20. октобар
_ Наша цивилна авијација |
• специјалних летова у свим
Успешно решава постављене залатке
та мљада авијатија, у свом стално разво у, постиже. све запе усвехе ве
| свем пољима радо. Југостовенски авро-транстпорт, ча:е је темеље положила, а зрло оскудних средстава, повим ави-
отима и кадровима Ломига, развњо је данас, можемо оећих, па жевљу саобраћајну мрежу умутар земље у Европи. Свакога лава превозе авиови. ЈАТ-а путчике и робу линијама Беогоал
Загреб — Љубљана,“ Београд — Скопље, Београд — Титоград 48 Београд — Сарагево
На сталним ностраним линијама наши авиоаи имаћу директну везу са рагом а, од оскара, са Цирихом, поре вОо-
— Дубровник.
требним правцима, Ал предретвих дана, када су узлетали > бично само лва пута недељно, саобраћај о путнитким _ авнонима појачан је за више него двостру“ ко. У новим авионима обезбеђена је већа улобмост ом пријатност тутовања “нето тито је о било у
Нена љула су већ олавно
вребростељи сваки страх м предрасиње и схватили све предно-
сти аеро-транспорта, Због тога се из дана у дан повећава по-
тражња и карата ва места у звионшња Ра свим линијама те они устевају само делимично да полмире ове који би желели ла скрате споро путовање железит-
5 | лучај _ на ба у Роа песен 5 > О брс" ; 1 тле се примењује за чланозе синтиишта снижавање пене превоза за 65 а сто од пуне цене кежтрања.
Зешали са узрока овако живог чеутратњет | аеро-транстортеуг саобраћгца је опгурност која овепоча о високој вредности наших пашкута ш техничког особља. Ол астивања ло данас ЈАТ итје забележио ни један несрећан сљутај. А зими, за време најлошијег времена, путнички саобраћај авиовима са Прагом, на пример, пи јелном није птрекитан. Нани звајатичари су познати и пењени у иностранству не само ва оним аеродромима са којима имамо реловну везу, већ и тамо гле су се само повремено стуштали.
Непрекилностп аеро-транопорт- |
не служба нице мало лопринело ни техничко сеобље које рати
па одржавању #оправности машина. Оправке # ревизшје авнолских мотора вршене су раније у Холандији а Чехословачкој. После резолупије Информбираа чехословачки стручњаци одбили су да отправљају наше авионе и воде рачуна о сигурности њиховог
лета. Ратни колектив ЈАТ-а ол-.
говорио је прикупљањем отаса узео је ствар у своје руке, н већ луже времена врши самосталне ревизије | н оправке авионских мотора. Његов. рад је тако лоброт квалитета да је ошгурногт путничких авиона ш њихова способност лета на веома васоком ступњу; Поред тога, свака ревизмја и оправка у сопственој режити доноси нам велпке уштеале стране ваљуте.
Кроз, стручне курсеве ЈАТ-а остособљавату _ се, – непрестано, нови каљрови летача и квалификованих ралника. На недевно заришеном курсу за пилоте путничког саобраћаја ученици су постигли у просеку ољљииту — 3авршиу опену
Праввтрелна авијаптја. у саставу ЈАТ-а, даје посебаћ лоприног развоју ваше тривреље и побољ. шању народног здравља. Ватшеча су обимна затративања, из авиова, воћњака и штума против губара која је ове голине страх>вито пустопто наприм крајевима. Ња јелном хектару шуме ита воћњака налазило се и до лесет милона губара. Из авиона-затрашивача запрашено је преко 30.000 хектара шуме и вобњака пи псстагнуто је на том подручју го тово потпуно уништење губарз Тиме су спашене шуме и воћњаци од чнетропењеве вредноста. Запоашивање лрвећа врши се вз ниског. .бритшућет“ лета. трем: конфигурацији терета, па зажтева велику стретност и снаљлажљивост летача.
Припредна авилација тримењиваће се и у разбијању облака са градом и, вероватно, у логлелвом времену, за засејавање широких ораница усевима житарица.
Значајан се и удео привредне авпјације ЈАТ-а у борби против маларите којом је јељан тежак сошњмјални мооблем | сведен — на најмању меру. И авиона су з2скана н имш увек се птрскагу ши-
"ока мочв арена по доу чја со Скопља у Пелагонији. у Позезју Прве Реке на Скаларском Блату у долини Неретве. у околвкн Београда и на Панчевачком Рату, свуда тамо где не моту доспети ружне прокалипе савттара. Обо-
ења еп маларије, овом актиом иоја се водила свим расле , ћоживим средствима, смање а о) са преко 500000 на око 20.006. За ту цифру ветике заслуге има а првреднча. авијација, чија ће лелатност лобити све разковрсвете видове дајући неопењаве кортсти· привреди и општем пебољтању живота и аправља »љпзжтх људи.
Ажо посматрамо досалатња заг звој ЈАТ-а. његову салашу а перспективу. виљимо јасно обележен успон. Из ничета је лошло ло развоја натживљет | упутрањег аеро-транспортног | баобзаћаја у Европи. У булућности изградиће се нови аеродтсм, отвозвће је нове – аеро-транстогтне плина е а њима ће летети и нова овтони ломаће ковстру«ние Све виле гутнига гревозићг се гвионима који гаојим прелдноствма, брз» ин удобне вожње, лалеко
чалмашуу сва остала тревазна соелства.
АИ ТАРТОГРИСЕ
азав а 4 68104.;
Нови Београд, јелно од највећих градилишта Титове Петодетке, градилиште које ће бити највеличанственији споменик епохе изградње сопијализма У нашо'
земљи | стачу се непрестано хиљаде ин хиљаде омладинаца из читаве пгше земље Омла-
дина лолази ту ла својом снагом пом гне ла на левој обали Саве што тре накну величанствене палате. ла на месту старих неугледних кућа сагради
штром старог Београла много нових зграда, да у великом пољопривреднсм _ лобру Панче-
вачки Рит подигне НИЗ станбених и економских зграда, јелвом речју омладина читаве на ше земље, Титова омладина, лолази у Београд ла помогне да се његов лик што пре измени у лик модерног центра земље која непоколебљиво гради сопијализам. . Долазе у Београл омладинци који се ло сада нису чак ни железнипом возили, омладинци из, најудаљенијих и најзаосталиИјих крајева наше земље, долазе и они чије грули већ красе одличја са ранигих ралних акција, са пруга Брчко—Бановићи, Шамац— Сарајево, Кучево—Бродице, са Аутопута и других градилишта. И сви они
о
по
Мило Димитријевић: ИЗГРАДЊА СТУДЕНТСКОГ НАСЕЉА У БЕЖАНИЈИ
стичу гу, на великом градилишту Београда, несва знања, проширују своје видике и враКају са кућама са новим снагама за дељу борбу у изградњи социјализма А мнесги се и не враћају кузама. Многи остају да ту на градилишту стекну већа стручна знања, да би у даљој изградњи Беопрада виште допршнељи. _ многи _ одлазе. У наше руднике којима ге потребна радна снага, многи у прелузећа тешке инлустрије. многи у бродоградилишта.
Како је нашем руларству, тешкој индустрији. а и самом градилишту _ Новог _ Београда потребно много стручне снаге, обзиром на велике задатке, то се у Новом Београду, поред свакодневне борбе са кубицима
земље, са изградњом зггата води и велика битка за '71'0пе. Путем гезлих курсева ко
ји у Новом Београду непрестано раде, стварају се нови кадрови.
Нови Београд ће дати
ове године за руднике,
бродоградилишта и те-
шку индустрију 3.000
омладинаца
Пред нашим рударством сто је у даљој борби за извршење задатака Петогодишњег плана
~
СЕЉЛЊЕ СИР ЧИНЕ И О ЛЕ
извор новиж снтага за непку при вјрое ли ју _
„есле завртаете виже риме назије пи положеногт нижет тезајног испита пред нате омлалиние се по-
ставља питање: продужити виту гимназију, у којсћ ће про тирити отинте образовање, или поћи у неку средњу стручну тиколу, где ће, поред темељног отиштет образовања, стећи и Стручно знање из оне области којој се буду њосветили. Омлалина наше земље изграђује се и израста у социјализму н она мора бити израз друштвене стварности, мора бити тесно повезана са својим вародом и његовом економском _ изградњом. Због тега ће сваки омладинан који схвата важност низбора свег позива, поћи оним путем којим ће највише користити и себи и друштву. Наше ново друштво н његов економски разво: отварају ши“ роке могућности сваком омладинцу да достигне на виши степен образовања. Наши ученици У привреди, на пример, могу истрајним ралом ла достигну највише универзитетско оораазовање, што није био случај у бившој Југославији, Тако. про-
лазећи кроз средње стручне школе, они могу да постану професори, лекари, агрономи, инжењери свих грана технике, економисти, ветеринари итд. У бившој Југославији овако широке могућногти лавала је само гимназија Кроз средње стручне школе добија се те-
мељна стручна спрема за одрећени позив, ствара се средњи стручни кадар, чији је главни задатак да попуни несклад између нижег и вишег стручног кадра, који омета правилан развој наше привреде. Потреба за стручним кадровима који су овлалали знањем и народном техником и који ће моћи самосталним радом да примене У пракси тековине науке, сваким ланом све се више осећа.
стављају технодсика и тек стижви отсек Мидустрисмог тех“ никума, који раније нису вестојали при овој школи, те су стручњани ове врсте дљољазиљжи из иностранства, или су натии морали ићи у ивостранство да се штолују. Изложба ове шкоље, која је одржана јуна месепа, приказаља је значајне резултате кофи су постигнути на ова лљва отсека, за непуне лве голнте свота постојања. Ибро више 6булемо жмали срелњих техничара “све струке, то ће квалитативно бити бољи нати текстилни производи, а боје и птаре стручно. м зналачки сложене, сведочиће о културном
нивоу нашег кадћа те врсте.
7.
Хемиска индустрија у бивтој Југославији биља. је сасвим неразвијена. Међутим, назној младој хемиској индустрији, која се све више развија, на: шим лабораторијама потребни су техничари-хемичари. Хемиско:гтехнолошки отсек припрема хемиске и технолошке техничарђе који сарађују на пројектовању, извођењу и надзо ру радова у хемиско-технолошкој струци. Они раде у пре дузећима хемиске индустрије, у научним хемиским институтима и лабораторијама за хе миска и Технолошка испити“ вања, у контролвим станицама и свим гранама индустрије У којима хемиска индустрија и ма примену.
На Геодетском с техникуму има два оОтсека: геолетски и картографски. Пред геолетске стручњаке стоји велики и од“ говоран задатак. Они врше сва премеравања земљишта, и израђују планове и карте на основу којих ће се подизати насеља и градови, сва геоло“ шка испитивања _ земљишта, побољшање земљишта путем исушивања, _ наводњавања и обезбеђења ол поплаве. На основу геодетских планова вр“ шљаће се регуљанија и уређење
гралљова им насеља, рекулатида река, потока, и бујица, ототуБава се планско подизање и гајење ттума.
На основу геодекжких пла" мова побољшава се саобраћајна мрежа, саобраћајне комуникације, железнице, путеви и канали. Важан залатак геодет ских стручњака је и у грани метриским мерењима, која има“ ју значај у проучавању структуре горњих слојева земљине коре, што служи истраживањима рудних богатстава наше земље,
У мапјој земљи потребно је изтраљити железвице, путеве, регулисати реке, проселкати канале, зилати мостове, пробијати тунеле, градити бране, подизати нове стамбене згрф ле, домове културе, задружне домове итл Задатак је Грађевинских техникума ља оспособи кадрове кејима ће се поверити извршење „ових послова. Свршени ученини ове школе обављаће послове организовања. пројектовања, нормирања, извођења и техничког надзора свих врста грађевинских 0б6јеката. Настава н васпитање у екомеким техникумима данас је постављено па темељима мархсизма-лењинизма и има за за ·„ датак да спреми кадар економско-комерцијалне. струке нужно потребан нашој социјалистич“ кој изградњи
За социјалистичку изградњу наше земље неопхолно је ла трудбеницима буде обезбеђена правилна и стручна нега у болницама, клиникама. диспан“
зерима, добар пријем у амбустани- лантама, . здравственим цама, | саветовалиштима, поро“ дилиштима и домовима. „Исто
тако, је важно да наше здравствене екипе буду снабдевене стручним кадром који ће стеченим знањем деловати на по дизање хнгијепских услова на тих традова-и села, а тиме и
ва полизање лругитвеног стан ларља свих ваших трудбевика За свај велики задатак спре мају се нати омладинци и отладинке у оквиру својих мелицинских школа. У Београду постоје медицинске коле 33 лекарске помоћнике, фармацеутске помоћнике, медицинске техничаре, лаборанте и зубо техничаре. Кадрови ових пжола треба да подижу злравствену службу социјалистичке Југославије,
Ученици средњих стручних тнкола, поред стручног знања стичу и солидно опште обзазовање ЕБсгате библиотеке, кгб саставни део школе, пружају могућности ученицима да че тају, да изучавају марнсизамлењинисам, ла стичу све навича културног зовека, политич ки свесног Оне тто нарочито даје Бргсно:т нашем средњем техничару било које струке јесте практична страна наставе која је у свим средњим стручним школама обавезна, јер употпуњава теоретско зна» ње ученика и припрема их 38 непосредне зедатке У привреди. Практичним вежбама у току наставе џ на феријалној пракси, одласком у предузећа, фабрике. болнице, клинике, лабораторије, здравствене станице, настава постаје очигледна. ученицима блиска и разумљива. За време школовања у средњим | пжолама ресорна мини. кстарства, на чијем су буџету поједине школе, дају стипенлије и помажу школовање оним ученицима чији родитељ“ Не могу да обезбеде пуно издржавање својој деци.
Напредак и развој средњих стручних школа омогућила је наша народна револуција под руководством КПЈ која је поставила темеље новом друштву и створила услове за развој технике, чијим путем керачамо у сацијализам.
Велико зоадилиште
«ни ни ние аи ретанивине: ковачница НОВИХ БУДИ
велики задаци. А радне снаге нема довољно. Због тога се, смладина која долази да гради Београл упознаје са важним задацима пударства и велики број омладине, после завршене смене, одлази у наше руднике, са жељом да својом снагом допринесе даљој борби за испуњење плана
Још у априлу месецу направљен је у Новом Београду план за укљуптење омладине у ру: лдарство Отпсчела је агитација у којој је омладини давана перспектива. рада у рудницима, објашњавано све што је потребно у вези са будућим радом у руднику. Да би се омладини што конкретније и боље објашњавало, за сваку смену долазили су претставнипи по јединих рудника међу омлајчну, И боравећи са њима лесот до петнаест дана. причали им дз детажа о животу и раду у рулљницима.
У априлу месецу требало је по плану окључити 445 омладинапа, а укључено је 630. Премашење плана локаз је да наша омладина хоће и жели да помогнг свуда где је потребно. Међутим, руководства појединих рулника направила су грешку, и олмах велики број омладине која је тек стигла У рулник, одрељила ва тежи посао, у јаму и сасвим је разу“ мљиво што је известан број омладине, врло 61:00, напустио рудник. Руковолства рулника морају да пазе на какав ће посао да става тек приспелу омладину, не смеју ла смећу са ума. да су то љути неискусни У рударском нослу им ла их врво треба упућувати на што лакте ралове.
У мају месепу требало је по плану укљутити 623 омладизпа у рударство. укључено је само 456, зато што је на самом градилишту било мање омлвљине него што је љланирано. У јуну месену _илзи укључења омладине У рулнике полбачен је- такође 3 истих равлога. Требало је по плану укључити 277 омладинаца, а укључено је само 74 Разлог овако великом подбачењу плава лежи још и у
- томе што је у јуну планирано
193 омлатинта за тетку пелустрију. Укључено је 196 омлаланата- У јулу месецу предвиђено је по плату 630 омладинаца за руларство мн 45 омладинаца за бродларство. Агитапија за испуњење плана јула месеца јот траје. пошто је омладина јот на терену, јер смена није завошен :
У јулу је од јунске групе омладина, отишло у бродоградилишта 110 омладинаца, а по плану је било прелвиђено. 100.
На стручне курсеве укључиће се 4.000 градитеља Новог Београда
На градилешту Новог Београда Нема довољно стручне ралне снаге. Због тога се омладина. на разним лвомесечним курсевима оспособљава за полуквалификоване. а касније и квалифтковане зидаре. — тесаое, бетонирце, зрмираче. евфлентичаје Да би сг: проблем недостатка стручне радне снате што
"боље решио, још у априлу ме.
сецу, док је на терену била прва смен. омлалинских радних бригала. направљен је плав укључења омладине па струтне курсеве. По том плану у атристу тесену требато је фисљајншта _ ва
Ма а ину2
"тунели Нин нлиннл=Е
курсеве 970 омладинаца, а укључено је 629. зато што је на терену било мање омладине него што је главирано.
Како априлски нилан није био испуњен, у мају није ништа планирано, гли је да би се априлски „план испунио, укључено 233 омлалинца на разне струзн: курсеве.
У јуну је планирано укључење 106 омладинаца на курсеве, а укључено је 270, и због тога се У јулу, иако је било раније предвикено 94, није укључио ниједан омладинац.
На Новом Београду раде и специјални курсеви На Новом Београду раде и разка специјални курсеви. То су курсеви огтара и сточара за сељачке радне задруге, курсеви моделара, бродара, фотоаматера и аутомобилиста. По завршетку тих курсева омладина се враћа У своја места да темо користи стечена знања.
У априлу месецу било је на курсу ратогрз и сточара 222 омладинца Требало је да срески комнтети омладине пошаљу за тај курс довољан број омладине. Међутим, онн су послали само око 30 омладинаца, а на самом градилишту одабрана су 192 омладинпа са села и укључена на тај курс.
На курс ратара и сточара укључено је у мају око 200 омладинаца.
Поред ових курсева за ратаре и сточаре, поклањала се велака пажња и «курсевима ва моделаре, бродаре, фотоамате» ре и зутомобилисте, На тај начин омотућавало се ла преко тих омладинапа, који се са курсева враћају својим кућама, техника прслре у најшире слојеке народа.
Тако је у мају месепу оформљена моделарска бригада од 136 омладинаца, а у јуну је формирана бродарска бригада ол 116 омлалинаца, Поред бродарске бригаде у јуну је било На кугсу фотоаматера 85 омладинапа. У јулу месепу на курс аутђомобилиста требало је ла се укључи 150 омладинаца, а укљу“ чено је 168. У августу месецу предвиђено је оформљење бртигаде зутомобнлиста од 350 омлашвнапа а брнгаде Фродара, кајакаша и моделара ол 150 омлатинага.
Сви ови курсеви лобро раде и омладина стиче после двомесечног похаћањг курса, ловољна основна знања која ће, кад се врати у своја места, моћи одлично пр'менити међу сео
чском омладином ж
Нови Београд је градилиште које се изграђује снагом омладале, | градилиште које изграђује омлелгвну Она омладина која је провела на градилишту Београда два месеца радећи У брига та. улажући све снаге ла постигне што више успеха; захваљулући разним курсевима, постаје способиг да још више лопринесе у даљој борби за изградњу сппизализма, Омладинпи који се укључе у наше руднике, бродогралилишта и предузећа тешке индустрије. допринеће тамо својим залагањем и трудом да наши руднипи, бродогралилишта џ тешка индустрија испуне што успешније планске залатке што ће У многоме омогућити бољи н срећвији живот свит пашкех-#4рокда