20. октобар

БИ

“4

| : Пароброд „Титог рад“ пред „пуштање у море

часу ослобођења, нова Југославија располагала је на свом мору са свега 38 пароброда са укупно 64.000 бруто регистарских тона тј. само са 16% предратне тонаже. « Сви остали југословенски бродови, обални и преко-

морски, или су се налазили на морском дну или их | је користило. британско министарство ратног транспорта за своје свмте,

Бродот дилишта су се налазила у рушевинама. Од чи_ таве дужине оперативних обала у главним лукама, остао је у употребљивом стању свега пети део. Наша најглавнија ' дука Ријека — Сушак била је потпуно разорена, а поред у ње на целој обали Јадрана непријатељ је у току рата и свога повлачења готово до темеља порушио или тешко оште7, тио још 102 луке. Пристаништа су била пуста, без икаквих средстава за механизацију, многобројни потопљени бродови у лукама спречавали су пловидбу, а светионици и остале направе за сигурност пловидбе потпуно демолирани. нНевиђеним пожртвовањем и радним херојизмом, уз по____ моћ народне власти, радни народ Далмације и Приморја, иако није имао на располатању ни најнужнијих техничких средстава, започео је да обнавља луке и обале, да гради нова · средства за механизацију, да поставља нове светионике, да # вади из мора потопљене пловне објекте и да подиже бродоградилишта из рушевина.

За две године наша трговачка морнарица повећала се од 38 на 109 бродова

' Већ крајем 1946 године, оправком лакше оштећених бро'! дова и повратком југословенских бродова из иностранства пловило је на Јадрану 109 наших пароброда са укупном тонажом од 135.000 бруто регистарских тона односно два пута више него што смо имали у часу ослобођења. У истом периоду, 25%• оперативне обале у лукама, оспособљено је за пристајање прекоморских и других бродова, а обнова бродоградилишта приближавала се крају. У иностранству се набављају нова техничка средства за предузеће „Бродо| спас“ за вађење из мора потопљених бродова, чији ће рад се -рскоро постати од прворазредног значаја за даљње пове» 1 ћање трговачке морнарице. Е ;

Године 1947 промет робе на бродовима био је 4 пута већи него пре рата а промет путника 3 пута већи |

194 говачка морнарица добива још 18 нових Мин етниси бродова обалне и дуге пловидбе.

оНеколико великих и модерних бродова купљено је у ин њима луксузни путнички пароброд „ПАР-

странству, међ И ЗАНКА“ и ел прекоокеански теретно путнички па- · роброд „РАДНИК“, Промет робе бродовима у тој години

него 1938, а превоз путника три пута наша трговачка мортЕнаА уштеча девизама 800.000 фунти штерлинта и г долара Ио о 181 милион динара, а већ идуће године ова уштеда износи 1,600.000 фунти и преко један милион долара, што представља суму од укупно 385 милиона динара.

Крајем 1948 бродски простор наше трговачке морнарице повећава се на 180.000 бруто регистарских тона тј. скоро три пута више него што смо имали у првим данима после ослобођења. Међутим, година 1948 донела би још веће повећање тонаже да није дошло до економске блокаде од стране СССР и земаља Информбироа, која је између осталог имала и тај циљ да спречи снажан полет југословенске бродоградилишне индустрије.

План за 1948 годину предвиђао је значајно повећање тонаже наше Мачке морнарице изградњом и оправком бродова у сопственим бродоградилиштима и то на основу обећане огромне помоћи од стране Совјетског Савеза. Ради остварења ове помоћи отпутовали су средином децембра 1947 тодине у Совјетски Савез руководиоци наше централне управе бродоградње. Обећања за помоћ су се продужавала све до краја марта 1948, а онда је нашим представницима изненада саопштено, да Југославији нису потребна велика бродоградилишта. У току преговора за склапање једногодишњег трговинског уговора за 1948 годину, представници СССР-а нису хтели да пристану на испоруку било каквог материјала који се односио на бродоградњу. Чехословачка и мађарска влада такође су стално одуговлачиле са испорукама дизел мотора и другог материјала за потребе бродоградње.

· Година 1949 бележи нове значајне успехе на свима по љима поморства, а нарочито у бродоградњи.

сина оперативне обале у лукама повећава се на укупно а а механизација у лукама за 50 је већа него пре рата. Нарочито задивљује брз напредак Бродогеа дилишне индустрије чији је капацитет данас за 217 већи него прије рата. Развијајући се невиђеним темпом, наша бродоградилишна индустрија, до недавно још у рушевинама,

четири пута је већи већи, Само у тој годинџ

"У Београду се подижу четири насеља монтажних зграда. У њима ће бити око 1.000 станова, који ће већ у првим дапима пролећа примити становнике. 75

Слика показује највеће насеље монтажних зграда,.на Карабурми. У њему се подижу 134 зграде са 536 | станота. Сада се изводе радови на зградама, којеће у првим месецима 1950 године бити потпуно завршене.

у '

адилиштима

У ; У ; у : Ју 727 : [ у 5 . А ћу Г | н| | : У (7 || : · ; | | 4 | | пи и М % 3 | ) ј = |. а |

Са преко 1.500 "километара необично разведене обале, са 1.170 отока и оточића, са безброј лука,

драга, увала и залива, Југославија има све услове за брз и снажан развитак поморства,

Стара Југославија само је по имену била поморска земља, славија је од Аустро-Угарске. монархије наследила рих бродова, За двадесет година свога постојања стара старских тона трговачке морнарице. Игко је у земљи постојал образованих од домаћих капиталиста, они су држали свега пет лин

рукама страног капитала 5 После ослобођења, упоредо. с

нове паробродске линије обалне и дуге пловидбе,

и пристаништа, ваде се из мора и оспособљавају за подиже се сопствена бродоградилишна индустрија, ко

њу најмодернијих, великих прехоокеанских бродова.

Петогодишњим планом предвиђено је да се до кра већа на 600.000 бруто регистарских тона тј. за 50%. више него што је имала стара Југославија, а у исто 20% у поређењу са предратним.

Развитак бродоградилишне индустрије омогућиће да се Далмација и читаво Приморје, од некада пасивних крајева, претворе. у индустријски развијено подручје са прометним лукама, великим и модерним · бродоградилиштима и другим фабрикама, а наши највећи градови на мору Сплит и Ријека — Сушак са својом ближом 'и даљом околином постаће снажни инду

" време капацитет наших лука да се повећа за

. државе, К [

оспособљава се за самосталну градњу великих и најмодернијих преоокеанских бродова. у .

У бродоградилишту „ТРЕЋИ МАЈ“ на Ријеци саграђена су у току ове године четири моторна преко океанска теретна брода типа „ЗАГРЕБ“ по 4.200 бруто регистарских тона, као први бродови веће тонаже изграђени у Југославији.

Нарочита пажња на овим бродовима посвећена је смештају посаде како би услови живота и рада морнара били што бољи. Уместо старих нехигијенских заједничких, спаваоница, саграђене су на овим бродовима за посаду уобне кабине за по два морнара. Посада такође има своју трпезарију и дворану за друштвене приредбе. „Свака кабина има парно грејање, електрично осветлење и вентилацију. На сваком броду налази се бродска болница, купатило са хладним и, топлим тушевима, гардероба и праоница за рубље.

У бродоградилишту „ТРЕЋИ МАЈ“ израђују се такође парне машине за погон реморкера, које су раније увожене из иностранства, Једна оваква парна машина већ служи за погон првог нашег реморкера „УДАРНИК“ који је саграђен потпуно властитим снагама и од домаћег материјала, укључујући и сва машинска постројења.

74 пловна објекта оправљена су ове године у сплитском бродоградилишту „Вицко Крстуловић" |

У бродоградилишту „Вицко Крстуловић“, у Сплиту, другом великом бродоградилишту на нашем Јадрану, само у току ове године оправљена су 74 разма пловна објекта, који се сви већ налазе у саобраћају. Међу најважније радове извршене ове године у овом бродотрадилишту спада обнова три прекоокеанска пароброда и три пароброда обалне пловидбе, Највећи успех радног колектива овог бродоградилишта, који је свој овогодишњи план испунио 16 дана пре рока, представља. оправка бившег америчког пароброда „Сент Лоренс“, из рата познатог типа „Викториј“, који је у пролеће 1947 године наишао на мину у близини отока Мљета крај Дубровника, и од експлозије скоро се потпуно преломио ва два дела. На најосетљивијем месту пароброда настала је подеротина од 60 квадратних метара, а наречито му је тешко био оштећен машински део. Власници су закључили да је брод тако тешко оштећен да га се не исплати поправљати и продали су га нашој држави. Радници бродоградилишта „Вицко Крстуловић“ оправили су овај брод у рекордно кратком времену и од данас под именом „ХРВАТСКА“ одржава линију са САД под југословенском заставом. Не мање значајан успех радника овог бродоградилишта представља и оправка пароброда „САРАЈЕВО“, који је био тешко оштећен и лежао потопљен у теснацу код Месине у Италији. .

На Титовом бродоградилишту у Краљевици, на бродоградилишту „МОСОР“ у Трогиру, на бродогоадилишту „КОРЧУЛА“ на отоку Корчули и на многим другим мањим бродоградилиштима пуштен је у море велики број рибарских бродова и извршена оправка мањих и лакше оштећених гвоздених пловних објеката. .

Ове године и наша ратна морнарица добила је своје прве јединице израђене у земљи чиме је ојачала обранбену моћ наше домовине; ЕН Е ди

Укупна тонажа наше трговачке морнарице повећала се у овој години за Шо у поређењу са претходном годином. Истовремено наручено је у иностранству и већ се гради за Југославију на бродотрадилиштима у Енглеској и Холандији девет модерних моторних бродова од 9.000 и 4.000 бруто ретистарских тона. ,

Наша трговачка морнарица успоставила је низ редовитих међународних теретних линија, пружајући све већу помоћ нашој спољној трговини. Данас наши бродови одржавају десет дневну редовиту теретну линију са земљама блиског

· истока, 15 дневну редовиту линију са Израелом, 15 дневну

редовиту теретну линију са Турском, 20 дневну редсвиту линију са Енглеском, Холандијом и Белгијом, двомесечну редовиту путничко-теретну линију са САД и Канадом и двомесечну путничко-теретну линију са Јужном Америком.

| Предузеће „Бродоспас" подигло је досада са морског дна читаву флоту потопљених бродова

Велика заслуга за брзо повећање тонаже маше трговачке морнарице припада предузећу за вађење бродова „Бро_ доспас“, које је за две године свога рада, до љета 1949, извадило из мора читаву једну флоту од укупно 43 брода, од обичних моторних чамаца до великих прекоокеанских бродова. Сви ови бродови оправљени су и реновирани у нашим "бродоградилиштима и данас служе саобраћају. Последњи велики успех радног колектива овог предузећа представља вађење прекооцеанског брода „Локи“ од 4.500 бруто регистарских тона.

"Један од највећих подвига овог колектива је вађење брода „Бриндиси“ у грушкој луци, који су потопили Италијани 1943 године. Са овим бродом је потонуо и његов терет од 200 тона муниције и другог експлозивног материјала. Еки"пе ронилаца морале су пре вађења брода да из њега уклоне сав експлозивни материјал како не би био доведен у опасност живот радника за време радова на вађењу брода. Четворица ронилаца добровољно су се јавила да изврше овај задатак. Радови су вршени даноноћно, и после четири месеца изнета је из потопљеног брода и посдедња авионска бомба. Тиме је био извршен најтежи задатак и брод је ускоро дигнут. '

У октобру ове године предузеће „БРОДОСПАС“ приступило је вађењу два велика луксузна путничка пароброда бивше југословенске трговачке морнарице „Престолонаследник Петар“ и „Карађорђе“ који су 2 априла 1941 године на

општим“ порастом привредне моћи наше земље, јача се и развија и југословенско поморство. Из године у годину повећава се број бродова, успостављају се старе и уводе обнављају се и модернизују у рату тешко разорене луке пловидбу потопљени бродови, а што је најзначајније, ја се у необично кратком року оспособљава и за град-

путу из Краљевице у Сплит наишли на мине, које је постаи потонули. Вађење ових бродова скопчано је са нарочитим тешкоћама зато што се они налазе усред мора у дубини од 50 метара, а у таквој. дубини наше екипе за вађење потопљених бродова до сада

вила југословенска ратна морнарица,

још нису радиле.

Оба брода пошто буду извађена биће отпремљена у бродоградилиште „ВИНКО КРСТУЛОВИЋ“ где ће бити оправЊихово пуштање у саобраћај значиће велики добитак за нову младу југословенску путничку пло-

љени и уређени.

видбу. %

осле првог светског рата, Југо120.000 бруто регистарских тона и то у главном стаЈугославија достигла је свега 400.000 бруто регио преко двадесет паробродарских друштава ијских пловидби. Све остало било је у |

ја 1951 године наша трговачка морнарица по-

стријски центри не само Приморја него и целе

“з | ; || |

шега поморства.

"ЗА ДВЕ ГОДИНЕ — ОД 38 НА 1095

чиће нову важну етапу а 5 У нашим важнијим бро извршене су све потребне припре ће године пређе на сери и других бродова. Конструкторско оделење бродоград у израдило је пРОјЕслА за серијску производњу лова од по 5, 10 и почела серијска израда ручних витлова и винчева за обалске бродове, 1 драуличних кормила, моторних теретн ког броја других бродски вршене све потребне припре ских парних котлова. ПИ ме У заво, „АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ“ на Ри су ове Тодине израђивани дизел мотори средње јачине, а у идућој години производиће се серијски и дизе ко 2.000 КС, потпуно домаће конструкције. у Наша ваљаоница опскрбиће бродоградилишта са довољч ним количинама дебелог лима за оклопе бррд. Најприје ће се приступити ретно И аки бродова од 4.200 бруто регистарских тона; а затим ће се прећи и на серијску пова теретно путничких бродова од гистарских тона; Брзина наших носиће 17 морских миља на сата св бинама за превоз путника. .

15 тона,

Године 1950 започеће у нашим бродол | градилиштима серијска производња вепиких теретнопутничких бродова

у напретку наз доградилиштима ме да се већ почетком идујеку производњу теретно-путничких

илишта „ТРЕЋИ МАЈУ ОРО Рот

градилишту већ је зач пи И лана мањих парних затим ручних и моторних хиих дизалица и велих машина и справа. Такође су из« ме за серијску производњу брод

л мотори са пре; 54

ова.

серијској производњи тез производњу нових ти 3.000 и 6.300 бруто рез нових теретних бродова изч

Сем тога у току идуће године започеће по први пут У

ћаја типа

боље и отоцима,

ће моћи да приме преко 500 путника, ликог значаја за развитак нашег туризма и омогућити још

брже везе између места

нашој земљи и изградња бродова обалног путничког саобрам „ОПАТИЈА“ од 700. бруто регистарских тона, кој

што ће бити од в

на обали Јадрана и на

Када буде завршена реконструкција наших највећих броз доградилишта, која је сада у току, њихов капацитет биће два пута већи него што је данас, а пред нашим поморством ' отвориће се нове још веће перспективе.

| Б. КЕ.

Друга партиска конференција београдског железничког чвора

ре формирања Комитета же| | лизничког чвора партиске организације на станици, ло-

жионици, секцијама и сота-

лим железничким јединицама,

биле су под руководством разних комитета, што је сметало јачање и развитак појединих организација које су, уствари, по природи посла међусобно повезане. Образовање Комитета железничког чвора КП. Србије за Београд на првој партиској конференцији одржаној 21 новембра 1948 године, и стављање свих партиских организација чвора под јединствено руководство омогућило

. је јачање и омасовљење партиских

организација.

Друга партиска конференција Београдског жеелзничког чвора одржана је 22 децембра ове године и на њој су сабрани резултати и недостаци досадашњег рада партиских организација железничког чвора у Београду. На конференцији је друг Милорад Бибић, члан Комитета же-

лезничког чвора поднео извештај 0

раду партиске организације,

У периоду од прве до друге конференције повећао се и број основних партиских организација. За време прве конференције било је 18 основних партиских организација, а данас има 34, од којих су неке прикључене овом Комитету, као на пример организација Железничког грађевинског предузећа, секције за изградњу маста у Остружници и неке друге, а створено је десет нових основних организација.

За протекло време постигнути су велики успеси у омасовљењу партиских организација, при чему је у почетку Комитет морао да разбија опортунистички став скоро свих партиских организација по питању омасовљења. Ова слабост партиских организација је савладана и оне су омасовљене. За време прве партиске конференције било је 358 чланова и кандидата Партије, а 1 децембра аве године партиска организација железничког чвора има 821 члана и 506 кандидата.

Контрола извршења задатака је једно од најслабијих места у животу и раду партиских организација

железничког чвора. Маса добрих,

закључака, који се доносе у основним организацијама за побољшање политичког рада међу ванпартиским масама, остали су мртво слово на хартији због неразрађеног система у контроли извршења задатака од стране руководства основних парти ских организација.

Комитет, је спроводећи у живот Статут КПЈ, учинио пропуст, јер све до месеца августа није одржан ниједан отворени партиски састанак у основним партиским организацијама. У току августа одржана су четири отворена састанка, а у октобру

„Ћћа и

месецу одржан је сличан састанак у Ложионици Београд. Сви ови састанци, сем у станици Београд, били су масовно посећени од стране ванпартијаца, од којих је велики број учествовао у дискусији. У станици Топчидер, Ложисоници Београд, најбољи радници ванпартијци, давали су добре предлоге за псбољшање саобраћаја, спречавање удеса и предузимања оштрих мера против нарушилаца радне дисциплине. Машиновође — борци за високу продуктивност рада, износили су своја искуства о бољем коришћењу локомотива, о могућностима уштеде у гориву и мазиву. Углед партиских организација и чланова Партије у многоме је порастао међу ванпартиским масама. Закључци са ових састанака постали су садржај рада масовних организација, садржај рада сваког појединог трудбеника. Основне партиске организације редовно су се бавиле питањима из живота и рада синдикалних и омладинских' организација, У реферату је указано на то да чланови Џартије треба да посвете нарочиту пажњу питању критике и самокритике.

Партиске организације и привредни задаци

Партиске организације железничког чвора имале су да решавају, уз помоћ читавих колектива, веома тешке задатке, да би железнички саобраћај испунио своју важну улогу у нашој привреди. Учешће чланова Партије и синдикалних активиста у борби за испуњење планских задатака било је примерно. Чланови Партије Лаза Кнежевић, Недељко Шолаја, минери, Мирко Паљић и Милорад Гроздановић, машиновође, носиоци су залагања и борци за високу продуктивност рада. Комитет железничког чвора и основне партиске организације посветиле су велику бригу развоју покрета за високу продуктивност рада. У ложионици Београду о вом такмичењу учествује петнаест локомотивских бригада и 80% осталих радника. За последњих два месеца ове бригаде су уштеделе држави преко, милион осам стотина хиљада динара. :

На пробијању тунела Кијево постигнути су такође значајни резултати Минерске бригаде Кнежевића, Шолаје и омладинаца Рајковидругих пребацују редовно норме

Партиска организација на железничком транспорту и локомотивској служби постигле су завидне резултате и поред објективних и субјективних слабости, Ове организације имале су пред собом техничку заосталост станица и ложионица и бориле се да бољом мобилизацијом трудбеника и смишљеном ор-

ганизацијом рада савладају повећач не задатке нашег транспорта, Основна слабост у раду свих предузећа и установа на чвору јесте недовољна _босба за учвршћење радне дисциплине. Друга слабост, нарочито код партиских организам ција на железничком транспорту; јесте велики број железничких не згода, Ове године је било 326 незгода, а материјална штета износи 200.000 динара. Треба узети у об= зир да је број незгода и величина штете у 1948 голини била мања за окд десет од сто. Највећи број незгода долази искључиво због немарног оде“ носа појединаца према раду, делимично недовољно искуства, а И због техничких недостатака на коч лима и колосецима. Партиске орга=

- низације нису уопште претресале

ово питање, изузев у станици Топ чидер, где је на отвореном партиском састанку ово питање покрену“ то од стране ванпартијаца. После тог отвореног састанка, број незгода у станици Топчидер, се у многоме смањио и скоро је незнатан.

Политички и културни рад

И поред разноликости радном времена и разбацаности радних меч ста партиске организације су кроћ разне форме политичког и агита= ционог рада постигле знатне успе~, хе. Најприкладнија форма агитач ционопропагандног рада на железници показала се кроз политич“ ке информације. Овакве информације одржавају се по одељењима, групама, бригадама, у свим партич ским организацијама и на свим сач станцима.

Културно-просветни рад одвијад се у првом реду кроз културна“ уметничка друштва „Бранко Цвета ковић" и „Стеван Рајић", као И кроз рад културно-уметничких гру“ па. Друштво „Стеван Рајић" успе ло је заиста да постане средиште културног и забавног живота железничара Земуна, захваљујући правилном односу партиских организација, ,

После извештаја о раду партиске организације железничког чвора поднесен је реферат о наредним задацима, па се прешло на дискусију у којој је учествовао већи број делегата.

У дискусији су делегати изнели многе проблеме и тешкоће, као и искуства појединих партиских организација. После дискусије изабран је Комитет Железничког чвора, прихваћени резолуција о наз редним задацима и послати, уз оп= ште одобравање делегата, поздрав-

ни телеграми Централном комит КПЈ и другу Титу. У

Ми

И БИЊАОТЕ ~

и ће располагати и кач.

1 з

г 2, је 1