20. октобар

СТРАНА 2

Признање за зал

т хиљада најбољих чланова ·

Око тридесе

___Народног фронта

есетине и стотине _ хиљада

чланова. Фронта свакоднев

но „раде на мистобројним

добровољним _ акцијама и улажу велике напоре да би што више помогли _ изградњу _ овога града. Али добровољне бригаде нису само поматале у изградњи разних објеката, већ су узеле да сопствени снагама –изпраше теке и то не само оне који захтевају стореднтје послове, већ и тоградњу “"тавих зграша на ко јима је погробдна стручна рата онага и веома сложена органзација побла. У такмичењу у част петогодишњице ослобођења Београља чланови Фронта су дали велике обавезе, а резултати до сада показују ла ће организација Народног фронта Београда по свим изгледима премашити све досадашње 'устехе,

Чланови Фронта не раде само на лобровољтим радовима, _ јер делатност Фрошта се ве ограни-

добиће

чава само на учествовање у физичким радовима. Разноврсна делатност Фронта по разним секторима ангажује велики број људи који свакодневно дају многобројне. часове по основним организацијама _ Народнот _ фровта. Многи чланови су пожртвовано радили на описмењавању, држали предавања по курсевима и кружоцима, многи су се истакли У свакодневној агитацији позивајући људе па разне акције и обја-

шњавађући њихов значај, а мно-

те жене су дале знатну помоћ у раду дечјих установа и по разним активима. Без ових активиста ве би се могла замислити ле

Старица 'Фортуната Дабо, дала је преко 2000 часова

значке

латност Народног фронта, јер је политички рад најважнији у организацијама Народног фронта. Због тога и ови чланови Фронта који нису могли да дају већи број часова на физичким радовима, својим радом заслужују као и добровољни радници свалоо при знање.

Градски одбор Наропног фронта Београда одредио је да се набољим члановима Фронта који су учествовали у добровољним радним акцијама и дали педесеп и више добровољних радних часова додели значка Народног фронта _ Београда „За изпрадњу Београда у 1949 кг.“

Омладинац пера. Секулић има преко 600 часова

Не стела

жена

петог

рејошжша

Праве се играчке — велика

радост н

тихој Кајмакчаланској Улици, украшеној вилама окруженим швећем и зеленилом, налази се дечји вртић, Крај тога вртића, опкољеног високим дрвећем и дивљом шикаром у Ниској малој кући састају се сваког понедеоника и четвртка чланице фрон та Петог рејона. Оне ту организују своја посеља, на којима, уз пријатан разговор, шалу ни песму, дају мноте добровољне часове правећи играчке за наше најмлађе, Ова посела организована су на иницијативу чланина АФЖ-а Нетог рејона. Два пута недељно око четрдесет пет чланица АФЖ-а _ из свих основних организација Петог рејона долазе да праве и грачке за: дечје ресторане, 06даништа, јасле. и дечје домове. Вредне руке ових жена израдиле су ол старих. филцаних шештира, отпадака од коже и крпа, 214 комада разних играчака: мале слонове, жирафе, пеллиће ни кокнпе им дивне кожне лопте. Најлетне играчке које се виле по излозима у нашем израђене су на поселима

граду у Кајмакчаланској улици. На Дечјем вашару, на Таш-Мајда-

води радом, извежбала се да кроји животињице и друге и: грачке од разних комада филца и коже, Она тако скројене делове даје чланицама које их вештим бодовима састављају, пуне отпацима од крпа, и стварају играчке вешто израђене, које причињавају велику радост нашој деци. У овом послу се, поред Татјане Драгојловић, истакла м Јелена Терзин, која мако има троје деце успева да одвоји времена мн да обралује и другу децу.

Док још трају лепи сунчани дани, жене раде у башти дечјег вртића Око њих се чује весео жагор деце која проводе безбрижне дане на ваздуху и сунцу у игри са својим вршњадима. Ту се цео живот одвија

' око најмлађих им због најмла-

ђих, Око стола седе жене разног доба. Има их и сасвим седих. Уз разговор који се води о дневним догађајима, 9 снабдевању, иијацама и ситним домаћим бригама, пролазе часови у раду. Двориштем се ори деч-, ји смех праћен живим разговором чланина АФЖ-а.

Не ради се ту на дохват, само да се отаља посао и испуни дата обавеза, да евидентичар

_ Шеарива жетав — израђен у фабрици котлова У Загребу.

аше деце

запише часове, Слажу се нови примерци израђених играчака, које ће сутра красити мале столове дечјих ресторана, бити пријатна разонода деци У јаслама и обдаништима. Игла вешто пролази кроз материјал, а има га пуно. М сивих Филцева од некадашњих шешира који су стајали негде на дну ормана, и браон коже од старих ташни, и зелене од рукавица, н жуте и црвене...

· Пред Дечју недељу се ужурбано радило. Требало је израдити много играчака. Гомиле скројеног материјала лежале су по столовима, гомиле готових играчака чекале су да буду однесене у продавнице. Сада, када је та дужност испуњена, ради се нормалније. увек са помишљу да стотине и стотиве малих руку чека на своју играчку. Неосетно пролазе часови на поселима у дечјем вртићу У Кајмакчаланској улици. Уместо да седе код својих кућа и воде празне разговоре са. беспосленим сусеткама, чланице АФЖ Петог рејона су горде на своја посела, на допринос који кроз њих дају заједници и причи. њавају огромну радост нашој деци, '

"Сва Ра ин тешке инаретушје на Загребачком велесајму

МИН НА 5 У павиљону тешке

ПН

агање и пожртвовани разл

Члановима Фронта који су се валожила по разним секторима делатности Народног фронта као што је политички и атпитациони рад, описмењавање, руковођење групама и основним организали“ јама и учешће у разним активима, додели ва изванредно залагање ваначка „За пожртвовани рад 1949 г“ Око тридесет хаљада нај бољих чланова Народног фронта добиће ове значке у Беопраду. Многобројни су примера великог пожртвовања чланова Народног фронта свих доба старости нв разних професија. Стотине и хиљаде добровољних _ радних часова које су дали поједини грађани на добровољном раду #оказују колико су наши људи схва тили потребу помоћи својој власти у изградњи трада и колико је велика њихова политичка свест. Од селамдесеттрогодишње старице Фортунате Дабо из Четвртот рејона, која је дана преко две хиљаде радних часова а до једног ученика гитмназтте омладинца _ Пере Секулића #з Осме основне органивашије, Трећег рејона, који је дао 628 часова, од најстаријих па до вајмлађих чланова Фронта, мопу се наћи љуше који су се изванредво залатали у раду Народнот фронта. Дуго ба било иаводити многе ликове најбољих _ члавова Фронта који ће за свој пожртвован рад добити значке Народног фронта. Активисти који су дали стотине и хиљаде часова по разним другим секторима, исто тако су мнотобројни и ако петнаест хиљада чланова добиће аначке „За пожртвован рад“ Тако _ ће, на _ пример, значке добити Ипњац Благојевић, студент из Прве осповне организације _ Петог рејона, _ који је током ове године дао велики број часова као предавач ма кур-

севима 'Екопомике ФНРЈ и Исто рије Народноослободилачке бор-

бе. Радник Живко Николић, из

Двадесет пете основне организа- , пије, Петог рејона, руководио је | свакодневно најбољом групом у |

својој остовтој организацији. До маћица Дана Тодоровић, истакла “у активу. Сви они и хиљаде друтих лобиће значке „За пожртвовани рад.“

добијају

дађу многи часови труда и напора, |

~ 2

индустрије огромне масе

— НИПОДАШТАВАЊЕ и КЛЕВЕТАЊЕ НАШЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

социјално - елравственом |

удимпештански процес је ако ништа друго — потврда дубоких ревизионистичких тенденција и поступака у теорији и пракси неких руководилаца скп(б), и слепог идолопоклбиства ЊИХОвих информбироовских прире“ пака.

· Задржаћемо се само на јел ом питању — питању ревизионизма У односу на нашу Народну револуцију, односно на значај револуционарне борбе маса за социјализам уопште. Руководиоци СКП(б) — понети сујетом и хегемонистичким тежњама — поставили су у суштини дубоко ревизионистичку тезу да без Црвене армије није могуће спровођење револуције, ослобођење из јарма капитализма и стварање основа за изградњу социјализма. У односу на Југославију примена ове совјетске тезе значи: Југославију је ослободила Црвена армија; Народна револу-

снија у Југославији је уствари

локални | „партизански — епос"; без совјетске армије (у смислу директног ослободиоца) у ЈУгославији не би било слободе нити социјализма,

Ову тезу, која игнорише револуционарну борбу маса, деморалише, демобилизира и пасивизира раднички покрет и проповеда „чекање“ – совјетске армије, оберучке су прихватили лидери комунистичких партија у земљама народне демократије. Из два разлога: прво, из плолопоклонства пред совјетским „ауторитетима“, и, друго, да би овом ревизионистичком тезом оправдали своје не мале грешке из Другог светског рата, када су се пред дилемом остати у земљи и организовати оружану борбу против окупатора или отпутовати у иностранство — одлучили за потоње и тиме у отсудном тренутку издали интересе своје радничке класе и Партије.

Будимпештански процес требало је да на свој начин и својим средствима потврди исправност совјетске тезе и да = пошто већ није успело игнорисање наше Мародне револуције. — прикаже борбу наших народа против фашизма — као ствар издаје им дело Гестало-а.

Ма колико ова тврдња била апсурдна и примитивна ипак је она као таква и сервирана на процесу У Ђулимпешти. (Познато је већ какве су фантастичне лажи и клевете, срачунате на постизање тог одређеног циља, поникле на будимпештанској судској трибини).

Није без интереса — да бин сама суштина м сврха будимпештанског процеса била јаснија — видети како је информбироовска штампа у својим написима коментарисала ову судску лакрдију.

Чехословачки с лист „Обрана лиду“ пише: „Најбоља поука из Рајковог процеса је сазнање да је империјалистима још за време рата успело да продру У водеће кадрове војног и политичког штаба, да их придобију за своје планове, да заварају југословенски народ ни да уз помоћ клике изграде пету колону против народних демократија и СССР".

Совјетска „Литературнаја газета" доноси чланак Глаткова у коме се каже да су Југословени „још 1941 године обећали Хитлеру да ке капитулирати".

Румунски _ синдикални лист „Виаца синдикала" пише да су Југослов сни „водили тајне преговоре с Хитлером 1941 године". Софпски „Отечествени' фронт“ у броју од 20 септембра доноси један антијугословенски кле ветнички памфлет у коме се каже „да су Југословени испољили шпијунску делатност против бугарске војске, нарочито

посетилажа, разгледају- изложене предмете

после 9 септембра УМА године, у време наступања бугарске народне војске у Србији и Македонији". (ђ)

(Овакве и сличне измишљетине — као подробнија „аргументација" процеса који је „показао“ да је ланашње југословенско државно и политичко руководство још из Бремена рата било „У служби иностране шпијунаже“ — преплављују странице информбироовских ли стова,

Задржаћемо се на Једном сличном напису који је изишао у „Руде праву“, из пера некаквог шпанског „војног _стручњака" Кордоне.

Чланак Кородне је замишљен " и „разрада оп-

као „долуна _ тужнице и изјава на будимпеаттанском _ процесу. _ Кордоне,

тако, пише ла СУ пролетерске јединице у Југославији стваране зато да би се у њима концентрисали најдрагоценији партиски кадрови — да би их непријатељ знто лакше могао Уништити! Другим речима: стварање пролетерских јединица У Југославији је — по Кордуни — било дело Рестапо-а, акт нацифашистичких агената.

О формпрању Прве бригаде у Рудом, децембра 1941 године, Кордоне пише да је то био

курс ка — ликвидацији оружане борбе, јер је насупрот малим партизанским снагама било — 160.000 окупаторских војника! Сувишно би било коментарисати ову Кордонину глупост. Само реч, две. Ми смо знали да је политика чекања и хистерична дрека 0 „несразмерним снагама" била само парола непријатеља Народиоослободилачке борбе, издајица и малодушника — а сада се она сервира као марксистичка поставка (по њој се никада устанак. у једној земљи не би могао ни дићи). Друго, историја је доказала да је стварање Прве пролетерске бригаде у том и,

"сториском моменту било потпу-

но оправдано — дасу баш тада удађени темељи нашој новој народној армијии даје то био предуслов за разрастање наше Народноослободилачке борбе и Народне револуције, Камо среће да су партиски руководиоци земаља _ народне — демократије.

тили за Тим примером и да суј

у тим данима радили на стварању чврстих оружаних формапија за борбу против фашистичких _ завојевача — а не, пландовали у емиграцији, па макар такву лелатност Кордона данас и називао — спровођењем гестаповских налога! Више би користили међународ-. ном радничком покрету и победи над фашизмом!

Мало даље Кордоте је дао „марксистичку анализу" покрета Драже Михајловића. Наиме, Кородне каже да је Дража Михајловић био огорчен на Тита и да је тада — принтао Немима! Лепа „теоријица". Шта она„уствари значи» Значи то. да су елементи буржоазије, који су се налазили у редовима Драже Михајловића једино из огторчења пртили окупатору, а не — из класних разлога, ИЗ класног сазнања да се једино у заједничком табору са фатиистичким окупатором могу су протставити народу који се дигао на устанак, 7

Кордоне затим описује то шеке борбе Народноослободилацке војске ин пробијање пепријатељских обруча, тумачећи да је окупатор — био присиљен да због тешких атмосферских прилика често отвара своје Фбруче, због чега и није уншшжтио народну војску и угушио устанак. Тако, ето, Кордоне је пронашао да су херојске жобеде наших борана — биле ре-

о зултат атмосферских | прилика.

Нео овај клеветнички Бим флет се своди на једно: да при каже нату Народну револуше

ју као творевину окупатора. #9'

је уствари и била основна 32мисао пештавскот монстр-провеса. То је оно што би жарко желели-да докажу непријатејњне: наше Партије, најпрњи ревизн-. онисти из редова СКП(б) РЊЊ хови информбироовски лакеји.

пожртвоване м борбе против фашизма — била

дело Гестано-а.

Ревизнонизам _ руководинана СКП(б) у погледу наше Народње револуције не може се пре крити таквим прозирним 2а1сурдним лажима и клеветама. За међународни раднички покрет ин за читаво човечанство илна Народна револуњија оста ће пример борбе против фаттњзма. _Руководиоцима СКЛбУ неће поћи за руком да о80вргну огромне напоре наших народа у Другом светском РЕУ и да дело ослобођења _ наше земље претставе као своју „за“ слугу" — да би од Југославије направили своју прћију, објекат· за привредно сање и нолетичко

је