20. октобар
Ре) пун ја
| ________ (Наставак са прве стране)
ЈЕ 6 престанка прочишћавала народне одборе, У тој акко су пожазивали пред масама своје право лиде и
_ „Ззгоњени су из органа народне власти шпекуланти,
| у + овинисти и непоправими бирократи, саботери и при-
УЛ Хривени непријатељи свих врста.
=. _Тако, развијајући народне одборе наша Партија “) је непрекидно учвршћивала код радних маса свест да
ИЕ % То њихова власт, коју треба развијати, критиковати
; И поправљати, | евоме народу,
| ___Кроз народне одборе и наше масов Па нији
ИЗ ду =
% 1
А тада ародни фронт и синдикате, организа____ дијеи АФЖ, Партија је организовала ЊЕ "асе да _ одмах свим силама приступе обнови земље, не чекају-
ћи никакву помоћ са стране, а .- Успеси у обнови земље и даље подизање привреде А ли су могући само зато што је ЦЕ КПЈ имао одЛучан курс на потпуно разбијање снага ) Власти и успостављање нове народне власти у Југо. Славији, што је томе циљу наша Партија ишла непоКолебљиво од почетка народноослободилачке. борбе
4
| против фашистичких окупатора што је имала чи Е курс на довршење народне револуције и изградњу е0цијализма, АИ
Завршетка рата, у своме познатом чланку: „О њем главном задатку позадине". ма . „Било би крајње погрешно мислити да привредном погледу вратити на старо", ид ма томе ако заиста хоћемо да осигурамо. Кратских снага у нашој земљи, није дово; Ворити о демократији, или расписивати боре или подузимати политичке мере, већ ; ско руководство наше државе мора истовре ти и за тим да држава преузме и извесне в дне привредне позиције," АД Спроводећи ту политику КПЈ је даље Уна У масама огромно поверење које је уживала због успешног руковођења народиоослободилачким ратом, Она је пробудила у радним масама нове велике снаге, покренувши их на перспективи бољег живота у новом друштвеном уређењу-истински демократском и социјалистичком, пањ ____Таква политика омогућила је да се наша индустрија и пољопривреда, читава.
таша привреда опорави од рата и да се постигну крупни успеси, да се у разореној земљи убрзо достигне предратна производ ња. Захваљујући тој политици могла је Југославија, вероватно најразоренија земља у Европи у Другом светском рату — да са својим снагама обнови привреду и да непуне две године после завршетка рата приступи извршењу првог Џетогодишњег плана 6Социјалистичке изградње,
Национализација индустрије и других главних грана привреде, обезбеђена стална запосленост, социјално осигурање, отварање опоравилишта и летовалишта, плаћени годишњи одмор, бесплатно школовање деце и друге мере које је наша Влада успела да У овом кратком и напорном послератном периоду не само озакони, већ спроведе у дело, из темеља су изменили. положај трудбеника, ослобађајући их експлоатације и бриге о сутрашњици.
Спровођење првог Петогодишњег плана социјалистичке индустријализације и електрификације Југославије обезбедило је развијање главних грана наше привреде и даље стално побољшавање положаја радних маса.
Нагли економски и друштвени развитак у Југославији у периоду обнове, а затим социјалистичке изградње, изазвао је и убрзани развој Београда, на чијем примеру се јасно виде успеси и резултати социјалистичке изградње у Југославији.
; Развитком индустрије и организовањем новог државног апарата број становника Београда стално се повећавао и данас износи 434.000 према 320.000 пре рата и 260 по ослобођењу. Нарочито је брзо порастао број радника и службеника, док је 1946 г, било 107 хиљада запослених на 340 хиљада становника, сада __их има :210 на 434 хиљада становника.
> · Насупрот политици ·монархије у старој- Југослај вији: да се индустрија удаљава од Београда-и да број индустријских радника у престоници буде што мањи, од ослобођења стално се у Београду индустрија проширивала и растао је број индустријских радника. Досад је подигнуто, или је у изградњи, 16 нових предузећа од којих су најважнија фабрика тешких алатних машина у Железнику, метално предузеће „Александар Ранковић“, фабрике лекова и медицинских инструмената, фабрика бетонских производа. Проширено је, од ослобођења, 70 индустријских предузећа, а може се слободно рећи да нема предузећа у Београду где нису унешене нове машине и где се није повећао број радника, где се не производе данас нови производи, којих није било у старој Југославији.
Какав је пресудни утицај на положај радних маса имало ослобођење од експлоатације види се и по томе што је народни доходак у Београду у 1948 години био већи за 32%/, него пре рата, а платни фонд радника и намештеника већи за 157%“, (рачунајући све у данашњем новцу) то јест 2 пута већи него што би био при предратној расподели прихода између буржоазије и радника.
Анализа плата и надница у Београду 1940 године показује какви су били приходи радничке класе у старој Југославији.
11.064 запослених лица имало је 220 дин. прих. месеч.
33.500 “ „ до 600 „ о њ 55.900 |] И] „ »„ 1.200 „ „ „ 31.000 „ " „ изнад 1.200 „ „» „
То значи, да је 75 запослених имало мање од 1.200 динара прихода. По оцени тадашњих органа власти, према ценама 1940 године, за живот породице је било потребно 2.500 динара, Ми немамо податке о томе ко је куповао робу у предратном Београду, али је сигурно. да разноврсну робу у београдским трговинама при оваквој расподели прихода, није могао купити бео-
градски радник, а данас, ако чега још мема, све што,
наша привреда производи припада радним људима, Низ производа данас се већ у Београду троши просечно по једном становнику исто или више него 1939
%
к њу
начинити је таквом да ваљано служи
"ну службу имамо довољно болница, кин _ здравствећих установа == пожртвобанем“
__ Друг Кардељ је писао у фебруару 1945 год па.
5 зуте мда вас номад се сррема вапредно леп.
године, а поготову троше више р узме у обзир да је главни потрошач некада била бур"жоазија, а не радници. јез Мен А ~ _ Поред темељитог побољшања исхране коју је донела 1948 године Уредба Савезне владе о гај уваном снабдевању, нов корак на побољшању положаја радних људи учињен је отварањем радничко-службеничких ресторана, предузетних економија са 8.095 хек-
ГУ
тара, стварањем економије у Панчевачком Риту, где |
је ове године засејано 11 хиљада хектара и где се са "мо ове године инвестира 450 милиона динара.
У најнапорнијем периоду индустријализације, у време " оа у морамо на првом МЕ пи ан шку индустрију и Руд во, наша Партија је нашла могућности
у у и да појача свуда бригу о човеку, да учини“ "све за његово лечење и одмор, а нарочито да обезбеди
"оно што је неопходно деци и омладини, да би се створило срећно детињство новој генерацији, .. ' . Иако ми у Београду још нисмо успели да.
· проширимо материјал "и да за наш
која се пружа је пре рата у Београду
огромно се повећала помоћ ољно је рећи да
ато у летовалишта
5 У
| ученика у привреди, 3.800 ст
хиљада ученика у привреди, данс | вима. Ма да то није довољно, 1 ће убрзо. решено питање свих њих, показује аша , ава чини све да обезбеди подизање здра: културног поколења радничке класе. : ; а овна успеха ми знамо да ни у си
у обезбеђењу других културних и друшт
Не само да радни људи данас купују више него пре рата јер више зарађују и ослобођени су вечитог страха од сутрашњице која је претила беспослицом и бедом, већ данас стално расте културни ниво наших људи и у вези стим сту наше потребе“ брже него наше материјалне могућности.
Револуција је, мењајући из темеља · положај радПи читав друштвени и културни живот усме-
а задовољавању њихових потреба најширих радних маса, Њима данас припадају у лирна установе и школе, штампа и библиотеке. Учетворостручио се број гледалаца у позоришту, удвостручио број читалаца у библиотекама. Београдски Универзитет има данас 24.000 редовних студената према 9.000 пре рата, захваљујући томе што социјалистичка држава издржава највећи број студената из радних слојева. Развила се широка активност самих радника у културноуметничким и фискултурним друштвима. У Београду данас има 8.500 активних чланова: у 50 културно-уметничких друштава која раде на културном подизању десетина хиљада радних људи. Разуме се да је за развијање новог друштвеног и културног живота, у који су ушле широке радне масе уско све оно што је старо друштво створило и да треба годинама радити да би се те потребе задовољиле.
Ми до данас још нисмо могли да у Београду створимо све материјалне могућности за развитак читаве наше друштвене активности која се одвија у престоници нове Југославије. Ми немамо довољно разних раднвих просторија, сала, школа, лабораторија и библиотека. Нема у Београду довољно станова за раднике и службенике који стално долазе у њега.
Београд је до рата био заостао град у поређењу са другим градовима његове величине. Великосрпска буржоазија која је овамо довлачила опљачкану муку народа читаве земље и самог Београда, разуме се није утрошила то на уређење Београда као модерног града, већ на свој обестан живот, а за радове у Београду правила дугове чак у иностранству и наваљивала нове терете на леђа радних људи.
Такав Београд, преко кога су уз то прешла бомбардовања 1941 и 1944 године и седмодневна борба за
ослобођење, тешко може са; овако“ неразвијеном мате- |
„„ријалном · базом да прими у себе нови бујни живст кога је у нашој земљи покренула народна револуција, Зато су и радне масе Београда са таквим одушевљењем прегле на посао да помогну његову изградњу У велики савремени град који ће одговарати потребама социјалистичке Југославије. Резултати на обнови и изградњи Београда сведоче о огромним успесима у извршавању Петогодишњег плана социјалистичке изградње у читавој нашој земљи.
Уз непосредну помоћ Владе Народне Републике Србије у току 1945 и 1946 године извршена је обнова онога што је у току рата уништено.
Комунални уређаји у Београду данас не само да су обновљени већ су у свему прешли предратни обим: градски саобраћај, потпуно уништен за време рата данас је развијенији него пре рата, електричне енергије троши Београд данас преко 90/ више но пре рата, воде преко 60%/ више,
Изграђено је 1.183 квадратних метара уличне повр“ шине што претставља 20,86/ од укупне површине од Улица у Београду.
Најобимнији радови били су у Београду на обнови зграда. Обновљене су све тешко оштећене зграде укупно 1.903, са површином од 77.651 метара квад“ ратних, од тога 1.648 станбених зграда у површини од 575.272 квадратних метара. Поред тога ооновљене су и све лако оштећене зграде,
Са доношењем _ Петогодишњег плана социјалистичке изградње наше земље почиње изградња низа нових објеката. Београд је од самог почетка постао једно од великих градилишта Петолетке, Израђен је генерални план Београда који предвиђа изградњу нових делова града и реконструкцију постојећег у року од 20 година, тј. до 1966 године. По одлуци Савезне владе почела је изградња Новог Београда који ће поред јавних зграда примити и око 250,000 становника. До краја прве Петолетке биће у јеку радови на остварењу овог генералног плана и претварању Београда у модеран град. С
Темпо изградње у Београду, иако још незадовољава за извршење новог генералног плана, стално се
Истинити циркус... и циркус са
Мајстори сцене
|" („Пајаџи")
адни људи; ако се
ланти и поликлиника'а сад 70 и да је
— Пазите да нам пе промакне нека истинвта вест да св не ба 5 „нашли на истој липији е'Југоблавијом. ; им
2: ВЕЗУ Рао Пе Гете: и 1 а
Кату мр
Ги > 5 КИД",
,
у ~ 8 ИСТОВАР ЦЕМЕНТА
ај И "ПН ка. У
убрзава: он се кретао овако пб вредности радова: 1945 год. =— 40 милиона 1946 год. — 650 милиона, 1947 год. — 1.960 милиона, 1948 год. — 3.517 милиона, 1949 год. =— прећи ће 4.500 милиона,
Ове године у Београду је радило истовремено до 40 хиљада радника на изградњи. Само нова социјали= стичка Југославија могла је обезбедити Београду такав буран темпо подизања. Данас, у Европи нема престонице где на изградњи ради 109) од становника — на 400 хиљада становника 40 хиљада радника.
Навешћу само неке од главних објеката који се сада граде; 2.800 станова у Новом Београду, 1.000 монтажних станова, 4.600 разних других станова, зграде ЦО Савеза синдиката Југославије, „Југословенска књига", „Борба", „Танјуг“, ЦК Народне омладине, Главна управа народне милиције, два санаторијума, Шумарски факултет, Грађевинска средња техничка школа, Генералштаб, Железнички факултет, Грађевински техникум, два дома културе.
Укупно је од ослобођења завршено у Београду 1.356 разних зграда, а у изградњи се сада налази 1.145 зграда и то: 608 станбених, 108 индустријских, 26 школских, и 403 друге зграде.
Да би се убрзао развитак Београда, Савезна влада и Влада Народне Републике Србије обратиле су Београду посебну пажњу: за извршење предвиђених великих инвестиција дошле су у Београд стотине омладинских бригада из целе Југославије и фронтовске бригаде из Србије. До данас је радило 55 хиљада омладинаца, 37 хиљада чланова Наролног фронта и 7 хиљада жена у добровољним радним бригадама.
Долазак омладинских бригада 1948 и 1949 године претставља нову етапу у подизању Београда.
Одушевљење које показују на раду добровољне бригаде омладине и Народног фронта заталасало је читаве радне колективе наших предузећа, гоје раде на изградњи, покренуло не само раднике већ и тех= ничку интелигенцију.
Не може се говорити о изградњи и о развитку друштвеног живота у Београду, а да се не говори о Народном фронту и о Народној омладини Београда. Готово нема објекта који се гради у Београду, а у који
нису, уградили свој добровољни рад чланови Народног ,
фронта, Међу њима су најважнији на којима се радило 1948 и ове године: фабрика Железник, фабрика „20 октобар", стадион ЦДЈА, пруга у Панчевачком Риту, пруга за Раковицу, Каленићева пијаца, Улица Милоша Великог и Војводе Степе. Затим низ станбених и школских зграда, паркова, улица и фискултурних терена,
Чињеницу да ће ове године радити у Београду омладинске бригаде из свих крајева земље и фронтовске бригаде из Србије, фронтовци Београда примили су као нову обавезу да сами ураде што више и уместо 54 хиљаде колико је било 1948 године, ове године ступило је у Београду 98 хиљада људи у добро“ вољне радне бригаде. Само од пролећа 1948 године до сада дали су чланови Народног фронта 10 милиона добровољних радних часова, а сем тога дале су наше омладинске радне бригаде ван Београда још 3 милиона радних часова.
Хиљаде наших људи и жена свакодневно, после свог редовног посла учествују у добровољним радовима или се ангажују у старању о деци и мајкама и на здравственом раду уопште, на описмењавању и културном раду.
Развијајући све врсте активности Народни фронт Београда је заиста омогућио најширем кругу људи да се на један или други начин ангажују у раду.
Полет који је настао после ослобођења на .обнови није у Београду јењавао ни у једном тренутку. Чланови Народног фронта извршавали су са успехом све нове задатке, обимније и сложеније но до тада, а организације Народног фронта, збијајући се око наше Партије, непрекидно су учвршћивале политичко Рруководство маса у борби за изградњу социјализма у нашој земљи.
Шта је друго него презирање других народа, него потцењивање снага које буди револуција у другим земљама, кад данас за све наше напоре у изградњи, за полет наше радничке класе и наше омладине Радио-Москва каже да је мегаломанија7
Излази да социјализам за нас не треба да доноси изградњу и_ процват — то је само социјализам у Совјетском Савезу — а за нас социјалистичко уређење треба да значи само лојалност према Совјетском Савезу, а код сопствене куће вечито таворење!
истином --——
Опрезност
« "ЕРЕ АНЕ ; 67 у својој пропаганди руководиоци Совјетског Са-
· вати' овим изјавама совјетских руководилаца из своје _ аштампе, морају да се упитају где су били и шта су
(из мапе „Нови Београд“ Милорада Пешића)
ко а 4 књ. ма: љЉ% Б 5 лик да ши О Е
веза говоре о социјалистичком свету као о свету неограничених могућности за све народе, а оне народе, који су ушли у социјалистички табор мисле да држе у заосталости. Али ми смо тек почели да радимо, ми мислимо да ће тек да дођу велика дела у Југославији и не дамо се угушити.
Наши успеси су развејали првобитну кампању клевета и Совјетска влада је приступила употреби свих средстава да би онемогућила социјалистичку изградњу у Југославији, почев од економске блокаде до раскидања уговора и других претњи које треба да заплаше наше људе, да у њима створе малодушност, да их натерају да одустану од изградње социјализма у својој земљи.
Они тиме хоће не само да угуше изградњу социјализма у Југославији, већ и да овековече покорност других народа, јер данас Југославија као савест спцијалистичког света, буди радне масе у борбу за равноправност, за људско достојанство и слободу у социјалистичком друштву.
Да би спречили да данашњи пример Југославије делује. на друге социјалистичке земље, да би оправдали своју насилничку и штеточинску данашњу политику према Југославији и малим народима уопште, они су прогласили Ослободилачку борбу народа Југославије, једну од најсветлијих страница у Другом светскрм рату за издају и шпијунажу.
Данас хоће да усаде у главу људима који су под њиховом влашћу, међу њима и хиљалама совјетских бораца који су се заједно са нама борили за Мобелу над фашизмом и за ослобођење Београда, да је југословенска Народноослободилачка борба од почетка под руководством гестаповаца, да је вођена у договору са Черчилом и Хитлером а против Совјетског Савеза! Значи, јединице Совјетске армије које су се бо риле под Београдом — бориле су се за ослобођење Београда, а јединице Југословенске армије које су се заједно са њима бориле за ослобођење Београда, а које су сем тога ослободиле читаву своју земљу, бориле су се уствари за рачун Немаца, за рачун Черчила и ко зна за још кога. Заиста, совјетски борци зко је веро-
радили у октобру 1944 године. Они треба насилно да избришу из свога сећања дане заједничке борбе са нашом војском и ону огромну љубав и поверење са којом их је примио наш народ.
Совјетски руководиоци у име назови верности социјализму и Совјетском Савезу отворено проповедају штеточинство и издају, проповедају спречавање социјалистичке изградње и уништење националне независности народа Југославије. Али, нити су наш народ успели да заплаше, нити ће нас убудуће заплашити, нити смо ми нека племена која могу за казну да раселе из ове земље и да у њу населе лојалне станов= нике. Ми стојимо чврсто на својој земљи за коју смо поднели небројене жртве, у њој градимо социјализам и не дамо се ни зауставити ни згазити.
Народи Југославије морали су много пута у својој прошлости да заштићују своју слободу и свој интегритет од Турака и од Немаца и Аустроугарске И од царске Русије, Они се нису надали да ће их морати заштићивати од Совјетског. Савеза као данас, али нема те борбе коју наш народ не би прихватио у одбрани независности слободне социјалистичке домовине.
Велика борба која се данас води за развитак сбцијалистичке Југославије, покренула је најшире масе наше земље. |;
Успеси у изградњи, завршетак првих великих објеката Петолетке, почетак масовне израде нових производа наше индустрије, широк покрет за стварзње радних задруга, испунили су поносом и самопоуздањем најшире радне масе. Застрашивање које се врши према нашој земљи примили су народи Југославије са буром огорчења, још упорније мобилишући све снаге за извршење Петолетке, схватајући да је судбина наше ствари у нашим рукама.
Док инфирмбироовци доказују да су у Југославији масовни штрајкови, радничка класа наше земље управо сад је кренула у нову офанзиву — развијајући широки покрет за повећање продуктивности рада. Наши рудари отворили су нове путеве читавим низом славних успеха и. масовним увођењем нових метода у рудницима, а најбољи радници других грана У читавој земљи пошли су за тим примером.
У Београду се већ разгорио покрет за високу продуктивност рада. Нове методе рада примениле су ралне бригаде у највећим предузећима свих струка: Железнику, Југостроју, „Ивану Милутиновићу“, „Ложи“ оници“ и другим.
Ти успеси најбољих радника заталасали су ШИ роке слојеве радничке класе, дали су нове снаге да се убрза извршење залатака Петогодишњег плана.
Стотине бригада увеле су нову поделу рада, све нови и нови радници раде на већем броју машина.
Најбољи претставници радничке класе, јунаци социјалистичког рада; сваку своју победу везују за име лруга Тита и наше Партије, позивајући радне масе У борбу за нове успехе, да би победила праведна ствар нарола Југославије.
Само дубоко поверење у своје снаге и у своју Комунистичку партију Југославије на челу са другом Титом, могло је дати нашим радним масама иницијативу и упорност коју показују у борби за социјализам.
Пет година ослобођења Београда дочекују радни људи нашег главног града чврсто решени да са још већи пожртвовањем извршавају крупне задатке који стоје пред њима у изградњи земље, да учвршћују „= свим снагама јединство наших нарола и народну власт, да се под руководством КПЈ и друга Тита боре за коначну победу социјализма у Југославији, за сло- а
__ болу и независност наше домовине,
| Живео слободарски Београд главни град социјалистичке Југославије! иу · Живела Нароцна Република Србија! Живела наша социјалистичка домопина. Федеративиа Нпрогни Република „угзелатија! "Жинео Централни комитег Комунистичке партије Југославије на челу са другом Титом! |
У