20. октобар
_ СУД БИРАЧА _
акво мишљење има наш народ. о такозваним „здравим" елементима, тј. о - људима који су изјаснивши се за резолуцију Информбироа издали своју Партију и народ, дезертирали са фронта изградње социјализма и својим разбијачким и штеточииским радом покушали да омету изградњу социјализма у нашој земљи, — показало је и последње гласање о опозивању народних одборника које је обављено 28 августа у три градске изборне јединице у' Шестом рејону. Огромна _ већина _— изабраних народних одборника одбила је још у почетку нечувене клеветничке нападе Информбироа на нашу земљу и Партију, али се ипак нашао известан веома, мален број слебденика Резолупије који су покушали да непријатељским радом подривају нашу државу,
Такви су били професор Љуба Радовановић, одборник –140.те · градске изборне јединице; 30ран Стојановић, одборник 144те градске изборне јединице. Милорад Ћорић, одборник 154те градске изборне јединице; Један од њих, професор Љуба Радовановић, познат је м нашој Партији и ол раније. Наравно, не по неком позитивном ралу већ по разбијачкој и штеточин"ској делатности, прошлости професора Радовановића може се наћи у материјалима Петог конгреса наше Партије. Он је након лоласка друга Тита на чело Партије | искључен _ приликом чишћења Партије од разбијачких, фракционашких и 0_портунистичких елемената. Љуба Радовановић је био припадник десне фракније и најближи сарадник Симе Марковића, а искључен је у то време као антипартиски и разбијачки елеменат. Партија је након ослобођења наше земље широкогруло прешла преко његових старих грешака и омогућида му да ралом у Партији исправи своје старе грехове. Међутим, после „изласка Резолуције Инфорпмбироа одмах се изјаснио за Резолуцију и почео свој непријатељски рад против наше лржаве. Окупљао је око себе незлдраве и непријатељске елементе и радио на полривању наше државе, повезујући се у том циљу са иностранством. Зоран Стојановић, судија Окружног суда за град Београд, "искључен је из Комунистичке партије још пре Резолуције Информбироа због неисправности у служби, јер је фалсификовао
болесничку _ листу да би сам себи _ продужио _ боловање. 0Овај фалсификатор је чак „за
време боловања" радио у Радио-станици. Ишао је толико далеко да је писао осуђеницима жалбе на пресуде које је сам изрицао. Наравно, и он је једва дочекао Резолуцију и почео је
са непријатељским радом про.
тив наше земље,
Милорад Ћорић, службеник, био је претседник Рејонског народног одбора Шестог рејона. Још пре злосрећне Резолуције Информбироа својим радом У Народном одбору показао је да нема ничег заједничког са народном влашћу. Он је избегавао задатке које је добијао и уносећи нездраве односе међу
остале чланове | Извршног одбора, изазивао нетрпељивост према себи. Свој жандармски
став у односу па људе са који'а је свакодневно радио, прекосто је и на грађане који су сали у Народни одбор. Ра-
ћи тажо он се уствари окретив народне власти, та није могађ у си«СТ ћ пе власти дуго да оста-
А Т
ве : ' нотринатељ. Он се морао : ри Зато му је н ЗГОДНО | ПРИАЋ пута | ПрОТИ наше земл Пар ла јој се и он придру уз] вепригатељски а“
Ко су и ка суди и какав је њихд;. ик говоре карактер" “ смо навели. Они вол служивали да у нетлој за у којој народ; упркос палила“ сметњи са свих стогип издчовечанским напори) "ађује сонијализам, буду нарогили претставници, Али, прости је наше власти да в“! посредно бира све орго:: га од најнижих до назиших. и да само народ може опозолти своје претставнике Мосле сткризгња непријатељског рела Лоубе Радовановића, Зорана Стојановића и Милорада Ћорић» неколицина бирача _ пежрепуло _ је _ питање њихесог опосшвања. Почетком августа почело је одржавање ког: 1 по изборним једима којима су они
били изабрани. Према Закону потребан су потписи трећине бирача ла 'би се приступило гласању о опозивању народног олбаорника, На многим конференцијама знатно је премашен Законом предвиђени број потписника. Само на једној конференцији на 154-тој градској изјединици 360
у арисутиих
опозивање, У 15-тој рејонјединици, На конференцијама је народ изрекао општу _ осуду људима који су изневерили свој народ, изгубили његово и постали непријатељи своје земље. Дискусије су биле веома живе на многим конференцијама. Другој основној организацији Народног фронта један члан Фронта говорећи о ЈЉуби Радовановићу рекао је да је овај професор још кад је био биран рекао да га треба повући за рукав ако буде грешио и неправилно радио. Овај фронтовац изразио је опште мишљење закључивши да је дошло време да се Љуба Радовановић не само повуче за рукав и опомене већ и да.се опозове са часне дуж"ности народног одборника. После ових конференција Народни одбор је расписао гласање о опозивању народних одборника за 28 август ове године, На свим гласачким местима биле су постављене две кутије: једна за опозивање, а друга против опознвања народних одборника. Тако је на демократски начин, тајним гласањем, народ изрекао свој суд о непријатељима наше земље. Резултати гласања говоре јасније од свих коментара. У 140.тој градској изборној је диници гласало је 9%8 од сто од присутних бирача од Којих је 95,8 од сто гласало за опозивање _ одборника професора Љубе Радовановића. У 144-тој градској изборној јединици гласало је 90,1 од сто, од присутних бирача од којих 93,1 од сто за опозивање олборника 30рана _ Стојановића. У 154-тој градској изборној јединици глаФало је 935 од сто од којих 045 одсто за опозивање одборника Милорада Ћорића
Гласање у ове три изборне јединице показало је како пролазе људи који су саботирали рад наше народне власти. Они су били изабрани од грађана ла им служе, да учвршћују највећу тековину радног народа — народну _ власт, а радили су као
непријатељи и саботери. Они су се својим радом потпуно раскринкали у очима народа
као непријатељи у изградњи социјализма у нашој земљи. Резолуција Информбироа лошла је самбо као погодан повод да појачају свој непријатељски рад и да избије јасно на видело њихово противнародно ли це. Народ је овим гласањем изрекао свој суд и јасно још једанпут рекао да не трпи никакве издајице, ла ће најурити из власти, за коју је дао толико жртава, све оне који се супротстављају изградњи његове боље будућности, као и све остале којима није место у народној власти.
обавезе у част петогоди
Највеће радилиште Четвртог рејона
ре месец дана терен у Скерлићевој улиши био је неугледан, зарастао у коров са неким страћарама и шу-
пама у којима су некада биле рацирнице. На овој пољани стајале су и олупине старих ауто“ мобила, ђубре и разни отпаци. Грађани су још раније неколико .пута предлагали на састан“ цима у Фронту да се од овог терена направи парк и говорали да су спремни да отклоне ругло овога краја. У такмичењу за четогодишњицу _ ослобођења БеоНародни фронт Четвотог
трада и ређона увео је на себе обавезу да искључиво добровољном рад“
њом снагом уреди овај терен И изгради фискултурно игралиште за кошарку, одбојку и лаку ат-
летику. Р На овом терену треба изпести обимне радове и то превести а насута око 8.000 кубних четара земље и после тога изравнати и испланирати да би могао да служи за фискултурно игра“ диште, Почетни радови били су веома тешки: требало је разбијати неке заостале бетонске блокове, срушити заостале зграде и чистити терен од огромнот корова. Ови основни радови углавном су до сада завршиле „добровољне бригаде Народног фронта. из Четвртог рејона улатжући Ммеопре обаве све
обавезу за лвадесети октобар.
На овом радилишту учествује лесет добровољних брагадја, и свакодневно излази око 200 грађана. Пошто сала треба што пре обавити земљане радове, 6р01 бритала се повећава, тако да ће отсада учествовати дневно 00 260 људи. Захваљујући доброј оргавизацији рада, као и добро“ агитацији, на 0озом ради лишту подбаци, дневно предвиђени број грађана.
олитика коју спроводи данашње руководство грч-
ког народноослободилач-
ког покрета, по налогу и режији врховних информбироовских режисера из Москве, не отвара ни мало светлу перспективу грчком народу. Напротив, сваким даном постаје све јасни-
"је да такав курс води брзој и
систематској ликвидацији ослободилачке борбе грчког народа, и наноси штету борби напредних снага у свету.
Да би своје капитулантске планове оправдали и сакрили пред очима грчких бораца, који се искрено и самопрегорно боре за слободу своје земље, и пред очима читавог света, данашњи руководиоци Комунистичке пар тије Грчке дошли су на идеју (наравно не сопственим мозгом) да слабљење ослободилачког покрета у земљи припишу у грех Југославији, да је то резултат тобожње сарадње југословенске владе са монархофашистичком, да југословенске војне јединице тобож сарађују са монархофашистичком војском и ударају у леђа Демократској армији. Идеја добра — богат прилог информбироовској ризни ни клевета против _ социјалистичке Југославије. Али, информ бироовски барјактари и њихови саветодавци, припремајући и пу штајући у свет ову гнусну лаж против Југославије, нису предвидели једно. Наиме, нису пред видели да ће ове клевете убрзо оповргнути живи сведоци онога што се ланас збива на бојним пољима Грчке, они који најбоље осећају и виде куда води грчки народ данашње руководство Комунистичке партије Грчке. Притешњени _ монархофашистичком офанзивом на Вицију, Беласици и Кајмакчалану. група од преко 800 ботаца и официра Лемократске армије и цивилних лина прешта је, половином прошлог месеца, југословенско-грчку грапипу, тражећи уточиште У социјалистичкој Југославији. својим јелнодушним _ изјавама, које су дали по доласку У нашу земљу, стотине борана и официра Демократске армије разголитили су сву апсурлност лажи рапно-станице „Слободна Грчка" и осталих информбироовских радио-станица о тобожњој сарадњи Југославије -са монархофашистима. Те изјаве уједно претстављају тешку оптужбу против данашњег воћства Комунистичке партије Грчке, које жели да пребаци на Југославију своју сопствену кривицу и кривицу СССР, за стање у грчком демократском покрету. У својим изјавама пребегли борци Демократске армије као очевици Убедљиво сведоче да их никада
нису нападале југословенске пограничне јединице, већ, напротив, да су југословенски тра ничари будно чували и утврђивали границу да не би монархофашисти зашли иза леђа демократским борцима, да су југословенски граничари преносили на своју територију рањене борне Демократске армије и ла су их братски и другарски при-
"жватили када су се пребацивали
на југословенску територију.
Ево неколико, од многобројних сличних изјава, које су својевољно дали пребегли борци и официри Демократске армије.
„... При преласку југословенске границе уверили смо се како је обична лаж оно што су нам говорили наши руководиоци, као на пример, да је Југославија прешла у империјалистички табор, да У Југославији хапсе комунисте. Нама борцима говорили су: „Ако се предајете боље је да се предате монархофашистима. него да прелазите у Ју гославију“. Ми на све ово гледамо као на лажи и клевете, јер смо својим очима видели да Југославија није прешла империјалистима већ да гради социјализам“ — кажу у својој изјави борци; Ставровски Паско, Михали Караџо, Волканов Митре, Сократ Крстовски, Георгије Дивитаров и Минчо Робел. У зајелничкој изјави друге групе од 250 бораца и официра Демократске армије, између осталог, каже _ се: „-. · Југословенски граничари и уопште југословенске власти, пружиле су нам ши-' рокогруду помоћ и по томе смо видели и уверили се да су само клевете и лажи оно што су нам говорили наши руководиоци да се нова Југославија и Тито не"пријатељски односе према Де. мократској армији Грчке и да ћемо, ако пређемо у Југославију бити предати монархофатистима", Захваљујући се југословенским властима на другарском пријему, група од 20 бораца и официра каже: „Молимо југословенску владу, булући да Хоћемо да живимо у Југославији, да пам омогући да живимо као поштени грађани. Радићемо са истим еланом као што смо се борили против фашизма, а нашим радом допринећемо изгралњи социјализма у Југославији", Сличне. изјаве дали: су“ сви“
борци Демократске армије, који се данас налазе у нашој земљи, а које претстављају одраз онога ште мисли и осећа чесумњиво већина бораца из редова Демократске армије Ррчке.
Да ли је чудно што данашњи руководиоци Комунистичке партије Грчке саветују борцима да се предају радије монархофаши-
ТЕШКА ОПТУЖБА СОПСТВЕНОГ НА
ПИВА АРА АТА ВА пио
стима него да прелазе У Југославијуг — Не, ни најмање! За инспираторе клеветничке хајке против Југославије, као и за данашње руководиоце Комунистичке партије Грчке Југославија је „непријатељ“ борбе грчког народа и долазе због свога издајства до таквог апсурда да је боље предати се у руке монархофашистима него прећи у Југославију- ,
Да ли је чудно што борци и официри _ Демократске армије Грчке моле југословенску владу да им омогући живот и учешће
гославијиг — Не, ви, најмање! Није чудновато' зато. што су се они властитим очима уверили да се на југословенском тлу гради социјализам, да је Југославија искрени пријатељ грчког народа, а да су приче о њевом непријатељству према грчком демократском покрету и о њеном „преласку“ У империјалистички табор само гнусне лажи. Као одани борци против фашизма они траже да им се омогући учешће у изградњи сопијализма У нашој земљи јер је им за њих изгралња социјализма идеал за који су се борили. _ Сутрадан после објављивања преко наше штампе и радиа изјава бораца и официра Демократске армије Грчке, ралиостаница „Слободна Грчка“ објавила је да су те изјаве узете силом и да је то „познати гестаповски Метод убеђивања“. Не обазирући се на то што ова вест „Слободне Грчке" претстав ља тешку увреду револуционар ног достојанства људи који су се до јуче самопрегорно борили за ослобођење, радио-станици „Слободна Грчка" вреди поставити питање: да ли је тестаповски метод „убеђивања“ принудио људе из Грчке да напусте своју земљур Да ли је кестаповски метод убеђивања што су неколико стотина људи слободно изложили право стање у сво јој земљи или су на гестаповски метод обрачунавања изгубили своје животе потпоручник Коста Карагараовски, Мигре Крстовски и свакако јон многи други борци Демократске армије, који су се усудили да јавно
На радилишту се налазе две
велике табле за очигледну атитацију. На првој се износе сза-
ИМ
|
у ' БАЗЕНА, МАСТ ПА
|| Ц
кодневни резултати свих бритада које учествују, а на другој седмодтевне.
РОДА |
: . · против Југославије. Југостовен. у изградњи социјализма У ЈУ-. Р У
" хословачке | ким избеглицама који то хоће
· словачку. Чехословачка
осуде информбироовску политику руководства Комунистичке партије Грчке према Југославији, која иде на. штету свог сољ ственог народа.
Увиђајући да је и у овој лажи плитко дно, агенција ТАСС је пустила, 926 августа у етер још једн рахитичну вест како Влада ФНРЈ тобоже _ спречава одлазак грчких избеглица из Југославије у друге земље на. родне демократије. Међутим, и овога пута агенција ТАСС и њене агенције — следбенице мораће потражити „јачи“ аргумент
ска: влада, преко свог претставника, саопштила је амбасади Черепублике своју спремност да омогући оним грч
одлазак преко Мађарске у Чеховлада јота није предузела мере да „спаси" грчке избеглице од „гестаповског метода убеђивања“ у Југославији.
Подле намере Информбироа да, за гушење ослободилачког покрета у Грчкој, пребаци кри: вицу на Југославију неће услети да обману светску демократску јавност ни демократске снаге у Грчкој, а најмање југословенске народе. Данашњи став Совјет. ског Савеза према грчком ослободилачком покрету још једном потврђује да Совјетски Савез, ради својих личних интереса, жртвује и потнењује ослободилачку борбу малих народа. На. супрот томе, став Југославије према борби грчких демократских снага одувек је био јасан и непромењив. Она одувек гаји симпатије према ослободилачкој» борби грчког народа и пружа му сву Мморално-политичку и другу подршку. Такав, једино и доследно марксистички став Југославије добро је познат чи. тавој демократској јавности све та, а најбоље грчком — народу. Грчки народ увиђа прави смЊо сао политике данашњег руководства Комунистичке – партије, на челу са проблематичним Захарјадесом. Зато данас борци Демократске армије, пуни очајања и огорчености, с правом кажу: „Нема Маркоса, — нема борбе, нема Маркоса — нема слободе".
шњице ослобођења Београда
+
На таблама се и
стичу и похваљују добри потединци који су дали највише часова. Интересовање за резултате који се истичу на таблама веома је велико код свих чланова Фронта који раде на овом радилишту. '
На овом терену постоји и звучник преко кога се увек за време рада чује музика. Тако је обезбеђена _ члановима _ Фронта који дају своје слободно време да би изградили ово игралиште, забава и разонола.
На овом највећем радилишту Четвртог рејона управа радилишта је узорно организовала свој посаб и извршила добру расподелу рада. Због тога у раду нема застоја, нема чекања и свака бригада и чета зна свој дневни залатак. Алат се свакодневно припрема за сваку бригаду = команлири чета без чекања преузимаћу потребан број колица и ослалог алата од члана Фронта који је нарочито задужен у Управи радилишта за располељу алата. Управа радтлишта припрема свакошневно посао за све бритале. Претходно се добијени план од рејонске управе разрађује на селмодневне и дневне радне задатке. У управи радилишта се налазе п три стручњака коли много помажу у раврађивању плана и расподели поела. Два члана |управе су сзакодневно на радилишту и налгледаћу развијање радова. Колико је добро организован разл у овој управи види се по по томе што сваколневно све добију ефекат рада који се одмах предаје командирима чета. Планер у управи који разрађује месечни план са техничким руководиоцима радова, алатничар, статистачар, члан кођа је одређен за организовање такмичења, као и члан који се брине о очирледној агитацији, сва ови
подједнако раде и извршавају своје задатке. Ово није случ у неким управама где раде са. мо два до три човека. Добро :• организована и санитетска слу жба. Члан управе који се бр" не о санитету одредио је днев но дежурство санитета појединих бригада.
На радилишту постоје и про ле поред великих табли очиглед не атитапије. Уопште, ово раде лиште може да се назове "40 узорно и може да служи ва пре“ мер многим рејонима.
Носнопи такмичења на 097 терену су бригаде - Девете и Даа десет четврте оснозне органиа ције, које свакодневно премашу“ ју постављене задатке. Поред ових бригала истичу се и брите де Шесте, Двадесет седме, ДР" десет осме и Тридесете основ“ оргавизације. Управа радили“ увела је прелазну заставилу # бригалу која је у седмодневно раду постигла најбоље резулте“ те. Сваког четврта се организ! је митинг ва коме се додељу ова заставица.
Радови су до сада увела одмакли. Ускоро ће сем ј ти пруга са вагонетима 38 љање земљаних радова. Рад гала до сада је задовољио њаке, чак је и премашио ваке очекивања. _ Управа радвлиот предвиђа да ће ово играла: бити готово и раније ОД ту шењице Дана ослобођења. А ће Четврти рејон до октобар са истуњењем ј лике обавезе у коју су ли много труда а напора
за добровољних “радни 'РР |
улове алавд“
'
УУ «