузима из банке п не мора да мисли ни на какве формалности а да губи у времену. Даље, улози на штедној књижтици, које! је преко штедне касе уложио претстављају искључиво његову својину, са којом он располаже према свом личном нахођењу и улаже када год хоће (на пример добије награду, премију, _ хонорар итд. и колико год хоће, а исто тако и изузима из ње када то нађе за схадно, Према томе, штедна каса и каса узајамне помоћи нису једно исто. Оне су обе важне, обе корисне за наше трудбенике и за нашу државу и треба их обе неговати а јачати а никако поставити једну насупрот другој.

Потреба објашњавања значаја штедње

И поред формираних комисија, градских и рејонских, у којима су заступљене све масовне организације, _ агитационо-гропагандни рад још није достигау потребне размере, нити је изнашао оно ивобиље форми помоћу којих ће омогућити да вначај и улога штедних каса продре до сваког трудбеника нашег граџа. До сада се релативно мало пи сало у штампи, мало говорило преко радија и преко биоскопа, а исто тако недовољно је штампано летака, плаката, брошура, колексцића и друго, посвећених штедњи.

Награђивањем _ ударника, рационализатора, новатора и осталих трудбеника путем – уложне књижице, које би им биле додељиване на свечаним конференцијама знатно би се допринело популарисању _ новчане _ штедње. Исто тако требало би утицати на трудбенике да сами захтевају да им се згодици класне лутрије т згодици по обвезницама Народног зајма исплаћују путем уложне књижице. Преко школа треба натрађивати најбоље темате о штедњи итд.

Од. свих форми атитационопропагандног рада упражњавана су до сада углавном предавања а објашњавања технике улагања и то такође недовољно, тако ла ама _ свндикаљних _ подружнипа

„које још до данас нису, ви- чуле ·

да постоји штедна каса. Све ово као и друге форме агитационопропагандног рада очевидно нису постале у довољној мера предмет и брига наших масовних организација, па треба сећи ла даљи успех новчане народне

ГОДИШЊИ ОАМОР

— Где ће спавати ови туристи ако свако има „ваучере“ за исту собу издате у Загребу, Београду, Љубљани итд ·

- фронт, Омладина АФЖ, Савез

штедње зависи пре свега од тота колико ће пажње овом питању посветити Сивликата, _ Народи“

борашд, Удружење _ занатлипа, У цержење пенспонера и друти. Бажно је да народна новчана штедња не буде само кампања већ да се схвати као сталан си: стем и за правилан и «ултуран вачин пуковања новцем, за део опште борбе за нове одиосе према свим материјалним средстража и њихову планску 910, требу за бржу сопе ја“ лизма. томе никада и никако стетупати од основног пранципа код улога на штедњу — ол пралципа добровољности.

Свест наших социјалистичких људа је достигла већ тај степен да се они масовно учлањуту и да ће се још масовније учлањивати у штедне касе или улагати на штедњу код банке, али им се мора омогућити да о штедним улозема и касама сазнају више, а тај задатак треба да обави апитација и пропаћанда. Тако на пр. у Земуну не само да су свугде основане штедне касе него “ма предузећа као што су „Дуга“ и предузеће за промет живином где су сви радници и службениџи улагачи, док метално предузеће „Октобарђска слобода“ има 30 а Радио Беопрад свега 10 улагача. Но у тесној вези са овим :е питање организације мреже штед них каса, опако како је то Наредбом о њиховом образовању и предви Овај задатак лежи на руководствима предузећа установа и вадлештава, која су била дужна да образују штедте касе али то многа од њих до данас још нису извршила и тиме коче омасовљење штедње. Како Наредба 6 оснивању штедних каса при предузећима и устано-

_вама није факултатавног каракте-

ра, него наређење по дрокавној линтји, то су сва руководства била дужва да образућу штедне касе независно од агитације и пропаганде, односно улагања у саму касу. За неизвршење овог залатка треба позвати на одговорност. Тако на пр. до данас нису основали штадне касе: Тек

стилно предузеће „Космај“, па-

вара „7 јули“, клиничка болница комитет за водопривреду, Нови Београд, _ Генерална _ дирекција Савезне металне индустрије и др.

Јасно је да је оснивање, формирање штедних каса административна мера, али је она услов: без кога ни остале мере неће пмати пуни успех а неоспорно да атитационо-тропагандни рад има оптучујућу улогу а да ће бита толико успеха молико агитапиово-пропагавдни рад буде васнован у пуној мери на привциту добровољности и свести и убеђемости сваког улагача у корасност улагања на штедњу. Залагање партиских и масовних организатија биће од пресмднот значаја за величину успеха народне штедње.

Наши трудбеници свесни су интереса своје социјалистичке домовине и својих сопствених и радо ће се одазвати да постачу сви чланови штедних каса или да улажу директно у банке, систематски према својој моћа и тиме омогуће да стотине милиона новца не леже умртвљене, већ да послуже на корист социјатастичке изградње за убрзање извршења планских задатака наше Петолетке, Јован ЛОВРИЋ

(Решење: по вољи),

ЛИКВИДАТОР ПОКРЕТА НА

· рија,

итава ивформбироовска пропаганда од до Москве непрекидно труби о тобожњем спорезумевању „Титове клике“ са монархофашистима. Она силом жели да убеди свет како су почетком јула ове године одржали састанак југословенски, мовархофашистички, енглески и змерички официри, „Савето-

вање је, разуме се, било тај

но — мудре примећује у 32 броју од 3 августа „Новоје времја“ — али, резултати постигнути на преговорима изашли су убрзо на видело. У јулу јединице монархофашистичке војске употребиле су југословенску територију као отскочну даску против Демократске армије у рејону Кајмакчалана“. Овом најпрљавијом измишљотином, гнусниом од свих досадашњих, којом се покушало ударити на част и понос _ Југословенске која је на делу у току ослободилачког рата, доказала како разговара са фашистима жели се сакрити истина О правим намерама информбироовских контрареволуционара који су одлучили да ликвидирају грчки демократски покрет и онемогуће грчком народу даљу борбу за његово ослобођење.

Велики протестни митинг јединица Југословенске армије у Битољу дао је јасан одговор свим овим клеветницима. „До смрти одани Партији и вама друже Тито, непоколебљиво и будно стојимо на јужним границама наше земље за све непријатеље социјалистичке Југославије“ — тако се заветују борци _ Југословенске _ армије свом · Врховном _ команданту маршаљу Титу. То је истина о нашој славној Армији, које није дозволила и неће дозволити ни једном непријатељу социјалистичке Југославије, а најмање монархофашистима, да стави ноту на нашу земљу.

митинту у Битољу војници су причали како су се одиграле битке између јединица монархофашистичке о војске и Демократске армије, почетком јула, дуж саме грчко-југословенске границе: Битке су вођене од 4 до 8 јула. Четвртог јула монархошафистичке снаге савладале су слаб отпор јединица Демократске армије на сектору Старков Гроб и Старков Дуб. Пошто су јединице Демократске армије запоселе положај уз пограничну линију, монархофашисти су минобацачима, артиљеријом и пешадиском ватром тукли југословенску територију: Монархофатисти су ишли у стопу за "борцима Демократске армије који су се повлачили дуж границе на грчкој страни. За сво време борби ни борци Демократске армије, ни монархофашистички војници нису прелазили на југословенску територију. И'седмог џи осмог јула. вођене су огорчене борбе дуж саме границе, на грчкој теритоу неки граничари појачали су своје снаге на том сектору Како би онемогућили евентуални покушај монархофашиста да продру на југословенску територију. Када. су монархофашисти приметили концентрацију. наших трупа

повукли су се дубље у уну-

трашњост. За ова четири дана огорчених борби само једна монархофашистичкај _ патрола покушала је да продре на југословенску страну. Али њу је прошла воља за, овим подвигом, када ју је дочекала митраљеска паљба из југословенских ровова. .

Тако стоји истина о борбама на Кајмакчалану. Рањени борци Демократске армије који су прешли на југословенску територију и били одмах прихваћени и смештени у болмице изјавили су о овим борбама следеће: „Тврдње радио станиње „Елефтери Елада“ су измишљене клевете зато што сам жив сведок борби на Кајмакчалану на грчксј територији, — рекао је Кирко Лефкалну, поручник Демократске армије, комесар прве чеге 712 батаљона 24 бригаде. Био сам оче видац кад су монархофишисти покушали да се пребаце на југословенску територију, али су били онемогућени митраљескомш ватром југословенских граничара“. А пуковник Демократске армије Аминдас, руководилац јединица · Демократске армије на сектору Кајмакчалана изјавио је: „Нисам видео да су монархофашисте пропустили преко југословенске територије“.

Тридесег пет бораца Демократске армије, међу њима Георги Тањуро, Микос Ципуридис, Тесула Зиси и други,

~ ТЕТ Фа Тр з РОТ Е) СВА ШИ И ТТ РА РУДЕ БА,

И ГРЧКОГ ДЕМОНРАТСКОГ ЛИНИЈИ ИМПЕРИЈАЛИСТА

е станице

армије, .

потписали су сличне изјаве у гацији учешће на Ф

којима су категорички демантовали _ измишљотине Радио „Елефтери Елада“ о споразумевању _ монархофашиста. са официрима Југословенске армије. Они не верују кле-

ветама које упорно проносе сумњиви руководиоци грчког | демократског покрета, јер су

сведоци огромне помоћи коју је једино Југославија указала борби грчког народа. Ту љубав према социјалистичкој Ју- | гославији не могу да разоре разни издајници типа, Захаријадеса који све отвореније ра-

ди на ликвидацији оружане борбе грчког народа. Информбироовски ликвида-

тори грчког демократског покрета неће успети у својој под“ лој кампањи којој је циљ да обмане напредну светску Јавност о стварним издајницима који припремају нову, још крвавију Варкизу. На митингу У Битољу (борац Југословенске армије, Станко Јаневски, бУДни чувар наше границе, јасно је рекао о чему се у ствари ради: „Ми смо борбу грчког народа помагали колико је то било могуће, а Совјетски Савез и издајица Захаријадес продају сада борбу и слободу грчког народа“.

Док истина о доследном ставу Југославије У грчком питању постепено и сигурно продире у међународну јавност, док својим изјавама Југословенски граничари тачно упиру

прстом У кривца за поразе Демократске армије, Радио станица Слободна Грчка отво-

рено говори 0 ликвидаторским тенденцијама данашњих руко водилаца грчког демократског покрета. У својој емисији од 14 августа, у коментару 9 стању у Грчкој, ова Радио станипа је јавила: „Наш народ више него икад тражи мири прати покушаје – Привремене демократске владе за измирење“. Када се ове речи преведу на обичан језик оне У ствари зва че: „Ми пристајемо на ликвидацију. грчког · демократског покрета, пристајемо да у руке монархофашиста ставимо суДбину грчког народа“. Јер шта У ствари значи измирење са монархофашистима нето потпуно предавање грчког народа на милост и немилост монар: хофешиста и одрицање оду тековина

свих досадашњих ослободилачке с борбе грчког народа.

Грчки народ зва ко поткопа ва тековине његове досадашње борбе. Он ће једнога дена придружити свој глас оптужбе против клеветника и непријатеља и југословенског и грчког народа који су данас у борби против ова два суседна и херојска народа на. линији империјалиста.

Кахиноције информбиооовсних роноволилоко Нородне омлолине Албаније

прљавој и нечасној игри у прота Народне – омлади-

не Југославије на Светском _ фестивалу студената # омладине у Будимпешти, нарочиту улогу добило је информбиројвско руководство Народне омладине Албаније. Пред демократском омладином света требало је на сваки начин претставити _ југословенску _ омладину као разбијача јединства натредне омладине света. По већ ранијем договору албански Р о»ормбироовци послали су тел рам Припремном комитету Фестиваља Како им; наводно ју“ гословенски _ власти _ ометају прелаз преко југословенске територије, па тако постоји опасност да не могу присуствовати фестивалу, Генерални секретар Припремног комитета, _ Енглескиња _ КеТе Хукхам, на интервенцију ЈУ гословенскот омладинскст претставника у Будимпешти, У путила је следећи телеграм Албанској народној — омладини: „Тражите одмах транзитне ВИ зе за остале чланове делегације. Обавестите нас о датуму И бројевима молбе. Јутосло венски делегат гара тује да ће. транзитне визе бити издате. ХУ“хам. Фестивал,“ Албачци, бојећи се да У не пропадне план, нашли су, 34 потребна да једноставно из8е како #М визе нису потребне. Тада су се албански делегати налазили већ негде на д

„

мору. Ова – албанско-информбироов“ ска подвала била је у стваРУ

само увод у нечувене дискр“ минационе поступке ма

власти, које су уз благослов Информбвроа, онемогућиле; ЈУ“ гословенској омладинској деле