20. октобар
УСПЕСИ ФРОНТА = ударци по лажима Информбироа
МАСТАВАК СА 2 СТРАНЕ '
су се учврстиле организације Народног фронта, Политичка активНОСТ основних организација Народмог фронта, у градовима и у сели"ма, даље је порасла иако она има још много слабости. Резултат је те активности толики и тако разноврстан да се готово може без претјеРивања рећи да се у нашој земљи не може ни замислити извршење било којег крупнијег задатка – без активног учешћа фронтовских ортанизација, То може да илуструје а низ примјера: Зар би био мо тако успјешан и 6 азв радних задруга без свестрани 1Е Ллитичког рада – Партије масама кроз организације Народног фронтат Зар би се без Народног фронта могле извршити крупне привредне мјере народне власти — од откупа и сјетве до здравствених и просвјетних мјерат Колико су само школа, задружних домова и слично подигли наши фронтовци!
и за органе народне власти који су сада у току, пу којима учествује огромна већина бирача, опет су један нов доказ политичке активности наших народа окупљених у народном фронту, њихове високо развијене политичке свијести и дубоке привржености ствари социјализма, ствари борбе за истинску равноправност социјалистичких земаља. Кроз ову политичку активност фронтовске организације су се даље прошириле; организационо Уучврстиле и подигле метод свога рада на виши степен, Народни
Југославије са својих близу осам милиона чланова, са руководствима и њиховим томоћним апаратима, са близу двалесет пет хиљада основних организација у свим градовима, мјестима, селима и засеоцима, претставља _ под руководством Партије свакако најзначајнију снагу у борби за изградњу социјализма у нашој земљи,
Посебно треба говорити о добровољним радовима фронтовских организација, о раду посебних бригада Народног фронта. Као што је познато, ни у једној земљи која је изграђивала или гради социјализам није било ни изблиза до таквог степена развијено добровољно учешће маса у социјалистичкој изградњи. То је једна од специфичности наше револуције, одраз правилне политике наше Партије по питању Народног фронта. Информбироовци ни то нису могли да пусте на миру, јер — свако се чеше тамо гдје га сврби! Тако су настале приче о томе да „полициско-фашистичкогестаповски режим" којим управља „Титова клика" тјера наше радне људе да добровољно раде. То је толико крупна бесмислица да се на њој не би требало ни заустављати, када она не би дубоко вређала ваког нашег човјека, његов истински патриотизам и искрену жељу да својим добровољним радом придонесе остварењу Петогодишњет плана, изградњи боље будућности себи и.будућим поколењима. По тој информбироовској „логици“ испада да је близу 600.000 чланова Народног фронта ове године „присилно" радило У посебним бригадама и да су добровољни радови организација Народног фронта који само до октобра ове године досижу вриједност од преко двије и по милијарде динара извршени под митраљезима „Ранковићевих јаничара"!7 Ништа зато, — хисторија се не може фалсификовати, а добровољна активност милиона чланова Народног фронта остаје непобитни доказ социјалистичке свијести наших народа, њихове упорности у борби за побједу социјализма и истине,
Фрронтовци · Београда — вјерни својим слободарским традицијама и досљедни борци за социјалистички процват своје домовине, заузели су јасан и недвосмислен став: борити се под руководством КПЈ за одбраву марксистичког учења и за равноправност · социјалистичких — 3земаља. Овакав њихов став дошао је до изражаја на хиљадама митинга и конференција, на радним акцијама чланова Народног фронта у Панчевачком Риту, на станбеним зградама и поправци улица, у већој политичкој живости основних организација које су се у овом периоду даље учврстиле и ојачале, С друге стране, овакво јединство чланова Народног фронта Београда обавезује руководства да још боље организују политички рад на објашњавању суштине сукоба са цк скп(б6)
"повезујући тај рад са свакодневним
задацима. То ће уједно бити база даљих успјеха фронтовских организација Беотрада.
Сваки нови дан у изградњи сопцијализма доноси нове доказе о томе колико је правилна и марксистичка линија наше Партије у стварању и развијању Народног фронта као организационе форме чврстог савеза радничке класе и осталих трудбеничких маса. Све већи број јасних чињеница свједочи 0 успјешној активности организација Народног фронта која омогућава лакше савлађивање свих задатака наше социјалистичке изградње. Ништа не може сакрити истину о јединству наших маса у Народном фронту под руководством Партије У њиховој борби за социјализам. И посред љета сунце каткад прекрију "тамни облаци, али оно ипак даље сија. Тако и нашу садашњу борбу могу привремено да прекрију облаци лажи, али ће без обзира на то сунце наше истине и даље да сија. Стара је ствар да облаци одлазе, а сунце остаје! | Одлучност, непоко"лебљивост и јединство наштих „народа у борби којом руководи наша Партија обезбеђују даље, још веће успјехе _ организација — Народног
у борби за социјализам, Ђука Јулиус
ов. 5 ;
визни фестивал синдикалних културно-уметничких друштава. Скоро сва друштва у нашој земљи улажу много напора да се квалификују за фестивалско такмичење, на коме ће моћи да прикажу до сада постигнуте резултате, У оквиру прославе петогодишњице оснивања Савеза синдиката Југославије, фестивал ће имати и изразити политички карактер који још више обавезује друштва да што боље репоезентују себе, свој град и своју републиКУ, како би на делу показали правилност културне револуције код нас и све квалитетнију, културно-уметничку самоделатност ширских народних слојева, Београдска друштва налазе се у пуном.јеку припрема за фестивал. У „А брашевићу“ и „Бранку Цветковићу“ на зидовима ходника и секциских прогторија налазе се многобројне пароле које потстичу чланство на ширу мобипизамију својих снага им на још: веће напоре У савлађивању програма. Питање „да ли си заиста био спречен да дођеш на пробу“ исписано је на вратима свих секција „Абрашевића“. Извесне малограђанске склоности неких појединаца немилосрдно су карикиране многим цртежима на таблама за очигледну агитацију Будност 'чланова „Абрашевића“ не допушта да се било шта зацари у друштву, што омета рад и руши дисципливу. На конференцији ширег чланства заоштрено је питање дисциплине и одговорности пред друштвом, и сви појединци су примили личне обавезе, Ако се. прошетате: секцијаћа „Абрашезића“ видећете праву“ захукталост. У фолклорној се вежба до касно у ноћ, у драмској се детаљи из „Ревизора“ покављају безброј пута, оркестар и хор увежбавају звуковну хомогеност и динамику, неуморно раде рецитатори и соло певачи, једном речју, ври као у кошници, ,
У „Бранку Цветковићу“, такође, осећа се изразити предтакмичарски темпо рада. Такмичарски дух међу секцијама допринео је да су све секције подједнако напредовале. Елан_ све више рагте код члансва друштва. Њима је на срцу Једно: одржати светло име Бранка Цветковића. Парола. „Наш уепех на 'Рестивалу — одговор клеветницима наших народа, Партије: и'"Тита“ са истакнутог места потсећа.на политички значај припремања за фестивал и даје још више снаге за рад.) „Не. заборави на' Фестивал“ исписано је на свим вратима. И
С: РЕДИНОМ јануара одржаће се Са-
они не заборављају. Сви неуморно увежбавају своје програме, будни су према изостанцима и заоштравају сва питања која ометају дисциплину. Један пример који се догодио марта прошле године, када је због недисциплине искључено из фелклорне секције деветнаест негативних омладинаца, показује да се управа Друштва немилосрдно односила према несвесним члановима, па ма збст тога секција дуго није могла да ради све до реорганизације. Ова принципијелност и одлучност управе Друштва
може да служи за пример осталим друштвима. Али, оваква ситуација није у свим друштвима, У „Горану“ су. зидови голи. Ни једна реч, ни један позив није упућен чланству. Живот у друштву чак показује знаке опадања Ништа није узбудило људе, ништа их није покренуло на тако познату предтакмичарску грозницу рада Они у фолклорној секцији, којих је на папиру тридесет и седам, долазе нередовно и никад их на проби
Пред Савезни фестив синдикалних Културноуметничких друштава
У СВИМ СЕКЦИЈАМА „АБРАШЕВИЋА" И „БРАНКА ЦВЕТКОВИЋА" ВРШЕ СЕ ОЗБИЉНЕ ПРИПРЕМЕ ·
ал
СРПСКО КОЛО (Цртеж: М. Пешића)
више на неко забавно вече, него на 03биљан рад једне фолклорне групе. У о-
нема више од дванаест. То значи, једног дана се ради с једнима, другог с другима, а трећег с комбинацијом једних и других. Светозар Добровољац, члан балета Народног позоришта, дошао је за стручног руководиоца секције пре три месеца и затекао у групи свега четири девојке. И поред многих обећања управе, до данас није успео да омасови у ракси, а не на папиру секцију. За месец и нешто више дана почиње Фестивал. У плану су српски и влашки сплет и Барановићев „Сватовац“. А они тек спремају „Сватовца“. Прилична недисциплина омета рад. Смех и коментари 32а време пробе потсећају
НОВИ ДОМАЋИ уметнички Филм
„ушћа 6 фабрици“
вих дана приказује се у београдским биоскопима девети. уметнички филм наше кинематографије | „Прича о фабрици“. Материја која се обрађује потпуно је нова у нашој филмској уметности. То је тема о херојским напорима наше радничке класе у периоду обнове ратом опустошене земље, “
Драматична борба индустриског радништа за обнову и јачање наше привреде и, његова помоћ народној власти у отклањању остатака свргнуте буржоазије — то је основна тема филма. Радња филма одиграва
Марија Црнобори у филму
„Прича о фабрици"
се у Загребу првих година после.
ослобођења. На оптуженичкој клупи седе: бивши власник национализоване
текстилне фабрике, Гартнер; бивши усташки пуковник, агент обавештајне службе једне империјалистичке земље; фратар који га је скривао у самостанској ћелији; декласирани вратар фабрике и жена главног инжењера Вртара. Они су
„оптужени због саботаже коју су ор-
ганизовали баш у часу кад је радница текстилне фабрике, Марија, хтела да демонстрира могућност рада на шест разбоја. Филм почиње у тренутку кад се пред судом завршава испитивање Гартнера, организатора саботаже. Он. неће да одго-
вара пре судом, што изазива него- |
довање код публике. Али, зато сведоци говоре и детаљно илуструју цео догађај. Кроз исказе еведока Ковача, Вртара и Марије износи се радња филма. Али она убрзо изла-
зи из „оквира“ суднице и'не-прати"
негативне ликове и њихову судбину, већ се до краја филма задржава на фабричком колективу и носиоцима њихових прогресивних тежњи. Филм је снимило предузеће „Зве- |
зда“-филм. Сценарио и режију дао је Владимир Погачић, коме је ово први уметнички филм, Музику за филм написао је Милан Ристић,
Улоге у филму тумаче наши најпознатији позоришни — уметници. Гартнера, бившег власника фабрике, игра Тито Строци; Марију, текстилну радницу, Марија Црнобори; инжењера Вртара, Страхиња Петровић; Косту, директора фабрике, Љубиша Јовановић; усташког пуковника, Бојан Ступица; претседника суда, Мата Милошевић. У осталим улогама наступају Сава Северова, Виктор Старчић, Сима Јанићијевић, Дејан Дубајић, Јожа Рутић, Марија Таборска, Милена Филиповић и други.
сам сати сви се разилазе. Ту нема ни трага од оне привржености друштву која се у ,„Абрешевићу“ осећа на сваком кораку. Чланови фолклорне секције „Абрашевића“ неуморно понављају вежбе, Драмска секција „Горана“ такође је у опадању. Најбољи чландви о-• тишли су у професионалне драмске ансамбле. Тако сада спремају један чин Нушићевог „Света“. са ограниченим ст"агама. Захваљујући залагању и друтарском односу Бранка Ловановића, руководиоца секције, одржава се за време проба присма атмосфера. Ипак, долажење на пробе није уредно. У уторак је, на пример, режисер Јовановић чекао пола сата да се окупе сви чланови.
— Вечерас је свечана претстава филма „Прича о фабрици“. Ја сам одбио покуђену позивницу због пробе у „Горану“. Моја ћерка игра у филму своју мрву већу улогу... А овде, ево, видите, чекам у хледној соби, узалуд...
Стрпљивом Јовановићу је једино оста-
„то да и даље преврће листове Нушиће-
Бог „Света“, очекујући да се сви скупе. Душица Ђукић, најталентованији члан групе, судија је Окружнот суда и по-
ред домаћинских послова стиже уредно
на пробе, Ђорђе Ковачевић, добар фронтовац, начелник бригаде и руководилац секције за агитацију и пропаганду при Шестој основној организацији Првог рејана, већ је три године један од најмарљивијих и најуреднијих чланова драмске секције. Треба. ли они да чекају несавесне чланове узалуд и губе време7
Лепе зидове друштвених просторија једино красе слике ликовне секције, Кад не би било људи, могли бисмо само по овим сликама да закључимо да је то културно-уметничко друштво. Ни једне пароле, ни једне табле за очигледну агитацију, а Фестивал скоро за који дан. Аутори тог јединог обележја културно-уметничке самоделатности у .„Горановим“ просторијама раде појачаним темпом у својој секцији. Захваљујући залагању Зорана Петровића, струнног руководиоца, секција: је, "иако. млада, (основана априла 1949), постигла приличне резултате. Двојица из секције већ се налазе на Ликовној академији. Талентовани, они су по први пут. систематски радили у секцији „Горана“ што им је омогућило да буду примљени на Академији. Ако је од сто седам кандидата примљено свега осамнаест, онда је њихов успех тим већи. Међутим, секција још нема паравана и подиума. Аматери сликају на таблама наслоњеним на столице. Управа друштва је могла до сад обезбедити потребни материјал и сликарске реквизите да је била више заинтересована за судбину своје ликовне секције. |
Ако се одмах ме предузму мере за поправљање дисциплине и: не заоштре сва болна питања, друштво неће моћи да изађе припремљено на Фестивал. Јер, организациона чврстина, поред идејности и квалитета програма, дисциплина и интензивност рада и испуњење плана рада, такође, ће утицати на пласман друштава,
ЖИВОТ
1
Изложба делатности
Народног фронта у Шестом рејону
ДОМУ културе Шестог рејона већ дуже времена отворена је изложба „Пет година рада Народног фронта Шестог рејона". .
Део изложбе посвећен је вон и узградњи Шестог рејона. 3 времену од 1944 до 1946 год , у доба обнове, чланови срронта дал су 280.000 добровољних радних ча-
вчаној вредности из сова, што у но ј У а. Из носи преко три милиона динара. 3 онтовске органи године у годину фр вале зације су се све више ОРЛ ки и све бројније учествовале у из Р 25 њи. Само на радовима у ПО ком Риту фронтовци су дали 15 добровољних часова, а на Па ним радовима 801.22% часа. Изложба је украшена мноштвом фотографија, скица, планова, макета, графикона, модела и шема.
У акцији прикупљања отпадака чланови Фронта сакупили су 65.000 килограма гвожђа, 11.500 килограма старе крпе, 4.200 килограма костију и тако даље. Ту је лепо илустрована читава ова акција, почев од конференција, па до извршења задатака на терену.
Изложен је и велики број макета највећих грађевина Шестог рејона. То су: макета Народног одбора, гимназије, дечјег обданишта у Маринковој Бари, радничких станова на Вождовцу, топлог купатила у улици Благоја Нешковића, парка у близини стадиона ЦДЈА, канцелариских зграда У Струмичкој улици и друго.
Нарочито је истакнут и идеолотшко-политички рад Народног фронта у овом крају. Кроз марксистичка предавања прошло је 18.588 чланова, док је у читалачке групе било укључено 7.170 грађана. Велику помоћ пружили су фронтовци сељачким радним задругама.
Изложене су и фотографије из времена када је бирана народна власт. Брига народне власти испољила се нарочито приликом поплаве у Маринковој Бари. Тада је додељена помоћ пострадалима у вредности од: 8,765.000 динара.
Рејонски одбор Народног фронта нарочиту пажњу поклонио је нашим најмлађим. За три године било је упућено 1.800 деце из овог рејона на летовање. Социјално-здравствена служба такође је забележила велики успех. Извршено је 1,096.000 ле карских прегледа. Отворено је двоје јасли.
Привлачи нарочито пажњу изложба модела намештаја предузећа »20 октобар", који су приказани у мипијатурним радовима. Предузеће „Шумадија" изложило је динамо-ма шину за чишћење кромпира и апарат за уништавање кромпирове златице. Ови апарати израђени су у овом предузећу. Затим долази ме тално предузеће „Обилић" са браварским моделима. Кожарско предузеће „Петар Велебит" изнело је известан број најновијих модела ци-
„пела израђених у својем радиопи-
цама. Обућарска задруга Шестог рејона приказала је, такође, своје продукте.
Посебно место заузима рад Народне омладине Шестог рејона и Антифашистичког Фронта · жена.
Пружајући помоћ деци, Антифашистички фронт жена дао је велики број часова који у новчаној вред= ности износи 2,500.572 динара.
Изложба „Пет година рада Народног фронта Шестог рејона" успела је У основним пртама да прикаже разноврсну и богату стваралачку активност народа окупљенот у Народном фронту, успон и развој, како овог некада запуштеног краја Београда, тако и преображај људи кроз многоструку делатност фронтовских организација.
| фр
ЗАНТИ боб
9]
ЧЕТИРИ КАПИЈЕ НА БЕДЕМУ ОКО БЕОГРАДА
Српски устаници под
са Турцима маја 1806 код
су се повукли и Срби су град. Половином новембра четрдесет хиљада
и освајање вароши, док коначно освојена,
(у а _стецишту Саве и Дунава дизао се град...
А сагледана далеко са Панонска равнице, често ја мењала облик, "Промене су настајале отуда, што је и низа утврђења, сазданих, нападаних и брањених, освајаних и рушених и,
Његова силуета,
уствари, историја
изнова, обнављаних. Векови су пролазили... И народи су пролазили...
У том честом, патлом и насилном његол изглед. Пут од Сингидунума до
и тежак — од преисториских и ских хунских, германских,
бола".
Држела се на обалама Саве и јили Бедград први пут 1688,
стријанци су приступили
нешто изван вароши.
И поред оваквих утврђења промене. Рушене су поједине високим зидовима, ропским назирањем источњачку варопл, та варош. није више
мењап се далеко. имала
Аустријанаца, враћен Турцима,..
На почетку Деветнаестог века У његовом спољашњем
Х “
устаника и четрдесет топова, 22 новембра отпочело је бомбардовање,
византиских и до првог процвата у српским рукама и пада у турске руке и преобраћања време од близу две стотина година, Београд се развијао и био је по описима познатог путописца Евлије Челебије „прва турска варош после Стам-
Али, турски освајачки налет био је заустављен и, доцније, сломљен. Од пораза под Бечом Туоска је потискивана. Дунава. Аустријанци су освоЏосле двогодишњег држања напустили су га, да га поново 1717 освоје.
У временском размаку од непуна века, Београд је поново доживео неколике промене За дишњет аустриског управљања измењен је наново његов изглед. Турска варош је уништена, Уместо ње, подитнута је нова са европским перспективама, обнови и зидању мељима старих турских утврђења подигнута је нова тврђава. Град и варош опасани су шанцем, „одбранбени шанац, познат као Лауданов шанац, налазио се
. Аустријанци су после пораза 1789 предали Београд Турцима. Опет је Београд доживео
цркве претварана у џамије. Град са ев-
на периферији маревине некадашњи вароши после Стамбола". Јошт јелном је Београд заузет од али је, после Свиштовског
Карађорђем сукобили су се Топчидерске Реке, Турци са свих страна опкољавали било је под Београдом око
а 30 општи напад је тврђава нешто доцније варош.
1тироке
читава његова историја, насеља и градова
мењању мењао се и капије. Београда био је дуг келтских дана, преко римдругих освајања, најзад, до његовог У источњачку варош. За од 1521—1688, „турски"' турског
метара,
време двадесетого-
Ради обезбеђивања, АУграда. На те-
Други, спољашњи ,
зграде. друге су сакриване“ војника, једном, у запуштену Али,
„прве турске
још сја;
мира 1781, поново |
оштећени,
зили су са везиров сарај,
вима вароши, ја нечувена не зидовима, које с је све напоље. крвили се пред касапницама, одакле су им бацане и бајато месо.
Бедем који је заштићавао варош био је висок а испред њега четири метра дубок шанац. Почињао испод великих степеништа одатле се настављао преко Топличиног и одакле се неравномерно ином и завршавао негде
ја са савске стране, пео Косанчићевим Венцем, Обилићевог венца према Позоришту, и кривудаво спуштао дунавском пад на испад Дубровачке улипе.
Изван бедема ши непосредној околини 6 и два села, Палилула И У Београд се улазило на четири главне капије, 3 Нојважнија је била Стамбол-капија на простору испред Позоришта. Од свих капија била је највећа · грађевинском потледу неки градић, са тв слој земље. Унут
изгледу већ се сукобљавала два света — град и варош. Град подитнут по систему француског маршала Вобана и варош између шанца и градских зидина. И град и варош били су Рушевине су биле на све стране. Кроз сав тај немар провејавао је умор и малаксалост. Битисање без снаге и полета, у
У то време Београд се делио Горњи и Доњи град и
запуштени, прљави, заостали.
У горњем граду, где је био главни део тврђаве, наламагацини затечени од Аустријанаца, неколико зграда, велика камена џамија и Сахат-кула, док ја Доњи град имао, такође, мамију, дућане, приватне зграде и рабатне кућерке за становања војника. Средњевековна кула Небојша служила је као тамница,
У Горњи град улазило св из дентра вароши, а у Доњи са савске и дунавске стране кроз велике, двоструке гвоздене
Варош, са изразитим турским обележјем, била је одвојена празним простором између зидина и бедема. почињала ја на дунавској страни јеврејским насељем, настављала св преко турских насеобина у центру. да би се завршила на савској страни српским и грчким кућама. У свим тим делоиспресецаним кривудавим сокацима, чистоћа. Из самих кућа, ограђених високим у исто тако, обиловале нечистоћом, бацано 1 Пустим сокацима лутали су чопори паса и Г
и Савамала.
најлепше
аустриске касарнске зграде,
владала
рила су са поља, њиве, мочваре. У иле су само две мале циганске махале
и најтврђа, а у израђена. _Озидана је као рдим сводовима. поврх којих је био дебели ра су били ходници и одаје за стачовање Израђена ја од тесаног камена и ја била три пролаза: у средини велики за кола, мањи за пешаке. Врата су била од дебелих растових греда, прикована јаким гвозденим оплатама, стријанци. ;
Испред Стамбол-капије био је дубок ров, често воде, преко кога се пружао четрдесет метара. отприлике
На њој а са стране
цигала. Подигли су је. Ау-
дрвени мост дуг тридесет до до некадашњег Коларца. Пут
лид са на
било никаквих кућа.
Кости капија и моста, према
Турци набијали Србе. Стамбол-капија срушена 1866.
Главни улаз за хришћански део вароши, на месту некадашње Државне штампарије, била је Варош-капија, по којој ја доцније читав тај крај назван. До бомбардовања 1862 на њој су стајали турски низами. Била је изграђена од каме- . нога зида и дебелих греда На врху је била стражара. Година 1862 са Варош-капије низами су побегли у град, а она је
отприлике где се данас налази Војна одећа, била је Видин-капија. Као и Варош-капија и она ја била саграђена од тесаног камена и утврђена дебелим дирецима. На њој је, такође, била стражара са низамима. За врема бомбардовања 1862, отета је од Турака.
Карађорђеве улице, на савској страни, била ила већа касарна за низаме. Капија ја била на тврдим темељима и наоружана топовима напе-. реним на Саву. Ова капија је утолико значајнија, што кроз њу Срби продрли у опсађену београдску варош, 30 вембра 1806 године. Као и она раније, и Сава-капија је зау-
шест
вести кнеза Михаила,
порушена. На дунавском крају,
На крај
ја Сава-капија. Ту је
зета 1862 године.
( Коначним уклањањем ових капија. које су дуги низ година биле једини улаз за опасан и затворен Београд, уклоњени су скоро последњи остаци турске владавиме над
пун Београдом,
Изглед Варош капије при крају прошлог века
из Београда кроз Стамбол-капију ишао је преко моста, дедва крака, један десно, преко брега, ка Теразиима, други лево ка Палилули и Таш-Мајдану. Лети је расла огромна трава. Испред Теразијама, било је коље, на које су
(по акварелу В. Тителбаха)
Около није
је, по запо-
. ц.