20. октобар

битни |

Р:

НАСТАВАК СА 1'СТРАНЕ

| _ организације им управе предузећа ____ савлађује све тешкоће које стоје на

— дуту даљег развоја и напретка. : Е Они радо причају о својим првим

__ утисцима са часова обуке:

· ____н-- У почетку је, наравно, теже,

· каже Риме Камбировић, нисмо били свесни значаја ових часова, бежали смо и изговарали се на стотину начина. Сада је другачије, са пуно воље и нестрпљења очекујемо часове, Знамо, биће гађања, такмичићемо се,. Ко ће боље...

— Најдубљи утисак оставило је на

_.мене предавање о формирању Прве

пролетерске. бригаде. Кроз њену

борбу, живот им рад видео сам пут

наше Армије, Срећан сам што ћу и

ја једнога дан постати војник, рекао је Јурај Чехринов.

Ето, такви су, Залажу се у про-

изводњи, дајући све од себе за остварење плана, који су испунили тридесет седам дана пре рока. Срећни су. Постигли су двоструки успех: испунили су производни план пре _ одређеног, рока и освојили прелазну _ заставицу рејонског војничке обуке. ___— То је био догађај! Сви заједно | отишли смо у салу Белсапа, где нам ___- "је предана заставица, коју је до са____ да држао Једанаести центар. После „предаје, гледали смо филм „Поздрав | "са границе“. Били смо одушевљени. | Међу нама били су наши најбољи, -не само на часовима обуке већи у - · производњи. Ту су били: Бруно. Јаширевић, четири пута ударник; Милорад Арсеновић, ударник, и други. Лепо је то што имамо овакве људеу нашој средини... =. На Дан армије биће им подеље- · "не награде и значке. Рејонски центар за ванармиско васпитање наградиће 36 од укупно 54 колико их има у центру. Известан број биће награђен и од управе предузећа. На зиду, парола: „Такмичимо се у част Дана армије“. И омладина предузећа се такмичи. И у произ"водњи, и у предвојничкој обуци. Та два пута, којима они напоредо корачају, имају свој светао заједнички циљ. м. В.

% Будни чувари непопред ипости наших граница

центра пред-

ве године, 1943, Први мај просла[) вили смо на положајима лице У

лице са Италијанима и четниции ма. Борба се водила па правцу Шавника, управо на његовим вратима,

Непријатељ је покушао да сломије наш отпор на Крновској Главици. Топови од Гвозда тукли су читав дан косу изнад села Милошевића. На простору између Твозда и Крновске Главице наши истурени дијелови пушкомитраљеском ватром одржавали су контакт са непријатељем, који је настојао да продре на слободну територију.

Главнина батаљона слушала је. код основне школа У Милошевићима. предевање о великом празнику радних људи читавог свијета м његовом овогодишњем значају. Ивицом села водила се борра између 49550“ нашег вода и двадесетероструко јачег непријатеља. Италијани су тукли Крновску Главицу групном артиљериском и минобацачком ватром Изнад Милошевића двапут су надлетале „Савоје". Бачене бомбе пале су између "вода који је бранио 'продор у село и тлавнине батаљона који је прослављао Први мај. Бомбе су пале на педесет ме-

: тара од школе, на којој ни један прозер није остао читав. Па ипак, прослава "није прекинута'ни за један тренутак. Помоћник комесара батаљона друг Ацо само је појачао глас, као да је хтио да _ надјача тутањ експлозије који је непрекидно трајао. |

Н__ послије предавања, коло је отпјевало · прошлу годину наших напора и прегнуЋа, велику годину наших побједа. „Нема зора с Дурмитора, већ од Босне и Прозора" пјевали су новодошли друто-

_ ви, млађа пролетерска браћа, до јуче од

| „четника мучена пивска и дробњачка 0-

_ младина,

“На шаторском крилу, које је било ра-

|| | запето преко двије пушке, донијели су друтови са Крновске Главице смртно рањеног водника Матановића, који је три Нону и три ноћи са својим водом бранио рновску Главицу, изнад. Милошевића. прса топовске ватре и бомбардовања ваздуха, Италијани су кретали У

_- напад, али им се. увијек У сусрет дизао

|| наш вод, одбијајући га ручним гранатама. Данас је вод продужио борбу без свога командира, који је умро на пар-

тизанским носилима, на двије пушке и

шаторском крилу, код.школе у Милоше-

вићима

|-__- Остало је само да ручамо, а опда покрет и окрша) — првома ска прослава | _- положајима. У борби“ с 'непријатељем који со надносио попут црног облака у правцу Жабљака и Шавника, гдје је требало зл треплутак предахнути између ТУ и У офанзиве. Наше јединице имале

атељске снаге на простору између баворка и Горњег Поља и да очисте не-

су задатак да подвргну уништавању не-

„

пи

м 00

Зашто није остварена

ДИ ИУ

ЈВемја - т јна 2 ан ннлли

Е Ки Му. ла

_> ВЕТСКА ЈАВНОСТ је поново после три месеца сведок једног новог монтираног проце-

потекао онако глатко као што су очекивали информбироовски режисери. Требало је пуних десет месеци да се империјалистички шпијун и бивши секретар Комунистичке партије Бугарске 'Трајчо Костов изведе на судску позорницу У фији. рисове полиције и касније запартиских и државних руководилаца. | -

Процес против Трајча Костова не каже ништа новије него што је у „доказном материјалу" изнето против Ласла Рајка, то јест наше земље. Између два процеса постоји савршена сличност: пре неколико „месеци Рајк са Бранковим, данас Костов такође са издајником ХаџиПанзовим. Метод и систем су исти, инсценатори и организатори процеса такође, Тобоже се оптужује Костов као империјалистички шпијун, а уствари нова Југославија, Цела афера претставља окриље, бусију иза које се осипа дуго припремана артилериска паљба на нашу 3емљу са свих информбироовских радио-станица и са страница све штампе под мовковском. контролом.

Погледајмо неке битније елементе овог гротескног сценарија. Већ

са, који већ првог дана није, ·

Со-. Атент-провокатор, слуга 60-.

_ ЈОШ ЈЕДНА НЕУСПЕЛА

"руководство бугарске партије је знало за троцкистичка скретата трајча: Жостова. Оно је то "трпело. Он је, штавише, неко време живео и у Москви. Године 1942, као руководилац илегалне Комунистичке партије, у Бугарској је провалио велики број водећих партиских радника који су стрељани, а њему се, после пристанка да ради за- бугарску монархо-фашистичку полицију, није ништа догодило. Та је чињеница морала у најмању руку изазвати сумњу код сваког бугарског патриоте, који је пазнавао стицај околности под којим је поштеђен живот 'Трајча _ Костова. Воћство. Партије свакако је ово знало; Али он је даље остао секретар Партије и после пораза хитлеровске Немачке и њихове агентуре у Бугарској постављен за потпретседника владе. Осим тога, троцкиста и империјалистички агент Костов био је један од истакнутих потписника букурештанске резолуције,а у оно време кадасе против њега припремала оптужница, он је написао чланак о „Важности совјетско-бугарског уговора о пријатељству“, учествовао на овогодишњим првомајским манифестацијама итд. А тек половино јуна јавно је назван саботером, док је наша штампа већ раније у више махова писала о његовој издајничкој работи. пре рата

ЈЕДНА ЗНАЧАЈНА ОБАВ:31 НАРОДНОГ ФРОНТА

рганизација Народног фронта [) у Петом рејопу преузела је почетком септембра значајну и замашну обавезу, да сопственим снагама, искључиво радом добровољних бригада, подигне монтажну зграду са петнаест станера на Муријевском Путу. У животу фронтовских организација ово је била прва обавеза такве врсте, а није извршена услед разних грешака и неправилности које су се догађале у току градње.

У првом реду да напоменемо да је организација Народног фронта узела да изгради једну од најсложенијих зграда које су се подизале у станбеној колонији на Миријевском Путу. Већина осталих зграда су веома једноставне за рад, а за градњу ове зграде требало је избацити 1.600 кубика земље и подићи компликовану кућу са 15 станова, 5 локала, са веома сложеним бетонским радовима. Јасно је, да није требало узети овако тешку зграду у рад. Не познавајући. сложеност радова, Народни фронт је преузео обавезу, а грађевински органи нису указали рејонском руководству да се овакви радови веома тешко могу извести са добровољном радном снагом. Али, и поред свега тога, добровољне бригаде су извршавале своје обавезе и радиле у сменама од 13—22 часа и зграда је уз помоћ малог броја струч них радника могла да буде завршена половином или крајем новембра да није било аљкавости и немарности извесних надлежних органа.

Веома чудно је било достављање пројеката на градилиште, Кад је требало да се почну темељи, добијени су основи приземља. На основу плана приземља рађени су темељи, Када су темељи били избетонирани, одузети су планови приземља и достављени планови темеља, на основу

пријатељска снаге код Крновске Главице, Гвозда Сурдупа. У ноћи Првог Маја требало је ликвидирати непријатеља на тим положајима и поново га затворити У Никшић.

Пошла је прва половина дана кад је наша колона кренула из села Милошевића У правцу Војника. С лијеве стране остала је Крновска Главица и село Гвозд, а са десне дизао се шумама обрасли Војник. Наш задатак за првомајску акцију утолико је тежи што се не ради само о борби него и о ратном лукавству, које треба извести на скоро непролазном и беспутном терену. Наиме, у току ноћи, треба се козијим стазама, пробити У дубоку позадину непријатеља путем који на неким мјестима није казила ни нога чобана, нити нога ловца. Да би дошли Италијанима иза леђа, морамо се, под заштитом ноћи пробити кроз мрежу засједа. коју је на том путу држало десетак четничких батаљона.

Пуста је и дивља планина Крново, а нарочито њен беспутни гребен који повезује његове пашњаке са камењароми непроходним гудурама планине Војника. Нарочито је тежак терен који се спуштао од Крновске Главице, десним гтребеном планине, до села Праге и Сурдупа Ово је био наш једино могући пут до села Праге. с

Митраљески делови пратеће чете покушали су да спусте оруђа и коње низ кршевиту Главицу. Тишину ноћу проломио је мукли пад коња и звекет на камен палог оруђа. Онда још један пад, и колона је застала, У планини су остали коњи са послугом, а батаљон је продужио даље. Преко провалија и врлети носила су слажна леђа младих пролетера „хоцкисе"., „Бреде", „Шварцлозе" и тешке бацаче. ;

Послије двочасовне борбе са камењаром спустили смо се у букову шуму, која је тек почела да листа. У шуми се и сами водићи тешка сналазе. Хиљаде козјих стаза укрстила су се између дебелих букових стабала попут једва видљивих линија.

— Овим путем војска никада није про-

којих је грађено приземље. За извођење бетонских радова требало је да се дају статички рачуни, који су достављани, мењани, повлачени и давани погрешно да се на основу њих није могло радити све до 2 децембра ове године. Први део рачуна је дошао 14 октобра, а затим се чекало на други део који је дошао 6 новембра. Убрзо је јављено да се не ради на основу тог рачуна и достављен је нов рачун 13 новембра, у коме су биле многе ствари измењене. На основу овог рачуна није се могло радити, јер није било означено где спадају поједини радови! Тек 24 дошли су потпунији рачуни, а детаљи за ИМАШ

на аутопуту „Братство—јединство“ борц камену

водич Никола, кога су курири називали саботером који намјерно заводи батаљон с правог пута

Борба је прво почела на нашем лијевом крилу, у правцу Гвозда. Кроз тишину пролетње ноћи заклапарало је одједанпут десетак тешких митраљеза, који су се једва чули кроз прасак топовских и минобацачких експлозија. Онда за часак предах, а одмах затим жестока пушчана паљба и борба ручним гранатама. По ватри смо осјећали да се борба води на дохват пушчаних цијеви, прса У прса, бомбама и хладним оружјем. Жестоки окршај није ни'за тренутак јењавао. Шума лијево од нас горела је У огњу борбе. Наш 5 батаљон наваљивао је на бункере изнад села Гвозда.

Ускоро је запуцало и на десном крилу,

У правцу Војника. Издалека. су се видје» ли врхови јела обасјани пламеном борбе која је бјеснила на томе правцу. Пушчану и митраљеску ватру угушивале су топовска и минобацачке експлозије. Италијани су. у страху, пуцали из свих расположивих оруђа, често не знајући гдје се налазимо И на десном — крилу борба се помицала у правцу Никшића. Удружени Италијани и четници нису могли задржати налет наших бораца. ; Кад је почело да пуца позади и испред нас, знали смо да је ту негдје у близини Прага, у којој је било неколико четничких батаљона, Шрата је била за вечерас напџт циљ.

Борба за село почелл је нападом наше друге и треће чете, Окршај је, почео пуписемитраљеском ватром а завршио се бомбама. Четнички батаљони нису издржали. Онису кукавички утекли, под'заштитом ноћи, у правцу Никшића. Е

У поноћ смо ушли у,село. Сами мјештани нијесу знали ко је у селу, четни-

ци или партизани; Смијали смо се до суза кад по неко од њих није знао како да се држи према нама, четнички" или партизански“ Људи су у стозху и забуни приносили тлаве нашим капама, упијали очи у петокраке, а затим у страху говорили: „Е, јесте права војска, бра-

шла — понављао је по десети пут наш ћа маша!"

настрешницу ститли су тек 2 децембра. То је у свему трајало око месец и по дана, а за то време радили су се спореднији послови, чекало се, надало се. Зграда, коју су са великим полетом започели фронтовци, није била изграђена ни до краја новембра. За закашњавање пројеката сноси углавном одговорност Пројектантски биро ИОНО-а. Веома је чест случај да градилишта чекају на пројекте, што се може делимично правдати преоптерећеношћу архитеката у Бироу. Али не могу се правдати такве грешке и закашњења које смо навели, Узгред буди речено, организаци-

ПАРИ АРАВАЛИ РА ПАРАНА МАМА АМА РМААОРМАААМААО А МРАММИЦУ,

и Југословенске армије полажу грубу подлогу

све то, по свему судећи, није важно. Бугарским и москов“ ским информбироовцима било је стало само до тога да преко Костова, који се после ослобођења Бугарске ставио у службу западних сила, оклевета нова Југославија. Са каквим материјалом и на који начин Ито као на Рајк-Бранковом процесу, додуше мало У ширем обиму, јер вршавао наређења са го више министара

"владе. Али Костов научио своју лекци

Међутим,

мо једног нејугословенске није савршено јуусжа ви. је на

суду порекао своје исказе дате пред агентима НКВД. | Постоје, поред осталих, још два

важна елемента У такозваној афери Костов. Прво, у оптужници се и на самом суђењу каже

овај окорели непријатељ _југословенских народа био протагониста стварања федерације, односно прикључења Бугарске као седме републике новој Југославији. Но, то, није све. У оптужници се нарочито подвлачи и то не једном него више пута да се зближењу јуУжнословенских народа енергично супротстављао покојни Димитров. Овоме је сувишно свако детаљније објашњење. Довољно је само потцртати да је идеја федерације веома популарна у бугарском народу и даље, да је московска „Правда", после једне изјаве Димитрова

ја рада у Пројектантском бироу није на потребној висини. Стручњациархитекти губе драгоцено време на паковање елабората и на прављење обрачуна. Све те послове могу да раде и нестручна лица и није потребно да се високо квалификовани стручњаци — архитекти задржавају таквим пословима. У читавој земљи развија се покрет за бољу ортанизацију рада, за смишљеније коришћење стручне радне снаге. А у Пројектантском бироу није се спровео ни тај основни принцип да се архитекти не баве споредним пословима.

Због закашњавања пројеката губило се драгоцено време и нису искоришћени лепи дани за довршавање зграде. Пошто организације Народног фронта нису могле да дају преко целог дана стручне раднике, који су запослени, грађевинско прелузеће „Авала" требало је да додели почетком октобра свега два стручна зидара који би радили преко дана. Зидари су додељени тек 20 октобра и тако'се опет губило време за градњу. —

Дошле су кише и ружни дани, Сада је веома тешко мобилисати чланство на радове. Зграда ни издалека није готова, изливени су стубови и прави се настрешница, а могло је у најгорем случају да сада почне зидање првог спрата. Због свих грешака и неправилности, а нарочито због закашњавања пројеката, а и због сложености послова, организапије Народног фронта нису оствариле своју обавезу.

Ово треба да буде поука и искуство приликом преузимања сличних радова. Народни фронт је могао да гради много лакше зграде и да их завршни знатно пре рока. Омладинске бригаде без идједног стручног радника после неколико дана рада биле су оспособљене да граде монтажне зграде у колонији на Миријевеком Путу, јер су сви послови врло једноставни. Такве зграде је могао да узме у посао и рејонски одбор Народног фронта и да са стручним бригадама много помогве у остварењу грађевинског плана.

СУДСКА ЛАКРДИЈА —

Костов није тобоже из-

да је .

смизиња роса ЧЕТВРТОЈ ОФАНЗИВИ

Први мај нас је оставио на положајима ухваћене у коштац са непријатељем, који још није био ликвидиран. Далеко,

у правцу Јаворка, била је у току жестока борба. Друга пролетерска и батаљони Саве Ковачевића уништавали су италијански гарнизон на Јаворку. На положајима ТУ црногорска пролетерске бригаде свитало је у јеку борбе — која није престајала. «

Првомајска акција претворила се У борбу великих размјера. Италијанске и четничка снаге на великој просторији Јаворка, Горњег Поља, Сурдупа и Гвозда била су подвргнуте уништавању. Уколико се дан примицао крају, борба је постајала све оштрија. Пред ноћ је достигла врхунац, нарочито на путу који води од Горњег Поља у правцу Јаворка. Италијани су узалудно покушавали да преко положаја УМ црногорске бригаде продру моторизацијом у правцу Јаворка, тдје је П пролетерска уништавала последње остатке италијанског гарнизона. На самом путу који води од Никшића за Јаворак горило је десетак италијанских тенкова и камиона, око којих се водила борба бензинским флашама и бомбама. |

Од Никшића у правцу Јаворка није успио да продре ни један непријатељски тенк, нити је од читавог италијанског -тарнизона на Јаворку успио да се спасе ни један војник, изузев команданта италијанског гарнизона, који се на једном тенку заједно са послугом пробио неким чудом кроз наше заседе у правцу Никшића ~

На положају наше прве чете преживљавао је посљедње часове свога живота смртно рањени водник Бошко Обрадовић,

борац кога још нико у батаљону није надмашио у скромности, неустрашивости У борби и умјешности у руковању руч-

ном гранатом и пушкомитраљезом. За њета су другови говорили да живи само за вријеме борбе, толико је био скроман овај истински храбри омладинац, У з8лазак сунца, у часу смиривања борбе која се завршавала нашом победом, умро је још један комуниста наше бригаде, који је несебично дао свој млади живот да би његова бригада живјела. Неколико тренутака послије њега издахнуо је петнаестогодишњи Гаврило Тијанић, који је недавно дошао у наш батаљон. Комади топовске гранате от= сјекли су му десну руку, преломили на пола ноту израњавили га по читавом тијелу. Некада највеселији омладинац У батаљону издахнуо је уз сама носила Бошка Обрадовића без иједног јаука. То су били једини губици нашег батаљона у првомајској акцији. Али и недокнадиви. И остали батаљони ТУ пролетерске имали су незнатне губитке.

Губици непријатеља били су поражавајући. Италијански гарнизон на Јаворку потпуно је уништен Од 1200 италијанских војника спасао се само командант са послугом на једном тенку. На мјеету борбе нађено је око 600 лјешева италијанских војника и њихових брадатих пријатеља — четника. Неколико четничких официра, доведено у безизлазан положај, извршило је самоубиство. Међу заробљеницима било је око 300 четника и 580 италијанских војника и официра.

Од ратног материјала уништено је и запаљено 7 тенкова, 14 камиона, 19 тешких минобацача, 40 ,„Бреда", преко 100 пушкомитраљеза, 100 лаких минобацача, много пушчане, топовске и минобацачке муниције. У руке наших бораца такође су пале двије батерије брдских топова са 400 мазги.

Првомајска акција показала је непријатељу право лице наше војске и ону чудесну храброст пролетерских батаљона, од које је изаткана најлепша легенда 9 нашој војсци,

Љубо АНЂЕЛИ (Из партизанских забељежака) "

ЕН .

у којој је он истакао потребу ин рања федерације јужнословенских народа, укорила овог великог пријатеља наше земље,да није „политички целисходно" данас иступати са таквим ставом, јер би то тобоже нанело штету ствари демократије уопште, Затим, друго: економски полонкај „бугарских сељака и радника је тежак, незадовољство народних маса све више расте. Неко мора пред народом за то да одговара и сноси кривицу. Овог пута кривци су пронађени, поред Костова на оптуженичку клупу изведено је неколико министара и _ високих државних функционера. Ето још једног примера како водећи бугарски информбировци мисле да прикрију и „реше“ привредне проблеме своје земље.

Инсценатори процеса у Софији, осим тога, нису могли показати више оригиналности и инвентивности него на суђењу у Пешти. Наша штампа је својевремено, када СУ бугарски информбироовци ћутали о издаји Костова, приказали у више махова мрачни лик овог непријатеља бугарског и југословенских народа. Нема сумње да су софискомосковски информбироовци већ у то време добро препарирали овог ноторног непријатеља демократије, попут Рајка, да би он заједно са Хаџи-Панзовим дао таква признања која 'би што више теретила и клеветала нову Југославију. Но, Костов је као и Рајк, за време ислеђивања посетио Москву, није научио напамет своју лекцију, сву силу могућих и немогућих противјугословенских тирада. Он је отказао послушност, а тужиоци за цело време процеса, нису могли доћи к себи, .

Чињеница је да се једним монтираним процесом, судском лакрдијом какву је већ упознао свет недавно у Будимпешти, не може се отстранити народно незадовољство, а још мање умањити углед и оклеветати социјалистичка Југославија. Прогресивне људе у свету не може засенити и обманути ма каква инсценација процеса, најмање. она која већ на први поглед показује своје гротексно лице.

Ново недоношче_ Информбироа

Истовремено с објављивањем оптужнице против Костова дошло је пре неколико дана у Пешти на свет јеш једно мртворођенче Информбироа — нова резолуција против Комунистичке партије Југославије и југословенских народа. Са неколико стотина речи, најпогрднијих уличних израза, псовки и клевета, претставници Информбироа дали су одушка својој мржњи према нашој земљи и покушали да сравне све у прах и пепео, да негирају социјалистичку изградњу у Југославији, и на крају, да убеде свет, поготово онају Источној Европи, како у Југославији „влада фашистичко-гестаповски поредак“,

Овај најновији контрареволуционарни докуменат лишен је сваког морално-политичког основа. Он се не базира на чињеницама, него напросто на лажима измишљеним у информбироовским филијалама и из вештајима совјетских обавештајаца попут оних на сарајевском процесу. Међутим, док је злогласна бу-= курештанска творевина имала бар какву-такву теоретску основу, иако лажну, позивала се на корифеје марксизма-лењинизма, нови контрареволуционарни акт унапред се тога одрекао за вољу неистине, спровођења једне политике неравноправних односа. То што је речено у противјугословенској резолуцији могло се досад чути преко информбироовских радио-станица и читати у штампи под контролом московске централе. Разлика се састоји само у томе што је овог пута све то сакупљено на једно брдо и одатле покушано да се отисне у свет и подметне прогресивним људима као револуционарни докуменат у који се тобоже уопште не моге посумњати.

Пештански информбироовски документ, поред антијугословенске, садржи још две резолуције о задацима комунистичких партија, њиховој борби против империјалиста и десних социјалиста, У целини и посебно гледано ове творевине врве дубоким противречностима и несхватањем данашњег политичког збивања у свету. У исто време док се позивају радне масе на јачање антиимперијалистичког, демократског фронта, наглашава растућа империјалистичка опасност, мудраци Информбироа позивају комунистичке партије и прогресивне људе на бацање и трошење огромног дела њи= хових снага, на вођење борбе против социјалистичке Југославије. Но како да се води ефикасно антиимперијалистичка борба, како да све прошири табор присталиј 5

да мира, ка

за се У покрет стављају све снаге

на | једне социјалистичке земље

ја је дала велики удео, још увек пружа и п 6.

ружаће свој обол демо-

кратским снагама у свету, без обзи-

ра на све нечасне и контрареволуционарне подухвате претставника Информбироа. О томе творци пештанске, нове — антијугословенске резолуције не кажу ни речи.

Ново недоношче Информбироа 7" ствари не претставља никакву Ја вину за југословенске народе који изграђују своју социјалистичку 32" мљу. Напротив, она још више ПН копава тло под ногама информби“ проовесктиу лтонтљатта