20. октобар
.
| видоаннанавивилповеннаорвооввнавораоираавеовонивов о гиоРОвтоРРеРаЕти ови ·
евовосососвоочовоо
=. с
оФесосововововсовововооо
ооововесоовоссосоосеооососроо госоооевососовесоеоовосоовосевооооооовосе осеевевевеоововеоосоовооовоосе
оесеооовооососвввосоосезоеоооовосо #0900.
оевовевеовововвозввовооооеооововеввооеовововооеовоовевовоооооововеоесооооеосооеоовоеоооо ооосооововесооовоособеооввосововооооовоооооовосооое
ванила ПГП вили кураенмру и елиивта их
иинининаннотианавниннвланинанаананорланоаа
Ини. та
Шампионат Југославије
· улази у завршну фазу
"Ош свега неколико кола је преоЈ стало до закључења овогодишњег
југословенског шампионата у ша,
ХУ. На челу табеле налазе се углавном исти они мајстори, који су и на ранијим шампионатима водили главну реч, а то су у првом реду Глигорић и Трифуновић, дох их следе Пуц, Рабар и други. Изненађење је само сразмерно слаб пласман Пирца, али ипзк постоје изгледи да он до краја поправи своје стање у табели, јер је' познато да он баш У финишу развија максималну снагу. Турнир са 20 учесника, као што је овогодишњи шампионат у Загребу, убраја се међу велике турнире, Добар или лош старт на оваквој утакмици није од толико пресуднор значаја како је то случај са мањим турнирима од 10 до 12 мграча. Деветнвест кола овогодишњег шампионата пружају могућности учесницима да совладају узбуђење после евентуалних првих неуспеха и да поправе своју форму.
Тлавни фаворити турнира Глигорић и Трифуновић увидели су после првих ремија да у борбу морају да унесу максимум енергије. знања и вештине ако желе да се одрже на водећим местима. Мајсторска техника је већ толико усавршена да је против рутинираних и упорних играча тешко извојевати победу, па и у случају да се постигне извесно позиционо преимућство. На тај начин се и може објаснити чињеница да мајстори средње јачине, па и мајсторски кандидати, постижу нерешени резултат против досадашњих државних првака, иако би по чистој рачуници моали да буду побеђени. Не треба према томе да изненађује што су, на пример, мајсторски кандидати Ивков и Гермек већ у првим колима ремизирали са Глигорићем и Трифуновићем. Услед тога најбољи наши мајстори у сусрету са осталима морају да прибегну оштрим варијантама и заплетима, у којима верују да ће се боље снаћи. Наравно да фор“ сирање заплета може да буде и опасно. То је у првом реду осетио Трифуновић, који је против Тота изабрао стару Филидорову одбрану и претрпео пораз. Та партија је учинила да је Трифуновић У средини турнира заостао за читав посн иза Глигорића.
Млади играчи Матановић Ивков и Фудерер показали су да су равноправни са старијима и да су се афирмирали међу најбољим нашим мајсторима. Матановић је водио све до деветор кола, али се тада заморио и после три узастопна гораза спустио се толико У табели, да та је одмах неколицина учесника прешла. У ' сваком случају, без обзира. какав ће му бити крајњи резултат, Матановић је доказао да напредује и да је пред њиме будућност. бн је рођен у Београду 1930 године. а сада је студент прве године права. Још: млађи од њега је Ивков, који је рођен 1933 године, Трећи 'омладинац на шампионату, наш најмлађи мајстор Фудерер, роћен је 1931 године. Матановић и Ивков можда ће на овом турниру добити мајсторску титулу. У случају да 16-тодишњи Ивков добије на шампионату мајсторску титулу, млађи мајстор би у читавом свету од њега био само Сангвинети из Јужне Америке.
Мосета шампионата је веома велика и техничка организација узорна. Илак постоји једно „али“! Према писању затребачких листова на турнирској арени не иде како треба са приказом партија. Пре свега демонстратори, који вукуготезе на великим зидним таблама, нису ни извежбани ни дисциплиновани. Или погрешно вуку потезе на демонстрационој табли, или ову потпуно напусте па посматрају мајсторе при игри. Наравно да су на тај начин погођени гледлоци, који ток мајсторске борбе гледају путем приказа на демонстрационим таблама. Што је још горе, по бини се шетају мајстори који су завршили партије, разни функционери уредници билтена и други, па заклањају зидне табле од пу"блике. Та грешка догађала се и на лојединим већим приредбама у Београду, а нарочито за време меча Југославија Холандија. Судија турнира је обично немоћан да се бори са недисциплиновавим демонстраторима, мајсторима и разним функционерима. Зато би било потребно да наши надлежни шаховски форуми у том правцу даду извесна упутства и наређења, пошто ће иначе одбити многе љубитеље шаха од посећивања таховеских приредби.
Оћуагапје Каго—Кап
Летапо п дгивот ко У 5атрлопаја ЕМЕЈ
Веј: Мабапоу1е Стп:; Аугоујб
1. е2-е4 „ст-с6; 2. 561-2с3, 47-85; 3. 521-#3, 45:24; 4, 5с3:24, 558-47; 5. 82ада, 547-15 (Син = да је зонапиј; зјаг! оргођап! |еот5Е] пачјауак 85.... 528-16, робћо Копј за 47 фгеба да Коп" фон ге роја «5 1 е5.); 6, 5е4-Е3, 57-5; 7. ћ2-ћ3, ћ5-14; 8. 523-е2, 516-е4; 9. Бе2-с3, 558-16; 10. 523:е4, 516:е4; п. 141-а3, 128-#5; 12. 0:–0, е7-еб; 13. тЕ-е1, 5е4-46; 14. с2-24, 15:83; 15.
ра1:43, 118-е7; 16. 44-45! (Ро5о је ст гаозвао за гатуо'ет | тује јо5 58-.
Бао да !2ут5) гокади, Мафаполе #01] за парадот и сепфги.), 546-с8 (Риги одбтапџ је дауао 16..,. 548-15, ан је Ро апаНтата У. УМиКоџје» ; гаса ро816 17. 1е1-85; стај !аиб еп); 17. ра3-е8,' 1е7-16; 18. 0с3-58, р48-ет; 19. 45:е6,'17: 6; 20. с4-с5, Кев-17; 31. 513-
45! ТЕ6:Е5; 22. Геј:аб, Пет-е8; 23. је. Ма одвомог 24... . Пев:еб чедо 6) _
оовеовоовоеоовововововооооовооооооовозеоооосоовооововосооовеоозевовоооаооооооооооо о
есосевосовесосовсеооое восеоооовесесосесоовосеосссооовоовоооовевоссооовоовооооосоовососоо зооооееевовосеоооооооововевеосовевеовевоооовоо а ооосовововсооно
- Сељаци, знајући за то олл · ста и несметано рушили најравније јел
ИВАН ГОРАН КОВАЧИЋ
АЧИЦА Шшафран чобановао селу по старости, без пре-
Новљче у шаци, без рога у устима, без ријечи погрдне:
— Што ће батипипа, што ће птипчипа волићу бож=
јем, што ће кравипи кроткојт А рог плаши птице У
а шумици и ушуткава их, И магарчић стидно обара ушке прел гпусном ријечи,
из његових су руку питомо као голуби, лизали со најпакоснији бодачи волови: на његов позив приступале би му најупорније јунице, и најјогунастији теопи турали би главу у његову пастирску пртењачу., Ма поласку из села иза лучења обређало би се кол њега читаво стало па солило, ) Малена тијела, кулраве дуге косе и округле млховинасте браде, сличио је грмичку, који се полигао из чучња и гегано пошао. Али трмичку, који је глјеглје бјелкасто процвјетао,
Читаво љето пландовао би високо у котенипама, вјечито опружена плана — који су непрекилно измјенично љубили волови. крлве, телад. У сутон сипазио би с благом на појило и чекао, да бик предводник „акан, напивши се, снажно отхукне кроз ноздрве .„полигне врат и, лок му капље вола са отворене губице, пролорно рикне с прам села, — Љепше дува у рожић Јакан од Јачице! — смијао би се биковљему муку, забацивши јопг дубље на раме обрамницу пастир-
ског рога, У село је ријетко полазио. Тражио је. ла му · ручак шаљу по гончину дневничару — како је редом коју кућу
патрило. А на вечеру није ни иштао, само ла се с никим не сусретне, , и да га не драже косци, жетелипе или дрвосјече, испиткујући напасно о шумским лусима и пастирским вилама. — Имаш ли и ти, Јачица, своју вилу2 — упитала га јелном у момаштву, за вечере, нека врагољанка. загринувши се над здјелом ол смијеха. Просуо се звекетљив прасак тањура и злјела по столу. Тупкале су грохотљиво жлице У лончићима. — Олонла је љети и с |есени вечерао росом охладњеле јагоде по крчевинама, зобао трешње ливљаке по пољима и тражио слатке трњинице уздуж ограла. Зими је са сјеника гледао звијезде — тако сличне жутим, распросу= тим мрпицама жганаца.
Дочуо за њ и велечасни, па се духовник снебио, што Један од стада његова не долази у цркву, не иле, као остали причесници, да спере гријехе са себе и умилостиви бога слушајући ријеч његову с продикаонипе' Вабио жупник Јачицу неколико пута к себи, али се озај увјек оглушивао њетових позива. Напокон се велечасни одлучи и уз помоћ цркварову попне се по пландовишта. Јачица је сједио под боровима, на којима су висјели чешери као накити на црквеним лустерима, и гледао плаве очи Јакана, који је покорно лизао пружени длан. Чобан се није освртао на долазнике,
— Грешна душа — помисли велечасни; — груб као горска трава и нијем као звијер — прошапта црквару на ухо, а ова! заклима главом.
Сјели су мучке крај њега.
— Но, Јачица — отпоче велечасни — да се мало поразговоримо о драгом богу. Знаш ли ти, на примјер, колико има богова7
— Колико борова. толико богова, — одврати мргодно Јачина, подигне рог, забаци капут и изгуби се у грмљу.
Отсада је још ређе долазио у село.
Сваке године о Мартињу убирали су говедари свих 0колних села пастирину. Обилазили би кућу по кућу, број по број, весело би праскали дугим конопљастим бичевима витлајући их око себе и пухали у свинуте рогове,
Али Јачица није већ тридесет година долазио 7 село о Мартињу — јер су његову чуварину полизали кроз годину волови с дланова, позобале птице у шумама и разнијели сиЈачи вјетрови, што је овима претекло.
Када је онемоћао и обезубио, заглавињао на старачким, спотакљивим ногама, и издао га глас — договори се село, да му нађе замјеника, који ће моћи, као и у осталим селима, бучно бичкарити корбачем, гласно хајкати благо и дувати У рог јаче од Јаканова мука. — Наш говедар тули најљепше и најјаче! — хвалисат ће се отсада сеоска дјечица пред дјецом из околних села.
Отишли су до Јачице, разложили му своје стајалиште и понудили за дуготрајну службу стару кравицу Голубу (која бијаше безуба, без дома и без господара, као и он) — пружили му неколико половника кукурузе и упутили га. па се настани у рушевној самотној кућици с вртом, лалеко ол села поврх опћинске цесте.
Те је вечери Јачица Шафран изљубио на лучењу редом сва говеда, помиловао теоце и нзпокон објесио се о врат Јакану загушујући на длаци грчевите јецаје. Јанан ја накригио високо подигнуту главу и начуливши угти зачу“
ђено та гледао, •
Напокбн се Јачица помирио са судбином.
Испочетка је устајао у предјутарје (док су звијезде, попут цвјетова, блиједећи венуле на небу) и бјежао је као урекнут у гору, да гледа. како се долови и обронци осипају стадима, Потајице би одлазио у кошевине и дуго проматрао иза грма, гдје Јакан сагибље снажни врат и чврсто раскречених ногу с уживањем присркује јутарњу росу на трави. (Чинило му се, као да срче сузе с његових очију) Помишљао је: како би било добро, да постоје вилењаци и пастир. ски дуси, који би однијели новога говедара у неповрат па да он и даље милује Јакана под боровима и љуби мале коврчасте теоце у чело, у слинасту им њушкицу,
Касно увече вратио би се сломљен кући. док је Голуба изнемогло мукала за празним јаслама. — Тако се једном загледао у њене туробне, паћеничке очи, и повикну пред њом скрушено као покајник, — Голубо, Голубице, Голубичице моја, жалоснице стара — тепао јој гануто — не треба Јакан Јачице, не жуди он за мојом крхком старости; подају се меке травчице његову језику. Јако је стадо, прејако, Голубице! — Драгао је њене ушке, које се податно повијале по његовим длановима, миловао јој тупе, окршене рогове, који као да су постајали меки од драгости, Тако је гласно, тако је весело жватала добра, безуба кравица тврду горску траву — као да су јој почели управо сада ницати млечњаци,
Тада заљуби Голубу.
Иплијевио је корову запуштеном вртићу, прекопао лап засијао кукурузом. Засадио крумпиром и грахом чучавцем. Недалеко од Колибице искрчио шикару и претворио је у Усјев. Преврне земљу и посије пшеницу. Пољубило топло сун= це сочне клице и извукло за врат из земље зелене класове и златним шибама истјерало кукурузне стабљике из таме, да не љенчаре. Распјевале с птичице по шумама, долепршали облачићи бјели као анђели и поросили пшеницу, освјежили ливаду у боку над кућом. Њу ће Јачица да покоси два, три пу“ та за крму Голуби.
Чим би се расвануло, одвезао би Голубу и одвео је крај пута, да пасе. Погладио би је, помиловао .и онда отрчао У врт ла ради, 3
Исвилали се кукурузи, убрадали као Јачица. — Растите, брадоњице, плодите се, мили. Помоћи ће вам кишица да озрнате, да се позлатите — шаптао је гладећи им дуге свилене браде.
А кукурузи стали на ноге као витезови, зашумјеле им перјанице на главама, те стадоше махати зеленим сабљама око себе. — Одгрнуо једно јутро лишће на клипу, а овај се насмијао прпошно Јачици у брк бијелим, млијечним 3зубићима. Отрчао Јачица ралосно до краве и загрлио је: — Голубице, Голубичице моја, расте пшеница, подиже се кру-
шац кукурузни, милена! Е А о ршеА ограду зацрвењеле се јагоде ол сунчаних
пољубаца, и цикламе раскалашено запушиле на своје лулице, да је мирисало, да је мирисало уоколо.
Али једно јутро полегла грдна облачина изнад сунчане колибице; замути. очи Јачичине, смркну му ведро чело и отре смијешак с усана. ·
Био то ћранина Брдар, се у младости завлачио пол и дизао их на оријашким
угљенар и дрвосјеча, човјек, који киријашка кола, накрцана дрвом, плећима. Ходао је УНЕ равралав и заврнутих хлаћница, с великом сјекиро
Попа готом,. паром мишком. Док су други дрвосјече цвокотали зубима и тискали се око ватришта у шумској ДрВен њари, он је махао огромном сјекиром око себе и о арао храстове, рушио високе букве — а иње му се хватало Ру
инасте косе. Прозвали га Облачина,
тавих прса и кратке чет јер бијаше увијек намрштена лица и непрестано с клетвом,
тима. Побожници, склонути за олује под расни крстити би се плашљиво У његову присућу, ла их стријела с неба не уништи. Али баш онда псовао би Брдар највише и грмио својим пубоким тешким гласом. старци, да је још као дијете волио крупне ари се кад пастирчићи играли с њиме, а ВА онда бијаше у њега необична снага, звали су та у мгру: ране, Фрраница — илемо се играти „вјеверице“. Он би мрко опРРЕ тио: Нисам ја Франица, ја сам Франина! — Франина!: — “ новио би бијесно и отишао У ШУМУ, гдје се попео Ма зај вишу букву и до ноћи проматрао с висока паљине за ор. " ма, — Остала дјеца страховала су, па се не изгуби или о квар које његово говедо. Илатио, аЦ на куп и раштркао њихово благо. 3 Франина Брлар није познавао рано умрле МЕНИ с оца није имао, Прва ријеч, коју је разумио, бијаше: к .
: слуго! / 5
У о Мтиче није заволио ни једну лјевојку. де. ено ке би се распрштиле преп њим као голубице; — Жене 54 — мрмљао је с мржњом за њима. сјећајући се, како 5 % те вршњакиње побапувале пар голина уназад: корнре РИС нина, копиле! А њихове матере згражале се шапђу а 5) 5 но о његовој мајци, која је лежала У гробном мраку У та његова етињства. 8 МИ дугари 6 страховали прел њим и никада нису аи рали шумски предио, у којем је озвањала његова сјекира. : азили би с колима на такова мее и најлебље храстове.
> утрсми Пред старост, када, му се укрутите кости м : тјело, залеси га несрећа. Оборена јела окпизла се нагло о сусједно лрво и одбивши се пацу на њ. Пребила му ногу.
155 у пожурине! не можеш без н р и бочни
"Иво жг оба Тј. ЗИМА
,
Довуче неколико танких јела, окљаштри их и обрадви, па подигне брвнару крај Јачичине колибице. ,
Прве лане пије се Јачица ни освртао на сусједа. Редио је вртић, драгао Голубу и тепао јој миле ријечи — али сада тише, много тише, Метнуо јој пополац око рогова (што лосал није чинио), само да може бити разложно у њеној близини.
Ипак оп је снажно осјећао непријатно сусједство и као гтрозничапап прхтао на сваку сусједову ријеч, на сваку његову кретњу. Радећи у свом забрану, сагнут над засаћђене гредице, лопрле би до њега псовке разљућена Брлдара, и он би се свгки пут тргнуо као ударен кнутом, замрмоливши гласније Зујиој љетини драге, ситне ријечи.
Испочетка нити се нови сусједи позлрављали објутпо, о подне или навече, нити се ријеч заметну између њих. Што више, они се нису ни поглелали, или боље, Јачица би упорно проматрао како зрњају клипови, како се главича купусна лијеха, и како пуни класови, попут мудраца, замишљено обарају! тешке главе. — Ипак он је ћутио неугодне сусједове очи на своме потиљку и презир њихова поглела.
Али десетог дана у свитање наслони се Франина Брдар на ограду брањевине (да је зашрипала мучно) и грмну спрам Јачице, који је управо изволио Голубу на пашу.
— Куда ћеш с том краветиномг
Јачица се скупи и не одговори.
— Куда волиш ту краветинуг — подвикну Франина јаросно, а Јачима мучке закрили кравицу — као — да је заштити од ударца.
Брлар је грохотао за бјегунцима.
Јачица бијанте сретан, када је сусјед одлазио у шуму на обланицу и враћао с тек каснио у ноћ,
Али поновном ругању није могао избјећи:
— Хеј, Јаче, људино ' чобанска — што рујеш по том блату. Улари лоповске газде по тикви и покољи им стадо као вук. па се нажлдлери месине. Ти си натравио бикове у кошевинама, ти си, јуначино, утовио крда њихова — А то је посао за женетине!
Јачица је осјећао да падају Брларове ријечи на гредице
као туча. — Зори, тшеничице, зрнајте, брадоњице, златите се, мили! — сипио је његов шапат на љетину као кишица, која
ублажава нанесену бол,
То се често понављало.
— О Јаче, Јачино — том старом стрвином ти зачепише гтубицу, том краветином мрхавом, умјесто да им као људина речетш: Нећемо тако, војско, стани, свјетино бучоглава, ја сам био ваш слуга досад, а сада, кад ми брадурина посивјела и зуби поиспалдали и ногетине ме издале и очурине обневидјеле — сад би ви овакову мрху. овакову стрвину бацили прела ме! Нећеш, војско, нећеш, народе; кала толико из. губих за те ненаплаћено, нека оде к ђаволу и ово, остаде па да ти главурду одсијечем и ту срчетину смрдљиву извадим из прсију!
А Јачица би нехотице сурово повукао Голубу, само да поскочи и утече испред немилосрдних удараца.
— Видиш, јаде, гледај, сиротињо краткорука, избуљи очи,биједо тупоглава, ево, ножурину сам пребио, али не за другога, не за другога: Није крив нитко томе, него јела, јелетина, која се осклизла. А ја. да се осветим, рушим храстове, обарам букве, сијечем шуми ножурде за своју једну! — А да сам другом служио и у његовој служби ногу изгубио, па да ми је не наплати — ја бих му тако ноге потсјекао као дебло јели! — Ниси ваљда дјететина, да бунцаш тој милодарној мрпини просјачкој ријечи недостојне човјека!
— Голубо, Голубице моја: — тепао је жалостиво увриЈеђени Јачица кравици, гладећи јој руком сјајну злаћану длаку на набреклом стеоном трбуху, који се тешко љуљао У ходу. — Милоснице моја стара, и опет ће Јачица љубити
теоце у чело коврчасто, у влажну губичицу! — грлио ју ра-
досно, лок је мучно стењала у брзању. — Патуљак, а не људина! — промрси Брдар за Јачицом и свали с рамена трупац за огријев, који попраћен клетвом
бучно удари у ледину. • • •
Предјесен закола селима вијест, да ће убирати војницу од оних, који нису отслужили своју дужност.
Већ су ћорави Никола Лугар и Стопар Мата примили позив. Међу пописанима бијаше и Јачица Шафран.
Ушао једно вече пандур у његову колибицу и бацио преда њ цедуљу, љутит, што је због тога морао тако далеко пјешачити.
Јачица уздрхтао погледавши папир испријека, и велика тјескоба уђе у њ. Бијелио се папир пред њим у мраку, сличан комалу леда, који је охладио собу као костурнипу И леденио му срце. Чује се извана, како Франипа Брлар дијепа на мјесечини и ударци сјекире одјекују у собици као у 'мртвачком сандуку, када гробајрј чекићем закива чавле на покрову, 4
Помисли: Франина је био способав и пјевао је у коли“ ма окићен тробојкама: ~
— Хеј, женетине! 3 о:
Јачина је кочио кола у низбрдицама и сједио на рубу лотре, близу кочнице.
Када су дошли натраг у село, Франина је дигао хармоникаша у вис и унио га у гостионицу: — Свирај, банда! Растегни јој губицу! — Хеј, женетине!
Јачица је стајао вани код коња, јер није био узет, и слушао, како хармоника пијано грохоће и трешти у таму.
— Жа, ха, ха! — хохотао за столом на прегледби 33-.
копчани господин с дугом на хлачницама, када је голи Јачица Шафран на позив иступио преда њ. — Ха, ха, ха: тушио се поцрвењевши од смијеха и откопчао си око врата стегнуту блузу, на којој су ситно звецкале колајне.
| а
(
Грохотали су Јачичини вршњаци о подрхтавали напињеле се вратне ж :
Ма Ри — пиштио је слинаво грбави писарчић у кКут зУју његово име, У пазе је главом на столу и немирно сањао читаву ноћ. Пред јутро искрену пред њим онај закопчани господин и заблистале му колајне на прсима, да је морао прекрити очи. — Јачица штафрап! — гтрмпуо је мрко с високог трона, а он се сруши ничице п грчевито заплаче, Уоколо стајали су мрачни војници с исуканим мачевима, а испред свих Франина Брлар, држећи огромну бралву у руци. — Милост! Милост! — јецао је Јачица и превијао се на поду.
Кроз висока врата уђе тихо Голуба и промрси му влажним језиком та“ зу.
3 Краветича 15 КРКУ с»ранина Брлар и набрекли кравичин тобух страшно посијече ејекиром, (
— Муу-у! — замукала је болно кравица срушивши се до њега, а крв потече потоком из ње, те поплави собу, потопи војнике и стаде се дизати ло писоког лежишта, на којему се свијао од есмјеха тосподин с лугиним хлаћама, обу= хватигши рукама трбушиту,
Јачица се пробуди уплаканих очију и скочи:
· _— Муу-у! — мукала је тужно гладна кравица у штали,
Потрчи к њој и снажно је загрли.
....
За три тједна показивао је сеоски старјешина господи “
куће дужника. Тога је дана Франина Брдар отишао рано у шуму и
није се пратио до ноћи.
Јачица је до подне косио траву на липади, а на њивици опонпзшали га вјетром зањихани кукурузи, који су У ритму с њиме, поређани попут косаца, махали зеленим косама, и о боковима љуљали им се клипови као големм водири. — Ја-чи-чи-чи-ца!
— Ја-чи-чи-чи-ца: — звала га птичица с ограде. Али он је био жалостан.
Страшна слутња увукла се у његово срце. Ужасна "стрепња прожимала га читава. Сваки би час трчкарао У шталу и увјеравао се, да ли је засун лобро пребачен, па ли Голуба у полутмини звекеће ланчићем на кориту.
Данас није, што више, размишљао нити о томе, како ће се на Ђурђево Голуба отелити, није размишљао с радошћу, како ће име надјенути телчићу — а те су му мисли иначе дане испуњавале, У
Оподне је довукао тешки потпорањ и навалио га на стајска врата. Читаво је поподне оллазио мало.подаље на пут и онда се журно враћао ло кравипе,
Предвече стави ухо на песту, и замре му срце: цеста је тутњила, и тутањ се нагло приближавао као пријетња,
Јачица отрчи у шталу, повуче унутра потпорањ и чврсто подупре врата.
Гласно му тукло српе у полутами, а Голуба је положила тлаву на његово раме и мазила се,
Пред кућом су стала кола.
Горе над њим, у соби, грмио је под опл ногу.
— Хеј, Јачица! — викну га старјешина.
Јачица привине чвршће кравичину главу и укочи се.
— Јачица, хеј! — викао је старјешина око куће, а господа су нешто мрмљала и смијући се сједала на крхке, изцрвоточене предмете, Неко је снажно продрмао стајским вратима.
— Јачица, отвори!
Јачица се притаји и ужаснуто погледа на врата.
Долетио пандур и помогао старјешини. Упрли снажно раменима — и врата се бучно стропоштају. Голуба скочи преплашено и стане Јачици на босу ногу. Топло му текла крв из огреботине — али боли није осјећао.
— Јачица! — викну старјешина, — Господа те траже за дуг, а ти љенчариш затворен.
Јачица је тихо устао и закрилио Голубу.
— Плати војницу! Војнипцу плати!
Опћински писар протумачи:
— Ниси вршио дужност ломовинску — него си зарађивао говедарењем пуних тридесет година, док су други падали мртви и осакаћени. Остале су удовице и нејачад. Од своје уштеђевине ћеш лако отргнути. — Хајде, хајде, жури — господа ће окаснити, ноћ је: — подвикну старјешина.
Јачица је стајао без ријечи. .
— Ако не платите, морат ћемо ван нешто заплијенити, рече строго један од господе, а Јачица зарида и баци му се пред ноге. Старјешина покаже прстом на чело и шане господину крај себе: — С опроштењем речено мало му се врти већ од дјетињства!
— Дакле, нећеш да платиш2 — Добро! — Водите краву! — заповједи господин пандуру.
Јачица је скочио до Голубе им објесио јој се о врат. Пандур му откине руке и сурово га стровали на куп стеге, онда одвеже поволац и одвуче краву кроз врата.
— Хајде, мрцино — издере се и удари је ногом,
Кад су дошли на цесту, привеже је старјешина за лотру, и сви посједају у кола.
— Дођи по њу с парама! — викну господин Јачици.
Тихо је дошла ноћ. тамна, црна ноћ.
Јачица је сједио у стаји ша хрпи стеље; бешћутан, непокретан, Наједном му замирише млијеко, и бол му пробије срце.
Излети ван. 1 "
луђачки је трчао цестом.
Франина Брдар враћао се из шуме са сјекиром о рамену. Видио је из дрвника, гдје пролазе кола се господом, Препознао је Голубу. Сједе мрко на праг и почека Јачицу.
Шепао је цестом кући, рањен, сломљен, убијен.
Кад је стигао пред кућу, приђе му Франипа близу и стави руку на плеће:
— Одвели су ти, Јаче, краву — одвели су ти кравипу...
Онда се нагло окрене од њега и, махнувши високо у небо, забије сјекиру до ушке у цјепало.
·" Зашто рехабили-
. тација Франка 2
а питање — зашто рехабили-
Јер би их иначе све испре-_
— рекне себи јелнога плана,
Како Ревај брани мађарску | демократију
ађарски информбироовац Јо-
зеф Ревај и пре Резолуци-
је Информбироа показивао
је у низу својих написа
и говора доктринарство и непознавање не само марксистичко-лењинистичке науке него и немоћ да повежз теорију и праксу. Када је наступила за њега и њему сличне контрареволуционаре ера коњунктуре пре 17 месеци, то је постало још очигледније. Ревај се прометнуо у протагонисту оне фаталне кампање Информбироа у Мађарској која је социјалистичку Југославију хоћеш — нећеш укључила и још увек уврштава у све могуће империја-
листичке блокове, почевши од се.
веро-атлантског па до пројектованог средоземног и јадранског пакта. Оно што информбироовци контрареволуционари говоре и пишу о нашој земљи не само да није истинито него није ни интересантно чак ако се узме са гледишта западне реакционарне штампе. Но, много је занимљивије и озбиљније погледати оно што лидери контрареволуционарне кампање говоре и пишу о себи, и својим земљама. Узмимо као типичан пример Јозефа Реваја, који покушава да се наметне за вођу овог новог крсташког похода против социјалистичке Југославије. Пре извесног времена он је одржао говор који је објавио „Сабад неп". орган . Мађарске партије трудбеника. Ревај је, између осталих информбироовских мудрости, како пише вашингтонски лист „Кришчен сајенс · монитор", цитирајући „Сабад неп" изјавио је и ово: „Мађарска партија трудбеника руководи се
"стварно учењем Стаљина и лини-
јом Коминформа. Комунисти су победили на изборима 1947 године наглашава Ревај — само зато што су контролисали полицију и услед присуства трупа Совјетске армије". Не улазећи у то да ли је ова Рева-
јева тврдња тачна или није, важно је нагласити да се такво тумачење победе демократских снага у МађЂарској могло пре две године наћи само у говорима западних дипломата и у реакционарној штампи. Због тога није ни чудо што је овај Ревајев говор наишао на широке коментаре реакционарне штампе која је већ само повлачење из продаје „Сабад непа" у коме је био оштампан поменути говор, протумачила на свој начин. Тако је „Кришчен сајенс монитор" писао да је Ревај „отворено признао истинитост извесних крупних оптужби које су
Велика Британија и Сједињене Америчке Државе подигле против мађарског режима, које су иначе званично и са огорчењем демантовали совјетски и мађарски дипломати".
„товати Франка — недавно су дали јасне одговоре три Американца и један Енглез. Амерички сенатор Пол Мак Каран, присталица пружања помоћи Каудиљу, изјавио је у Мадриду: „Такође ћу говорити у корист отварања кредита Шпанији. Педесет милиона долара које сам
затражио од сената претстављаће само почетак... Ја се надам да ће сенат одобрити отварање кредита Шпанији — закључио је он — јер је та земља била прва која је повела борбу против комунизма..." Мак Каранов одговор је недвосмислено јасан.
Исто тако „отворено о разлозима рехабилитације Франкове Шпаније писао је и британски војни критичар Фалер у листу „Сандеј пикчеријал“, „Укључењем Немачке и Шпаније у западну унију — пише Фалер — нама (у Енглеској не би више био потребан систем опште Боје обавезе...“ )
Свако се чеше тамо где га сврби, — тако и ови хералди Франка.
Аденауер нуди странцима акције у немачкој индустрији
стовремено са заседањем три
министра спољних послова у Паризу — Ачесона, Бевина и Шумана, канцелар недавно образоване западно-немачке државе, Аденауер показао је широко „разумевање“ за прохтеве америчких, британских и француских капиталиста, Осигуравајући позиције немачких индустриских магната, он је понудио западним капиталистима да инвестирају свој капитал у немачку индустрију челика. Свакако та понуда Американцима и Енглезима била је излишна, јер је то мање-више свр-
шен чан. Али незадовољни су Фран.
цузи, Да би на неки начин задовољио француске владајуће кругове Аденауер им је отворено понудио да узму 40%/ акција у западно-не~
Број 261 " Београд. 1' новембра 1949 године Шолајић " Улица Драгослава Јовановића УУТ с 103—9060386 “ Поштански фах 752 " Штампа Штампарија 5 љева 31 " Рукописи се нев раћају.
мачкој производњи челика. Међутим откуда Французима толики капитал за инвестирање2 И ту се нашло „спасоносно“ решење. Према писању „Балтимор сана“, „Аденауер није одредио суму новца коју ће САД пружити Французима, али претседник је изјавио — пише лист — да ова сума треба да буде онолико висока колико Америка може дати“, Као што се види, ласкава понуда коју је западно-немачки канцелар упутио Французима, „који сматрају немачку производњу челика као ратни потенцијал“, у великој је мери само добро смишљени пропагандни трик да би се заварао француски народ и да би се истовремено учврстиле позиције САД у Француској и у бонској држави,
# Одговорни уредник Драгутин
# Телефон 20-448 “ Чековни рачун: „Борба" — Београд, Карде-
овеоеосеоовоесвосесовововесоеооевеовевоесосовевовеоовооооо
' Та1-а1, р"-р6; 24, Те1:е6! Стп! ргедапагаупо 25. Та-4'
У ји | у дохвати брадву и сјекиру, те се упути равници ревечавовосовеоовввофевовосессовововевововевовеоеовоовевовово
под шумом.
: 5 ;
, КА