20. октобар

„Комунистичка партија Југославије, наоружана марксизмомлењинизмом, прочишћена од опортунистичких и других непријатељских елемената, остварила је, под руководством друга Тита, велике идеале за које су се борили_ Туцовић, "Драговић и многи други, за које су се борили истински па- | триоти и револуционари до стварања Комунистичке партије.“ |

(Јован Веселинов)

ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ

У ЧАСТ ПРОСЛАВЕ ДАНА РЕПУБЛИКЕ

о 29 новембра

у Београду ће још низ предузећа извршити годишње планове

ОСЛЕ успешно завршеног првог полугођа Треће планске

тодине, низ колектива се 0бавезао да свој годишњи план

изврши до 29 новембра. Увођењем новог начина рада и појачањем радног полета кроз такмичење, трудбеници деветнаест београдских предузећа завршили су своје годишње планове знатно пре рока. Колективи још осам“ београдских предузећа улажу све своје снаге да ових дана, у част 29 новембра, такође испуне годишње планове, Испуњење планова пре рока омогућено је, у првом реду, применом новог начина рада. Покрет Алије Сиротановића. поведен у част прве годишњуце Петог конгреса КИЈ, брзо је прешао оквире рудника и почео да се примењује у многим предузећима разних, грана.

је сирена објавила да је план производње за 1949 годину извршен.

Колектив предузећа „Војна одећа" окончава ових дана борбу за испуњење) · годишњег плана до 29 новембра; Организовање нових бри-

гада знатно је утицало "на пораст

производње. Цело предузеће данас пребацује дневне планове од 21 до 289. Најбоље бригаде у предузећу пребацују просечно норму за 4096,

Успешном извршавању задатака овог колектива много доприносе саветовања бригада. Сваког дана пред почетак рада бригаде одрже кратко саветовање о дневном плану и узимају заједничку обавезу за колико ће процената пребацити план. Из-

Наставак на трећој страни 68

РА

Димитрије Туповић

аННИНЕНН М п

ПИ Ра

ара

у ЈЕ

организатор модерног радничког

покреша у Србији

АВРШАВА се тридесет пет година од смрти Димитрија Туцовића, творца модерног марксистичког радничког покрета у Србији. Радничка класа Србије, заједно са читавом радничком класом Југославије, прешла је тежак пут борбе и

победоносне народне револуције, прошла је кроз велика искушења и окупивши се око КПЈ са другом Титом на челу свргла експлоататорску и издајничку бурзжоазију заједно са династијом и чврсто узела власт У своје руке, обезбеђујући силан размах ослобођеним народним снагама.

Зато је једино, и могуће да радничка класа предвођена својом Партијом, данас, да оцену и место. које поједини раднички покрети у нашој земљи и поједине вође тих покрета, стварно и заслужују. Ово је данас значајно и због тога што су ти покрети и те вође читаво време после Првог светског рата обилато коришћени од стране разних издајника радничког и синликалног покрета за одвајање пролетаријата од класне борбе. У оцени историских чињеница, пута борбе којим је ишла српска социјална демократија, најважније место заузима личност Димитрија Туцовића.

Србија почетком Двадесетог века кренула је путем капиталистичког развоја. Подизањем нових предузећа које је оснивао углавном страни капитал, користећи јевтину радну снагу, повећао се број радника запослених у индустрији, Ма да свргавањем деспотске владавине Обренсвића 1903 долази до неких грађанских демократских слобода, радничка класа и даље је била безобзирно експлоатисана и прогањана. Повећање крупних сеоских газдинстава изазвало је даље осиромашење сељака. Због свега тога су се и родиле снаге које су повеле борбу против капиталистичке буржоазије. .

У таквим условима било је потребно организовати раднике и чврсту партију која ће руководити читавом борбом радничке класе и осталих радних маса. Револуционарно наслеђе Светозара. Марковића и лругих, требало је развити према измењеној економској ситудцији Србије, Требало је еснафски карактер радничког покрета поставити на марксистичке основе, требало је спојити раднички покрет са социјализмом. Тај задатак. је узео на себе Димитрије Туцовић са Радованом Драговићем и Душаном Џоповићем.

Српска сФоцијал-демократска партија у то време била 18" оптерећена разним буржоаским елементима који нису видели разлику између пролетерске и бур-

теоретски рад Туцовићев „Србија и Арбанија", за разбијање освајачке политике српске буржоазије. Ово је потребно и због тога што је у њему Туцовић изнео и свој демократски став по националном питању уопште, што се у њему „види и оно позитивно, оно у чему је он отишао много даље од свих социјал-демократа у Европи, изузев бољшевика, у чему се највише примакао бољшевицима и Лењиновом и Стаљиновом учењу о националном питању" (М,. Ђилас). Тај свој став је Туцовић овако прецизирао:

„Спољашна политика владајућих класа је само продужење њихове унутрашње. И као што пролетаријат у некој земљи претставља једину друштвену класу која се не може борити за ослобођење из класнога ропства а да не ослободи цело друштво, тако и социјална демократија не може заступати слободу свога народа а да не заступа националну слободу и свих других народа. У томе је једна од битних разлика између гледишта социјалне лемократије и буржоаских партија на националном питању".

Ма да политичка линија Димитрија Туцовића. односно српске социјалне демократије, није била у свему правилна, јер је била под утицајем опортунистичких и ревизионистичког става Друге интернационале, српска социјал-демократска партија у многим питањима остала је доследно на марксистичким позицијама. Ово са јасно види у борби коју је водила против Првог светског рата, када је била. једина социјал-демократска партија Европе (изузев социјал-демократске партије Русије-бољшевика) која је гласала против ратних кредита.

Исто тако, заслуга је Димитрија Туцовића за правилно постављање балканског питања. Туцовић и Српска социјал-демократска партија је сматрала ласе питање Балкана може најбоље решити у оквиру Балканске федерације. Он је говорио: „Балканску федерацију моћи ће балканске државе да остваре само онда и тек онда када у њима буде у пуној мери владала демократија и слобода, кад народи буду управљали својом судбином, а не њихови капиталисти",

Захваљујући Туцовићу српска социјална демократија је на свим интернационалним конгресима била доследна у борби против империјалистичке завојевачке политике. Туцовић је оштро критиковао олор-

тунистички став појединих партија и тражио да опе'

у великим“ држивама "одлучно „устану, против завојевачке политике својих влада. · Читав живот. Димитрија 'Туповића био је. посве-

"несаске. демократије, Они, нису схватили супротности класних интереса пролетаријата и буржоазије. Са таквим људима морао је да води борбу Димитрије Туцовић уз помоћ најздравијег језгра у партији.

Већ од 1903 тодине, од оснивања социјал-демократске партије, Туцовић је стварно стајао на њеном челу. Он је неуморно радио као секретар партије, уредник „Радничких новина" и теоретског органа „Борбе". Написао је велики број чланака и неколико брошура, од којих је најзначајнија „Србија и Арбанија". Преводио је марксистичке књиге и брошуре, био прелавач на партиским и синдикалним школама. Таквим својим радом стекао је љубав и поштовање целе радне и

напредне Србије и успео да сачува

пака ситнобуржоаских партија, да га оспособи за борбу против капитализма и буржоазије. Значајно је истаћи огромну улогу коју је имао

_______----А

побити Из живота и борбе

ју прихватају широке масе. трудбеника · нарочито је била појачана у данима такмичења у част „Другог конгреса синдиката Србије. Таквим ралом многи колективи могли су У“ пркос разних “тешкоћа да успешно испуњавају "своје дневне и месечне планове и" победоносно окончају битку за испуњење годишњег плана пре рока. за : Предузећа металск стрије 4 :

Год металских предузећа у Београ-

инду-

ду до сада су испунили своје годи- .

шње планове „Утензилија", радиоиндустрија „Никола Тесла" и „ рац". д | м 2 . | У предузећу „Југострој" води се ових дана , борба да се. годишњи, план испуни пре .29 новембра. Захваљујући доброј организацији ног : начина рада, дневни планови читавог предузећа испуњавају се просека са 105%«, _Новообразоване, бритаде свакодневно пребацују 'н0рму. Једанаестог новембра трећа бригада У ливници испунила је дневни задатак са 1278. Најбољи чланови + Г

ИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ, прави пролетерски вођ, био је храбар и'неустрашив. Још у мла-

дим годинама, као студент, учествовао је У демонстрацијама. Све до краја живота био је у великим акцијама за'опште право гласа, доношење радничког законодавства, закона о радњама, увек на челу маса. | ле

Као истински вођ српског пролетаријата био је ведра и оптимистич-

ки расположена природа, са пуно

непоколебиве вере У радничку класу и велику ствар за коју се она, под воћством своје социјал-демо-

" кратске партије борила.

Дајемо неколико догађаја из живота и борбе' Димитрија Туцовића. Ја. и

_ Још: као студент „Велике школе,

_ Димитрије Туцовић је био један од

_ руководилаца

бригада У ливници Тихомир Павло-,

вићи Петар Димитријевић испунили су истога-дана норму “са" 198'/о.

студентске групеу Клубу социјалистичких студената. Са својим друговима. организује низ великих акција и демонстрација. Једна од првих великих демонстрација била је у сенату, марта 1902

· године.

Бригаде браварнице. такође, успе“,

шно испуњавају своје задатке. Прва бригада ! дневни _ план са 11, а најбољи члан бригаде Десимир Јовановић испунио је норму са 150%е. Друга бригада браварнице испунила је свој задатак са 117,4%, а њен. најбољи члан Боривоје Крстић са 18896. |

Полет којим трудбеници „Југо- | строја" прилазе испуњавању сва-

ког задатка, као и такмичарски дух који провејава кроз сва одељења предузећа, најбоља су гарантија да ће годишњи план бити завршен до 29 новембра. Предузећа текстилне индустрије. | У текстилним предузећима „Авала", „Корушка" и „Партизанка" већ

испунила. је 11 новембра ·

_ вицима. · слобода“, демонстранти су растера-

У сенату је 1 марта 1902 године био на дневном реду претрес реак-

ционарног Закона о 'зборовима и У“

друживању по коме се зборови У затвореним локалима морају, обавезно пријављивати полицији, а раније такви зборови нису морали бити пријављени властима.

Клуб социјалистичких студената“ решава да се организују демонстра-

е. Димитријем Туцовићем на челу, Упази у зграду сената и продире У салу где се обавља заседање. Са узи" Доле реакција", „Живела

ли сенаторе. Седница је била прекинута. | Ми |

" Кад су се студенти. вратили У зграду Велике школе, већ су били

' позвани одреди "полиције. У двори-

шту: Велике школе требало је да. се

одржи збор. Полиција је хтела да уђе у зграду, растури збор и по-

Велика група студената, са '!

хапси вође демонстрације. Студенти су се поставили на улазна врата и дошло је до оштрог сукоба и туче са полицијом. Морао је да интервенише и ректор и тек тада су се полицајци удаљили. Тако су напредни студенти Велике школе први пут одбранили аутономију Универзитета. Димитрије Туцовић и неки студенти, који су руководили овим демонстрацијама, били су кажњени губитком једног семестра. ж

У Македонији је почетком Двадесетог века било неподношљиво стање. Отоманска царевина је угњетавала и терорисала народ Македоније. Разне империјалистичке силе хтеле су да искористе ово егање ради обезбеђења својих интереса на Балкану. Језиком дипломата империјалистичких сила тадашња акција је била названа „питање реформи у Македонији“.

У Ниш је дошао сам гроф Ландсдорф, министар спољних послова царске Русије. Ландсдорф се састао са претставницима српске владе, да би обезбедио интересе руског царског империјализма на Балкану.

Клуб социјалистичких студената је одлучио да се у великошколском друштву. „Побратимство“ одржи јавна дискфсија о овом важном политичком догађају. У живој и занимљивој дискусији учествовао је и Димитрије Туцовић. У свом говору, који је трајао више од једног сата, Туцовић је изложио идеју зближа-

" вања балканских народа У борби за

демократију и потребу удруживања у борби против утицаја и политике свих империјалистичких сила на

Балкану. #

Дугогодишњи лични диктаторски режим краља Александра Обреновића давио је народ. Александрова диктатура претворила је Србију 'у најгору полициску државу. Грађани Београда подигли су свој тлас "против насиља и терора) у великим

ги крвавим мартовским · демонстра-

цијама 1903 године.

Димитрије Туцовић са "Радованом

и других непријатељских покрет од прире-

стварања Комунистичке партије".

далија Тирцовића

Драговићем позвао је на демонстрацију социјалистичке студенте и тежио да створи јединствени фронт студената из разних клубова у борби против личног режима Александра Обреновића. Али златна младеж'" није пристала, тако да су студенти из клуба социјалистичких студената са још једном мањом групом осталих студената учествовали у демонстрацијама. ! Огромна маса демонстраната пошла је са Малог Калемегдана, пошто је полиција забранила збор код „Такова" на Теразијама и блокирала Велику школу. Демонстранти су хтели да дођу до двора, али су се на Теразијама сукобили са кордоном полиције, Дошло је до туче и народ је гађао каменицама полицију. Касније је дошло до крвавог суксба код Академије наука у коме су полицајци ранили1да убили пет људа.

Двор је захватила паника. По празним улицама крстарили су стално наоружани одреди жандармерије.

И у овим великим демонстрацијама и тешким окршајима са полицијом, Димитрије Туцовић је са својим друговима увек био на челу маса, чврст и неустрашив, 4

Александар Обреновић је суспендовао устав 25 марта 1903 године. Полиција је одмах издала потерницу за руководиоцима демонстрација са налогом · „ухватити или убити“. Туцовић је привремено прешао у Аустро-утарску, а остали су се повукли у илегалност. Све радничке организације биле су затворене, забрањене радничке новине и синдикалне организације.

Тако је било све до маја месеца, када су завереници убили Алекс дра Обреновића, у

ћен ствари радничке класе. Он има огромне заслуге за развитак радничког покрета у Србији, за доцније борбене традиције које је српски пролетаријат, окупљен око Комунистичке партије Југославије другом Титом, дао за победу социјализма. Зато и јесте Комунистичка партија Југославије, по речима друга Јована Веселинова ,„наследила и све оно што је било · револуционарно, марксистичко у српској социјалној демократији, наследила је борбене традиције у српској радничкој класи које су остале иза Д. Туцовића. Комунистичка Партија Југославије, наоружана марксизмом „лењинизмом, прочишћена од опортунистичких елемената, 1 под руководством друга Тита, велике мдеале за које су се борили Туцовић, Драговић и многи други, за које су се борили истински патриоти и револуционари ло

остварила

ДАНИ Нове станбене зграле КИИМАМИМ

СМРТ ФАШИЗМУ СМРТ ФА ДОБОДА НАРОДУ!

с а садунсојо:

Димитрије Туцовић организатор модерног радничког по

крета Београдска предузећа пред 29 новембар

· Чланови Фронта у "Шестом рејону подижу зграду своме „другу

18 НОВЕМБАР 1949

Број 261 — Година уГ — Лист излази сваког петка == ЕВА, броју 2 динара — Редакција. администрација: Драгослава, 7 вановића ШУ — поштански сл 7152 — Телефони: 22-210 — 21-9

— 20-443.

ОТКРИВАЊА СПОМЕНИКА И ПРЕНОС ПОСМРТНИХ ОСТАТАКА ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА

уводом свечаног откривања споменика и преноса посмртних остатака Димитрија Ту-

цовића У Ђеоград, одржава

се велики број предавања по спндикалним подружницама и организацијама Народног фронта и 0" младине о животу, раду и борби Димитрија Туцовића. По свим рејонима _ Београда, У панчевачком Риту, ХЖелезнику, Раковици, жЖелезничком чвору Београда и дру“ гим местима, одржавају се свечане академије. Посебно ће се одржати свечане академије на Београдском универзитету и У сали Синдихалног дома. Одбор Владе Народне Репуб-

лике Србије организовао је централну свечану академију, која ће се одржати на Коларчевом универзитету. У спомеп Димитрија Туповића и борбених традиција радника чука-.

рија шећера и врења

рице, Инду носиће од сада његово име.

У суботу, 14 часова, извошиће се превоз ковчега са посмртним 0стацима Димитрија Туцовића у салу Синдикалног дома. Претставни“ ци масовних организација дочехаће кевчег код Авале и пред Синди“

калним домо:

посмртни остаци Димитрија Ту-

цовића биће изложени у сали Синдикалног дома сутра, У суботу од15 до 20 часова, и У недељу 20 овог месеца, од 7 до 9 часова. За то време грађани Београда моћи ће да продефилују поред ковчега, а долазиће по организацијама, групно и: појединачно;

У недељу, 20 овог месеца у По чассва извршић с свечани пренос посмртних оста ха из сале Синдикалног дома на Словију., где ће бити сахрањени у гробницу, а истовремепо биће откривен и споменик. Отада ће Трг Слапија добити назив Трг,„Ддимитрија Тудов Хај

Градски олбор Народног фронта, У циљу _ортенизовања што лакшег прилаза на Славију. донео је реше“ ње по коме ће долазак масовних организација и грађана из свих рејона Београда тећи овим редом;

Кроз Улицу маршала Тита улазиће Први и Трећи рејон, Земун, затим другови са Иеелезничког чвора и из Железника; Улицом Мародне Републике долазиће Други и пети рејон; Улицом маршала Толбухина Четврти рејон: Светосавском улицом долазиће Шести рејон; Нови Београд, Седми рејон и Ракови-

ца долазе ирчаниновом улицом и

преко Булевара Југословенске армије излазе на Славију.

До 10,30 часова све масовне органвизације и о ти грађани Бзограда треба да : зму своја места на Славији. У 10,45 часова свечаност отпочиње преносом посмртних остатака Димитрија Туцовића из Синдикалног дома на Славију.

| НАННАНННАНАННН