20. октобар
ада је Фрања Жунић, у име
синдикалне подружнице Ју-
гословенског — аеротранс-
порта, пошао да посети сељачку радну задругу „Црвена звезда" у Јакову, случајно је у своме нотесу забележио, датум — 24 мај. Није ни слутио онда да ће тај датум означити почетак новог живота У његовој подружници; јер све оно што је доцније дошло имало је стварно великог значаја за све људе какоу синдикалној подружници, тако и у сељачкој задрузи.
За столом је седео претседник задруге. Рекоше му да га тражи неки пилот и „да има лично с њим да разговара".
То „лично с њим" Фрања му је" још при првом пружању руке објаснио: — Ми намеравамо да узмемо патронат над вашом задругом и да створимо братске и пријатељске везе између наше синдикалне организације и ваше задруге.
Ведар осмех на претседниковом лицу и чврст стисак руке били су
"одговор. И после, још дуго и дуго,
разговарали су о свему, а највише о селу, задрузи и разним тешкоћа-
ма. ж
најсрећнији када њихово дете почне самостално да живи. Задруга, свим својим пространством и богатством, дете је колектива, Али њен пут до потпуног формирања и уређења није временски кратак, Потребна је велика предузимљивост колектива да би се осамосталила задруга.
Најтеже је створити средства за производњу а када се почне са набрајањем свега што је потребно задрузи, то су стотине и стотине великих и малих ствари. Или, како рече претседнин задруге: „То је брате, као кад кућу кућиш",
Када после непуних седам дана од Фрањиног одласка, дођоше у Јаково механичари нашег цивилног ваздухопловства, задругари их радосно дочекаше., Они су им оправљали машине, ишчистили ихи под-
Родитељи су
ЗНАМА
П НАЈМАЊУМ ФРЛНТОВ-КИМ ЈЕДУ
ОД РАДА ГРУПЕ ЗАЗВИСИ АНТИВНОСТ ЧИТАВЕ __ОРГАНИЗАЦИЈЕ
мање фронтовске јединице У
основној организацији — има-
ју 50 до 60 чланова. Без њихове активности нема ни успеха читаве основне организације. Преко њих се готово сваком члану објасне разне акције, манифестације и многобројна политичка питања. На састанцима овако малог броја људи који се најчешће врло добро 'познају, нема устручавања и живље су дискусије. Рашчишћавају се многи нејасни појмови, објашњава политичка ситуација и претресају локални проблеми којих увек много има,
Значајни политички догађаји 06јашњавају-се у политичким информацијама, које би требало да буДУ редовне. Грађане интересује заседање Организације Уједињених нација, борба народа Кине, а истовре“ мено и наши унутрашњи политички догађаји, успеси, неуспеси и тешкоће, Информбироовске радио станице издашно сипају на многим таласним дужинама отров и проклетство, измишљотине и подлости. Хоће да застраше, дезоријентишу и деморалишу наше људе. На овим малим конференцијама боље и опширније се објасне многе ствари, детаљније се обавесте грађани и чују се разна питања од чланова Фронта. Тешка и неравна борба наметнута нашој Партији не би до сада показала такве успехе и чврстиву нашег човека да се није стално и упорно, а исто тако и отворено објашњавао наш став.
Нису групе свуда активне, и због њихове неактивности У последње време заостаје и рад У неким основ_ ним организацијама, То иде на што“ ту читаве политичке делатности Фронта.
Ако се погледају најбоље основке организације У Београду види се де су све успехе поститли захваљу“ јући активном раду својих најмањих јединица — фронтовских гру“ па. 5
П ОЗНАТО ЈЕ да су групе нај-
" Четврта основна организација Пр-
вог рејона добила је Јубиларну споменицу за изградњу Београда 1944—1949, Исто тако, носи прелазну заставицу рејонског одбора Народног фронта. Више о њој не треба ни рећи, па да се зна да је најбоља У свом рејону.
Одбор се стално ослања на радо
група које су редовно и активно/ра-
диле, Групе се састају два до три пута месечно, и заказале су, јошу време такмичења у част петогодишњице ослобођења Београда, међусобну утакмицу за што боље резултате. Најбоље групе ове ортанизаније су Прва, Шеста и Десета.
Десета фронтовска група налази се у Страхињића Бана улици 29. Многобројне акције Народног фронта и многа политичка питања 06јашњавана су на састанцима који су били редовни. Ретко се може наћи У многим организацијама Београда да се групе састају тако редовно као Десета група. Та група је највише људи извела на велике радове у част 20 октобра и на акније у Панчевачком Риту. Дала је највише чланова на курсеве и расправљала о свим локалним проблемима који су искрсавали. Једино је релостата«ч што се политичке информашта пису одржавале на сваком елетлиеу, те су се састанци свели на преношење разних текућих залатака, а грађани нису обавештавани о значајним догађајима.
На састатчцима ове групе распоављано је и о значају народне штедње, Олржавана су кратка предавања о Дану Републике и Дану ослобођења нашег града. Исто тако, мису запостављени ни локални проблеми, критикован је слаб рад кућног савета и дат је предлог да се сазове састанак свих станара, ради попуне кућног савета, На једном састанку присуствовала је и другарица, која је народни одборник у овом крају, Грађани су критиковали снабдевања масти, нередовну поделу сапуна и питали зашто нема четака за рибање, МИ на другим састанцима било је других разних пи-
тања и предлога. .
За разлику од активних група има основних организација У којима се уопште или веома ретко састају. Такав је случај У Бежанији, Новом Београду И Панчевачком Риту, Рејонски извршни одбори Фронта не постављају ово питање пред секретаре основних организација и у неколико се запостављају проблеми ада група. Потребно је онеивети ове најмање јединице У Срронту, штто више их осамосталити да не чекају само лирективе за рад, Тако ће и активност основних ортанизаци:а још више порасти, и делакупат рал лобити више живо-
сти и садржаја.
закашњавање приликом.
мазали. То је било у доба вршидбе. Том приликом упитали су задруга ри своје другове да им само покажу начин на који би изградили један резервоар за воду у поље, Сви су о томе размишљали, али нису могли да нађу решење, И нису га ви нашли, Али, после петнаест дана, дошао је камион у Јаково име. ханичари су предали задрузи велики резервоар за пет стотина литара воде, састављен од плоча белог лима, Задруга је добила веома потребну направу и— воду на ораницама. Четрнаести август донео је још једну новост и радост „Црвеној звезди“. Читав дан су електричари И механичари Аеротранспорта успостављали звучнике на задружном имању. Задругари су набавили сав потребан материјал, сем инсталације. Радници су донели са собом онај материјал који је лежао неискоришћен и неупотребљив у њиховим радионицама. То вече, захваљујућими вештом коришћењу старог материјала — каблова, чашица и другог, звучник је прорадио. Људи, жене и деца остајали су то вече дуже него обично поред металних направа
и слушали прве извештаје о раду
задруге. •
Без великог размишљања, Добросав Пантић, инжењер и управник Електричне централе У Земуну, пристао је на предлог синдикалне подружнице Југословенског-аеротранспорта и добровољно се прихватио једног великог подухвата за помоћ у уздизању сељачке радне задруге „Црвена звезда“.
Заједно са радницима Аеротранспорта Добросав Пантић, отпочео је, тридесетог августа, мерење трасе куда ће се поставити стубови за електрификацију задружног добра. Друг Пантић тачно је прорачунаои одредио сва места на којима ће ускоро забљештати светлост силалице, Та су места мање око управе задруге, а више на радилиштима. Радници су упутили сељаке како треба да раде са електричним моторима и на који начин се укључују водене пумпе на моторни погон, да би могли заливати своје усеве и радити по ноћи, нарочито у доба велике летње врућине, на имању.
Посете постају све чршће, Неколико пута, у доба сејања, у току месеца септембра, механичари одлазе на задружно имање да оправљају и чисте машине. Само деветог септембра дато је деведесет шест добровољних часова на стручној оправци машина. У доба круњења кукуруза извршена је генерална 0правка круњаче, Промењена су ле жишта, поправљена главна осовина и клипњаче,
У новембру највише се радилона
"трудбеници · Аеротранспорта
а : Т „ „Ут зо
ЛРДДЊА НОМУНИСТА И ВАНПДРТИЈА
у Бродоградилишту Чукарица
ЕЖАК је и напоран рад
Бродоградилишту. По невре-
мену, киши ветру и мразу
радници поправљају. бродове и теретњаке, У првом полугодишту извршили су план пет дана пре рока са 102,6/, а сада при крају го" дине ускоро ће засвирати и код њих сирена. Цифра која буде означавала испуњење годишњег плана садржаће у себи сав њихов годишњи напор, парне и моторне тегљаче, теретњаке, најмодерније и најлешнпе путничке бродове „Београд“ и „Загреб" и диван брод „Крајина" на коме се возио и друг Тито. Он је изразио своје дивљење према њиховом делу и своју захвалност и признање. Подељене СУ награде најбољим радницима, сатови и на“ лив-пера.
Није била лака читава ова годи“ на. Партиска организација са читавим колективом имала је да савлада многе предвиђене и непредвиђене тешкоће. Требало је побољ-
културно-просветном уздизању задруге. Одржавана су политичка предавања и дата једна приредба у чијем су извођењу програма учествовали, са својим тачкама, и задругари и радници. То је било У време гласања за месне народне одборе и прославе Дана Републике.
И данас, ако пођете у радионице Југословенског аеротранспорта, ви“ дећете како се реновира машина за сечење сламе и сена за стоку и један електромотор. Радници, као стручњаци за машине знају да машине треба оправљати зими и спремити их за пролетње радове...
Прошло је од првог сусрета шест месеци. За то време задругари су обнављали и изграђивали порушени и опустошени салаш Подитли су задружни дом. одредили земљиште за економска дворишта, поди“ гли нове штале за стоку. То је сада један од најбогатијих салаша у 36мунском срезу. Мноштво коња, крава, ждребади и телади, као и дреге стоке, растурене по имању, дају слику правог задружног газдин“ ства. Али већ сада задружни дом је постао недовољан, неугледан и тескобан за чланове задруге. Задруга је израсла. Треба градити већу зграду. То је мишљење које се све ви ше укорењује међу задругаре. Тусу маштине, струја, нов технички на, чин рада, а све то захтева простор. Село Јаково, преко задруге, добија све виши степен културног живота, социјалистички карактер у пуном смислу речи,
На пружању помоћи радној задрузи „Црвена
сељачкој звезда“
„дали су од маја месеца до данас 1.281 добровољни радни час у вредности 111.860 динара, Вредност утрошенот материјала није велика — свега 6.736 динара, али место где је тај материјал нашао примену, даје МУ вишеструку вредност.
Задругари увек лепо дочекују раднике и стручњаке Аеротранспорта. Зближили су се међусобно и већ су добри пријатељи као дасе одувек познају.
Крупан и просед задругар, Стева Јовановић, звани „Старина“, прича:
— Лепо је то, када сељак види помоћ радничке класе. Прошла су она ђаволска времена када смоскупо плаћали оправке својих машина, И то како су нам их само оправљали! Ај, ај. ај! Два дана раде, па опет на оправку. Како тек можеда буде леп живот када се људи разумеју и међусобно помажу!
А задруга, као мравињак. Зида се, Преноси се храна за стоку. и људи су стално у покрету. Где се ради, ту се и ствара. Пре седам ме-
"сеци, задруга је зачињала свој жи-
вот, а данас, технички опремљена спрема се да оствари пролетње сетвене планове.
у
шати исхрану радника који раде на веома тешким пословима. Добили су економију, једну напуштену пољану где човек није имао ни где да се склони по невремену. Неки људи у колективу су чак говорили да од економије неће бити ништа. Партиска организација послала је друга Миливоја Живанића, који је сад кандидат, и он је по блату и киши, свакодневним упорним радом организовао рад на економији, која је већ ове године дала своје производе и побољшала исхрану радника. .
Партиска организација је имала у центру пажње бригу о човеку. Менза Бродоградилишта има најбољу храну у Београду. Али станбено питање је још тешко.Постоји 185 молби у станбеном отсеку које нису ове године решене, На предлог партиске организације узета је зграда Седме рејонске задруге у правку и ускоро ће се у њу уселити четири породице. Граде сеи станови за раднике који ће бити готови кроз два до три месеца. Тада ће се у њих уселити око четрдесет породица.
Није било довољно радне снаге. Настале су велике тешкоће и претило је да предузеће подбаци план. Партиска организација је послала комунисте у срезове који су под тешким условима на терену агитовали за долазак у предузеће. Радна снага је на крају ипак била обезбеђена. На економији није било доста радне снаге и требало је да одлазе људи из предузећа. Одзив није био довољан Недељом су ишле екипе састављене од чланова Партије, кандидата и ванпартијаца. Једног дана дошло је до тешке ситуације када је јављено да кукуруз може да пропадне ако се одмах не обере. Партиска организација је формирала омладинску бригаду састављену од чланова Партије, кандидата и ванпартијаца која је пожртвованим радом у кратком року извршила овај задатак,
Ово је само један део напора и великих проблема који су решавани у току године. Најзад, при крају године, партиска организација је петнаестог децембра организовала отворени партиски састанак, да чује мишљење ванпартијаца о својој делатности, да саслуша суд, чу“ је критику и оцену радног човека.
Секретар Марко Павичић поднео је реферат о годишњој борби за остварење плана, о слабостима, тешкоћама и грешкама. У његовом реферату све је изнесено јасно и отворено. Свака. грешка, сви проблеми изложени су пред раднике да виде са каквим препрекама је морала да се бори партиска организација и читав колектив. План је неравномерно _ испуњаван због недостатка радне снаге. Најважније у раду партиске организације
· била је брига за људе. Тешки су
услови рада и људима се мора обезбедити добра исхрана и станови. Многе слабости и грешке изнесене су у реферату., Секретар истиче да ударници нису проглашавани на време, да би их било више да је боља евиденција. Многе десетине хиљада часова изгубљено је због неоправданих изостанака. Да је било чвршће дисциплине план би био испуњен још пре месец дана. Партиска организација је решавала десетине и десетине проблема, Свако јутро су се састајали секретари
а оре а ДО ВА о мана парни пат
Јозо Јанда: „Преко Влашића“
партиске организације; директор! предузећа и претседник подружиич це да расмотре најважнија питања!
и координирају рад. Преко синдизо
калне организације, кроз састанке трупа и пододбора, радници су упоч знавани са својим задацима.
Почела је дискусија жива и плодна, Указано је на многе грешке, говорило се 6: многим слабостима. Александар Јевремовић, члан Партије, износи да је велики. број ученика пао на испуџтима, а да неки не похађају редовно шкоч лу. Радојица Јовановић, члан тије, излаже да дирекција није приз знала предузећу 96.000 радних чач сова и захтева да се то питање
реши. .љ
У дискусији учествују и ванпар“ тијци. Сви људи говоре неусиљено, без икаквог устезања. Осећају да се на овом скупу може све рећи, да ће то бити размотрено и сигурно решено. !
Милан Радосављевић, ванпартич јац, тражи да се управа предузе4ч ћа заинтересује више за предлоге радника са производних саветовања, и да их простудира. Производ= на саветовања су у првој половини године била добро организована, а у другој половини била је честа појава да се на предлоге радника ништа не одговара. Он је предложио да се праве ланци за бродове, Инжењер му тврди да је то скупо; Али Радосављевић сматра да није скупо произвести код нас, јер се тада не мора увозити.
Има и малодушних појединаца у колективу. О таквима је говорио Света Димитријевић, ванпартијац. „Ми ако се не заложимо и не створимо нећемо ни јести. Налазимо се у тешкој ситудцији, све су земље подлегле, а ми нисмо. Знамо да смо богата земља, имамо радну снагу, добро руководство и испунићемо план.“ Он тражи да се на време -доч лази на посао и да се отклоне гре« шке у ливници, Песак се не извлачи на време и дрва нису увек обезбеђена. Било је много предлога за побољ= шање производње. После дуже дис-“ кусије излази Трифун Петковић, ванпартијац и говори живахно и одрешито о многим питањима. Нај= важнија је ствар по његовом мизч шљењу алат и кадрови: „Има нас који ће бити ускоро и под штапом, а ко ће нас заменити. Морамо обу= чити омладину. На крају, свог говора он је изразио ону сигурност коју осећа читав колехтив пред крај године: „Моја је жеља аи ваша да ми што пре свршимо план, План је најглавнија ствар. Увек смо били први, а нећемо ни сад да будемо последњи. А што се тиче оних часова који треба да нам се признају, слажем се и то треба да се реши и мора лед да се пробије." Радници га поздрављају живим одобравањем. Из дискусије многих чланова, кандидата и ванпартијаца види се колико мисле на то да се олакша живот радном човеку. Жарко Протић, члан Партије, изнео је да су радови на бродоградилишту тешки и да се могу поредити са шумским радницима, а и са рударима. Ради се напољу, под ведрим небом. Зато предлаже да се са партиског састанка упути предлог да сеи радницима Бродоградилишта који ра-
де на тешким пословима да допун= ско следовање и одреди карта РБ-1,
као што и железничари имају своје РЖ-карте.
Сви су радници у дискусији гово~“ рили о ономе што тишти сваког нашег човека. Социјалистичке земље засипају нас лажима и клеветама, и док наши људи улажу невероват= не напоре, оне су нам отказале поч моћ и спроводе економску блокаду, Али, радници су јасним речима по казали да верују у своје снаге, да су сигурни да ће и под оваквим у“ словима, под каквим ни један народ није градио социјализам, победа бити наша. У Бродоградилишту испуњење плана није у питању. То је један од најбољих колектива У земљи, носио је заставу Централног одбора Савеза синдиката Југославије и Савезне владе и „добио награду од 110.000 динара, Људи који су се прекалили у досадашњим тешким и напорним биткама за остварење плана, радећи под врло тешким условима, неће попустити никаквим претњама. б
Лепо је изразио мишљење радмика о клеветничкој хајци један радник у дискусији: „Ми имамо у тој
борби великог савезника, а то је
истина",
Пар“ |
' МЕ ф