20. октобар

“

"ЗВЕШТАЈ Градског одбора Народног фронта за Београд о питању идеолошко-васпитвог рада, као саставног дела политичке делатности орга-

низација Фронта, показује целокупан преглед досадашњих успеха. и недостатака у .раду. Спроводећи у дело одлуке Петог конгреса КИЈ и Трећег конгреса Народног фронта Југославије по питању идеолошко-васпитног. рада, Градски од“ бор Народног фронта посветио је пуну пажњу идеолошко-васпитног уздизања својих чланова, На том пољу постигнути су и значајни резултати, који поред извесних пропуста потврђују чињеницу да фронтовске организације Београда кроз идеолошко-васпитни Рад идејно јачају своје редове као моћно оружжје изградње социјализма у нашој земљи. Упоређујући резултате постигнуте у овој години са ранијим успесима, види се да је бољи систем рада увелико допринео напретку садржине и форми идеолошко-васпитног рада.

_- Који су основни успеси постигну-

ти у идеолошко-васпитном раду

Народног фронта Београда и чиме

су они условљени Пре свега, сте-

чено је велико искуство за даље спровођење и организовање идеолошко-васпитног рада, форме рада су учвршћене, ликвидиран је у великој мери кампањски карактер на овом сектору. Постигнут је, даље,

и напредак у погледу садржине и

метода рада појединих форми, а

идеолошки ниво нашег фронтов-

ског чланства знатно је порастао, као и интерес за усвајање науке марксизма-лењинизма. Ови успеси су резултат, поред осталог, и правилног рада и руковођења градске комисије за идеолошко-васпитни

рад. Досадашње форме идеолошковаспитног рада у организацијама

Народног фронта Београда биле су курсеви, кружоци, предавања, семинари и у мањој мери читалачке групе. Курсеви су се показали као најбоља форма рада, јер се на њи-

ма може највише и научити. До,

августа месеца ове године завршило је рад 120 курсева са укупно 2.615 посетилаца. Број кружока из месеца у месец се повећавао. У месецу јануару радило је 305 кружока са 2.827 посетилаца у јуну 9835 кружока са 8.958 посетилаца, а У октобру месецу било је обухваћено 9.000 чланова Фронта. Предавања по рејонима, предавачким центрима и у основним организацијама у већини су добро успела. Од јанугра до октобра ове године одржано је укупно 1.410 предавања, којима је присуствовало 229.767 чланова Фронта.

Међутим, и постигнутих

поред

„резултата У досадашњем раду било

је и пропуста од стране рејонских комисија и актива у основним организацијама, који нису посветили пуну пажњу курсевима и осталим. формама рада. То је проузроковало распадање појединих курсева, неустаљеност кружока у неким 0сновним организацијама Првог, Трећег и Шестог рејона. Ови пропусти и слабости рејонских комисија и актива долазили су, углавном, од њихове недовољне организационе учвршћености.

На основу стеченог искуства и досадашњег рада, у месецу августу ове године спроведене су припреме за даљи идеолошко-васпитни рад. У свим рејонима образовани су и отпочели су са радом нови курсеви и кружоци. Чињеница, да се ове године на курсеве уписало 8.798 чланова Фронта, што значи два пута више него прошле године, показује све веће интересовање наших чланова Фронта за, идеолошко уздизање · Међутим, и поред

ИДЕОЛОШНО-ВАСПИТНИ РАД

организација Народног фронта

4 У моћ

свих објективних услова за „рад курсева, у самом почетку су запажени извесни'пропусти и недостази, КОЈИ, ако се одмах не отклоне. умањиће успехе који могу и треба да се постигну на новоформираним курсевима. Има случајева где се одлажу предавања и консултације на курсевима или курс посећује недовољан број курсиста у односу на број уписаних. Пример за то пружају Други и Трећи рејон, као и Земун и Раковица.

Недовољна брига о раду кружока од стране рејонских – комисија доводи до тога да у неким основним организацијама изко су припреме извршене кружоци нису отпочели са радом, као што је био случај у Првом рејону. Неке рејонске комисије нису још приступиле образовању повремених актива за обилазак кружока, у чији рад немају добар увид баш због тога што на лицу места не виде право стање. –

Уочени су извесни недостаци и код предавања. Тако има. случајева да се она не држе редовно, као У Седмом рејону. Рејонске комисије не врше редовно обилазак предавања, тако да оне као руководство идеолошко-васпитног рада на рејону не знају увек какав је квалитет предавања, да ли је било дискусије и по којим питањима. Ово се нарочито односи на предавања у основним организацијама.

Сви досадашњи пропусти и слабости у идеолошко-васпитном раду У организацијама Фронта, који се још и данас провлаче, долазе, углавном, од недовољне учвршћености рејонских комисија и актива у основним организацијама, због чета они не делују као целина, или њихов рад је једностран. За отклањање слабости у раду потребан је озбиљан _ плански и свакодневни рад читаве рејонске комисије, а не само једног човека. То значи, да рејонске комисије треба одмах попунити људима који хоће и могу да раде на том сектору, јер рејонске комисије морају да се осете као руководство идеолошко-васпитног рада у свом рејону.

Исто тако, нужно је извршити правилан избор људи у активе 0сновних организација, како би се они организационо учврстили. Затим, и у активима, као и у рејонским комисијама, потребно је спровести поделу рада по секторима, као што су курсеви, кружоци, предавања, читалачке групе, предавачи и унети више плана у рад актива, као и појачати одговорност у раду чланова актива. |

Посвећивањем више пажње кружоцима, предавањима и читалачким групама треба отклонити једностраност у раду рејонских комисија и актива. Путем обилазака, саветовања и дискусија рејонске комисије треба. да остваре бољи увид над идејном страном рада- курсева, кружока, предавања и осталих врста рада. Што се тиче курсева нарочиту пажњу треба обратити на то, да се они редовно одржавају и да их посећују сви уписани чланови. Такође треба пружити помоћ и предавачком кадру и организовати дискусије по појединим питањима. Исто тако, на састанцима са предавачима, које треба редовно одржавати, потребно је претрести и питања идејне стране курсева, предавања и слично,

На тај начин рејонске комисије оствариће увид над радом актива и појединих форми идеолошко-васпитног рада У основним организацијама и моћи ће успешно да руководе тим радом у свом рејону, а активи у основним ' организацијама моћи ће да одговоре задацима који су им намењени, те ће и резултати рада бити много бољи.

ЛИНВИДИРАЈУ __ ОСТАЦ

СЕ ПОСЛЕДЊИ

и НЕПИСМЕНОСТИ

У БЕОГРАДУ

ЕДНА од највећих коч ница културног напретка наших народа била је, доскора, неписменост. Маса нашет становништва није знала да чита и пише. Због тога је основна брига народне власти, спроводећи културну револуцију, била описмењавање широких народних слојева

који су до недавна живели у мра-

ку незнања. | Према подацима Повереништва за. просвету ИОоНО-а описмењено је од ослобођења до данас само у Београду 7.846 лица. Борба за ликвидацију неписмености У овој години била је много упорнија него раније, јер је требало обухватити и описменити најтежи ·елеменат који се на разне начине извлачио из досадашњих течајева за неписмене И који није имао воље за рад или је из оправданих разлога био спречен да се описмени. Зато су раније форме рада одбачене и примењене о· ве. Описмењавање се спроводило "10 предузећима, радилиштима, улица"ма, па чак и индивидуално. Захва'љујући упорном раду описмењено, "је ове године у Београду 1.029 лица, (с обзиром да Београд има још не'писмених и да су досад постигнути значајни резултати у описмењава“ њу, Повереништво за просвету

ИОНО-а у заједници са масовним организацијама поставило је задатке за 'наредни период борбе за ликвидацију последњих остатака неписмености у Београду.

Према попису. неписмених од октобра 1949 године У београдским предузећима има још 536 неписмених мушкараца и 505 жена; на градилиштима 332 мушкарца и 27 жена и осталих 805 лица, укупно 2.205 неписмених. Одлучено је да се до јуна 1950 године у Београду потпуно ликвидира неписменост. Да би се то могло постићи, управе предузећа треба озбиљно да схвате да је питање ликвидације неписмености и њихов задатак, као део производног плана предузећа. Савез културно-просветних друштава, обједињујући рад осталих масовних организација, треба, _ такође, да схвати описмењавање као један од најважнијих својих задатака и да у том послу пружи основну помоћ народној власти.

Нека у даљем раду служе за пример пожртвовни учитељи Коста Матијашевић, Велизар Милосављевић, Тома Драгојевић и Ксенија Тошић, који су патриотизам према својој социјалистичкој домовини локазали описмењавањем неписмених грађана Београда.

ад се разговара са стручњацима, који прате и надгледа: ју сваки откуцај срца нашег града, његов крвоток и дисање, они говоре о њему као да је "неко биће, жив организам. Обично саобраћај сматрају крвотоком града. Плућима називају његово зеленило: дрвореде, паркове и шумовиту околину — све оно што даје чист ваздух Београду.

Али та су плућа још недовољна. Град, у чијем су центру густо збијене зграде, без довољно паркова, дрвореда и зеленила, имао је, према подацима из 1939 године, на једног становника 1,51 квадратна метра зеленила. Беч — зелени град, имао је тада 7 квадратних метара зеленила, док је у Бону, родном месту „Бетовена, долазило 22,4 квадратна метра зеленила на једног становника. . По статистичким подацима види се да се проширењу парковских и осталих зелених површина после ослобођења, код нас, пришло плански и да се те површине стално повећавају. 5

Калемегдан — прво градске зеленило

Када је Београд добио своју прву башту, други градови Европе имали су велике и модерно уређене паркове. Дуго време, нико није мислио да је и Београду потребно да има бар један свој парк. Милош Обреновић — није схватао потребу градског зеленила. ·

Све до друге половине Деветнаестог века Београд је у свему задржао источњачки карактер, Мале

приземљуше. са доксатима, двори-

штима засађеним цвећем, ограђене високим зидовима, низала се једна до друге. Спомиње се у старим српским ондашњим новинама како је кнез Александар имао своју башту, тде је примао госте, која се пружала од данашње Академије наука до „Спасићеве задужбине“, у Караџићевој улици. Доцније је ту „башту“ откупило Друштво за купо-продају „Слога“ и поделивши је на парцеле убрзо и распродало. Шпекулација земљиштем спречавала је одржавање постојећих насада и супротстављала се подизању нових. Београд почео да добија нове улице и градске четврти- често хаотичне и ружног изгледа. Паркова није нигде било. Капитал београдских трговаца одређивао му је његов изглед. Водила се битка за лични профит, а не за срећу и здравље људи. | .

Прво пошумљавање _ Београда, било је засађивање простора око данашњег Калемегдана. Када је инжењер Јоксимовић поднео предлог регулационог плана Београда, 1867 године, он је захтевао да се „раван терен испред београдске тврђаве“, који је служио као брисани простор тврђави, засади и претвори у парк. Тако је после дугог времена Београд добио своје прво градско зе"денило' — Калемегдан.

· Али и сви паркови који су доцни-

је подигнути, нису били плански рађени, већ обично стицајем извесних случајних околности. Узмимо за пример „Карађорђев парк“. Крајем октобра 1806 године у борби за ослобођење Београда ту је био Карађорђев логор. Како устаници нису ни рањене ни мртве борце предавали Турцима, то је на том месту била и

+ ИПИИИМИМММ НИМ МННОААМАММОИМ АМКАР НАМА АМОАМАНАМНИА НАМА АН ИМААММАМАММААНАМАМАРА МАМА МАМАММААМАМААМАММАМАААМ МАМА МАМА АМА МАВАМАММАММАММАМАММАМАММАММИММА

Тако је,

снимак приказује план градског зеленила и ужег заштитног појаса. На слици

путу, који ће ублажавати главне нале

нека врста болнице и гробља. Доцније, после Првог устанка, ту су подигнуте спомен-плоче палим борцима. Трава и коров постепено су покрили те плоче, тако да их је до данас врло мало сачувано. Временом су ту људи засадили неколико стабала ради „хладовине“, да ли је то учињено из успомена на борце или ради пријатног одмарања, пре уласка у град, не зна се тачно. Тако је временом, нарочито задњих деценија, постепеним уређивањем и засађивањем стабала, поникао парк. Такви и слични случајеви доводили су до стварања градског зеленила. То је било у оно време када је Праг већ имао четири стоти-

не паркова, а Берлин — 1.778, укра-

шених базенима, водоскоцима и местима за игру.

Дошао је Други светски рат и окупација. Опет је Београд био бомбардован и разаран. Рушење није поштедело ни зелене површине главног града. Уништавани су дрвореди и паркови. Травњаци су сасвим нестали. Зелене површине, иако нису биле довољне за најосновније потребе хигијенског живота у једном граду, претрпеле су огромну штету.

На територији Београда, од ослобођења. до данас обновљено је око тридесет паркова и скверова. Само у овој години подигнута су три нова парка и седам скверова. Зеленилом је засађено осамдесет девет хектара површине. Београд данас има преко два квадратна метра зелене површине на једног становника. ЗасаЂена површина износи осам стотина осамдесет шест хектара,

Одбранбена зона против кошаве

Када посматрате планове и скице будућег шумског појаса око Београда и погледате размер појаса у

те кошаве. ће смањивати снагу разбијеног ветра.

односу на величину града, поставља вам се само питање; ко ће засадити толике хиљаде садница7 Да ли ће Београд заиста у скорој будућности имати тако шумовиту околинуг Покушавате да на карти нађете Кошутњак и Топчидер. Али то су само оазе на великом зеленом појасу. Тај венац око Београда прочушишћаваће ваздух града, заустављаће налсте Љладне кошаве и купиће прашњав, нездрав ваздух града. А где је почетак том великом остварењу 2

Свакодневно хиљаде садница пребацују се камионима на разне стране Београда, из расадника Управе шумског појаса у Кошутњаку. Три године морало се чекати. Није било садница. Окупатор је упропастио расадник. Требало је изнова покупити семе, посејати, да би тек ујесен друге године добили саднице, а затим чекати да се оспособе, да дорасту за пресађивање,

У извесним моментима, на појединим местима, где је то било могуће и где је то одговарало, засађиване су брзорастуће врсте шумског дрвећа. Али, то се углавном избегавало, да се шумски појас не би формирао од тих врста које и у естетском иу здравственом погледу не задовољава ју. Данас се већ отпочело са стварањем шумског појаса. Прво су обележене нападнетачке, неколико нај важнијих места где се врши пошумљавање. Тај ће се терен све више ширити, постепено, у разним правцима, док се радилишта не саставе и створи зелени круг око престонице. Пошумљавања која се ове године изводе, обухватају површину од пет стотина хектара. Радови су већу пуном јеку. До краја године биће засејано око деведесет хиљада килограма жира, храста и цера. Преко два милиона садница црног бора, поред неколико милиона садница

| , ДВЕ НАЈБОЉЕ БРИГАДЕ „СТАЉИНГРАДА“

„Стаљинград“

неће полбацити план

; КУ НАСТАВАК _СА:1 СТРАНЕ у џ

ца, и то једна бригада на осам, две на шест, три на четири разбоја.. Свега десет бригада, Није било лако формирати бригаде од радница које су, живо жуделе за већим успесима у производњи, које су радосно кренуле у нови живот „Стаљинграда". Отимале су се која ће од њих да ради на осам разбоја. Изабране су најНовом организацијом рада у ткачници, ушло је одмах у рад 145 разбоја који су до тада стајали, а касније још, тако да сад стоји око 250, док је раније стајало 540 разбоја. На овај начин знатно је повећана производња, ублажен је, иако није сасвим решен, проблем недостатка радне снаге.

У огромној сали, где стотине разбоја избацују метре и метре разних тканина, радницое' улачу све напоре да произведу што више. Такмичење тоје су оне међусобно заказале и такмичење господаре разбојима, снаже њихову вољу, да сваког дана произведу што више метара разних тканина, Прелазна дневна застаруке у руку. Нема најбоље раднице. Данас је заставица у рукама Лепосаве Суботић, сутра код Марице Ханг, па код Љубице КеДанас је на табели иЗорице Стојковић, Халавач. И, тако редом. Најчешће бригаде, али успеси које постижу

боље међу најбољима.

покреће њихове руке да брже вица шета се сваког дана из

кић, Нема ни најбоље бригаде. стакнуто да је најбоља бригада сутра Слободанке су на челу ове два друге бригаде, најбољима, Мајстори разбоја“ Хајро Калриспахић, воде две

не дозвољавају да се ове две

Слободан Живковић и г

бритаде и такмичепи се

међусобно обезбеђују својим бригадама постизање до-

брих резултата.

Све бригаде просечно испуњавају

дневне планове од 105% до 130%, а раднице појединачно од 120% до 140, Никада више показатељ не сила-

зи испод 1007, Ни дневни, ни месечни, Октобар месец,

вембру је успех цифре 1190,

учинак и обећав мичење: Све су изводња. Читаво

датак предузећа непрестано

бригада

бедом. У тосу р

зити победу три

„раднике и радн

назову

битка „Стаљинг

раће сирена у „ па

БА о

први после шест месеци неуспеха и подбачења плана, крунисан је успехом. План је извршен са 105%. У но-

био још већи, показатељ се попео до

Борећи се за победу, две бригаде су до сада испуниле своје годишње планове, а 61 радница већ ради за четврту годину Петолетке. Очигледна агитација прати сваког појединачно и сваког дана убележава по неко име у списак оних који раде за 1950 годину.

Пред агитационим таблама, у слободним часовима, живо се расправља. Свака радница гледа свој дневни

а да ће сутра дати већи. Пламти таквећи проценти пребачења. Расте пропредузеће испуњава сад планове увек

далеко преко 100%. У суботу, 3 децембра, дневни за-

испуњен је са 186".

Високе су то цифре. Цифре незапамћене у „Стаљинграду". И сваког дана су све веће, што је ближе крај овог. месеца, што је ближе крај године. Бије се жестока битка за последње проценте. До сада је годишњи план испуњен са нешто преко 92. Још осам процената остаје, још двадесетак дана до краја, А тај срај, како се види по свему, мора бити крунисан по-

адници и раднице чврсто уверени, они

чак дају обећање да ће сирена њихове фабрике обја-

дана пре краја године,

Из цифара које стално расту, из полета који носи

ице, из такмичења које свуда прове-

јава, из списка оних који раде за 1950 годину и којих је сваког дана све више, види се јасно да ће велика

рада" бити окончана победом. ЗасвиСтаљинграду" три дана пре рока.

се види шумски Са стране су густе шуме (црно обојене) и увале

Извор свежег ваздуха и нова излетишта трудбеника.

клин на Миријевском (светло обојене), које

осталих врста, испуњаваће простор зеленог заокружења града.

Да би се избетла једноликост засађују се и извесне брзорастуће врсте.

У. области Панчевачког Рита, остварује се пољопривредно-заштит= ни шумски појас. Та северна страна Београда, преко које је пустошила кошава, наносећи велику штету пољопривредним производима, и беснела по улицама Београда, већ је засађена _ племенитијим | шумским дрвећем и дрворедима. Тако ће са северне стране Београда кошава бити онемогућена у својим налетима. Сама област Панчевачког Рита, тај најплоднији крај београдске околине, заштићен шумом, даваће много богатији род. ;

На западној страни града, Аде на Дунаву и Сави, већ мењају свој лик. Око две стотине хектара терена, само ове јесени, очишћено је од корова који је потсећао на џунглу, и засађено брзорастућим врстама. Са економског гледишта град ће добијати са овог простора десет до петнаест кубних метара дрвета по хектару сваке године, што ће задовољавати Београд и околину у сгреву. На подручју Авале, Белог Потока, Пиносаве и Рипња врше се обимна пошумљавања храстом и бором. Но, резултати се не могу видети јопх ово године, зато што ове две врсте, естетски најлепше, у првим годинама веома споро расту. Тек доцније оне показују своју лепоту и економску вредност. Највећа радилишта на терену шумске управе Кошутњака налазе се на путу Београд — Обреновац. За отприлике три месеца пошумљена је читава област око места Дубоко, са најбољим врстама бора и храста.

Јужни лук зеленог појаса

У непосредној близини Београда, од Бањичког виса до Бањичког Потока, цео терен је засејан храстовим жиром. Саднице бора налазе се на радилишту и у најскорије време

"фронтовци овог краја засадиће их.

На Гојином Брду засејан је жир, па ће тиме Бањички вис бити спојен са шумом Миљаковац. Тако ће се ускоро добити засађен простор од Кошутњака, преко Рујице, Миљаковца, и даље преко Стражевице, Гојиног Брда до Бањичког Виса. Тако ће се остварити, још ове јесени, један велики део, по пространству и обиму, зеленог појаса око Београда. То је јужни лук зеленог појаса, Он ће почев од Београда па до Авале и Рипња претстављати у будућности најважнији и најлепши део појаса, ишаран шумама, воћњацима, ливадама и виноградима. Упоредо са пошумљавањем голети и обновом опустошених шума, врши се, упоредо, и уређење садашњих излетишта, нарочито Авале и Кошутњака. Тако је у Кошутњаку обновљена стара чесма кнеза Милошта и Хајдучка-чесма. Окоових чесама направљене су клупе, степеништа и столови у пољском рустикстилу. Овај стил карактерише се тиме што свака ствар постављена у сеје: а ћа мост или клупа, по им А Ној пива стилу блиска је саЈош 1947 године чланови Народног фронта отпочели су радове ве ћег обима на пошумљавању београдске околине и стварању ужег зеленог појаса. Досада је пошумљен простор на Звездари од око

135 хектара површине, По св

па јевиа града, на Бањици, за везларе, на Топчидерском Брду, код Мостара, Шесте мушке гимназије, Вождовца и осталим местима

бригаде Народног фронта и омладине дале су десетине хиљада рад=“ них часова на пошумљавању терена и уређивању — нових паркова, Фронтовске _ организације Среза београдског засадиле су такође стотине хиљада садница на земљишту где ће се пружати шири зељени појас око главног града. | Тако ће у скорој будућности, захваљујући пожртвованом труду добровољних радних бритада Нарбдног франта и Народне омладеме, Београд бити окружен шумама > је ће га штитити од налета ветф)ва, и бити истовремено велики резервоари свежег ваздуха и излетишта трудбеника главног града.