20. октобар

х | Иабршном обоје Народног фронша. (рада Берова

Драти другови! | .

Пригодом петогодишњице прославе славног дана двадесетог октобра, када је 1944 године као резултат гигантске борбе наших народа предвођених хе» ројском Комунистичком партијом и великим другом Титом био ослобођен Бе оград, главни град наше домовине, ша“ љемо Вама, а преко Вас свим трудбе“ ницима Београда пламене другарске поздраве. Ослобођење Београда у коме су су. дјеловали сви синови наших народа, представљат с_ће за увијек трнумф братства и јединства те нераскидиве везе народа џијеле наше домовине.

Након многих патњи и страдања што их је преживио херојски Београд у то. ку своје хисторије, доживио је данв славних побједа у најтежој борби што су је наши пародн водили, а која је довела до пуне слободе, у којој се Беотрад изграђује као све већи п зејајнији понос свију нас. Од дана ослдбођења до дапас, трудбеници Београда дали су дивне примјере херојства У изградњи повог социјалистичког градњ који је постао симбол равноправности малих и великих народа, симбол братских одпоса међу социјалистичким 86 мљама и чврста веза између братских парода сопијалистичке Југославије,

тај наш славни град упрте су данас очп не само свих наших народа,

већ и радних људи цијелог свијета, а то значи свих оних који се боре за истински сопијализам, за истинску слободу, ва истинску равноправност међу народима п за бољу будућност цијелог човјечанства.

Поносни смо да се управо из главпог града наше домовине Београда шири_ истина, која неумољиво продире у пијели свијет, у дане када су информбировски клеветници тако срамно напали нату земљу пи изградњу социјализма у њој.

Поносни смо што је Београд постао центар борбе за равпоправне односе међу сопнјалистичким земљама, ва по. бједу марксизма-лењинизма над реви“ влонизмом.

Управо стота разлога ми се у ове дане толико братски радујемо. тодишњини ослобођења Београда са жељом за њетов даљи пропват.

Нека живи и цвате на срећу и понос свих наших народа Београд, главни град наше социјалистичке домовине Федератпвне Народне Републике Југослапипје, Братски поздрав трудбеницима Београда. ИЗВРШНИ · ОДБОР НАРОДНОГ ФРОНТА ГРАДА. ЗАГРЕБА

жх Поздрав Снопља Од името на Градскиот Народен

Одбор и од името на сите трудбени“ ци од Скопје, ви пракаме Вам н на сите трудбеници на Белград топли по адрави поводом Петогодицнината сол ослободувањето на Белград — главинот град на Федеративна Народна Република Југославија.

Честитајки Ви ја Петогодишнината од ослободунањето на нашиот главен град, ние се потсетуваме на херојски“ те победи па белградските трудбеници во борба против сите режими на стара капиталистичка Југославија, за одбрапување правата н на работничката класа, за копечно ослободување на ра"ботните маси од бездушната експлоатапија (човек над човек).

Во денојте на окупацијата на нашата земја, Белград постапа жариште на Народно-ослободителната борба, предна позиција на нашите народи, од ко. јашто на денот на 'нападот на фа“ тисткиот агресор на СССР. Централ пиот Комитет на Комунистичката Партија на Југославија упати кон нашите ' народи, кон нашата работничка класа проглас за востаније против окупаторот. Тоа беше единствен повик по це. ла поробена Европа во тије судбоно“ сни дип ва целото прогресивно човечество, повик на една геројска ренолупнонарна авапгарда, која в раснала во лубовта према совјата класа, према свонте народи и правилното сватување на својите интернационалпстички об“ врски., През: време на народното во“ станије Белград даде бевбројни бор“ пи, који, што херојски ги дадоа свонте животи ва ослободувањето та сите ју, гословенски народи.

_ Одавајки прпзнанне на тије васлуги народите на Југославија во изградба, со заеднички напори го градат Нов Белтрад, кој што ке биди понос и из раз на братството п единството на спте народи на социјалистичка Југосла-“ вија. | Јели “ 3 - Прославата на Петогодишнината од ослободувањето на Белград оваа годн на пага во време кога _ потписниците на фамозната резолуција на Информбирото еднострано ги раскинаја договоритв ва пријателство, за ваедничка културна и економска соработка. Није ги повдравуваме трудбениците на рел“ град, који што како и „сите трудбе“ · ници на нашата земја одговоруваат со позасилена работа и елан то борбата

за _ извршување на _ Петогодишнинот план, за посретна иднина на нашите пароди. аи

Да живи и пвета слободарскпот град. Белград — престолпипата на пова се пијалистичка Југославија! у аршалот на сип Броз-Тито!

Југославија, другарот Јо“ Претседник

НАУМ НАУМОВСКИ

; у , Да живее патшиот подител по учител. ф

ЗАГРЕБ

САРАЈЕВО

ОДИНЕ проведене утуђини; У | емиграцији, у раздобљу између Првог и Другог светског рата, биле су године успомена на овај град, често пуних бола и сумора. Хиљадоструки глас града, који је из сећања допирао до мог уха, личио је на шаптање о борбама и непријатељствима у земљи. То је био' глас илегалних састанака, глас штрајкова, глас импровизираних уличних скупова. А кроз удаљеност и времена и простора продирао је јек полициских пушака и незаборавни крици другова на муке стављаних.

То је био град са два лица, оштро одвојених у својим класним животима. Сјајне грађевине у стилу нагло нагомиланог и експлоатисањем стеченог богатства у главним градеким артеријама и, недалеко одатле, четврти предграђа утонулих у суру беду. Кроз атмосферу немаштине и трашине пробијале со чежњиво-тамне песме винских севдалинки и уздаси и сентиментални орнаменти циганских цимбала.

На благим брежуљцима крили се град. Претстављао је вратнице кроз које су, на путевима сеоба народа и у ратовима, пролазили Келти и Римљани, Илири, Византинци, Хуни и Турци. Али по улицама града не виде се трагови богате и горке историје. Зидови су без успомена и нови, Архитектонске успомене на турско господарство искорењене су потпуно. Место белих мошеја и кућа у стилу конака уздигле су се палате нових господара помпезно барокних И лажно ренесансних фасада. А иза њих седели су господари новца и правили послове са индустриским витезима иностранства. Продавали су брегове, реке, утробу земље и људе. у

_ Други градови су у своју садаш"њост унели катедрале и палате из своје прошлости, Београд има као архитектонско наслеђе векова једино бастионе Калемегдана. Кроз зелене опкопе, сада обрасле "бујним слезом, папрати и маком, некада је текла вода, а над њом се надносили покретни мостови. Турске паше, мађарски коњаници, Принц Евген као што нам кажу школске успомене — ту су умирали или побеђивали. А једног дана "побијена је и крвава застава фашизма. ;

То је било у оно доба када су мрке кохорте оног Хитлера окива-. ле град за градом у Европи. Као стадо оваца, градови су гоњени убилачком камџијом: Будимпешта и Праг, Бечи Амстердам, Брисел и Париз били су покорни. Али је Београд уздигао свој продорни глас.

"То је био глас наших народа, глас

Комунистичке партије Југославије,

глас Тита.

__ енералштабови фаштизма морали су тај глас уцртати у географске карте ратних попришта. Дивизије и

армије фашизма, које су: биле

намјењење за поход на исток. по"

челе су офанзиве против недокучи-

ве и непобедиве Титове армије. Октобар је био када је улицама

Београда опмекнуо март народно-

ослободилачке војске. У ветру ле-

пршала је црвена застава слободе

БЕОПРАА).

од Ото БИХАЉИ-МЕРИНА

са кровова Београда. Јер октобар није донео само ослобођење од туђинске владавине, донео је и ослобођење од експлоатације човека човеком. А кроз Титова уста говорио је Лењин. Тако је започела нова историја овог града,

Ишчезли су трагови надувене гордости оног Београда династије, Тлавњаче и безобзирне експлоатације. Београд је сада братски град међу равноправним градовима. Из свих република, у Београд се долази на заједничко саветовање. Београд је град великог Плана. У ње му је централни нервни систем социјалистичке изградње. Али се крвоток Плана протеже кроз све републике.

авесе! Завесе!

Спуштајте завесе

Срдити власници пергаментакција! ! Надолазе реке,, 1 море се излива,

|0о и зидове ће ноћас да затресе, покршиће окна = | коло с Теразија.

Бе, опсена нису

те људске бујице, нити су сна вашег Кроз завесу гледај, вири из прикрајка: То онима што су одувек што улипе, куће

подизаше ове, ! : окови и ланци данас су збаче»

па јек палог гвожђа

зове! зове! зове! 4 ;

вампираста варка!

тлачени.

' Ви за јек тај знате,

он светом облета

Та зар није био дух ваши» Зар лепршо није.

с Блеском бајонета, | и овим тргом кликтај грабљивица7

· шта, молимт. Старом свему сад је крајт И да смо, ето. једнаки сви!

— да, старо се никад повратити неће, али ни једнаки никад бити ми!

тамница

ослушните боље: ; Ти ланци збачени ] ;

јота чувају звонки жиг ропства и срама, чувају га бразде по нашим рукама и и — погледи ваши мржњом замрачени,

Стрелишта, логори, мутне млаке крви, а ми, погледајте. поред свега — живи» Да пресвисно не би

прву вазу смрви,

.. и ј асириви –

и врат_ | у

ал 5. > нећеш одагнат 6 очију.

јер ми смо у њо. |

ево, живи! живи

Жар нашег Октобра, % дах полетмот Маја, . | ; целом земљом зажди једар вигањ рада. Пред светлог ковача, АЕ

из таме очаја, _ а ји

у бескрајном низу излазе попорке, теку улицама распеваног грала. |

рана

путеве ко стреле простором пустиће,

"подизаше ове,

» ТРАЂАНИ СРЕДИШТА БРАТСКИХ НАРОДНИХ РЕПУБЛИКА, ПРЕКО РУКОВОДСТАВА СВОЈИХ ГРАДСКИХ

"НАРОДНОГ ФРОНТА, ПОЗДРАВЉАЈУ СЛОБОДАРСКИ БЕОГРАД НА ДАН ПЕ

пи

Љубав ка овом граду истовремено је и љубав према Централном комитету Џартије, који руководи земљом, Јер Београд је град у коме је заседао Конгрес КП Југославије. Он је град у коме је, у име слободе и самосталности, изречен онај вето који је изазвао толико жучне мржње и непријатељских излива. Прогањан је и анатемисан од изопаченог. концила Коминформа. Али, у целом свету, за оне који желе да увиде истину, све јасније и видљивије је да у овом граду ради мозак и за социјализам, за интернационалну солидарност, куца срце народа и његових руководилаца.

На тераси аеродрома. Поподневно сунце заслепљујући бљешти на

ЗИЈаАМА

Слободи што грува

снагом експлозива,

срушених кумира отејава пожар. Новом дану,

с вером седам офанзива,

старе песме носе сан векова на дар. = ===

. Не, то није лелек што шуми с улице, нит мараме мрке видике облаче. Сплет безбројних кола кључа низ матице; заставе. пароле,

изнад људских река,

у сретање јутру раскриљене језде; петокраке жарке,

доба да означе,

зачуђеном небу засењују звезде.

И победна песма олујно вихори над градом што пуца ко плод од једрине; излржати неће радост срле-брана, Са Теразија ће до свитања она разјапити широм отворит ко шкољке врата руменим ће цела земља па зазори,

бескрајне лаљине,

Заталасаће се наше плодне њиве (колко српа купа под покровом њиним!)у одјекнуће ехом планине сањиве и на позив-звуке срећу па изграле замасима силним милионске руке

токове стихија у турбине слити, луковима лаким реке премостити,

и безбројне нове славне велеграле

ко буктиње пелом земљом полићи ће,

ће вечност ла пресретне,

заснованом панас ол мора ло мора,

наће отац сина

на Сутјесци палог.

печалбарска жена лрута посусталог

а девојка с драгим у |

изнад рушевина

надјачаће крампом шумни хук мотора,

Не, опсена у те људске бујице. | нити су сна чудног вампираста варка! То оним' што беху одувек тлачени, што улипе, ђ 3

куће у :

На том пелу што

окови и ланџи панас су збачени, _

па јек палог гвожђа у

у победе нове _ |

на бојишта светла зове! зове! зове! ; М. ПАНИЋ-СУРЕП

А ИН ла а саће. о —_______- град чадвкнут животом,

" сав од

"зничка станица, на коју смо

свачјег стана, .

ОДБОРА '

ТОТОДИШЊИЦЕ ЊЕГОВОГ ОСЛОБОЂЕЊА

ЉУБЉАНА

СКОПЉЕ

#77

5 писти и одбија сребренастих _ алуминиских птица Југословенског ваздушног саобраћаја. Пред павиљоном и малом покривеном терасом са зелено обојеним столицама и столовима још цветају бокори ружа, јесење цвеће, обрубљени шимшировим жбуњем, а малене јеле дају им акценте. Када поглед одлута, преко равни аеродрома допире до града, Старог и Новог Београда, до благих хрптеница брежуљака, беличасто сивих редова кућа и врхова кровова. Од зграде Југоштампе, на десном крају слике, до Калемегдана, на левом крају, опружен је Београд и потсећа на Гојину слику која приказује излет Мадрижана на Манзанерес. У предњем плану стоје новоградње, велике и са равномерно распоређеним _ рупама на местима где ће доћи прозори. (Из далекх, не види се оком како грађевине расту. Али знамо да су то џиновске новоградње нове државе: овде зграда Претседништва владе, тамо великог хотела. а мала зграда више налево је сићушна земунска желепре много година, ступили ногом првипут, када је још била жута, запуштена и провинциског измеда и када је претстављала крајњу станицу у повратку У домовину и када су на њој наши мали и скромни ковчези претраживани за царину).

Скоро као стара гравура _ града изгледа слика панораме. Београд бели град, мало колорисан, у пред“ њем плану. Небо, блато плавичасто обојено, врло шкрто бојама. Мислиш да познајеш сваку зграду. Тамо преко је димњак текстилне фабрике испод Зоолошког врта који се и поподне пуши, да испуни Петогодишњи план. Висока „Албанија“ и „Борба“ и врхови цркава.

Река између града и аеродрома не види се са земље, Само низ зелених дрвета означава линију сбале. Гласноговорник најављује дубоким гласом спикера имена путника који треба да уђу у авион. Пилот полази први лаганим корацима. А“ парат стоји блистајући и чека, 0басјан јесењим сунцем Шавови су му фино уцртани и буди утисак пуног поверења. Ритмично зујање елисе почиње. Апарат је још само лако везан са земљом. Лагано, величанствено, издиже се у косим кривинама Тле узмиче. Дубоко под нама преплићу се сребрне траке реке, а из њихове средине, као у сну и добро нам познато, под нама погледа вољени град.

„Сада, из висине, изгубио је своје пластично лице. Личи на лепу играчку макете града, израђену прецизном руком архитекте. А када се авион и лаље издиже, утисак је као да се надносиш над плаву паусхартију урбаниста. И сада видиш и оно што већ постоји и оно што ће истом доћи, оно што је већ изграђено и оно што је Планом предвиђено: видиш нови град, онакав какав ће бити, изграђен трудом и свесном вољом народа — јер је Бео-

белој бетонираној

5 М тепи ОвуођодИле |

Огадгот одђог

_Л)агодпод феота _ ТВеофвад

Њђане Мата ођ ребеће! овуо роб јата !акгепе розагауе. |

Огуођоднеу Веовтада ргед рен јен је гахуезеа узе пабе пак у #ђ ћ паудаја 5 5е џебјо ротреповјо У 45: так ибић Ђојћ 72 роројло озуорос!- јеу дотпомјпе. Кауп · јако је дапев ргазлје озуођод!уе Веовгада — ма! | паб ргаглик, Веовтад пат да е5 Ва вато шјаупо тезјо Фтдауе, тлатуеб је паб ропов, К| Каге увегиш зуефи пароте пазћ пагодо, КЕ ктадо ја ћобејо втафн зосјанлега КИМ узета омттапа,

5 га ти — вуободо пагоди!

пау одђог тезтева 048 га Озуођод пе топе — ТдивтА па ;

Трођани ма Ђеофеа да — грођани Сарајева

Навршило се пет година од дана о слобођења _ слободарског Београда, главног града наше славне отаџбине Федеративне Народне Републике Југославије. Прошло је пет година ва једничких напора и великих исторнских побједа народа Југославије у низ. градњи социјализма у својој слобод“ ној земљи.

Двадесетог с октобра 1944 о годтне славне јединпџе Титове армије ослободнле су наш вољени Београд, Мали. они људи широм паше земље, стотине хиљада борапа наше јуначке народне __ Армије поздравили су тај велики дан и у својим срцима учврстили одлуку да у најскорије вријеме ослободе чи. __ таву земљу испод јарма фатистичких _ окупатора и њихових слугу. Слободни Београд поручно је слободарском Са“ рајеву, Загребу, Скопљу, Љубљани и Цетињу, Истри, Горици и Корушкој и свим народима н крајевима наше ве: мље, да је дошао коначни час обра· У чуна са свима непријатељима народа. И тај одључни час дошао је непосред“ но иза ослобођења Београда. Ослобо“ ђена је читава наша земља, ослобође но је и наше Сарајево. Дошао је велики дан побједе народне Револуције у нашој земљи. Уједињени, под руководством своје Партије, Централног комитета и друга Тата, народи Југо. славије приступилп су са пуно одлучности и вјере у своје снаге обнови и изградњи своје порушене домовине. У тој новој неликој битци ређале су се побједе за побједом, исто онако како су се оне ређале у славној ослободи“ лачкој борби. Подигпуте су многе нове фабрике и заводп, изграђени су н0ви путеви и пруге, наша пндустрија освојила је низ нових пронзвода које смо досада увозили из иностранства, дати су милнони добровољних радних часова па обнови и изградњи. Нате село кренуло је одлучно путем свога социјалистичког _ преображаја. _ Такве побједе могао је постићи само народ кога води тако прекаљена Комупистичка партија као што је наша, могао је постићи само народ на чијем се челу налазило такво руководства какав је наш Централни комитет с другом Ти том на челу. Тв велике побједв могла су доћп само као резултат правилног, на принпциптма — марксизма-лењинизма ласнованог руковођења борбом _ нате Партије и народа у ослободилачком рату п посљератној изградњи соција“ лизма у натој земљи. С

Велика радост коју су пртје пет го: дина дочекали грађани нашег града, који је још стењао под – окупацијом, пзражавала ја љубав и братску повезапост између Београђана и Сарајлија. Још се више урезала у срџа свих натих грађана љубав према нашем глав• ном граду — драгом Београду, наро“ чито после срамне, коптраревољуцно. нарне ни излајничке о резолуџија ин. формбироа. Од тада се још више по“ : јачала снага и одлучност свјесног на“ . рода да брани своју част, тековине своје велпке Револуције и своју, . пене громним жртвама стечену етобиту ТЕ: независност, да бранп тековине међу“ народног _ пролетаријата, да брани правџипе марксиама-лењиниама. Јот и снажније се усадпла у срџа "сваког нашег грађантта љубав према великом Титу, према Централном комитету и натој с Партији који одлуче но стоје на челу на би ва њсбједу пре у таи

Партије, у. борби за побједу иј лизма. 59 Јрку соџија :

5 1 5 4, |

у.

Поводом петогодишњице ослобо Београла грађанп Сарајева, етан око своје Парта је а уједињеви у Не родном фропту, таљу грађанима Вес. грала своје борбене поздраве п жеље | : за свестрано подизање и процват на“ | тег, свима нам драгог Београда, че | ститке и жеље за све бољи и срећ и Е жипот његотих грађана. пи

Грађави Сарајева _ Ба ежи слави, јер је то п Рени а евој ва свих народа паше отаџбине. 55 Зи | „ПВИЈЕТИЋ НИКОЛА —

ретсједник Извршног ( Градског оне Фе 5 Сарајево

"6 '