20. октобар
Милан Милованопић: Аутопортрет (уље)
Милап Миловановић;
„Уметничком музеју УЧЕ
„Душанов мост“ (уљеј
ит
„
вези
К% А У
феб радско сликао. ПОЉЕМ
~ бека.
„занат госпође Ворн“
— трећа премијера у Београдском драмском позоришту
четвртак. 15овог месеца, изведена ја у Београдском драм-“ ском позоришту премијера „Занат г-ђе Ворн“, од познатог енглеског писца Бернарда Шоа. Ово је трећа премијера у овој сезони, после Глишићеве „Подвале“ и драме „Ватра и пепео" Мире Пуцове, До краја сезоне позориште ће дати још четири премијере: „Како вам драго“, од Шекспира, „Народни посланик" од Нушића, Држићев „Скуп" и један комад Островског.
у раздању Х1ЛХ века.
· убрзала је извршење овог плана.
на Таш-мајдан. |
последњег туђинскогт
4
,
АО РАЈА, која је ницала као из земље трава,
Његов развој нарочито је отпочео после протлашења Хатишерифа (1830). Овим Султановим актом обележен је, сем признања . Србије и њене аутономије, и будући живот Турака. Њима се забрањује да даље живе у Србији, сем у појединим тврђавама. Међу њима је настало превирање. Неспокојство се усадило и све више их захватало. Отпочели су увелико да распродају имања. Желели су, некако, да'се откаче и извуку из обруча новог Београда, који се све више ширио и све их више опкољавао. Тај талас српског надирања кретао се из стешњеног дела т.зв, вароши, груписане на савској страни и пео се ка источном делу и благој дунавској падини. „Схватање Турака потпуно се подударало са схватањем Срба, који опет једва дочекаше да зузму имања турска и да се насела тамо, где су дотле становали Турци. Ово је нарочито важило за Србе Београђане..."
Распродаја турских имања узела је неколико дана силна маха иако су они, који су желели да Србију, имали времена, годину дана, хитали су да што пре продаду куће и земљишта не само у Београду, већ и у његовој околини. „Уговори о продаји закључени су у мећхеми у Београду, као и српском суду, да би им се дало што више законитости". Овај смер, нагло надошао, одговарао је жељама Срба да се што пре ослободе /дојучерашњих освајача. Али, ова природна бујица нагло је прекинута. Виловски, чијим смо се подацима и цитатима служили, наводи писца „Српског устанка и прве владавине Милоша Обреновића", др Б. Куниберта, који каже да је кнез Милош добрим делом крив што је дошло до обустављања живог брзог и коначног исељавања Турака.
Нове тумачење појединих одредаба Хатишерифа, које није ишло у прилог Србима, нарочито Београду, дала је Порта по наговору београдског везира Хусеинпаше, Он је, према др Б. Куниберту, тражио од кнеза Милоша 250.000 гроша за учињене услуге, Пошто кнез Милош није изишао у сусрет његовим жељама, Хусеин-паша је успео својим сплеткама код Порте толико, да се њеним новим објашњењем Хатишерифа и сам Београд имао сматрати утврђењем. Према томе, и одредба о исељавању београдских Турака добила је ново и растегљиво тумачење. Ови тренуци, као и друга политичка питања која су дошла у први план, потиснули су, за извесно време, коначно освајање оних делова вароши, у којима су дотле Турци живели.
Овај преокрет Порте у тумачењу Хатишерифа наишао је и на подршку појединих великих сила којима је то ишло у рачун, тако да је решење тог питања тражило доста времена. Да се ни би у томе много губило, кнез Милош се одлучио да подиже нову варош на савској страни. Да би се остварио овај план, приступило се расељавању Сава-мале, у којој је било око сто. педесет мањих кућа. Грађани овог краја пресељени су на здравије земљиште, у Палилулу, уз накнаду за остављене сиротињске домове. Мако је дат једногодишњи рок за пресељавање, као и набавку грађе за подизање нових кућа, Савамалци су отезали са одласком. Непосредна и поновљена наредба кнеза Милоша Поред пресељавања · грађана, завршен је и премештај православног гробља, које је било иза Варош-капије, Гробље је премештено_
Кад су отишли последњи становници Савске јалије, приступило се њеном раскрчавању и чишћењу. На мртвом и напуштеном насељу зјапили су празни ку-. у ћерци од исплетена прућа и облепљене земље, што је иоле вредело однето је. Остала је, као на разботјишту после жестоке битке, пустош расутих и растурених страћара, Све то, дотрајало и изанђало, потпа„у љено је и сравњено са земљом. Цеб дан је ватра пуцкетала, разарала се, притајивапа пол иповачом и, опет, тињала, Насеље ижџикљало и битисало ту, на домаку завојевања, сведок многих окршаја, сагоревало је сада обавијано густим димом..,
Одлука да се у Сава-мали отпочне са -планском ==
У комаду „Занат г-ђе Ворн“ Шо је обрадио један важан социјалан прдблем — положај жене у друштву крајем прошлог столећа у Енглеској. Комад је режирао Марко Фотез.
Сценограф је Коста Елиот, Г-ђу Ворн игра Евка Микулић; Виви, њену кћер, Вања Марковић; Сер Џорџ Крофтса, Јован Јеремић; Пастора Семјуела Гарднера, Сима Јанићијевић; Франка, његовог сина, Милан Пузић; Преда, архитекта, Бранко Јовановић.
И стаду Феба КОЛИКО СУ СТАЈАЛЕ ПРВЕ БЕОГРАДСКЕ ЗГРАДЕ
. изградњом, нарочито „народних зданија" за смештај тако је и Београд-растао, размахивао се, шкрио птожавних надлештава, школа, болница и касарна; до-
"ЧАСТ прославе петогодишњице оснивања Савеза синдиката Југославије организује се савезни и републички фестивал синдикалних културно-уметничких друштава. Оба ова фестивала биће велика смотра културно-уметничког живота наших радних људи и њихове стваралачке и репродуктивне активности У разним гранама уметности. Широка мрежа, основних синдикалних организација, чији су напори у привреди и политичкој изградњи наше земље од неоцењиве користи за наше народе, проткана је и многим културно-уметничким друштвима. Путем културно-уметничке самоделатности ова синдикална друштва подижу културни ниво радничке класе и свих трудбеника наше социјалистичке домовине, борећи се на тај начин у првим редовима културне револуције
+ + ере
код нас. Колики је тај ниво и колико је уродила плодом културна револуција показаћа нам савезни и републички фестивал.
Да бисмо имали целокупну слику о културном животу и раду наших синдиката, морамо додати успесима на фестивалима и број библиотека у синдикалним организацијама, који премашује три хиљаде, број разних књига и брошура У издању Јединствених синдиката, који је премашио милиони пет стотина хиљада, хиљаде научно-про“ светних и политичко-теоретских предавања и многобројне кружоке, Само најбољи међу најбољима, од око хиљаду пет стотина синдикалник културно-уметничких друштава моћи ће да се такмиче на савезном и републичком фестивалу.
На савезном фестивалу такмичиће се најбоље секције у земљи. У одређивању такмичара главну ће
УРНИ _ САВЕЗНИ И РЕПУБЛИЧКИ ФЕС
0-уметининих друштав
улогу играти резултати постигнути на прошлогодишњем републичком фестивалу. Савезни фестивал ·почеће 18 и завршиће се 25 јануара. Београд ће дати два хора, два оркестра и по једну драмску, рецитаторску, фолклорну и соло певачку и инструменталну секцију. У хорском певању Београд ће репрезентовати, вероватно, „Абрашевић" и „Бранко Цветковић", док ће се остале секције накнадно одредити. На републичком фестивалу, који ће почети у исто време са савез“ ним, учествоваће друштва из наше Републике у целини. Поред претставника свих области са територије НР Србије, Београд ће дати три друштва. „Абрашевић" ће сигурно учествовати на фестивалу, као првопласирани на прошлогодишњем такмичењу. Остала друштва из Београда, осим „Бранка Цветковића", подељена су у пет група. У првој
БК (( „Стеван Бранус
МАРЉИВО СЕ ПРИПРЕМА
А ЧУКАРИЦИ, недалеко од аутобуске станице, у малој неугледној кући, сваке вечери, до касно у ноћ ради културно-уметничко друштво „Стеван Бракус". Ту нема нарочитог намештаја ни модерних лустера, све је некако направљено скромно и са оскудним срдествима, али са толико
љубави и преданости да и обична
слова у паролама зраче непосредно, топло и истински.
И кад се у оваквим просторијама, далеко од центра града, наиђе на клавир и десетогодишњу пионирку која вежба Бајера, на детаљну и врло стручну анализу „Лаже и паралаже" у драмској, на одушевљена, разиграна лица у фолклорној и неуморне _тамбураше у музичкој секцији, осети се колико су плућа којима дише наша нова средина пуна животног даха, Тим плућима дишу наши нови људи, код којих се свакодневно (борба за извршење плана не може ни замислити без исто тако упорне борбе за лично културно уздизање. Пионирка — за
била је своју пот врду у наредби од 10 фебруара 1834,
српске животом Србије.
оставе
процеса
Међу првим подигнутим „државним зиданим по плану најављеног Београда, саграђено је здање за кпежев двор. Ова зграда, доцније Министарство финансија предратне Србије, отпочета је 1829, а завршена 1856. Њено подизање стајало тротша. За подизање двора београдског Народног суда плаћено је (1834) 31.778,38 гроша. Савска Ђумрукана, довршена 1835, стајала је 294.742 гроша, док је магацин поред ње плаћен 189.838,8 гроша. зидања, од 1834 до 1836, довршена је велика касарна У Београду, која је стајала 388.057,37 гроша. Ова зграда, у којој је била доцније школа „Мањеж" мењала је често своју намену. Данас се у њој, из основа измењеној и преображеној, налази Југословенско драмско позориште. народног суда, саграђена 1838, стајала је 45.637,34 гроша.
Са подизањем ових првих зграда у Београду, отпочело је истовремено и грађење појединих објеката У Топчидеру. Кнежев дворац, данашњи Музеј шумар-
објављеној у „Новинама Србским". Ова одлука ишла је зајелно са жељом и намером да се престоница пресели из Крагујевца у Београд.
Упоредо са овим основама за подизање државних зграда, расла је и жеља нових богаташа и чиновника да и они, у том делу, подижу своје куће. Тако је крај охо Саборне цркве, Варош-капије и Сава-мале добијао контуре будућег државног и трговачког центра. Из тог краја, нарочито доцније Карађорђеве улице, потекле су прве београдске газде, чији је утицај кроз банке, магазе и миразе годинама доминирао читавим јавним
зданијима",
је 152.729,25
После двогодишњег јахања, познати
Зграда београдског
ства, сазидан 1834, стајао је 57.8309,29 гроша, док је
лошем „био
Некадашња кућа Наума
Први београдс
ји МИРНИ
Ичка (на углу улица 7 јула и Чубрине) механа у Топчилеру. завршена 1836, стајала 28.919,18 „гроша. Кула на 8 рачару, позната та, стајала је 66.603.32 гроша. За подување палилулске касарне дато је 215.310.20 г а. |
сол врате и ководио свим грађевинским радовима под кнезом Ми„Хаџи-Никола Живковић. Он је поред
ових зграда, направио и низ приватних кућа. У многима од њих, као у кући Наума Ичка, доцније Николе
ћадр Б. Кунибер-
звођач, који је ру-
= Брзака, биле су' смештене поједине установе. Тако је
7
Све.
њу Х1Х века...
у Брзаковој кућу била прва штампарија, затим прва српска пошта И прва апотека у Београду.
У том времену сазидано је, или је отпочето са традњом, још доста зграда. Процес изградње постепево се развијао и растао. У то доба, према првом попису од 1834. , Београд је бројао „7.033 становника Срба и Јевреја, без Турака и Цигана“.
Као раја, која је ницала као из земље трава, тако је и Београд — растао, размахивао се, ширио у разда-
с. Ц.
клавиром није потомак буржоаске породице као што је то некад искључиво било. Катарина Ђурђевић је кћи радника Фабрике шећера. Она је у „Бракусу" нашла васпитни дом, драг и топао, као очински. Њене предратне другарице трчкале су босв и гладне по улицама...
Петнаестак "ученика у привреди нашло је у „Бракусу" праву васпитну школу, где са великим задовољством проводе све своје слободно време, певајући играјући, а двојица уче тамбурашке инструменте, Њихова младост испуњена је радом, учењем, али и ведрином.
Није редак случај да отац доведе своју ћерку или сина у друштво. Уопште, рад и успеси „Бракуса" учинили су да читава Чукарица осећа друштво као своје. Лети, кад одјекује хорска песма кроз отворене прозоре друштва, окупе се око „Бракуса" многи стари и млади становници Чукарице.. Они умеју да уживају у свом друштву. А кад „Бракус" одлази у друге с рејоне Београда, са њима полазе по стотину „симпатизера". Зато и омасовљење друштва не претставља за управу велики проблем. Успех и резултати — најбоља пропаганда, то је парола „Бракуса".
У секцијама је напета предтакмичарска атмосфера. Са зидова неумољиво опомињу пароле, Једноставно „Фестивал“ исписано је у фолклорној секцији, или „Не заборави да си пред такмичењем" или „Масовност и квалитет — успех на фестивалу" и многи други написи из дана у дан позивају чланове на већу мобилизацију и квалитетнији рад.
Чланови драмске секције имали су у понедељак прву распоредну
· пробу „Лаже и паралаже" са којом
ће учествовати у квалификационом такмичењу за републикански фестивал. До сада је секција „извела „Прст пред носом", „Бели се усамљено једро" и „Ноћ у Глобоком". Сва три комада била су прва извођења у Београду. Чланови секције без потребе не изостају са проба. Драгољуб Трифуновић, лимарски радник, један је од најревноснијих чланова. Сем тога, као референт за 'фолклорну секцију, он се стара за њен рад, води строту евиденцију о долажењу на пробе и о дисциплини. Десимир Кецман, долази чак из Жаркова на пробе. Ни блато, ветар, ни киша, нису га поколебали у понедељак. Он је дошао јер на такмичењу нема изговора. Олта Вучићевић, станује код Скупштине, а враћа се са пробе тек касно увече. Шта је ове и друге чланове секције покренуло на овакав самопожртвовани рад Другарски дух у секцији, који је у њима пробудио љубав према друштву, још више их обавезује да се достојно одуже „Бракусу" "и да осветлају образ на такмичењу. Такмичење, то је оно што као невидљиви мотор покреће ове људе, што их бодри кад се уморе а треба да се понове један потез, једна реч, тон, глас... све док не буде све као што треба. „Фестивал“ једноставно пише на зиду... У њиховим срцима то још једноставније пише — рад. Улоге су научене напамет већ на првој распоредној проби, што је скоро изузетак у раду драмских секција. Тако се сва пажња посвећује глуми а не превртању листића. Да би секција што боље поставила комад управа друштва купила је члановима драмске секције улазнице за исту претставу у Народном позоришту. „Лажа и паралажа" на сцени код Споменика неће дозволити члановима „Бракуса" да погрешно протумаче комад. А кад кроз који дан „Бракус" оснује аматерско позориште, имаће шта да испише у својој предисторији.
У економату, тесном и пуном разних ствари, вежба тамбурашки оркестар потпури ховатских и потпури српских песама. Секција ради од оснивања, али оскудна сргдства друштва оставила су печат и у њеном раду. Ноте, уместо на пултовима, ослоњене су на наслоне столица. Али не чује се ни једна реч
„жалбе. Пред њима је фестивал, сва-
Ки минут је скуп. Постранце слуша млади ученик у привреди Миле Арбутина, аутомеханичар, и — учи... »„Бракусе“ озбиљно мисли на свој подмладак и кадар. '
__У фолклорној секцији, на столици, крај пећи, не додирујући ногама
ЗА ФЕСТИВАЛ
под, седи мала четворогодишња плава девојчица. Крупне очи радосно гутају покрете нешто старије „циганке“ у врањанској циганској игри. Мушкарци седе на поду, а девојке „циганке“ зову их на игру, живим трзајима рамена и шареним марамама. Крупне очи четворогодишње девојчице мале су да то схвате. Ипак, она сања да једном и сама заигра. У „Бракусу“ је она скоро проходала па ће ту и играти. Тако прогледава данас најмлађи становник Чукарице — у свом културноуметничком друштву.
Х
У девет сати чланови управе, који су дотле били по разним секцијама, пошли су на редовну седницу. Ишли смо ка соби из које су још увек допирали звуци клавира. Десетогодишња _пионирка Катарина
неуморно је понављала прсне вежбе. Њен отац, Драги Ђурђевић, члан друштва од оснивања, промолио је главу кроз отшкринута врата. |
— Па, шта мислиш,.. Је л' време да идемо кући
По мало уморна погледала нас је испод ока и радосно, из све снаге, лупила по дирки домалим прстом, који јој је задавао највише мука у свирању.
Треба нешто рећи и о музичком течају при „Бракусу“, који се ове године претворио у Музичку школу, са преко педесет ученика, и о многим акцијама као добровољном преуређењу зграде, омасовљавању друштва итд. Али зато би требало написати читав роман. Материја је
„обимна.
На седници су конкретно и јасно проанализирана разна задужења. О стању у појединим секцијама говорило се као у неком уметничком савету. Милорад Николић, претседник, који је иначе сав живот посветио друштву, излаже о стању у хору:
— На списку имамо седамдесет. Десетак их неуредно долази. Ми смо их прецртали. Али ми морамо хор омасовити. Схватите то као заједнички задатак. По квалитету ситуација у хору ништа се не разликује од ситуације у осталим друштвима. На академијама у част 29 новембра видело се да масовне песме нису обрађене као уметничке. Док је у уметничким песмама динамика разрађена до детаља, дотле су масовне певане једнолико, тако некако досадно... Даље ми тако нећемо. Посветићемо највећу пажњу уметнич= ком извођењу масовних песама да буду лепе, пуне, звучне.
И даље се расправљало о појединим групама гласова, па чак и о појединим гласовима и њиховом извођачком нивоу, Због важности, припрема за фестивал заказана је за недељу пре подне седница са руководиоцима секција. На њој ће се товорити о последњим припремама и напорима за такмичење. За пионирски фестивал у априлу одлучено је да се припреми пионирски хор и рецитатори. Интересантно је и врло чудно, неуобичајено код нас, да стручним руководиоцима до данас још нису исплаћене плате за новембар. О томе се прилично жестоко расправљало на седници. МеђуТИМ, то не зависи од управе друштва, већ од Месног синдикалног већа.
Негде око десет и по часова завршена је седница. Још један богат радни дан у „Бракусу“ је прошао. Ако неко из другог краја града прође крај ове неугледне куће, из које смо тек изашли, ниске, бетонског пода, до које се долази са неизбежним блатом на ципелама, неће веровати да унутра дише тако богат и разнолик уметнички живот.
Р4јЕ
ТИВАЛ
-сторијама својих друштава.
у а
пи су „Горан", „Жарко Зрењапи, ЊЕ “Сима Милошевић", Браћа Стаменковић" и Слога" — угоститеља. Другу групу сачињавају; „Јединство“, „Полет“, „Нови Београд“, „Стеван Филиповић“, „Радоје Дакић“ и „Будућност“. Трећа група састављена је од „Братства“, Стевана _Бракуса“, „Железника“, "Градимира“, „Грађевинара“ и „Ра дивоја Копареца“, У четвртој групи се налазе „Ђока Павловић „Никола Тесла“, „Раднике,, „Напредак“, „Светозар Марксвић“ и „Филип Кљајић“. Пету, земунску групу образују „Слога“, „Стеван Рајић“, „Иван Милутиновић“ и Икарус.
Свака група имаће фестивалски одбор састављен од претставника друштава, који ће спровести целокупну организацију. уређење сала, популаризацију преко штампе и друго. Жири ће бити састављен посебно за сваку групу, и то од познатих музичара. драмских радни»
ка, књижевника, мајстора балета и секретара турно-просветних друштава. Првопласирани из ових пет група, са „Бранком Цветковићем“ као шестим, такмичиће се међу собом. Два најбоље пласирана друштва и „А-
брашевић“ учествоваће у републич- |
ком фестивалу као претставници Београда.
У оквиру прославе петогодишњи“= це оснивања Савеза синдиката 6-
рејонских савеза кул- |
држаће се и Вече народне музике ја
25 децембра, У дворани Коларчевог народног универзитета. Те вечери наступиће фолклорне секције „Абрашевића“, „Бранка Цветковића“, „Полета“, „Братства“ и „Ђоке Павловића“, Осим тога, многе секције ће, као ликовна, литерарна и дру-“ ге, приредити у част прославе изложбе и литерарне вечери у про-
Још нешто 0 употреби глагола требати
АШ ПРОФЕСОР није стигао да
нам о глаголу требати све
изнесе на нашем састанку. Зато, да би се упознали са свим 06лицима овога глагола, тојест да би знали како да кажемо прошлост и будућност, замолили смо професора да нам то објасни накнадно, ОН је пристао и поред тога одлучио да нам напише засебан мали извештај о грешкама, али тако да се не тиче нашег извештаја, него као да је то онако спремио, А извештај смо дотерали како треба, па га, на задовољство свих, послали куд треба и У облику како треба.
А, ево, професоровог објашњења о даљим облицима глагола требати. Глагол требати може бити у“ потребљен у облицима за прошлост и будућност, па и у неким др»гим случајевима. За будућност имамо облик као што смо имали за садашњост, дакле само треће лице једнине будућег времена. Тако бисмо рекли и написали: требаће да идем, требаће да читаш, требаће да ради требаће да слушамо, требаће да видите, требаће да помогну. Како видимо, опет треће лице једнине, разуме се. будућег времена, ас њим увек одговарајуће лице од глагола који мењамо, и увек у садашњем времену. Слично је и за прошлост, Тако ћемо рећи и написати: требало је да идем, требало је да слушам, требало је да дође, требало је да свршимо, требало је да прочитате, требало је да подложе и слично. Запажамо да је у прошлом времену увек узимано треће лице, и то Средњег рода.
Како из овога видимо, велика је грешка кад неко каже: требаћу да одем, требаћеш да читат, требаћемо да слушамо, требаћете да видите и слично, као што је, исто тако, ведика грешка језичка кад се ка= же: требао сам да одем или требао сам отићи, требао си чути, или да чујеш, требао је да види или видети, требали смо свршити или да свршимо и слично.
Глагол овај, како видимо, иза исказивања. садашњости, и прошлости, и будућности има само један облик — увек само треће лице јЈеднипе, Уз њега ће доћи, или салашње време са свезицом да или, понекад, неодређени облик, како је већ речено.
Али има и других, друкчијих 06лика глаголских. Тако чујемо да се каже: требао би доћи, требао би отићи, требали би вам се јавити и слично. Ни то не ваља. Запажамо да ту имамо различна лица глагола требати. Сад је лако: треба све те облике тако удесити ла буде са= мо треће лице једнине средњег рода. Запажамо, лаље, да се ту мисли на погодбу, услов, мисли се на неку препреку која омета извршење радње. То је смисао погодбечот начина. али су облути врло наказни. Треба, лакле. гопорити и писати: требала би ла дођем, требало би ла дођеш. требало би ла читамо. т рРебало би да слушате, требало би да играју и сличио. — У сваком случају, разу-= ме се, опет само треће лице једнине, и то средњег рола. ако односни облик разликује подове.
Има и јоп јелна прилика кад се употребљавл овај глагол; За несвр-“ ттену тротттост, кал се казује радња која се геттатала у прошлости, а чији завршетак није истакнут, наглашен, о чијем запртшетку не водимо рачуна, и када се може узети облик пређатњег несвртеног времена. Тако бисмо имали: требаше ми јелна књига, требаше ми Лот ноглпа и слично, али је обичпије: билл ми је потребна јели књига, требало ми је јотт нетапа и слично.
Ко зта нешто из француског језика тапатиће га се стличто употрСАњапа мо бђантуски глагол тре-
бати, лапле, опет у трећем липу Јепттипе мом еслтатињем и у прошлем, и у будућем времену, ЕЛ.