20. октобар

;

# у

| БАМОПНИЦИЈАТИВА ПЕТЕ ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ а пи НЛЕОТОРРЕЈОН А о УНИ си

ЧЛАН

5 | ћ . А џ + | Д | а Ч | „ ђе ле ·

Годину, сан своме 2122)

РЕ извесног времена дошао је у просторије Пете основне организације Шестог ре– јона Димитрије Константи= новић, браварски радник Управе водовода. Озбиљна лица, просед, у униформи Градског водовода, Константиновић је пришао сеКретару и _ претседнику и после Кратког двоумљења рекао: — Другови, желео бих да ме саслушате. Ја живим са женом и шесторо деце у једнособном стану. Сваког дана очекујем да ми се зидови куће сруше, Таваница је сва угнута и може сваког часа да падне на децу. Дошао сам да ми помогнете и учините шта можете.:. _ Руководство основне организације на заједничком састанку једногласно је-решило да провери стање зграде и пронађе просторије где 67 се привремено склонила породида радника Константиновића, "Изглед мале и нахерене приземне зграде потврдио је његове наводе. Било је јасно да се не може | дуго. чекати и да треба брзо радити. Али, привремени стан није се могао наћи, Свака, па и најмаЊА соба на подручју основне организације, рационално је искоришћена. Требало је тражити ново решење. ;

"Потребан материјал за грађење може се добити само ако је планирано. Пета основна организација не поседује никакав фонд, а још мање материјал којим би се могла подићи ма и најмања зграда. После саветовања са стручњацима, појавило се ново мишљење, које је прихваћено од целе организације Радници-стручњаци и чланови извршног одбора основне организације одлучили су да сопственим снагама и могућностима изврше потпуну поправку стана. ·

Зидарска бригада Ловра Јонока прихватила је позив штаба бригаде и пристала да пружи пуну помоћ. Пријавили су се и многи други чланови Фронта. Кочијаши Крсман Милуновић и Димитрије Котевић пристали су да превезу потребан материјал. Мајстори и стручњаци направили су план рада. Димитрије Константиновић добиће трособни стан. Доградиће се још две просторије и извршити оправка“ дотрајале' одаје. '

ли, поново се“ поставило ново

питање, и То једно од. најтежих.

Какб ће се набавити цигла, цреп, креч, песак и све што је потребно. Отсек за станове Шестог рејона није могао да пружи помоћ. Сам повереник за станове, Душан Вујовић, одобрио. је замисао Пете основне организације и поздравио њихову намеру. Појавила се сумња у успех. Међутим, тежња за решењем овог питања носила их је напред. Енергијом и заузимљивошћу савладане. су све препреке које су „стајале на путу остварења ове пле-

подигну са тим материјалом.

Чланови Фронта срушили су једну стару неупотребљиву шупу од цигала. Пребројали су употребљиве комаде и прорачунали колику квадратну површину су у стању да Настојали су да пронађу на својој територији још известан број цигала. Људи су сакупљали циглу по цит-

9) Наставак на трећој страни

Димитрије Константиновић са породицом пред новим делом куће, коју му граде

А чланови

Фронта

АВИВА НАМА

ТУЦОВИЋЕВ ГОВОР

на Интернационалном котресу у Копенхатену 1910

ПО ПИТАЊУ РАТА И МИРА

РУГОВИ! Са гледишта социјалдемократске партије малих по» робљених _ народа ја полажем много на то што је у комисијском пројекту резолуџије поповно ис“ такнута дужпиост сопијалне демократије да се заложе за право самоопредељења свих народа ни одбрану тога прага од „ратничкогта напада ин насилничкога у“ гњетавања“. Свако пренебрегавање те дужности од стране социјалистичких

. партија моћних народа доводи у нај

већу неприлнку партије које имају да раде у малим, растргнутим и угњете, ним народима. Једно такво искуство има н Српска сопијалдемократска пар“ тија којој и сам припадам. За време сукоба између Аустро-Угарске н Србије због апексије Босне'и Херцеговине ми смо имали да се боримо под врло тешким прпликама; ми смо имали да разбијамо мплитаристичку мегаломанију н ратин занос у једном народу који је због фактички тешкота положаја готов и на политику ва банк; ми смо ималп да сузбијамо руску хипнозу у једном народу који се окретао за помоћ ма са које страпе и у једном тренутку када су интереси руске дипломатије били отпочели свој посао, МИ ми смо се борили доследно, отворепо н енергично п у парламенту преко прет: ставника Партије друга Кацлеровића и ван парламента преко штампе и. јав“ них зборова. (Одобравање).

У тој борби наши другови у ЛАустроУгарској похитали су нам у помоћ. Они су подигли оштру кампању против „рат“ них швиндлера“ код нас, „престолонаследника“" ове. „ратне: партије“, „ин: трита династије“, „корупшије у Србији“

итд: И мада: сугони разрачунавање са ,

нашим потентатима могли оставити нама, ми смо на тој помоћи врло захвални, Алп бисмо, у исто време желели да нам у будуће указују јелну другу стварнију помоћ, помоћ коју би нам указали на тај начин што би пајепергичније устали против колопијалне по. литике и поробљавања парода које владајући фактори Аустро-Угарске вр“ те, (Живо одобравање). Ми смо се за време анексионе кризе осећали усам“ љени, — допустите ми рећи — напуштепи. У трепутку када је опасност од рата била највећа мп се нисмо осећали довољно помогнути из Беча; нисмо видели тамо никакву јачу акцију маса, а ни писање партијске штампе није нас

могло задовољити. Преносећи тежиште своје кампање на сузбијање претензија Србије — ја немам намеру да те претензије овде брапим — пи држање штампе могло је само да умањи одго“ ворност бечке владе. (Тако је).

Али ако је држање аустријских дру“ гова за време кризе у борби против ратне опаспости било недовољно енер гично, дужност заступања права наро“ да на самоопредељење готово је била са њихова стране сасвим занемарена. Они су стали, по нашем мишљењу, на Једно нетачно и неприцпипијелно гле“ диште, (Одобравање). У – Партиској штампи аустроугарских другова говоре по је; Србија нема шта да тражи у Босни, пошто њен потпис не стоји на Берлинском уговору. Ако се може го» ворити о повреди нечијих права анексијом Босне, онда су то права Турске а не' Србије! Ми не заступамо право Србије, али што се права Турске и Берлинског уговора тиче, то је крваво право, право засновано на насиљу и праву јачега, и социјална демократија не може и не сме празновати, (Живо одобравање _н пљескање). Содијална демократија мора имати у виду не права која истичу из наметнутих уговора н освајања већ права свакога народа на самоопредељење; па и народа у Босни Херцеговини. (Одобравање).

Џартијски орган аустријских друго“ ва је писао много о томе како тамо до. лв на Балкану' нема мира због „великих апетита“, „болести величина“ итд. бал“ канских државица, и ти су пазори по-/ степено појаче _ овладали у сопијали“ стичкој штампи уопште, Ја сматрам да је потребно истаћи пред сопијалистич-

гледиште погрешно. Балкан претставља перманентпу ратпу опасност, непресушни извор заплета и. бораба. Али је погрешно и површно њихове узроке тражити у „апетитима“ балкапских др“ жавица и „интригама“ династија; они нису тамо већ, с једпе стране у пмпе. ријалистичкој политици коју капитали“ стичке велике силе према Балкану воде, и интригама њихових дипломатских агепата, с друге стране, у оправданим гежњама и у борбама које балкански народи воде не само за нациопално о“ слобођење и уједињење већ ин за нај» елементарније услове за живот. · Оно, пак, што карактерише политику мпра социјалне демократије насупрот поли“

тици мира разних буржоаских струја, није само борба против рата у моменту кад је он већ на прагу, кад се небо са свих страна натуштило, већ постојана, упорна ни посведневна, принципијелна борба против капиталистичке полити“ ке која супротности у себи носи н ратовима неминовно водни. (Тако је.) И најуспешнија борба сопијал-демократи“

је против сталне опасности која свет

ком миру са Балкана грозн — јесте принпипијелпа и енергична борба, бор. ба без конпесија, против колопијалне н вавојевачке политике капиталистич“ ких држава које по Балкапу муте,

Ми очекујемо од соппјалне демократије великих и моћинх држава да, на-

супрот дипломаџији, најенергичније у“

стане против покушаја да се мали, слаби н угњетени народи који се под штиклом завојевача немоћно врте обе леже као „рушноџи светског мира". Ми то очекујемо утолико пре што је принџипијелна борба сопијалне демо| кратпје против завојевачке политике и ва право националног самоопредељења услов за живот радничког покрета н сопијалне демократије у малим п поти“ штеним пародима. Са овим својим за. ктевима ми сматрамо да стојимо на гле-

дишту сопнјалистичких принџипа. И, због тога, слободни смо замолити дру“ гове да не губе из вида да смо ми осу. ђенп да радимо у уским границама и условима н да много више живимо од успеха својих партија у. Интернапнио“

нали него својих сопствених, За нас

је од особнтог значаја углед немачке сопијалне демократије, Сопијализам у нас је такорећи идејна колонизација и сваки п најмањи повод, који бин исти. нао из непринџипијелнога — држања братских партија па страли, стрвља се у грех

би се посредно отежао рад

„немачким“ социјалистима, да

Из

пама.

6 "ових. разлога, ја“сам слободан предло«“ |“ ким међународним конгресом да'је-то,

Сжити овај додатак резолуцији:

„Конгрес нарочито истиче дужности другова великих капиталистичких др жава и народа да у пиљу најенергич“ пипјег сузбијања колопијалпе н осваја“ чке политике дођу у додир са социјалном демократијом малих, потиштених народа који под том политиком страдају, да би им олакшали борбу против милитаризма и шовинизма". (Живо о" , добравање и пљескање!).

ту Овај додатак предлогу резолуције Туцовић је потом повукао. после изјава подносилаца предлога резолуције да завршни члан резолуције има исти смисао. М њин па јуриш заузимао „неосвоји-

· тање намеће се утолико пре,

ринципијелна политика

је једино правилна _

4, , РИНЦИПИЈЕЛНА политика је једино правилна политика“ че“ сто је говорио велики Лењин Придржавајући се овог аксио~ ма „Лењин се није бојао да иступа буквално сам против свих“, како то истиче Стаљин у својој књизи „О Лењину“. Стаљин даље пише да је захваљујући томе „ле-

политина

ве“ позиције, придобијајући на страну револуционарног марксизма најбоље елементе пролетаријата“, Стање у коме се данас налази међународни револуционарни раднич-

ки покрет несумњиво и' нужно на- |

меће постављање питања ко се да-

нас доследно држи овог аксиома ре- | волуционарног марксизма, а ко гао

је свесно бацио под ноге, Ово пи“

што информбироовска кампања против социјалистичке Југославије, њених народа, Партије и руководства наноси овом покрету велику штету.

Не само Резолуција Информбироа са свим њеним последицама, већ и догађаји који су јој претходили, недвосмислено су открили непринципијелност клеветника _социјалистичке Југославије. На клевете изнете у писмима ЦК СКИ(б) централни комитет КПЈ позвао је претставнике Бољшевичке партије да дођу у Југославију и да се ту, на лицу места. увере у њену социјалистичку стварност. Они' су, међутим, ово одбили с. мотивацијом да се ради о принципијелним питањима и да за то немају због чега да долазе у Југославију.

Заиста, и радило се о принципи“ јелним питањима. Само је ствар У томе што информбироовски лиригенти из Москве настоје свим силама да принципијелна питања, која је поставио ПК КПЈ и због којих се и повела читава кампања, сакрије од међународног пролетаријата. Уместо решавања ових питања, о којима ће доцније бити речи скрпљена је фабула у виду Резолуције Информбироа. Уместо приниипијелне анализе догађаја и стварнога стања, што један тако важан акт безусловно мора да садржи, у Резолуцији су биле изнете најобичније клевете, које је свет требао да прихвати као „ново за готово“. Уствари радило се о злоупотреби ауторитета који су руководиоци СКП(б) уживали у светској демократској јавности.

Ево само два примера, који речито говоре о томе.

Први пример. Контрареволуционарпа теорија о томе да радничку класу и поједине народе може ослободити од капиталистичког јарма једино Црвена армија показала је, У односу ма народну револуцију коју је повела и побелоносно окончала КПЈ, до сада свој најгрубљи израз. Уместо свестране теоретске разраде карактера соција= листичке револуције и социјалистичке демократије у Југославији, по. налогу неких ски(б), улога КПЈ у другом срфтском рату изјелмачена је са осталим комунистичким партијама. чи» ја руководства нису ни помишљала да поведу своје народе у револуцију. .

· Други пример. У Резолуцији Инфермбирод која претендује на "принципијелност направљен је читав галиматијас у вези са стањем на југословенском селу. Познато је да су њени творци оптужили КПЈ да с једне стране води кулачку политику, а с друге стране да предузима сувише оштре мере према кулаџмима. |

Чињенице које ипформбироовска пропагапда тако брижљиво крије од јавности, довољпе су ла покажу приниипијелнсет линије КПЈ по се-

зедвачком питању. 5.226 сељачких рад»

них задруга и око 20% укупне 06радиве површине у рукама социјалистичкот сектора боље говоре од икаквих теорија.

Толико о .принципијелности“ са= ме Резолуције.

А сада неколико речи о стварпим принципијелним питањима, због којих је дошло ло спора између цК ски(б) и цк кој.

После другог светског рата поставило се питање какви треба да владају односи између сонијалистичких земаља и међу комуни= стичким партијама. Неки руководиосци СКП(б) почели су да воде своју _ хегемонистичку _ великодр-

" жавну политику која се олражава-

ла на свим пољима међусобних односа —,и економских, и политич ких. и културних. Рукогодство КПЈ, доследно револуционарним принципима марксизма-лењинизма, — на-

руководилг та

· тацију других,

равно да се није могло сложити са овим контрареволуционарним схватањем и његовим примењивањем у дело. Због тога је информбироовска пропаганда и оргализовала читаву кампању са осиношним циљем да се онемогући избијање овог, и у вези с њим низа других питања пред међународним радничким покретом. Позпато је да онај који брани непринципијелан став мора спе више _ западати у – непринципијелност, · Тако се десило и ово га пута. У немогућности да наведу ма и једну чињеницу и на оспову тене анализе докажу скре“ тање КПЈ, њени клеветници су се почели бацати дрвљем и камењем, не бирајући средства да постигну

По иоци кпЈ су на основу марксистичко-лењинистичке _ науке азрадили основна питања због КОих је дошло до постојећег спора између цк скибицк кпј. Многи од тих радова изашли су као'посебне брошуре и књиге и уједно штампани у „Комунисту“, теоретском органу цк КПЈ.

за теоретско разјашњење постајећег спора највеће заслуге има друг Тито који је у свом реферату на Петом конгресу КПЈ и у низу својих чланака и говора први мз“ нео принципијелне поставке по готово свим основним питањима.

Кардељева брошура „О народној демократији у Југославији“ несумњиво је знатно допринела правилно, оцени питања карактера и суштине народно-демократске државе,

Брошура друга Ђиласа „Лењин о односима _ међу _ социјалистичким земљама“ има посебан значај због тога што је он, разрађујући Лењинове поставке на данашњу праксу клеветника КПЈ, показао да се они не придржавају Лењинових основних ставова. џ

Друг Мелентије Поповић у бро шури „О економским односима из“ међу социјалистичких држава“ изнео је низ чињеница анализирзиих непобитним законима политичке економије. Ова брошура јасно осветљава како економски јаче социјалистичке земље, а у првом реду Совјетски Савез, тргујући на капиталистички начин, врше експлоа“ слабије развијених социјалистичких земаља.

Друг Владимир Дедијер у својој књизи „фугословенско-албански од= носи од 1939—1948 године“ указао је на примеру послератних односа из+ међу Југославије и Албаније какви ти односи заиста треба да буду.

У брошурама друга Бориса Зихерла „Комунизам и отаџдина“, друга Коче Поповића „За правилну оцену Ослободилачког рата на“ рода Југославије“ и друга Алеша Беблера „Мачело народног сувере“ нитета у међународним односима и радничка класа“ разобличени су непринципијелни ставови информбироовских клеветника КПЈ анализом на основу марксистичко-лењивистичких поставки. . ;

Овом приликом корисно је учинити осврт на скору прошлост међународног радничког покрета. П0знато је да се у сличним сигуаци“ јама водила огорчена борба с ревизионистима и контрареволуцио“ нарима. Познато је, а у томе се нарочито истицао Лењин, да су ти примери веома детаљно анализирани како би мезународни пролетаријат извукао што већу поуку за себе. Данашња ситуација у којој се налази КПЈ и њено руководство мното потсећа на положај Лењина, док није, захваљујући својој приндципијелној политици, раскринкао мпогобројне __ревизионисте револуционарног марксизма пред међународним радиичким покретом. Тада су контрареволуционари и Лењина, исто као што је то случај са данањим руководством КИЈ, називали издајником и шпијуном.

Господа из Информбироа, а нарочито њихови инспиратори из Москве, који се бусају у прса својом тобожњом | принципијелношћу, _Ууствари свесно раде супротно Лењиновој поставци да је „принципијелна политика једино правилна политика“. Али њихова ватрена жеља и нада да ће изиграти овај аксиом револуционарног марксизма неће им се остварити, јер су устали на јединствену на челичним темељима изграђену, _ стварпо бољшевичку партију, која се ћи свог принципијелног става им по“ клекнути пред клеветничком хај-

ком. У. Т.

никад неће одре“.

мените замисли. )> <> <> <> «> «> «> «ф> «> <п> <> «> «0» <0> <> <> <9> 4> <> «а» <д> «> <> <> 4

<> <> <5> <> <р--<В> «>

квер на Славији , који према одлуци Владе Народне Републике Србије, од новембра добија име „Трг Димитрија Туцовића“, сведок је многих славних догађаја из доба борбе радничке класе. против реакције и ненародних режима. Још много пре Балканских ратова, 1912 1913 године, на скверу код Славије завршаване су великим збором првомајске манифестације. Ту су вођ српског пролетаријата до. првог светског рата, Димитрије Туцовић, његов најбољи сарадник Душан Поповић и други, завршавајући првомајске прославе, позивали српски пролетаријат на још одлучнију борбу против капитализма за дело и победу социјализма, На томе а скверу српска радничка класа откупила је 1910 године, такозвану „Салу мира", — некадашњу богомољу назарена, — реконструисала је и претворила у дом „ борбе и дала назив „Социјалистички народни дом". То „је у исто време био и први социјалистички раднички _ дом у земљама наше данашње отаџбине. Сада је У _ томе дому биоскоп „Славија" синдикалног већа Бео„града и књижара „Димитрије Туцовић" Главног одбора Савеза синдиката за Србију. Данас наша радничка класа има на располагању _ стотине и стотине домова, клубова, биоскопа, спортских игралишта и стадиона, кућа „канцеларија и просторија за партиске организације, синдикате итд. Зато је сада тешко схватити огромну радост која је била обузела читаву радничку класу у Србији кад је у Беотраду, куповином дома на „Славији“, дошла до свога „крова над главом". Доћи у оно доба макар и до најбеднијег стана за потребе радничког покрета било је готово нерешљив проблем. Раднички пак дом на Славији" није био обичан дом, Од је био синоним борбе за човекову срећу. „Име, Народни дом, — рекао је Димитрије Туцовић на свечаном митингу поводом отварања дома, 20 новембра 1910 године. показује да се он (пролетаријат ЛС) не бори само за себе, већ за општу, људску, друштвену, народну срећу. Зато овај ниски и скромни кровић Социјалистичког народног дома стоји више од највишег торња цркве и кубета на дворовима и палатама". _ Преко сквера на „Славији" само за:три године до првог светског рата прошло је неколико; милиона при_ черака борбене социјалистичке штампе, за Београд и | "нутрашњост Србије. Та ; револуционарну борбу радне масе града и села про. тив реакције и разних ненародних режима. Преко овог · севера прошло је више од четири милиона. примерака само „Радничких новина", близу седамдесет хиљала теоретског часописа „Борба“ ,око педесет хиљада листа жена „Једнакост" о двеста хиљада примерака разних социјалистичких зита, "брошура. каленлара.

је и огромна ,количина изборних брошура и летака. Само за време изборне борбе приликом парламентаотих избора 1912 године, преко, тога сквера прошло је

око двеста педесет хиљада изборних летака и ло те

_ чавала класна, пљачкашка и реакционарна. владавина

в штампа дизала и кретала у.

мајског списа итд. Преко сквера на „Славији“ прошла.

. десет хиљада изборних брошура у којима се изобли-·

УВОРВЕЦАТРИВИЦА РАДНИЧЊЕ ЛАС

ЈЕДАН од МНОГОБРОЈНИХ МИТИНГА НА ТРГУ СЛАВИЈЕ

српске буржоазије, раскринкавале буржоаске странке и пропагирале социјалистичке идеје.

Међутим, после првог светског рата. сквер на „Славији“ постаје још већа и значајнија борбена трибина. Од тада се он претворио у борбену трибину

целокупног пролетаријата Југославије. На њему је

априла 1919 године у великој сали кафане „Славита". едињена на коме су уда-

одржан знаменити Конгрес уј 1 ; рени темељи Комунистичкој партији Југославије и прокламовано „стварање уједињеног револуционарног синдикалног покрета Југославије. На „Славији је између два светска'ђата одржано много великих поотестних митинга и зборова против политичке и сопијалне реакције и у,знек међународне солидарности. Ту је, у лето 1920 године, одржан грандиозни митизг и проглашен дводневни' генерални штрајк у цело! земљи у одбрану Совјетског Савеза и Совјетске Мађарске. Ту је такође изведен огроман митинг у зашти“

"ту генералног штрајка железничара, Ту, на „Славији“

великим изборним збесровима отворена је 1920 голине изборна борба у целој старој Југославији, У тој је изборној борби Комунистичка партија Југославије. “пр-

| „кос нечувеном изборном терору, смело пропагиоала, | ј р >> > Фа > > > >>> > Фе > Ф <> > <> > Ф <> <> Ф <> а» <> > Ф <> > <> афере фе-еф-ф >

МЕ И

власт радничко-сељачких већа и захваљујући том однела велику победу. На општинским изборима Партија је у Београду, Загребу, Фкопљу, Цетињу, Осијеку, Нишу, Куманову, Крагујевцу, Ваљеву и многим другим великим градовима добила већину, У изборима за такозвану: Конституанту, Партија је добила округло двеста хиљада гласова и педесет и осам мандата. Том победом Комунистичка партија Југославије заузела је у Конституанти треће место по јачини.

Са сквера на „Славији“ кренула кроз град лотле у Бесграду невиђена.манифестација да поздрави из борну победу Комунистичке партије на општинским изборима. На „Славији" је у радничком дому отвооена Комунистичка штампарија, прва те врсте у бившој Југославији. Разумљиво је, ла је традиционални децениски борбени сквер на „Славији“ био кост, у грлу свима антинародним режимима владајућих клика старе Југославије, Зато су реакционарне и буржоаске „Теразије" гледале да разруше то „осино гнездо". Њих је раздраживала црвена застава, „Теразије" нису хтеле!да виде како се на „Социјалистичком народном дому" и великим комунистичким митинзима и зборовима на „Славији“ вије ослободилачка

њ<6» <Ф> <8> <> <> <-> <> <> <> «> <> «> <0> <> <> <> <0> <> «>> «р- <> <> «>>,

црвена застава. Због тога је ноћу, 29 децембра 1920 године, радикално-демократска влада најгрубље газећи своје сопствене законе извршила државни удар и објавила познгту диктаторску „Обзнану". Она је око поноћи, жандармеријом и војском посела у целој земљи све домове и просторије партијских и синдикалних организација, забранила Комунистичку партију и уједињени синдикални покрет, конфисковала сву њихову покретну и непокретну имовину и извршила масовна хапшења. Исте ноћи влада је сквер на „Славији" претворила у логор жандармерије наоружане до зуба са наређењем да без икакве претходне опомене отвори ватру у случају ма каквог покушаја протеста против „Обзнане“. Неколико је недеља у дому на „Славији“ логоровала жандармерија. Но „Теразијама" ни то није било доста. Њихова влада довела је у дом робијаше са крамповима и ашовима. По нарећењу владе робијаши су дигли сав под у дому и копали два метра испод пода, да би тобоже пронашли сакривено и закопано оружје спремљено за „бољшевичку револуцију". Својом терористичком „Обзнаном" профашистич= ке „Теразије" привремено су успеле да заћути сквер на „Славији“. Радничка класа је међутим, под руководством Партије, убрзо раскинула ланце „Обзнане" и такозваног Закона о заштити државе и скверу на „Славији" повратила његову борбеност. Већ 1927 године, у локалу и башти кафане „Славија", Независни синдикати извели су грандиозну прославу Повог маја. Тада се на „Славији“, упркос забрани Управе града Београда, поново гордо вила велика комунистичка црвена застава. Она се тога дана пркосно вила и после специјалног доласка и одлучног захтева полиције да се црвена застава повуче са улице и истакне у башти „Славије'".

Незаборавна је „Славија" из дана велике борбе против профашистичког режима Цветковић— Мачек. Са ње је 14 децембра 1939 год. под руководством Партије на челу са другом Титом, кренула демонстрација против ненародне владе Шветковић—Мачек, која је панела тешку рану не само тој влади него и само! веосаљској Југославији. „Славија“ је у догађајима 27 марта 1941 год. одиграла одлучујућу улогу у обарању профашистичке владе Цветковић—Мачекза и уништењу фашистичког ратног пакта Цветковића и Хитлера. Са „Славије“ су се, тога дана вихорском брзином пронеле кроз читав Београд пароле Комунистичке партије Југославије: „Боље рат него пакт' и „Боље гроб него роб“, које су уствари биле борбени поклич Партије свима народима Југославије за одлучну И бескомпромисну борбу против Хитлерове фашистичке осовине, за слободу и независност народа Југославије. ! и

Једном речју, сквер „Славије" до ослобођења био је кроз пуне четири деценије борбена трибина радничке класе за социјализам и срећан живот свих рад-

них маса града и села. на Лазар Стефановић

% %

оф -

“