20. октобар

шњех ђака, Као први весници нове школске године тојавили су се они које не би могли похвалнти вредноћом и приљежношћу, они који током школске годене нису улагали много труда и сада треба да полажу потровве исптте. Полагање је отпочело крајем августа, а 12 септембра почеће нова школска ГОДНна. Како су и наставници и-учеаи провели три месеца ван школе ин 33 то, доста дуго време, могли у потпуности да се окрепе од маптрног рада у протеклој годими, од њих се очекују још бољи резултати од оних који су до "сада постиглути, Многи ђаци провели су меФец дана на акцијама, где су физичким радовима па свежем ваздуху, снажили своје тело за рад који се, махом, одвија У затвореним _ просторијама. Протле одмор имао је једну новину. ати су, поред месец дана на радним акцијама, провели исто тољико на заједничком летозању у Матарушкој Бањи и у „Тестери“ у Фрушкој Гори.

И док су наставници ји ђаци проводили дане на одмору школске зтраде су оправљане, учио-

ваше окречене, подови прачи, оправљане клупе, да би нова

ижолска година почела у чистим а потпуно уређеним зградама И просторикама. Поред тога, унесено је доста новог инвентара У школске зграде. Зато је потребно да пре уласка у школске зграде и наставници и ученици разраде план чувања школске имовине. Такав план треба да буде обавеза свих школа, а нарочито је важно да се установи евиденпија и да се зна ко је, кад и како начинио извесну штету. Правила о чувању школске имМовине треба саспштити ученицима на првом чесу рада.

Нова школска година биће обележена одрокавањем митинга по свим школама. На овим митинзима, на којима ће се састати наставници, ученици и ученички родитељи, говориће претставници власти, Народне омладине и родитељи, а од којих, углавном, и зависи какав ће бити успех и дисциплина по школама у овој години. А идућега дана наставници и ђаци, уз учешће родитеља отићи ће на једнодневни заједнички излет у околину Београда. ИМ, као што смо већ навели, 12 септембра опат ће ошјекнути школско звоно, опет ће отпочети рад.

Број гимназија се у овој школској години вије повећао, само ду извршене неке измене, Пета мешовита гимназија на Дедиљу и Шеста мешовита у Раковици, коде су школске 1948/49 годике биле непотпуне тимнавијће, сала се прелварају у потпуне. Тиме је ученицима са Дедиња и јсиз Раковице омогућено да похађају школе које су у близини њихових кућа, а што ће им уштедети много времена и замора. На Карабурми ће се отворити Седмолетка — прва у Београду која се до сада налазила у саставу Прве женске гимназије. Одвајањем ове школе у засебну зграду умногоме ће се поболшати успех ученика, јер ће се лаване вошити надзор над њиховим радом.

По основним школама и гимназијама нарочита пажња ће се указати онима који се уписују у први разред. Ученицима ррвог разреда основне школе припремиће се срдачан дочек, а опи у гимназијама треба и приликом уписа и током године да буду окружени _ посебним — старањем шеое. 7

Предвиђено је ла се од првог дана отпочне систематски са радом. До првог октобра обнављаће се предмети из ранијих кодина, а после тог рока прелази се на ново градиво. У прошлој години се само у неким школама строго поступало према учевицима који нису довољно радили у току године и то без икаквих оправданих разлога. Озе ктодине ће се тако поступати у свим школама. Неће се више доеволити да ученици који неће и не желе озбиљно да раде, зупримађу, али ће оне коли похаштој земљи су дужни сви да раде, па исто тако и ђаци.

Велика пажња у 080) ској години посветиће се и нашању учепика у школи и вав ње. Овом питању ће заједнички приступити организација Народ“ не омладине и наставници; Пи: тање понашања ученака ван школе изискује пажњу свих грађана. Сакупљање ученика пред бизскопима, У параолвима, по улишама и ремећење реда и мира гзађава недостојним понашањем баца љагу на нашу школску омла"диму. Ученици треба строго ла воде рачуна о свом понашању и да, поред живахности и веселих испада младости, не чике изгреде који убијају њихов углед омладчнаца.

школ-

пон

песак

ЗБИРКА ОДЛУКА

Народног одбора града Београда

ози напредак и развитак Бе-

отрада у току извршења пе-

тогодишњет плана условља~ ва, поред осталог, и појачану делатност Народног одбора у доношењу 'разних прописа у цпиљу остварења постављених задатака. Прописи Народног одбора града Београда данас су већ веома бројни и разноврсни, а односе се на све области друтвенот и привредног живота нашег главмог града. Међутим, обимност и

| сложеност прописа знатно отежа-

вају њихово добро познавање, а отуда м њихову правилтност и у спешаву примену. 360: тога се појавила потреба да се досадашњи отиштеобавезни прописи или одлуке Народног одбора систематски средо и публикују У једној посељ ној збирци одлука, која је недатно изашла из штампе. На тај начи, дата је могућност не само надлежним државним органима, већ и свима грађанима да се са прописима боље упознају.

У збирци су штампани сви комуналљни, станбени, саобраћајни и друпи обавезни прописи и одлуке које је Народни одбор донео од 1947 до 1949 године, тојест од свога заседања до данас. пре штампања ових одлука неке су на једпоме од скорашњих заседања народних одбора измењене и допуњене, да би се што боље саобразиле потребама живота Београда м одговарајућим новим прописи ма виших државник органа (на пример, Одлука о заштити комуналних објеката). Извесне измене и допуне биле су тако обимне да је то захтевало и штампање пречишћених текстова, који су објављени у овој збирци. Осим тота донете су и нове одлуке по питањима која су била регулисана ранијим прописима (на пример, Одлука о кућном реду у станбеним зградама), што је било условљено изменама у друштвеној и привредној структури нашета прада. Појавили су се затим и сасвим нови проблеми које је требало регулисати. Сада Народни одбор стоји пред новим и бројним задацима, нарочито због ступања на снапу новогт Општег закона о народним одборима. Мсто тако, има прописа који су формално још на снази, али који више не одговарају потребама ради којих су донети, те их треба заменити новим.

Извесни комунални и привредни и друти проблеми Беотрада често захтевају да буду уређени одмах и незевисно од тога што би њиховом регулисању требало да претходи доношење одтоварајућих општих начелних шпротиса или закона за подручје целе државе иљи народне републике. Оваквих случајева било је у Београду неколико. Таква се потреба појавила, на пример, у случају доношења Одљуке о постушњу са нађеним стварима, којом су регулисана м извесна општа питања из области грађанског права и поступка, о којима још не постоје никакви нови савезни нити ре публички прописи, Сличан случај се појавио приликом доношења једне одлуке о чувању и одржавању станбених зпрада и ставбених просторија. Сама збирка 10казује да су мнота питања у привредном и друштвеном животу Београда 'мното аклуелнија, 03 биљније и строжије се постављафу, па тако сазревају и за правно регулисање нето у другим градовима. Ова збирка својом садржином поиказује стваралачку активност 'Народнот одбора града Веограда и њетових извршних и управних органа у области комуналне, привредне и културне изпрадње наштега главног града. Сигурно је да ће многи други народни одбори при доношењу својих прописа моћи да се користе одлукама и искуством београдског градског народног одбора по. разним питањима из свога делокрута.

А. л.

+ “ | ~

–——–' Са пионирима из других република

У Пионирском Граду.

них дана. Морало се поћи, а чини ти се

ђуче су твоје оче први пут угледале овај малени град, ово пријатно пнездашце свијено ва вржу шумовитог Кошутњака за паше најмлађе Пионирски Град.

Но локомотива је љутито пиштата наглашава јући да се спрема да крене. Преко стотину главица дечака и девојчица извиривало је из вагона. У очима им је лежала туга, но истовремено блистала се нека притајена радост. Ето, воз ће да крене, путоваће, г кроз поља, шуме, прелазиће реке, пролазиће крај села и градова, путоваће, је...

мама ће чекати...

Да, мама ће чекати и та мисао изазива на дишима, која су, док вов напушта станицу, окренута према Граду у чијој су околини провели месец. пријатних дана, радостан осмејак.

И ево гле, воз већ пролеће кроз зеленило Тот. чидера. Штета, кад би ишао мало спорије можда бисмо могли да видимо тамо горе на оном брету наш Брад, мислили су малишани м малишанке ја очи су им се упорно упирале у Кошутњак, као да оу хтеле да. за увек понесу његиву слику.

Све брже и брже. Точкови певају своју песму. Воз јури. Пролазе поља и села, тутњи и хужће воз носећи мале пионире из Загреба и Марибора који су провели на летовању месец дана у Пионирском Граду, све ближе њиховим град вима, ове ближе загрљају маме.

Поподневна тишина водрог авпустовског дана легла по проплану Жошутњака, завукла се у крошње дрвећа — и парује. Само по који цвркут птице ремети ову тишину. Оунчани зраци у сноповима титрају кроз пране дрвећа и спуштају се ва успавани малени град. Пионири спавају. Опава

ако је вртоглавом брзином _ пролетело 30 Те августовских дана, 30 дивних незаборав-

читав град. ЈБуљашке се нишу као у полуону, велики ављон, клацкалице и све дечје играчке тромо мирују.

Весели и задовољни пионири

Одједном снажни авук трубе која зове, тробија тишину. И као за трен, жамор. Чини се да на град долеће јато птица, цвркуће и жамори. И све јачи жамор. А онда из свих павиљина Града излећу јата веселих иставаних пионира, Град оркиви.

Алеје одјекују од бата стотине малих ногу. Труба, верни пријатељ пионира, полако малаксава и њен звук ишчезава.

Ужина. Брзо, да не би изпубили много времена, јер оно је тако драгоцено за игру, један ва другим пионири узимају ужину и разлећу се по читавом граду.

Весело за зањишу љуљашке, зашкрите куацкалице, А авион.као ша протеже снажна крила. Пионири се итрају. Тако до увече. А ошда, уморени од ипре, опијени свежим ваздухом, весело трче на вечеру. Око пола девет одлазе на спавање. Треба заспати брзо, јер сутра их опет чека, ведар и раздраган дам, пун игре и весеља. Што пре заспати, да пролети, да опет сањизим очима угледаћу кроз прозор ведрину дана. '

= 3 |

До среде, 31 августа, летовало 4 у Пионер“ ском Граду око 270 пионира из Марибора, Загреба и Београда. То су били добри ђаши и добри пионири, Мессц лана проведено у граду оставило је на њих незаборавне утиске, А додра храна и нега учинила је да се сваки малишан и мали. шанка враћа кући са по два — три килопрама више. Е

Живот им је тако весело. Подељени у шест чета у којима су били измешани и Словенци, н Хрвати, и Срби, плочири су свакодневно права план забаве. И када у рано јутро високо горе на јарбалу зелепрша вастава, чита се дневни про трам забаве.

После доручка мноти пионири су обично оллазили у кружоке, Било је пет кружока, и то: дродарски, ваздухопловни, радио-аматерски, фокоаматерски и биолошки. Време им је весело про лазило у прагљењу малих бродова, модела авиква, у брању цвећа и скупљању буба, Но нај. лепше су се вабављали фото-аматери. Они су од: лазили у „Звезда“-филм, добијали малу камеру посматрали снимање и сами понешто снимал“

Од свих забава пионирима одреда „Братство и Јединство“ најдражи су били излети,

— На Авалу смо ишли. Цели град се там 81. ди — прича тешко изговарацући речи ученик другог разрела мариборске гимназије Антон Озимиј

Тај плавокоси малишан никада досада ние био у, Београду, Српски није внао да говори, Сна-

. вао је у соби са

напуштају Град одлазећи својим њућама

малим Србима, непрестано се са њима дружио, и данас већ лепо говори српски.

Излети су најчешће прављени доле до Топ“ чидера и до пионирских железничких — станица. Сваки кутак Кошутњака чуо је веселе гласове малишана, свака стопа пропланка носи на себи трагове малих ноту. у

Поред радости коју сећају у прављењу излета пионири су узек били срећни кад су им долазиле подете. А посета је било. Долавили су тм најбољи радници, офитири, долазиле су им наше и стране омладтиске радне. бригаде из Новог Београла и Ауто-пута, О, како су они озбиљно умела (посетиоцима да показују свој Град, како су 'им весело причали о свом ведром животу. И то ови зазедно, у један глас,

Мала Радмила Петковић, ученица | основе школе из Београда, живо гестикулирајући об:апењава нешто працу из енглеске омладинок радте бригаде. Жељко Стухле, ученик другог фазреда гимназије шз Загреба покушава нешто да дота. А Татјана Стерниша, мала Мариборка, тнироким покретом руке весело говорећи, покаду је на читав Град. |

Причају а показују. И та сви заједно у јежал влас. На три језика. Сваком посетиопу остаје дубоко у сећању дан проведен међу малим Словенцима, Хрватима и Србима.

су весели дани. Школа зове. Мора се . Мора се рећи збогом овом маленом =елењом граду у коме је доживљено толико радо сли. Тешко је оставити Град. Тешко је растати се са новим пријатељима. Али, она ће писати једни другима, п доподине ће се Опет, свакако, срести у неком пионирском летовалишту.

Одред „Братство и Јединство“ напушта Град. Растанак се мора прославити. — И једна чета за другом дају свечане приредбе, Читав одред 'е на окупу, посматра и бурним аплаувом поздравља извођење својих другова и другарица,

Пионпри Словенци, Хрвата и Срба, поздрављађу Град. Поздрављају тридесет незаборавних дана проведених у њему.

Отишли су. Однео их је вов пут њихових роде них «крајева. Но шуме и пропланци Кошутњака неће дуго бити пуста. Град ће опет бити бучан и весео. Декор ће отет бити исти, само ће се лица променити. Једни су отишли, друти долаве сутра. Долазе начелници пионирских одреда.

Опет ће се свакога јутра лепршати пионирска застава ва јарболу. Опет ће звук трубе позивати ' веселе пионире. Поново ће осе несташна праја пеонара разлетати пропланцима Еинпутњака.

Ј. ТЕРЗИН

У сезони

КОМУНАЛНИХ РАДОВА

мара МУ Одређено и неодређено

екамо, ономад, камисн да нас пребаци у Панчевач. ки Рит на вађење кромпира и разговарамо о којечему, повела се реч и о правилном го. вору и писању. Кахо је са нама био и један млад професор срп ског језика, а и још пеколицина оних који су добро потковани у том смислу, то су из друштва падала питања: како се каже како се пише, Између осталој упита нека друтарица за неку ређу реч, како се употребљана, · = Те речи нема У Букотом | Рјечнику, почео је да објашња. ва млади професор. =— Аха! — чисто се обрадоваб један који се показао као позна. валац. Зар ти кажеш Вуковом Рјечникуг Зар не знаш да је правило да се присвојни приде ви и заменице, кад се свршава. ју на —ов, —ев и —ин, мењају. као неодређени придеви!...

но је то неодређени при. девт — упитала една Е је једна дома

— Објаснићу вам — казао је млади мпрофсор — и онако мо рам да одговорим на примедбу, Видите, придеви имају два об лика: мнеодређени и одређену, Може се рећи м стар човек у стари човек, Стар је неодређен облик и значи особину некога или нечега неодређеног, непозна тот, а стари је одређени облик и значи особину некога или нечср одређеног у овом случају едасе одређеног „познатог човека. Не одређени одговара на питање па кавт а одређени на питање којнг Усто могу да вам кажем да содређени облик мења стари, старог или старога, старом, или староме итд; а меодређем 6.

каже да придеви и присвојне за менице на —ов, ев и —инп имају само неодређени облик.

Тако каже правило је у живом језику.

„али како

Тито се првог подожа тиче то је тачно. Рјечник, а

Сви кажемо Вунојџ не Вукови Рјечник, или његов отац, а не његови бтац. Сви сем гуслара. Јер баш слепи песници, који су нам у својим стиховима открили толико лепота понекад од

кашет невоље

језика, морају љуте ~ због метрике, разуме У првом падежу девима немстући лик: Хвалип ја... – о Ру реву тел: -2 пашини џелате... туслар морао да п испевао десет слогова ваш десетерац.

се, — да чик и ови при. одрсћени

Атизтић

дају

се

ман

цитирам многобројне наше санећу. чак ни наше с краја прошлог напоменућу код самог

временике, старије писце, и почетка овот века, само да тога има и

Вука,

Зато је лепо кад се каже пи. смо Милошева оца, али није Ру“ жно ни када кажете писмо Милошевог оца.

Ето, баш овај случај је најбо, љи пример да језик живи, да правила нису вечна, да граматич ки закони вреде док се не с» ве ван снаге и не замене новим

седали около и слушају.

— Него, друже професоре, ЈЕВИ се нови глас. — Када нам товорите о присвојним заменице“ ма. и придевима, објасните #8М како треба рећи: болест – МОГ драгога брата... мог драгога брата... мога драгог брата Или У

драгог брата.

растумачио је Томо Маретић #% тај начин што је испитао употре бу тих облика у БВуковим и

ничићевим делима.

Том приликом Маретић је ут дио ово: Кад се нађу два ) је

(0 а три генитива (друга падежа 2 р.

Бе:

— Е, ово зашијњиво — питете Д

ил

ље

ПЦ

и дан до другога или растав речцама као што су њљ њо'. или, онда је двоје обично: 1) ја се оба или сва три генитива (86 | шују на га, 2) да се први Ма тив свршује на га, а други Зи ако су три генитива, онда се « г свршује трећи или друг“ тећи генитив. Дакле, или бола мога о драгота брата или 0029

мота. драгог брата.

Дакле, овако упамтите; и

те дужим обликом, па КЗА ако морите пређите на краће ду све до краја не издржите 64

, од ТА . и У ца. Т Ре а ја мала б је те кахжо би који чине Ми у прози, ка што сам вам рекао, поштујсмо то правило, бар у првом падежу. већ у другом псдежу. код врлу добрих писаца, може се наћи непоштовање овог правила. Ви. дим, видим, већ хоћете да ме питате на које то врло добре писце мислим. Мећу ја да вам |

Закон о коме смо говорили Д0- ; спео је у дане када се већ Еро прсте гледа скоро на све шеступе које он забрањује, |

Зато ме не можете прекорити што сам рекао: у Њуковом РЈЕЧ. нику.

Жамиона нема, али нико се #• буни као што је то обично, Ло

блик стар, стара, стару итд. Зам_ ста, постоји једно правило које