20. октобар
|
Ека Ка Белене
у бопби за већу продуктивност рада
ве више расте широм наше земље покрет за већу продуктивност рада. Из рудника тај покрет је почео да обухвата грану за траном наше привреде. Прво су га прихватили зидари, ватим текстилци, металци, железничари, графички радници, а сваког дана о га прихватају нова трудбеници и нови колективи,
У циљу повећања продуктивности рада, у фабриши обуће и коже „Пролетер“, организовано је петнаестоднавно такмичење. Такмичење је ортанизовано на инишијативу најбољих – трудбеника, који су, на свечаном митингу одроканом поводом примања похвале од Министарства индустрије Неродне републике Србиле за успешан рад у првом полугођу, позвали једни друге па међусобно такмичење за већу продуктивност рада, за што бољи квалитет и за уштеду материјала, Решено је да такмичење траје петнасст дана и то од петнаестот сеттембра, до првог октобра. Предузеће је, са своје стране, извршило на време све техничке припреме, како би се такмичење што – правалљније овијајо,
Отпочела је „борба за већу продуктивност рала. Такмичење је захватило читав колектив: такмичио се појединац са појединцем, бригада са бригадом, одељење са одељењем. Машински кројач Душан Каблиновић, све машинске кројаче из предузећа. Гојко Бјелић, доплер, петоструки ударних, позвао је на такмичење све доплере. Драги Торњански, штанцер, позвао је на такмичење све штанцере. Штанцер Ди-
Дванаестострука ударница Анина Костић
митрије Митровић, примао је тај нозив ни поред високог пребацивања норми, постиже у овом такмичењу изванредне уштеде матершала.
Такмичење у предузећу „Пролетер“ покреће све трудбенике на изванрелно залагање, на висако премашење норме. Сви се појединачно такмиче за звање накбољег раљника у својо! операнији. Сваког дана, вахваљујући одличној евиденпуији, објављују се резултати такмичења преко графакона а преко разгласне станице. Из до сада постигнутих резултата види се да продуктивност, како појединаца тако н бригада н одељења, непрестано расте. Тако је, на пример, Душан Каблиновић, штанцер горњег лица, првог дана такмичења испунио дневни залатак са 160 од сто, а сад пребацује норму до 220 од сто. На дап 27 септембра оп је за седам сати рада попунио две норме. Поред високе продуктивности он даје од» личан квалитет рада.
Иваз Крчанин, алнклофер, иако ради сам У одељењу за покуле, док у другим одељењима раде обично по два ајикл фера, пребацује норму од 170 од сто до 180 од сто.
У овом такмичењу не заостаје ни омладина. Тако, седамнаестогодишњи _ омладинац Живота Миловановић, пребацује просечно норму за 10 од сто, а притом даће добар квалител рада.
Велику сметњу у овом такмичењу прететавсвају чести прекиди електричне струје. Због великог губљења времена у чекању ва струју, радници не могу да лају опакву продуктивност какву би он пурно, захваљујући елану с којим се такмиче, дали. Но ипак, да није овог такмичења, месечни план читавог предузећа свакако не би могао услед
позвао је на такмичење,
У оним месним народним одбо-
~
недостатка електричне енергије да се испуни, За- | хваљујући овом добро „организованом такмичењу ин елану трудбеника који у њему учествују, септембарски месечни план биће испуњен.
Такмичење ове врсте, прво је у нашој земљи у предузећима кожне индустрије, Да оно не би остало усамљено, да би борба за већу продук тавност рада што пре захватила и остале колективе кожне индустрије, победници из овог такмичења, односно најбољи радници на појединим операцијама, позваће раднике са одговарајућег посла из свих предузећа наше земље на такмичење за већу продуктивлост рада, ва бољи квалитет и за што већу уштеду материјала.
Покрет за већу продуктивност рала у тексталним прелузећима Београда отпочео је доласком бритада из унутрашњости на такмичење у част Другог конгреса синдиката Србије. После успешно организованих такмичења у текстилним предузећима _ „Иван _ Милутиновић“, „Стаљинград“ и „Октобарска слобода“, бригаде тих предузећа наставиле су, такмичећи се међусобно, борбу за већу продуктивност рада,
Захваћен таласом те борбе, после саветовања првобораца на том сектору — најбољих рудара “— (колектив текстилног предузећа „Партизанка“, захваљујући самонницијативи — најбољих радника кренуо је, уводећи нове начине рада, у борбу за вођу „продуктивност. Та борба је отпочела тиме
о је дванаестострука ударница Аница Костић, па одељењској конференшили дала, са још пет другарица, обавезу, да ће као поздрав Алији Сиротановићу испунити дневни план са 150 од сто. Залажући се на свом послу, она је тога: дана премашила дату обавезу за 24 од сто, испуннвши план са 174 од сто.
Одмах после те прве победе, на иницијативу Анице Костић, да би се у даљем раду постизали што бољи успеси, извршева је уз помоћ партиске организације и управе предузећа реорганизација рада у одељењу стандард - штрикераја, у коме ради Аница Костић, У том одељењу је од једне бригаде организовано шест бригада, у којима је извршен распоред _ рада тако да једни нижу, други обављају другу фазу рада, а јелна искусна радница само намешта чешљеве и обавља теже жеерације рада. Унутар бригада организоване су групе које се међусобно такмиче. Захваљујући оваквом начину рада продуктивност се сваким даном повећава, и већ четири дана после новог начина рада у одељењу стандард - птрикераја постигнут је нафвећи пр.ценат премашења у досадашњем раду. И
По новом систему рада Аница Костић, која је рантје радила на три машине са 'едном помоћнитком, сада ради на седам машина са једном помоћницом в једним учеником. Тиме је она ослободтла једну _ квалификовану _раднилу и повећала пролуктивност рада испуњаватући план са 295 од сто, постижући исти квалитет рада.
На дан 19 септембра, захваљутући новом систему рада, Аница Костић је извршила свој месечни план са 105 од сто. За њом није много
" заостала ни Розалија Штраус, која је такође при-
хватила нов начин рада, = која :е 19 септембра извршила сво! месечни плав са 104 од сто.
Данас већ по новом начину рада раде мпоге истакнуте раднише. Тако је Ана Стојановић, петог дана такмичења, извршила дневни план са 250 од сто, Савета Величковић са 250 од сто, Драгања Васић са 223 од сто, Зорица Вињевић са 220 од сто, Јелица Стојановић са 250 од сто, Франеш Мајнић са 200 од сто.
Нов систем рала проширио се и ва остала одељења. У предузећу нема данас ни једист оде љења у коме се ше воли борба за већу продуктивност рада. У тој борба за одељењем стандардштрикерада не заостаје ни мало одељење штулераја. До сада су у том одељењу рашњице радтле на једној машини, а сала раде на две и постижу
· ољлиане резултате. Евица Ђурић, нопунила — је
дневне план са 224 од сто. Обренија Ђорђевић са 205 од сто, Драгиња Гајић са 178 од сто» Злата Панић са 186 од сто.
Ово такмичење у предузећу „Партизатса“ има вишног одраза ва пораст продукције читавог предузећа. Откако је почео нов систем рада предузеће као пелина естуњава дмевне планове са 185 до 155 од сто.
Покрет који је 7 овом предузећу повела дванаестострука уларница Аница Костић, востлац Ордена рада 1 реда, „наш Алија Сиротановић , како је зову трудбеници колектива „Партизанка“, може одлично да постуже свим предузећима тексталне индустрије, да допринесе постазању одличних резултата у текстилној грани, у борби ва већу продуктиваост рада.
Раковица, који су први завршиоткупом. Захваљујући
Срезу београдском, као уосталом у целој нашој · земљи, откуп жита си
водио се ове године под знатно бољим условима него што је то чињено ранијих тодина. Један од главних услова за извршење и премашење плана. јесте добар принос, који је ове године у потпуности успео. Поред тога, порасла је и „свест наших радних сељака, који су, схватили значај извршења плана откупа као најважније сред“ ство у размени добара између села и града и као своју патриотску дужност. Исто тако, овогодишњи откуп се одвијао Уз снажан“ пораст задружног сек“ тора на селу, који, из дана У дан, постаје све значајнији про извођач, а што је много допринело да се постављени планови
испуне. : ; Поред ових услова који су допринели да откуп покаже до“ бре резултате, благовремено и добро извршене припреме учи“ ниле су да успех буде потпун.
рима где се није радило по у- . ли са
напред утврђеном плану, где припреме „нису благовремено извршене, тамо ни резултати нису били добри. Нарочито су неки произвођачи виших категорија стварали тешкоће тиме што своје обавезе нису испуњавали у потпуности, већ на рате. Такав начин предаје у многоме је отежао откуп и изазивао компликације у евиден. цији, Због оваквих и сличних појава образован је при Повереништву трговине и снабдевања ИОНО-а, штаб који је, уз помоћ народних власти и партиских организација имао задатак да се бори против свих неправилности у вези са откупом у читавом срезу. Може се рећи да су, по организовању штаба, многе неправилности отклоњене и прекинуте у самом заМар И постављеном _ плану откуп је до сада извршен са 83,46 од сто. Најбоље резултате постигли су Кнежевац и
партиским _ организацијама 'и народном олбору жетва и вртшидба су добро и на време спроведене, што је допринело да се и при откупу покажу добри резултати. У Другом рејо-
"ну надлежни нису имали тачан
преглед сетвених _ површина под житом, као и тачан број обвезника, Због недовољне евиденције испало је да је план откупа премашен за 200 од сто. Међутим, то је нереално премашење. У Петом рејону план је премашен за 123 од сто. Овде су се припреме нормално одвијале, што је дало добре резултате, По селима у околини Земуна налазе се углавном сељач ке радне задруге и због тога се очекивало да ће план не само у потпуности бити испуњен, него у многоме и премашен, Али због непогоде која је на дан 29 јуна уништила велике површине засејане пшеницом жетва је за око 25 од сто подбацила, Комисије, које су ом
СТРАНА 3
Хиљаде деце радосно су проводили Дечју недељу на вашару
ПРАЗНИН НАЈМЛАЂИХ У БЕОГРАДУ
еца Београда нестрпљиво
су очекивала своју не-
дељу — недељу – радо-
сти, недељу која припада само њима. Већ више од месец дана малишани су радозналим погледима испраћали скоро сваког поподнева мајке, и тетке, сусетке које су одлазиле У радионице АФЖ-а својих рејона да израђују играчке. О томе се говорило и код куће и У школи и на дечјим игралнштима. А првог дана ове дечје радосне недеље, Београд је освануо искићен плакатама, а многи излози фотографијама. Фотографије говоре о томе шта су чланице АФЖ-а, уз помоћ народних власти, учиниле – да живот најмлађих грађана наше земље буле добар, здрав, безбрижан и ведар. Ту су фотографије дечјих јаслица и вртића, обданишта и домова. Ево једног несташног дечака, кога неговатељица учи да самостално поједе свој оброк, заштитивши му оделце салветом, која је велнким чвором везана око врата. Па друге фотографије: дечји вртић, десетак малишана пева. Фотографије се нижу. На смејане чупаве главице. сузне очи због маце, којој су изненада отпали бркови. Па онда: живот малишана у логору. на од-
5:
Улаз у дечји
мах образоване, још увек раде и утврђују губитке у Земунском срезу. Државни осигуравајући завод је, уз помоћ Но вереништва пољопривреде Земуна, испитао величину штете
ги исплатио накнаду оштећеној.
задрузи.
Поред наведених недостатака, дешавало се, као што је био случај. са откупом у Деветом рејону (Овча, Борча, Падинска Скела) да нема довољно врећа на терену. На интервенцију штаба, народних власти и партиских организација ,„Житопромет" је интервенисао и џакови су, са малим закашњењем, набављени. У Железнику, на пријемној откупној станици, није било вагона. МИ ту је помогла интервенција штаба, Десило се, исто тако, у Овчи да је један сељак хтео да прикрије седамдесет килограма пшенице, што су народне власти на време приметиле и осујетиле његове намере. У Железнику се, опет, наишло на други облик преваре. Један произвођач дане. би
мору, спремање хране у јаслицама, мерење... Живот безбрижан, заштићен и праћен хиљадама очију савесних неговатељица, старијих другарица, заједничких мама.
Помоћ за правилно васпитање деце
Малишани биће сутра одрасли људи. Треба их васпитати ла буду добри, велики људи. Треба из из малена учити да буду чврсти и истрајни, да воле рад.
На предавањима за чланице АФЖ-а, која се одржавају У оквиру Дечје недеље у свим рејонима, стотине мајки с напрегнутом пажњом прате струч на нзлагања о васпитању деце. Много се научи на тим прелавањима. Није доста само волети дете, Треба познавати и све оно што је нужно да се детету пружи. Ту не треба гре шити А ко ће о томе боље знати од дечјих лекара, учитеља и педагога. МИ мајке, васпитачице и неговатељице, враћају се са таквих предавања обогаћене живим знањем,
Вашар — највећа дечја радост
На Таш-Мајдану ·је првог
дана Дечје недеље осванула
лепа сива капија. На њој круп-
га
вашар
Фици ита у Бреј београденом потано је епа)
предао количину коју је дужан по величини свог имања да да, привидно је поделио земљу другима да је обрађују; Ова шпекулација се открила, јер су се при вршају појавили са својим житом људи за које се зна да немају земље.
ЈИ „поред извесних. недостата-
ка и пропуста који су ометали правилан развој откупа, поред непогода и киша које су доста утицале на саму жетву, може се рећи да је овогодишњи от-
куп у потпуности успео. Наше радно сељаштво је ове године још боље схватило од коликог је значаја за нашу земљу, а и
за њих саме, да се: откуп правилно спроведе, те су се овоме у масама одазивали, Томе је много допринео и појачан политички рад који је спровођен по селима, као и оснивање се-. љачких радних задруга, у којима су задругари у колективном раду искусили од колике је предности – заједничка обрада земље, „вз
~ И БИРА први: . ееу
_ ним словима: „Дечји
· обасјава
вашар". Ту свакога дана, док траје Недеља, долазе поворке пионира и хиљаде предшколских малишана. То је све начињено за њих, за њихову разоноду, весеље и радост.
Кад се прође кроз сиву капију, куда прер Можда на вртешку, у чамац, на бицикл, међу играчке — куда» Све је при влачно, шарено. МИ свуда позна. ници из књига са сликама: Црвенкапа, Снежана, патуљци, Колико су пута до данас прелиставани, овлаженим прстићем, листови на којима се шарене насликани дечји љубимци. А сад, ево их ту, велики, скоро као живи,
Девојчице, мало веће, заустављају се пред павиљонима лутака. Ла ли је лепша она са плавом или она ка кестењастом косом»
А дечаци Већ су запосели места у колицима, у које су упрегнути коњићи, Они су дрвени. Али то не смета. Главно је да може да се седне у колица. Ево и десетак правих пионира. Они су горди, јер су малопре опробали своје стрељачке способности. Много је оловних зрнапа оплетело незнано куд. али је понеко и погодило играчка се покренула,
— Мама, глаплан сам, — вуче за рукав мали округласти дечак своју мајку.
Сва деца на вашару глална су. Није то необично. На вашару је пуно слаткиша и свега оног што лена радо једу. Све се мора пробати, Најзад, то је Дечја нелеља, дечји вашар, бели сенливичи и колачи. Није. ред да се ма шта пропусти.
Има на вашару и дечјих хаљиница, одела, џемпера, ма да они најмањи мисле ла би то требало однети на неки други вашар, вашар за мајке.
Доле у дну вашаришта је павиљон за најмлађе. Он је пун меца, купа, слонова, лавова и осталог опасног звериња. Све је то начињено залагањем АФЖ-а од отпадака филца, коже и крпа. Павиљон је украшен личностима из бајке о Снежани и Патуљцима. Ту имају при ступа само деца. Старији остају на вратима. Они који су се можда, први пут одвојили од старијих, – бојажљиво — шетају кроз павиљон. Плавокоса левојчица, хтела је ла помилује мепу. Да, можда. не гризе» Упнтно је поглелала тату, тамо, код врата, и на његов одречан олговор бојажљиво се лотакла чупаве медвеђе ,„коже". Други, мало слободнији дечак, уштинуо је слона за сурлу. За чудо: слон се није наљутио...
Све те играчке, које деца
остављају сузних очију, припа-
шће опет деци. На крају Недеље, организоваће се лутрија и свако дете ло десет голина. моћи ће да купи себи срећку, з свака срећка биће зголитак, тако да ни једно дете неће отићи“ растужено са овог вашара, — Мама, зар му није врућина У оваквој бунди, — пита једна девојчица, гледајући чупавог медведа.
=
Пријатно септембарско сунце срећну, _ раздрагану гомилу. Предвече је, · Време је да се иде кући. Родитељи воде малишане излазу. Е
— Само још ово, мамице, само још ово да видим...
То се чује па све стране,“
Многе мајке су међу играчкама и хаљиницама познале дело својих руку. И биле су задовољне. Главно да су деца срећна и насмејана. Онда су срећни и родитељи, који и улажу своје напоре. за њихову будућност. .