20. октобар
у
Проширењем мени || ||
и радничко-службеничких "ресторана
ПОБОЉШАЋЕ СЕ УСЛОВИ ИСХРАНЕ ТРУДБЕНИКА _
„~
режа мензи и радничко-слу-
жбеничких ресторана поред тога што је од 1946 године стално проширивана, још увек није у могућности да у потпуности задовољи потребе грађана Београда. Данас у Београду има 253 мензе и радничко-службеничка ресторана са 73.049 абонената. Када се овај број абонената распореди на 253 објекта, излази да нешто више од 280 људи долази на једну мензу или Ррадничко-службенички ресторан, Такво би стање, уствари, било сасвим задовољавајуће, јер би се знатно више од 280 људи могло сместити у појединим мензама и радничко-службеничким _ ресторанима. Међутим, ситуација у вези са искоришћењем капацитета ·објеката друштвене исхране није ни мало погодна, чак се може рећи да је и прилично тешка, То долази отуда,“ што се у пракси није могло поступити као на хартији: распоредити толики број абонената на толико и толико објеката. Тако, док је, с једне стране, у грађевинским и државним (рејонским) објектима стање скоро неиздржљиво, дотле, с друге стране, имамо радничко-служоеничке ресторане установа у којима капацитет није у потпуности искоришћен. Док радничкослужбенички ресторан Министарства рударства ФНРЈ има свега 400—500 абонената, а с обзиром на просторије могао би да прими већи број, дотле.у мензи Трећег рејона „Атина“, абоненти добијају своје оброке у пет партија. Због тога се дешава да људи чекају пред овом мензом на ред, не би ли ручали или вечерали међу црвима, јер се дешава, када нема. довољно јела, а што, опет, долази због навале абонената, да или остану без њега или га добију разблажено.
Затварањем радничко-службеничког ресторана „Ибар", чије су просторије узете за смештај Београда 2, као и „Три грозда", који је затворен због непотпуних споредних просторија, смањен је капацитет мензи за 1500 абонената. То се знатно осетило, јер је гужва по рејонским мензама нагло пазасла. Рејонске мензе имају једну предност за грађане. У њима се моту хранити људи из разнородних предузећа, студенти, пензионери, домаћице, једном речју сви они, који не могу на местима где раде или у својим кућама, да дођу до хране, Сасвим је разумљиво да су ови објекти преплављени абонентима, због чега долази до редова, гужве у просторијама где се обедује, некултурног услуживања, а као најглавније, јавља се лош: квалитет јела. Када би рејонске мензе служиле искључиво људима који не раде по предузећима и установама, као и студентима, онда би ситуација у њима била сасвим друкчија, тј. много повољнија.
Али, има предузећа и установа које заузимају прилично небрижљив став према исхрани свог о собља. Према члану 4 (а) Уредбе о оснивању с радничко-службеничких ресторана „сва већа предузећа, установе и надлештва, дужна су оснивати радничко-службеничке ресторане и то искључиво за исхрану радника, службеника и намештеника који су у њима запослени". Значи да би требало сва предузећа и установе, које до сада то нису учиниле, најозбиљније да приступе решавању овог проблема. Многи ће се изговарати недостатком просторија. Међутим, требало би узети у расматрање све могућности, испитати све постојеће просторије у згради у којој се налази предузеће или установа, па тек онда рећи да нема могућности. Има установа које су питање просторија за радничко-службеничке ресторане решиле на тај начин, што су подруме, којих има скоро испод сваке зграде, преуредили и направили од њих пријатне просторије, које одлично служе за ресторан. Поред тога, предузећа и установе која подижу нове зграде, било за Канцеларије, било за становање свог особља, треба да приликом прављења планова предвиђају и просторије за ресторане. И то је један од начина да са постојећа мрежа објеката дру“ штвене исхране прошири, а и да се многи локали у којима су сада смештене мензеи „радничко-службенички ресторани, ослободе и предаду на употребу угоститељству.
У Београду данас има око 24.000 студента. Од овог броја око девет хиљада храни се у Општој студентској мензи. Студентској дијеталној мензи, рејонским мензама, а они који су запослени, по мензама предузећа и устанбва у којима раде, уколико их она имају. Шта је са осталих 15.0002 Неки се хране код својих кућа, а други лутају од Јел“ ног до другог ресторана или мензе у потрази за „пролазним боновима . И то је један од проблема који искрсава због уске мреже мензи и радничко-службеничких ресторана.
Уредбом о оснивању мензи и радничко - службеничких _ ресторана предвиђено је „да два или“ више мањих предузећа могу споразумно основати заједнички радничко-службенички ресторан.“ Међутим, шта се дешаваг Обично се мала пр зећа, наравно, морају бити И на, везују за неко веће предузеле, које одређује кога ће први е. свој ресторан, а кога не. Ту се ја вља и то, да се у ресторанима неких предузећа хране људи из са свим „разнородних" предузећа, ДРЕ људи најближи по послу овом Први дузећу, лутају около У потрази мензом., Овакви случајеви се дешавају због недовољне мреже мензи и ресторана, што пружа прилике руководиоцима неких објеката, да
Радио-.
187 људе према личном нахопроред проширења мреже обичрит ата и мензи, потребно је виЕ ар још неколико дијеПе ресторана, Београд, који
а око пола милиона становника, има свега две дијеталце мензе: Студентску дијеталну — мензу и „Смедерево", Некадашња дијетална менза „Дрина" претворена је у комерцијални ресторан. Потреба за објектима ове врсте врло много се осећа. Здрав човек ће лако поднети зпремасну храну или препапрено јело, али се од болесног човека то не може очекивати, Има доста радика и службеника којима је потребна дијетална храна, а не хране се код својих кућа. Они су, због тога, што има свега два дијетална ресторана у Београду, принуђени да једу исту храну коју и здрави људи. Временом, ти људи све више побољевају, од чега у многоме трпи и производња.
Поред борбе коју треба водити за добар квалитет јела по мензама и ресторанима, треба много. пажње посветити питању проширења њихове постојеће мреже, Ако се, као што смо већ навели, по предузећима и установама сваки простор који би могао послужити за ресторан или мензу потребним преправкама, употреби у ту сврху, неће се дешавати да трудбеници остају без својих оброка или их добијају после дугог чекања разблажене, неукусно сервиране,. Треба, када се посматра једно такво важно питање и када се улажу напори да се оно најправилније и на најбољи могући начин реши, уклонити све неправилности које коче њетов развој а не ићи само једном линијом. Јер, само када буду испуњени сви услови, друштвеној исхрани нашега града неће се моћи ништа замерити, —__АЛА Из локалне брибледе
ДВЕ НОВЕ И КОРИСНЕ радионице у Београду
Д ЈАНУАРА месеца идуће
године отвориће се у Београ-
ду две нове радионице, које ће много користити нашим грађанима.. · Да би се отпаци из фабрике за прераду коже корисно употребили, отвориће се радионице кожне галантерије, Она ће израђивати ситне
- предмете. тироке- потрошње, тако
да ће идуће године бити У довољним количинама кајишева, кожних наруквица за сатове, новчаника, кожних табакера и других ситних предмета од коже.
Поред ове. радионице, отвориће се још'и радионица експресног глачања, необично важна и корисна, и у исто време прва ове врсте, Потреба за отварањем ове радионице до сада се знатно осећала. У њој ће се, поред чишћења и глачања одела, у исто време вршити и ситне оправке, као пришивање дугмета, мала крпљења и друго. За грађане, који чекају направиће се нарочите кабине.
Отварањем ових радионица локална привреда ће пружити још један допринос за задовољење потреба Београда.
ЗАШТО ПРОСТО КАД МОЖЕ КОМПЛИКОВАНО
олим те, рођаче, сврши, ми ово око потрошачких карата. Не мо-. гу да оставим радњу, имам много посла, а сам сам... ,
Разуме се, да нисам могао да одбијем ову услуту поруку. примио сам кратко упутства која ми је дао;
— Ухвати трамвај нз Сењаку, скини се код Академије, одатле пешке до Мајке Јевросиме број 8, тамо је Удружење занатлија и ту ћеш све брзо сврт ШТИТИ... у Ра Г
Све сам тако учинио и дошао у Удружење занатлија, где сам купио шест формулара „Списак потрошача".
— Ово ћете испунити, са још шест формулара „Рекапитулација", које ћете набавити у Народној банци, па све поново донесите овде.. Ми ћемо то оверити. После ћете отићи у рејснски одбор, где ће вам то потврдити, а одатле У Народну банку. Тамо ће вам се издати карте и тачкице...
Бучала ми је глава, Док сам силазио низ степенице почео сам да понављам: Народна банка, Удружење, Народни одбор, па опет „Народна банка... Док: сам то неколико пута поновио, пукло ми је пред очима питање: зашто Удружење није 'набавило уз формуларе „Списак потрошача'' још и „Рекапитулације'2
Како је било близу дванаест сати, појурим ка Поштанској штедионици. Ту сам дознао да је формулара нестало. Сав ојађен, помирио сам се са судбином да сутра завтшим посао. У трамвзају од Славије наишао сам на познаника, коме сам се потужио да нисам мотао да нађем „Рекапитулације".
— Чуо сам, рекао је он, да их има у филијали код Господарске механе...
Сутрадан сам поранио пешке тамо. Рачунао сам ту ћу набавити ,„Рекапитулације“, вратити се кући и све формуларе лепо испунити, а потом поступити по упутству, које сам добио у Удружењу занатлија,
Али, не лези враже:.
— „Рекапитулације" добићете код филијале Народне банке 13 на Тргу Димитрија Туцовића, чуо се глас са шалтера, испред којег се већ начинио ред.
Пожурим, ухватим први трамвај, ма на Трг Димитрија Туцовића. Међутим, десило се нешто и мојом
грешком, сетио сам се да сам заборавио формуларе „Списак потрошача" код куће. Кад сам ститао У Удружење занатлија са купљених шест комада „Рекапитулација" сазнао сзм да је и ту нестало „Спискова потрошача".
— Можете их набавити у Народно банци, — тако, ми.је речено. ;
У Поштанској штедионици ми је ре чено:
— Ми имамо само „Рекапитулације", а „Спискове потрошача" потражите У народном одбору. |
Ма да сам већ почео. да дрхтим од нервозе. пожурим У одбор Другог рејона. Нађем Повереништво трговине и снабдевања и најљубазнијим гласом замолим шест формулара , Спискова потрошача". — шта вас упућују овамо, па ми не продајемо формуларе, идите у Војислава Илића број 15, тамо ћете их наћи, То вам је код Каленића пијаце.
Наравно, радно време било је при крају. Остало ми је само да одем кући. До куће је дуги пут, и љутња ме је прошла. Али сам, ипак, зато, добио неоправдане прекоре што два дана нисам предао формуларе.
„ _ Јусуф Војниковић
· добију свој доручак.
ПОСЛОВОЂА СЕ БУНИ
ЧИКА-ЉУБИНОЈ улици број 6
постоји продавница _— Градског
млекарства, која има, разуме се, и свога пословођу и једну продавачицу. У продавници се продаје хлеб. кајзерице млеко и чај — све оно што је потребно за службенике и раднике као доручак, А вероватно се и Дирекција градског млекарства руководила потребом трудбеника када је отварала оБу продавницу.
На жалост, пословођи ове продавлице, изгледа, да није ни мало стало до тога да омогући радницима и службеницима, који; изјутра долазе, да орзо Он кочи п осао око издавања кајзерица, чаја и хлећа јер све сам ради: сече купоне, сече и издаје хлеб, сам сипа и издаје млеко. А његова помоћкица стоји за другом тезгом, где се издаје чај и посматра како се људи гурају нервозни и брижни да не задоцне на посао.
На примедбе и молбе грађана да
НЕБРИЛАЉИВОСТ ШЕФА
ошао сам 8 децембра у Панчево
| 1 и на жељезничку станицу Дунав, дошао сам у 12.830 часова. Стао
сам у ред за возне карте и чекао све до 13.5 часова, када је воз стигао. До тога времена нисам успео да дођем на ред, ни ја, ни мноштво света које је
се
ВИШЕ РАЗУМЕВАЊА ЗА
ТРАМВАЈ преко пргдње платформе могу да улазе мајке са малом децом, ако располажу специјалним картама. Та се пракса спроводи већ дуже времена на велико задовољство мајки. Међутим, кад мајса малим дететом дође из унутрашњости и хоће да уђе у трамвај број 2, пред Железничком станицом, преко предње платформе, њој се ускраћује та повластица, јер не располаже специјалном картом. Таквих случајева има сваки дан.
Како возови стижу један за другим, то је и света много пред Железничхом станицом, који чека трамвај. Редован је случај да се мајке са малом децом не усуђују да уђу у страшну гужву и моле кондуктере да им дозволе да УЂУ преко предње платформе. Међутим, ни молбе мајки, ни. интервенције грађана, који се ту нађу, не промене ствар. О-
ШТО СЕ БУНЕ ПОТРОШАЧИ
посао некако организује и брже одвија, пословођа хладно одговара;
— Шта се буните сваки дан7
Сматрам да није у реду да због слабе организације рада у једној продавници Градског млекарства задоцњавају на посао сви они којима је она најближа. Можда би се нешто у овој продавници могло довести у ред.
Милорад Јовановић
СТАНИЦЕ ДУНАВ
чекало иза мене, јер су карте издазане само на једном шалтеру.
Шта смо могли Ушли смо у воз без карата и кажњени смо са по шездесет динара, поред цене возне карте.
Сматрам да шефу станице Дунав треба да је познато: колико просечно путника пролази у то време, кад треба шалтери да се отворе и колико треба да их буде, како се овакве неправилности не би догађале. Јер, ако о томе не води рачуна, о чему води рачунат
Овакви случајеви дешавају се путницима и на другим етаницама не само у Београду, па би било потребно да се стане на пут оваквим злоупотребама, јер је сасвим неправилно да путници плаћају казне због кривице оних који не врше савесно своју дужност.
м. п.
МАЈКЕ С ДЕЦОМ
бично су ове жене осуђене да иду пештице носећи своју уморну децу.
Било би потребно да се донесе нова наредба, којом би се мајкама са малом децом омотућио улазак у трамвај број 2 код Жељезничке станице, преко предње платферме, уз евентуално показива-
ње возне карте. С. плејс
ВАКЕГОДИНЕ у Београду ра-
сте број дечјих јасала, ресто-
рана и диспанзера. Све већи
број деце стиче сигурно уто-
чиште у време док су им родитељи запослени. Поред бриге за смештај мање деце, посвећена је нарочита пажња и бризи за децу од три до седам година.
У овој години отворено је пет новИих обданишта, тако да их данас има тридесет. Обданишта нису Више просторије у којима деца добијају само кров над главом и ручак. Деца су данас у њима, у колективу од тридесет до шездесет малишана, под стручним надзором васпитачица и једне неговатељице, Ту учеда буду добри, искрени и другарски 0дани једни према другима и према околини уопште.
Упркос тешкоћа око обезбеђења одговарајућих просторија и извесних неправилности, које су се местимично појављивале, данас је У Београду смештено у обдаништима 1.855 деце. Па ипак, у насељу у Цвијићевој улици, које има преко хиљаду станова и више од три хиљаде становника, ни једна просторија, приликом градње, није прецвиђена ни за јасле, ни за обданиште. Исто тако, многа предузећа, која су због великог броја службевика самостално градила станбене и службене просторије, нису у план градње унела изградњу јасала и 0о6даништа. |
Број стручних васпитача у београдским обдаништима довољан је,
даништима још изграђивати,
Један дан у Обданишту број 5 у Четвртом рејону
|__ Још дан није потпуно освојио, а кроз капију и мало дворишта обданишта пролазе родитељи, водећи децу, У свлачионици се скидају ка“ пути и ципеле, облаче једнообразне ружичасте кецеље и патике. пре него што деца последњи пут махну рукама родитељима, У знак поздрава. васпитачице су са сваким дететом понаособ измењале по неколи-
а они ће се у току самог рада у 06-
АМА
АМБАЛАЖА КОЈА ОМЕТА САОБРАЋАЈ
К од пијаце „Зелени Венац“, пред старом зградом испред Комуналне банке, на читавом тро-
тоару смештено је велико брдо др-
вених котарица, које припадају предузећу за воће и поврће Трећег рејона. У овој амбалажи стиже воћем поврће на пијацу, а пошто се котарице испразне, Предузеће их „смешта“ на свај простор и па тај начин омета кретање пешака преко ове раскрснице и једновремено ИЗлаже дрвене котарице пропадању.
На доњем крају пијаце налази се слободан простор, на коме би се могла начинити барака за смешто1! ове амбалаже, Међутим, за то би било потребно, не само смисла за штедњу и ред, него и разумевања за, потребе великог града. Ако већ Предуће за воће и поврће Трећег рејона не показује сналажљивост у 0вом емислу, требало би предузети оштре мере да се спречи ово расип-
ништво у погледу пропадања амбалаже и заирчење градских прометпих простора, '
х
НЕОПХОДНО ЈЕ ПОСТАВЉАЊЕ УЛИЧНИХ САТОВА И У ПЕРИФЕРИСКИМ ДЕЛОВИМА
ТРАДА
обзиром да је индустрија сатова код нас још у зачетку и да ручних и џепних сатова има мало, већи део београдских грађана упућен је да се користи јавним часовницима Није само потреба да се води строта контрола ових часовника, како они пе би обмањивали грађане који се њима служе, већ је прека нужда да се већи број уличних сатова постави у перифериским деловима града. Најпогодније би било да се часовници поставе на фасаде културних домова и других новоподигнутих јавних зграда.
А, М. Марковић
ИНКА АВА (АЛМА МАММММАНАМАМАМААММВММНА АРА РАМААМАМАМРУААММАМАНА МАМА АМАМАРА МАМА ААРААММААМАААЛММАМАНАМНААМАМАМАМАМААМАМАМ МАМА
СНАЛАЖЉИВЦИ
ити народни инспектор је часна Б и одговорна дужност, која захтева савесност и поштење. Тако е схватају готово сви народни имнспек= за и до сада се није десило да неки од њих злоупотреби своју функцију. Али ипак, Нашла су се ретка двојица. Кад су постали народни инспехтори они нису схватили да сад имају важан друштвени задатак и велику бригу, већ су гледали како нешто да ућаре, олакшају свој живот и да се једном речју — снађу. а Ево како су двојица народних инспектора злоупотребили своју дужност. У Двадесетој основној организацији Шестог рејона изабран је за народног инспектора живота Митровић. пикевло ине о отклањању радних неЈЕ је често правио.
правилности, а сам их
рашко Томић је из исте основне. 60: Е хје. Он је поступао као прав
Бени : ао. власт.
силеџија и претстављао себе к Кад је обилазио продавнице бирао је за
себе најбољу робу. Углавном, у радње
првенство,
Ова двојица су упрљала часну дуже ност они инспектора. Чудо је како су уопште могли да бУДУ изабраћи. Основна организација је знала да они нису за овакав посао.
Треба сазвати конференцију _ свих грађана. Народ ће им већ рећи шта мисли о њиховом раду. "=
ж
СТАКЛОРЕЗАЧКА ЗАДРУГА КОЈА НЕ ЦЕНИ СТАКЛО
од НАС је и сваком пиониру познато да се у канте за ђубре баца само смеће, а да се отпаци од текстила, гвожђа, хартије и стакла сабирају и предају, или продају, „Отпаду", који се стара да се они доделе одговарајућим фабрикама, као употребљива сировина. Међутим то што знају
и наши пионири, о чему се говори и
брусачко-прерађивачке задруге У петом рејону. Због тога се и десило да су, на дан 25 новембра, из дворишта продавнице изнесене три канте за ђубре, у којима је било више од половине отпадака од стакла.
За осуду је и кад несавесан грађанин баци у ђубре крш од разбијеног прозора, а овакво расипништво особља ове Стаклорезачке задруге требало би да повуче и казну, јер је јасно да је 0обљу познато како је стакло тражени артикл и како се отпаци од стакла моту употребити лако за даљу продукци-
ју. Љубомир Бабић
х, БИЛЕ/АРНИЦА У БЛАТУ
РИ КРАЈУ Немањине улице, на ј Тргу Димитрија Туцовића, постављена је билетарница _ за трамвајске карте. која је намењена отклањању гужве при улажењу у трамвај на овој станици, која је једна од најживљих у Београду. Међутим, за време кишовитих дана, прилаз овој билетарници готово је немогућ, због блата и бара око ње. Поред тога, кад: пада киша, вода се са мале стрехе, која није оивичена олуком, обилато слива на главе путника.
Било би нужно, пре свега, поставити олук на ивицу крова билетарнице, а исто тако поплочати прилаз 'или га посути шљунком.
Драган Ђокић
иу = и == ша јећнсе С] 2 ЈА У ППИ МН ·
2) “166
парни
| | у у
ишао је
само онда када се делила не-
ка роба, Ишао је и У кафане и приликом продаје пива тражио је за. себе
пише већ годинама, не зна особље продавнице број 3 Прве -
4 + и
5
би 77
и рнирриаа те у та
А
4
А ем
| | (
Џ
. ( !
И берауким обфанишишма __ДЕДа_КОРАСНО____РАДОСНКО ПРОВОДЕ ДАНЕ
ко речи и саслушале њихова запажања из протеклог дана. И контакт са родитељима неопходан је, како би се васпитање код куће и у обда ништу ускладило, Зато васпитачице разговарају и са родитељима о свему што запазе код деце,
Граја постепено: испуњава просторије. Последње групе родитеља отишле су напосао у фабрике, кан-
целарије и продавнице. Они су на.
својим местима: за катедром.или разбојем, без брига. јер деца проводе дан корисно и ведро, ј
— Лецо, перите руке, доручак! одјекује собама. ћ
Мању децу умивају васпитачице, а одрасла се сама упутила купати-
лу. Из неспретних руку излети по који пут сапун, вода покваси кецељице, али тлавно је да руке буду чисте за доручак. После доручка: опет прање руку. Скидају се по следњи остаци бутера и џема и бе ли „бркови“ од млека,
На часовима обавезног занимања Нема у обданишту само игре, Одржавају се и часови обавезног за нимања. И фискултура се упражњава. Али само пет до десет минута. Она не сме да буде напор или обавеза и треба да траје онолико, колико то деци ствара разоноду,
Обавезно занимање највећа је радост, Како, и не би биле; Ту је кућица, додуше не права, а испод медвеђе коже крије се малишан. Све је то тако весело. Неосетно, са кућицом, медвеђим кожама и зечјим ушима, малишани уче, Уче бајке и песме, Сутрадан ће бити час музике, а прекосутра ће од глинеи пластелина правити вагоне, дрвеће, маце и друго.
Кроз радост, знање се обогаћује, стичу се шире претставе о свему. Обавезно занимање не сме да траје дуже од четрдесет минута за старију децу, а двадесет и пет за млађу. Оно треба за децу да буде само и-
с у 24
АНЗ МАМА
зузетно драга, а никако досадна забава. После занимања и индивидуалне игре, деца проводе два сата у шетњи, за време које им васпитачица објашњава све на шта успут наиђу. При повратку, у дванаест часова, децу чека ручак. Руке се поново перу. За столовима седе мали-
шани мирно, Васпитачица је већ сипала супу, али се деца још не лаћају кашика.
— Пријатно, — каже васпитачица. ка Хвала, — једногласно одговарају малишани; и онда тек почиње ручак. |
Тако се уче и прва правила реда ги пристојности,
— Децо, ко ће данас бити ударвик7! Четрдесет и две кашике живље лупају по тањирима. Сви желе да буду ударници, да први заврше са ручком. Мала Вида, не одговара на запиткивања своје сусетке. Жури се да поједе тањир пиринча,
Највећа казна
Још у свести наших грађана живе предратни „ефикасни" методи казне; витка шиба и „пацке".
— Ко је данас био неваљаот
На то питање десетак лица окрећу се Данету. Он се тукао,
— Ето, и то је једна од казни, рекла је васпитачица, Деца заједнички искрено оптужују непослушног друга, а неки пут и неће ни да се играју са њим. Он због тога остане читав дан постиђен и усамљен и, што је најважније, поправи се, Најстрожија казна је забрана непослушном детету да присуствује обаве-
АМАН
„зном занимању. Док се друга деца радују песмицама и бајкама, 'пева-
ју или праве играчке од глине; он — неваљалко, стоји у Углу. Деца знају да је крив, не прилазе му. То је најстрожија казна — одузимање највеће радости у току дана. И, ето, тај мали колектив, који се већ месецима васпитава у обданишту, прихватио је казну и озбиљно избегава непослушно дете, И забрана дежурства је озбиљна казна, Код нас само најбоља деца дежурају...
Какво је то дежурство које толико радује децут У соби — игралишту — има мноштво малих и великих саксија са цвећем. Дежурни малишан сам залива, то цвеће, негује, премешта с краја на крај собе и малим, за то нарочито одређеним метлицама, чисти око саксија.
После ручка и прања руку, долази одмор. Размештају се кревети, деца се покрију, а прозори отворе. За тили час у соби завлада тишина. Нико не сме да проговори. Од један до три траје свакодневни одмор. А после одмора м игре долази — ужина..
Мрак, који се тек дигао, у време кад су деца дошла у обданиште, полако се спушта на град. Родитељи долазе по децу и обданиште се постепено празни. Улицама Београда чују се весели, звонки гласови, Деца из Обданишта број 5 у Четвртом рејону, а и деца из осталих двадесетдевет обданишта у Београду, живо, чаврљајући, објашњавају родитељима како су провели време и шта су све научили. Јасни гласићи понављају стихове и делове бајки. А уморна лица родитеља, задовољно се осмехују.
• Ћ. К.
5.
ЕНЕН АЛАНИ АНА коиавекванивиња
= =