20. октобар
СА
БОГ ТЕШКОЋА којесу се од ослобођења наовамо јављале ( у очувању станбеног фонда као и тешкоће увида власти над овим фондом, Извршни одбор Београда донео је почетком ове го“ дине одлуку да се у свим зградама „У којима има више од три стана 0• бразују гућни савети. Задатак ових савета је да својом контролом и бригом о становима помогну станбеној власти и да се њиховим установљењем створи социјалистичка друштвена контрола. што значи да је требало водити рачуна о чистоћи, одржавању _ зграде, у оправкама које би требало извршити, одржавању кућног реда и рационалном коришћењу станбеног простора,
_ На територији Београда основано је 7.750 кућних савета са 30.020 чланова. Извршне станбене власти основале су ове савете и давале им директиве преко осповних организација Народног фронта, како би што боље и правилније радили,
Али искуство у овој години поњазало је да рад неких савета није био добар, да је учињено много грешака, Као и да многи од њих нису правилно схватили своју улоку. Тако се рад неких света свео само на то да су пописали једино петребе за оправке у згради, предали списак рејону, а онда се успавали. Оправдање за такав поступак многима је био недостатак материјала за оправке и молба која је по њиховим тврђењима остала без решења. Тачно је-да се није одмах приступило дељењу материјала по свим молбама кућлих савета. Извршни народни одбор Београда и грађевински отсеци рејона, преко којих је вршена расподела грађевинског материјала _ за оправке и радне снаге, нису. били одмах у могућности да задовоље све потребе, него су то чинили према најхитнијим потребама У току ове тодине донето је 546 решења по молбама кућних савета. 2.675 приватних ·сопственика „добило је потребан материјал (цигле, цреп, креч, песак итд.)
Али, многи кућни савети нису показали ни мало самоиницијативе у решавању ових проблема, него су се за најмање ситнице обраћали властима и на томе би се обично све и завршило. Тако су неки савети тражили мотку за веш, пет цигала, два црепа или слично, у= место да то самоиницијативно, меЂусобно реше и изврше ситне оправке, Да се тако могу решавати ситне ствари сведоче најбоље савети који су тако урадили, који су у самој кући или у кругу познаника нашли мајсторл и оправили кварове, сами обезбелили водоводне инсталације од замрзавања, а У недостатку стакла подрумске проздре осигурали картоном или даском и тиме ослободили власти од непотребног оптерећивања и омокућили да се позабаве крупнијим проблемима,
Ни питање одржавања чистоће и кућног мира није свуда правилно решено. Било је случајева да савет опомене несавесног станара, да овај опомепу не схвати озбиљло и да затим све падне у воду, уместо да савет тера ствар до краја и ако је потребно отстрани из зграде лиде које се супротставља интересима станара. Савети често нису мо тли да спроведу своје намере због
Мо АТИ А И И А О АТА О О ИО ИАТА ТАТАРИ ИТ
рекопута Јованове пијаце, У Јовановој улици, налази се радничко-службенички _ ресторан „Космај“, чист и уређен, Међутим, двориште ресторана, које излази на Вишњићеву улицу, код
броја 9, оставља сасвим други утисак, Мако постоји низ. перранние
канти у дворишту ресторана, њених: за отпатке, они су натрпани
котарице за амбалажу, које су, една преко друге, наређане уз зид магацина 'Трговачког сервиса Народне Републике Србије.
ко се настоји да сви валају отпатке из својих станова одређене канте, које се затвара тим је нужно да то чине стухбеници мензи, с обзиром да су
менза далеко обилатији. о ко је дозволио
Засебино је питање: вета, одређене да се тајбице од др па е сан
за паковање воћа, ивање отпадака7 За ИЗ пИ: двориште ресторана
„Космај“.
рошла сам, пре неки продавница текстила тита улици
и видела У лепе фланелске пижаме. не само
обра, е квалитет и боја била Д = су # цена и број тачкица били врло
приступачни
задовољна што ћу доћи до једне злу лидне зимске пижаме, једва сам чекал чад отварања радњи да одем да је купим. Поподне сам пожурила у продавницу, али сам ипак претхолно погледала фу излог да проверим цену и број тачки“ да. Пижаме су још увек стајале у излогу — меке и пријатних боја, а што је најинтересантније, изгледало је да су сва прављене за крупне и развијене „особе, _
Улшла сам у радњу, сачекала да двојетроје испред мене обаве свој посао м затражила пижаму. Велико је било моје изненађење, а и разочарење, кад ми је продавац одговорио да су то мале пижаме — за децу до десет тодина.
Сасвим је правилно што се дошло до тога да и деци треба пружити све што им је потребно. Али, неправилно је ставити у излог пижаме и тако их „мај“
врло
ЕТИ СТАНАРА__
још увек не испуњавају своте задатке.
авиона нивоа евии винима верио вавнивиив Ривали гвитеи Рив ВИСИНИ БРИНЕ
тога што нису прилазили њиховом решавању са довољно ауторитета. Ту и тамо, прилазило се питањима у смислу „да се не замери" што, свакако, није могло донети никаквих позитивних резултата.
Станбене власти, п
, приликом форсу а кућних савет Се ње е путем њих најбоље и најпр илније решити питање рациоБол 0. коришћења станбеног про. - ора, јер до њиховог оснивања ниБ имале довољан увид над станјеним простором због малог броја службеника и других проблема којим су биле оптерећене Требало је. да савети станара буду ти који ће о свему обавештавати, борити се да се све станбене неправилности 0отклоне. Или.кло што је већ“ на поменуто, било је неких чланова савета станара који су ишли путем незамерања који, прво. није правилан и не одговара лруштвеном поретку у коме данас. живимо, а друго не решава проблем. Зато се догађа да и данас има неправилно коришћених станова. да многи не« упућени грађани против тога негодују, иако је тај проблем препуштен преко савета станара _ њима самим да га решавају.
Све ово су примери неправилно“ сти који су чињени од појединих савета станара. Постоји ту и друга неправилност, недовољно схваћена суштина залатка савета, која није само техничке природе (пописивање потребних поправки, упозоравање на ред или пријава недовољно ко“ ришћеног стана). Задатак савета је много важнији, осетљивији. Савети су први помоћни органи власти у томе да се станбени фонд Београда сачува, да интереси станара радних људи увек буду заштићени. Неопходно је поред изградње нових станбених зграда да се старе чу“ вају. јер без тога би проблем станова увек остао тежак. Кућни ред који омогућава нашем радном човеку одмор после напорног рада на изградњи и уређењу земље, такође је врло важан, а решив је једино преко савета станара, јер виши органи народне власти нису у моктућности да све то обухвате, свуда интервенишу
Због свих тих проблема који су везани за станове и станаре образовани су кућни савети станара, од којих многи нису правилно извршавали своје дужности или су их потпуно занемарили. Тим дужностима није било тешко одговорити.
Доказ за то су савети станара У Четвртом и Петом рејону, који су
углавном одговорили својим дуж“ ностима, помогли народној власти У свему, па и у овом последњем задатку пописивања станебног простора у Београду, док су Седми рејон и Земун имали савете који су постојали готово само на папиру. Искуство у овој години помоћи ће да се у 1950 отклоне сви недостаци, да се правилно спроведу избори за нове савете, да се веза између власти и савета боље учврсти м да фронтовске организације више и шире учествују у избору савета и њиховом раду. Осим тога, ове године ће се саветима станара дати и шири популаритет.
навршили ми пина оваа венаввета виа ва аљаоаљавицњења васаавбавава Ив изенљалава вина
питао
Епоним неваљан ваза
· ЗЛОУПОТРЕБА РАДНЕ ВРЕМЕНА
а крају Француске улице, – код Дунава. _ налази се стовариште огревног материјала са кога се
снабдевају београдска предузећа, установе и појединци. На том стоваришту има доста необичних појава. Тако, на пример, ако се учини примедба на слабу меру. намештеник који мери дрва, одговара:
— Ако нећеш да узмеш, бојим се да нећу продати ., •
Кад човек, који рукује машином за стругање, сазна да струже дрва за уста нову, он примећује:
— да сам знао да је за установу, не бих вам стругао...
То, међутим, није најстрашније. Ово стовариште располаже са две машине за струтање дрва, које раде скоро непрекидно. Оне би могле да уштеде купцима и време и новац, кад се не би налазиле две до три стотине метара од места на коме се дрва метре. Због овог удаљења купци су принуђени да дрва утоваре у кола, довуку до машине за тестерење и поново стоваре, да би, истругана дрва, поново товарили за транспорт. Није нужно нагласити колико се овда узалудно троши радне снаге и времена, а: треба нарочито узети у обзир да многи људи излазе из својих преду“ зећа и напуштају своја радна места, да би се снабдели огревом.
хЖ
расподела
Слабо организована
хлеба
омета правилно снаблевање мензи и грађана
становљењем мензи, а доцније и
радничко-службеничких ресто-
рана, желело се да се трудбени-
цима омогући да на најлакши и најједноставнији начин долазе до хрвне. Али, да би се у томе успело, било је по: требно да се снабдевање мензи и ресто. рана врши без икаквих трзавица и застоја Под стнабдевањем се мисли. поред намирница потребних за готовљење јела, и џа један од најважнијих артикала исхране — хлеб. ј
Мензе и ресторани склапали су до недавно уговоре са Градском пекаром на основу којих се она обавечивала да им сама постава хлеб. То је био најлакши) и најмање. компликован начин за снабдевање објеката друштвене исхрана хлебом. Тако се постиззвало да мензе и ресторани добијају хлеб у одређено време и без икаквих трзавица и натезања. Међутим, у последње време надЛежни у мензама и ресторанима морају сами да организују преношење хлеба из пекара. ,
Када се узме у обзир да у нашем граду поред мензи и ресторана у којима се храни највише пет до шест стотина абонената, има и таквих кроз које свакога дана прође три до три и по хиљаде људи, овда је потпуно јасно да ту искрсавају многа тешкоће и неправилности. Узмимо за пример Општу студентску мензу У којој се храни око три и по хиљаде абонената. Када се зна да за сваки оброк — ручак и вечеру —
“један абоненат добије по 200 грама хле-
ба, па када се тај број помнбжи са бројем људи који се хране у тој мензи, излази да свакога дана треба превести 1.200 кгр хлеба. Као најважнији проблем поставља се; пронаћи возила која ће толику количину да превезу. Када се још зна да не постоји једна пекара из које би се све мензе и ресторани снабдевали хлебом, већ треба ићи на два, три, а некада и више места у потрази за хлебом. онда није никакво чудо што хлеб стижа са закашњењем, недовољно свеж, изгњечен или га нема у довољним количинама при издавању оброка. Дешава се, исто тако, да се хлеб, у недостатку запрежних возила, транспортује ручним колицима, што иде врло споро, нарочито кад су у питању велике количине за превоз. Овакав начин превоза хлеба не одговара ни свим условима _ хигијене. При превозу ручним или запрежним возилима, дешава се да цираде или џак којим се покрива хлеб спадну и прашина несметано пада по њему. А на улицама нашега града, с обзиром на то да се на све стране гради, има увек праштине. Поред тога, грађани чекајући пред пекарама за хлеб врло често су принуђени да продуже своје чекање, зато што треба прво снабдети мензе и ресторане, а то обично дуго траје.
Изгледа на надлежни нису ово питање дубље проучавали. Постоји још једна неправилност. Нови Београд, који на својим градилиштима, сада када није пуна. сезона, има између двадесет и тридесет хиљада људи, снабдева се хлебом из Београда, и то чак са Карабурме. Колико ту тек треба утрошити возила, времена и радне снаге Међутим, још пре годину дана поднет је предлог за подизање пекаре у Новом Београду. Он још: увек лежи негде у Повереништву трговина и снабдевања. Када се у том новом делу града подижу толике грађевине, када оне расту скоро филмском брзином, могла би се подићи и једна сасвим обична пекара, која би била од огромна користи. Не само што би се уштедело на превозу и радној снази, већ би пекаре у старом делу града биле
СНАТЕ И ГУБЉЕЊЕ
Сматрам да би предузеће „Огрев" требало да се позабави питањем ове, на око ситнице, која односи м труд и драгоцено радно време
Боривоје Новчић
ж ПОСЛЕ СВЕЧАНИХ ДАНА ТРЕБА УКЛОНИТИ ДЕКОРАЦИЈЕ |
П риликом свечаних дана у Београду грађани ките свежим цвећем, папирним заставицама и 3заставама главне улазе у своје домове Међутим, кад ове светковине прођу, ма да украси немају своју сврху они остају неуклоњени. Кише и ветар учине своје: цвеће се сларуши и увене, папирне заставице избледе и ови заборављени украси претворе се у ругло. Уместо да красе град, они га руже и говоре о
ж
ПОЧЕТО ПА ЗАБОРАВЉЕНО
ченик сам првог разреда-прве му-
у шке гимназије и приморан сам, заједно са свим друговима који
уче у овој гимназији, да свакодневно, кад је кишно време, долазим У школу блатњав, и да, и нехотећи, каљам школске ходнике и учионице. То долази отуда што је непосредно код Прве мушке гимназије, У Скендер-Веговој улици, недвлеко од улаза у Електричну центра“
4 "ПА ЛИ МЕ ОЧИ ВАРАЈУ |
сторски" пресавити да се сваки пролазник превари У њиховој величини. Да
ја тако, доказ је то што су грађани стално улазили у радњу, питали за пижаме и по одговору одмах је напуштали, не купивши ништа. +.
УМУ УМУ
ПАЖЊА ПРЕТ "ЛАТНИЦИМА
Упозоравамо све наше претплатнике да на време обнове претплату за 1950 годину на чековни рачун број 103-9060386. Годишња претплата износи 96 динара Полугодишња, претплата из"носи 48 динара Умољавамо претплатнике да на полеђини уплатнице неизостав'но назначе тачну адресу и Бро: поштанског фаха (ако га има) Из администрације
АДАЉАЉАЉАЉААЛААЉАЉАЛАЊАЉАЊАЉАКЋААЋА
лу, на тротоару смештено камење и барака од дасака у којој је, вероватно, алат. Ово је све донесено још летос, можда, са намером да се оправи мноштво рупа у коловозу, које се пуне водом и ометају саобраћај возила. Међу, тим, ништа није учињено. Управо, само су приморани ученици који долазе из тога правца, да уместо асфалтирачим
тротовром иду 'излоканом средином у-
лице. Требало би, или уклонити барзку и камење, или оправити средину улице,
Светозар Мостарлаћ
ж ЈЕДАН ПРЕДЛОГ
5 М лађе жене, запослене по преду-
зећима, имају право да буду ванредни студенти, пошто им је
немогуће да похађају редовно часове као редовни, и то је сасвим оправдано им у реду. Међутим, студенткиње, које су са удале и имају малу децу. немају то право, иако су исхраном и негом детета заузете често и више од – запослених жена. 4 Сматрам да би млађим женама, мајка ма сасвим мале деце, требало одобрити
ла могу похађати универзитет као ван: овдни студенти. с обзиром да се у на. (тој народној држави мајкама и иначе "изилази у сваком погледу У сусрет. Р. Бал,
великим делом растерећене. Поред тога, ова пекара би могла да снабдева хлебом м грађане Земуна.
Уопште, питање изградње једне вели ке, модерна пекаре, како у новом так' и у старом делу града хитно се намеће Грађани често морају дуго да чекају У редовима да би дошли до хлеба, и то н' зато што хлеба нема већ што је мреж: продавница сувише мала. Као велик“ оптерећење дошло је Као што смо већ навели. и то што се сада мензе и рад ничко-службенички ресторани снабде. вају са истих пекара са којих и грађа. ни и то у исто време. Такав начин наноси штете и објектима — друштвене исхране, као и грађанима,
Иницијатива трго
У многим...
— Имамо оволико због објективних
гошкоћа ..,
...п понеким мензама у —_ Имамо оволико због објективних
тешкоћа...
инских предузећа
омотућила је испуњење плана | промета робе
14 3 ВЕЛИКЕ борбе коју воде наша предузећа на испуњењу годишњих планова. свакодневно ничу све нове Победе. Труд-
беници у индустрији и рударству, У земљорадњи, као и у трговини, која је саставни део нашег привредног Петогодишњегт плана, испуњавајући годишње планове теже једном циљу — што бржој изградњи социјализма. "Трговинска предузећа, борећи се са препрекама које су у овој привредној грани многобројне, проналазећи све новије и новије начине За њихово отклањање, постижу крупне резултате.
Крајем јануара ове године Градско предузеће „Текстил“ закључило је уговор за испоруку робе за прво тромесечје, а уговор за друго тромесечје закључен је 16 маја, и то У висини од 55% планиранот контингента. Приликом уговарања преду. зеће је наилазило на велике тешкоће око асортимана робе, Испитујући и бележећи свакодневно коју робу потрошачи највише траже, предузеће је на основу свих тих запажања, а у тежњи да у потпуности Иизиђе у сусрет жељама грађана, саставило читав списак робе и захтевало да му се баш та роба и испоручи. Али, ту се наишло на неразумевање Предузећа за текстил и о бућу на велико, које је требало да доставља робу
Али, и поред уговора ово предузеће вије додељивало ону и онолико робе како је било предвиђено уговором. Даби се избетло нагомилавање робе, Градско предузеће за текстил преу-
НЕЗВАНИЧНО СТОВАРИШТЕ ГВОЖЂА
Душановој улици број 38 постоји радионица Војислава Ђорђевића,
бравара. Прекопута ове радионице, на празном простору, са друге стране улице, овај бравар је сместио
гвоздене: отпатке и делове које моментално не употребљава
Било би сасвим у реду да се искористи празан простор за потребно стовариште, само у том случају „било би нужно и да се он уреди а нарочито огради. Исто тако, гвоздене делове, уколико су намењени каснијем коришћењу, треба ставити под кров. Овако неуређен плац не само што ружи _ читав крај, већ претставља опасност и за ситну децу, која долазе И играју се око зарђалог гвожђа. ша
Ж |
немару и небрижљивости грађана. Таквих примера има много, нарочито у крајевима удаљенијим од центра, а има случајева и у самом центру. Тако. на пример, на Студетском Тргу број 21, улаз у кућу украшен је још Првог маја и до данас осушено цвеће и исцепане папирнв заставице нису склоњене.
Било би потребно да се поведе рачу“
на да се сви ови украси на време уклањају, тојест, одмах после свечаних дана. Најбоље би било да о томе воде бригу уководства основних организација, коа и тако стоје а вези са грађанима са своје територије, о
х „ „НЕК СВИ ВИДЕ ШТА САМ КУПИО"
_ тош: увек је у сећању свим потрошачима, с обзиром да то није било тако давно, како смо култур-
но услуживани за време трајања Недеље трговипе. Само, тада се стално говорило, а м писало у нашој штампи, да та културна услуга неће по свршетку Недеље трговине престати,
" Међутим, недавно сам се уверио да се прилично заборавило на културно услуживање, 0 коме је тако много било речи. Наиме, отишао сам у једну радњу да купим некакав материјал за ме а Наишао сам на светао, скоро беле боје материјал, и узео га. Пошто сам обавио све потребне предрадње: дао да се исеку Тачкице, платио и с рачуном у руци пришао да узме пакет, врло ме је зачудило што ми је продавац пружао матепоијал који сам купио, незавијен. Да ]
био у питању неки тамнији материја
ставио бих га у џеп. Ипак сам морао то да учиним, јер ми није било о ш
га носим у руци
зимало је само ону робу, коју супотрошачи тражили. Тако је преузета већа количина мушких вунених одела. радничких одела. мушког то: плог доњег рубља, а у недостатку вунених тканина за мушка одела и зимске капуте. прибегло се конфекцији, која је задовољила потрошаче, јер је била доброг квалитета и добре израде. Недостатак у набазци у овом полугођу био је баш у оним артиклима које потрошачи највише траже, атосу фланељ, порхет, штоф за женске хаљине и мушке капуте. штоф за мушка одела, мушко и
· женско зимско рубље и друго. Због
тога је Градско предузеће „Текстил“ било принуђено да поднесе тужбу против Предузећа за текстил и обућу на велико ради неиспуњења уговора. И поред ових препрека план набавке робе обезбеђеног снабдевања остварен је финансиски са 108,6%/6, До остварења и пребацивања плана дошло је захваљујући великој агилности набавног апарата, који је и поред наведених тешкоћа успео да преузме робу бољег квалитета и веће финансиске вредности, тако да је по фипансиској вредности план пребачен, а по вредности у јединицама остаје за реализовање још 22,80/0,
Градско предузеће „Текстил“ је, да би задовељило потражњу потро шача, ангажовало Занатску прерађивачку задругу и приватне радиднице за израду артикала конфекције. Тако је направљено укупно 123.909 комада разних артикала.
(С обзиром да Градско предузеће „Текстил“ снабдева грађане робом сбезбеђеног снабдевања. велике сметње у остварењу плана робног промета биле су баш у томе што је издавање тачкица у овом тромедечју. закаснило. Због тога је продаја у
октобру доста подбацила. Да би свег
овај недостатак исправио, предузете су све мере да преузимање робе у новембру буде што брже, што се и успело новим начином обраде фактура у комерцијалном одељењу. На иницијативу синдикалне подружнице организоване су ударне гру: пе службеника Дирекције и стоваришта која су у поподневним часовима помагале по већим продавницама да се што брже услуже потрошачи У мају и јуну месецу Градско предузеће „Текстил“ отворило је седам
сала Ми осећамо да смо требали и о томе водити рачуна. С — Тако је професор наставио да нам указује на грешке и да нас учи и како се говори и како се пише Ми смо се згледали: има нас и школованих, има нас из разних крајева, али некако не знамо шта је у питању. Требали смо! Па тако многи говоре! И толики школовани људи. То најчешће чујемо. Један се пензионер нешто врпољи. Као хтео би да нам нешто дошап"не, али не зна како ће. Претседник га опази, па кад професор стаде, упита га: — Ви, друже, као да сте имали да нешто питате7 — Не, — рече он — него сам хтео да напоменем да се у мом крају, тамо у Вукову крају, одиста ке каже: требали смо, него: требало је. . А све некако нисам био сигуран. И кад чујем толике школоване људе кад кажу: ја требам да идем, ти требаш да донесеш, они требају да оду и слично, мени свахипут дође мука, нешто се у мени као побуни, али не смем да проговорим. Јер, знате, ја вам нисам учио неке велике школе, али памтим да је и моја покојна баба-пеуника говорила само: „дијете, треа да идем на воду, а ти треба да донесеш дрва. Ето толики радосници треба да ручају..,“ Мој ти професор скочи од радости; . = Одакле си ти, рече из Подрињат — Е, да ниси негде из Лознице, можда баш из Тршића7
А кад дознаде да је из Тршића, да су му отац, а особито баба-Перуника, толико приповедали о Вуку, кога су својим очима гледали,
сто се измени: постаде одлучнији, прибранији, веселији, — Ми смо га разумели: он нађе овог Вукова земљака, па ће сад и његов правописни и језички фронт бити појачан. И сав срећан стога настави:
— Ето вам жива сведока из Вукова краја! — Не ваља, не ваља, другарице, кад тако пишете! А тако пишете зато што тако погрешно говорите! — Стога ћу вам сад ја објаснити како се говори, како се граде облици од глагола требати, А допуштам Вукову земљаку да ме исправи ако запази да сам ишта друкчије рекао од онога како се у Тршићу говори! Он то зна и без књиге! Он то зна и без школе!
] РУГАРИЦА секретар је напи-
- треби.
продавница у Панчевачком Риту, да би се потрошачима из тих крајева. пружила могућност да најбрже дођу до робе. Одређено је и седам про“ давница за снабдевање железничара, отворена је продавница затвореног типа у Железнику за снабдевање тамошњих потрошача,
. .
У извршењу својих планских задатака истиче се и рејонска задруга Петог рејона. Задруга је 19 'октобра испунила план робног промета. Највећи успех постигнут је у испуњењу и премашењу плана зимнице. Свима су познате тешкоће на које се ове сезоне наилазило при набавци и спремању црвеног парадајза. ЏМарочито је било тешкоћа у транспортовању овог артикла са терена. Пета рејонска задруга је, да би избегла кварење парадајза при пре возу, слала своје људе на откупне територије да тамо кувају парадајз и доносе га зготовљен у Београд. Поред парадајза. задруга је припремила за зиму паприке. зелени парадајз, фефероне и друго. Добар асортиман, квалитет и квантитет ЗИМнице постигнут је великим залагањем целог колектива, Овоме је много допринела синдикална подружни“ ца, која је својим радом са члан. ством успела да створи такав кКолектив који сесложно одазива свим акцијама, На зборовима бирача, 0 државаним у Петом рејону, истицани су поједини продавци рејонске задруге Петог рејона као пример културног услуживања потрошача. Задруга се борила са тешкоћама око транспортних средстава. Али, залагањем шофера и радника на Колима су вршене и најситније опразке, тако да су она била стално у упо-
Осим ових предузећа, су своје планове и Градска пекара, Градска кланица. млин „9 мај“, Градско предузеће за рибу. Градска по посластичарница, „Романија“ Градско предузеће за техничку и електротехничку робу и рејонске задру“ ге Другог, Четвртог и Седмог рејона.
Градско предузеће за техничку и електротехничку робу иззршило је свој план робног промета до 19 но“ вемба, У овом предузећу су од от падака гвожђа и старог материјала прављене решетке за пећи, од којих је постигнут финансиски ефекат од 350.000 динара,
НЕ- ТРЕБАЛИ СМО... НЕГО: ТРЕБАЛО ЈЕ
— Глагол требати има некаквих особености којих нема код других глагола. Тако, ако погледате у књигу којег бољег старијег или новијег писца, запазићете да нема грешака у употреби овога глагола Али ћете ипак наћи подоста писаца и школованих људи, особито оних који су рођени у неким крајевима, поглавито у неким градовима, као да их је неко наопако научио. И толико сам пута и у новинамв и у књизи напао погрешке, А није тешко запазити у чему је ствар. Велика већина и говори и пише како не треба, па чујемо и читамо: Требам да идем у школу; требаш да донесеш алат; требамо да се договоримо; требате да нам помогнете; требају да се саветују. А ко зна ствари, ко разуме, ко осећа језик, — њему се коса подиже мука му мора бити!.
Вуков се земљак поносно понамести, издужи врат и гута сваку реч, просто замислио: Та ово је однекуд Вуков ђак! Биће, биће Управо, мора да му је баш Вуков ученик говорио о правопису... “
А професор наставља:
— Мени некако крв јурне главу: био бих готов Хи Јута м хватим за руку и да му кажем: Е, море! Стани! Шта то радиш од језикат! — Једном сам вам тако одиста и урздио... Гужва у трамвају: света сила, чују се и пилићи м шта ти ја знам, Једно преко другога прескаче, прелеће, гази,.. Чујем одједном; Ви требате, друже, да се уклоните! Мени узавре крв, не због тога што треба да се уклоним, већ како се то каже. А једна школована жена критикује: они не требају да Зрма дни о кад нема ме~
и а, ма да је то у трамв. необично. и ма да сам знао да : ми се неким и смејати, морао сам да кажем: — Ви не знате правилно да говорите, Као да никад нисте имали граматику у рукама. Глагол требати узима се за сва лица само у једном облику и то у трећем лицу једнине. Ово треће лице једнине служи и за једнину и за множину, Тако се каже: ја треба, ти треба, он треба, ми треба, ви треба, они треба,.. Уз такап се облик узима други глагол у садашњем времену Бе си да: ја треба да читам, т еба ла слушаш, рале и сличнпо, и зрес Е:
И професор је наставио да
а даље о другим случајевима употре“ бе глагола требати. — Ми ћемо о томе наставити идућег петка.
испунили