20. октобар
=> ~ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
ПРИМЕР САМОИНИЦИЈАТИ ћано
) <
в
ло повише зграде „Југоштампе", у крају где сеспу„штају и – 5 за _ривудаве улице, живи Друга основна“. Народног фронта Седмог рејона. · Нема она ништа посебног у своме раду по чему би се разликовала "од других. основних организација. ени; дисти радили су на лови а _ градилиштима на, извршили Мноштво лних радова на подручју | Сењака, истоварали дрва за труд"„бенике нашег главног града и много још других послова свршавали које су радиле и друге основне организације, | Али, некакб, у јеку великих про“ шлогодишњих радова за изградњу Београда, предложише чланови Извршног одбора основне организације да подигну и себи једну просторију, где би се могли окупљати, састајати и разговарати, И од тада та мисао није више напуштала секретара основне организације Милутина Петровића.
_ Материјала није било.
Требало
' Позив вође" ам и“: «
СЈЕЋА ЛЊ ЈЕ
ИНА
Оштри поглед постаје још оштрији, ни Лењин Тишим
НА ЛЕР
УЖНОСТ поштеннх народних вођа натчовечански је тешка. Није могућан вођ који — у тласом наставља: овом илн опом степену — не би био тиранин. — А по вашем мишљењу, милиони сељака са пушкама
у руци не претстављају претњу култури, нер Ви мислите да“ би Уставотворна скупштина изншла на крај са њиховим анархизмомр Ви, који толико галамите о анархизму села, моралн бисте боље од осталих да схватите наш рад. Руској маси треба показати нешто веома једноставно, ве» ома приступачно њеном разуму. Совјети и комунизам то је једноставно.
— Савез радништва н интелигенције, дар То није рђа» во, не. Репите интелигенцији нека дође к нама. Та, по. "вашем мишљењу, она нскрено служи иптересима правдег Па у чему је стварг Изволите к нама; ми смо управо ти који смо примили на себе огроман посао да дигнемо народ на ноге, да кажемо свету целу истину о животу; Ми показујемо народу прави пут ка човечанском животу, пут који води из ропства, беде, понижења.
Он се насмеја и без злобе рече:
— Зато сам од интелигенције ин добио метак,
Вероватно је за Лењипопо време побијено више
људи него за време Томе Минцера. Али н оду“
ипрање револуцији, на чијем је челу био Лењин, било је
организовано на широј и јачој основи. Уз то још треба
узети у обзир да са развојем „цивилизације“ вредност
људског живота очигледно опада, о чему неоспорно све“
Дочи развитак технике истребљења људи и све веће уживање у том послу у савременој Европи,
Али реџшите по савести: колико је умесна и пије ли сувише одвратна лицемерност оних „моралиста“ који го воре о крвожедности руске револуције, пошто онп, у то» ку четири године срамног опште-европског покоља, не само што ннсу жалили Милионе побијених људи, већ су на све могуће начине расппривалн тај гнусни рат „до копачне _ победе"2 Сада су „културне нације" – разбијене, псцрпене, подивљале, а победила је општечовечанска ма лотрађапска глупост: њене затегнуте омче и до дана да-
нашњет гуше људе. Мпого се писало ин говорило о свирепости
Лењина,
А када се температура разговора приближила нормалној, он проговори јетко и тужно:
Зар ја оспоравам да нам је интелигенција неопход“ но потребнар Али ви, ваљда, видите како је она. непријатељски рисположена, како слабо схвата потребе тренуткаг И не види да је без нас немоћна, да неће доспети до маса, И — њена ће кривица бити ако ми полупамо сувише много лопаца.
“Разговори с њим о тој теми искрсавали су готово при сваком сусрету. И ма да је на речима његов однос према интелигенцији н даље остајао неповерљив, непријатељски, "“ на делу је увек правилно одцењивао значај интелектуалне енергије у процесу револуције н као да се слагао с тим да револуција, у суштини, претставља пролом управо те енергије, која у преживелим ин скученим условима вије нашла могућности за свој законити развој...
Х
Често сам имао прилике да са Лењином разговарам 0 окрутности _ револушнонарне тактике н начина живота. Шта ви хоћетер — питао би он зачуђено и љутито.
— Зар је могућа хуманост у овако невиђено _ жестокој тучи Где ту има места болећпвости. и великодушности Европа нас "локира, лишени смо очекиване помоћи европског пролетаријата, па нас са свих страна као медвед насрће контрареволуција, а ми — штар Не морамо, нисмо у праву да се боримо, да се одупиремор Е, извините, нисмо ми будале. Ми знамо: оно што ми хоћемо нико не може да уради сем нас. Зар ви претпостављате да бих ја седео овде, кад бих био уверен у супротног
— Каквом ви мером меритв количину неопходних и | излишних удараца у тучи — запита ме он једном после ватреног разговора, На ово једноставно питање могао сам да одговорим само лирски. Мислим да другог одговора нема.
Врло често сам му досађивао разноврсним молбама и понекад сам осећао да моја мољакања за људе изазивају код Лењипа сажаљење према мени. Питао је:
—- Зар вам се не чини да се бавите бесмислицама, ситнипама2
Разуме се, ја не могу да дозволим себи смешно отсуство такта бранећи га од лажи и клевета. Ја знам да су кле-
М. Горки: В. И. Лењин
вета ни лаж — овакоњене методе малограђанске политике, уобичајени начини борбе против непријатеља. Међу великим људима овог света тешко ће се наћи макар један једини ког не би покушали да упрљају блатом. То је свима познато.
Сем тога, код свих људи постоји тежња да не само свуку истакнутог човека до нивоа сопственог схватања, већ н да га по могућству оборе себи под ноге, у оно лепљиво, отровно блато које су, пошто су га створили, на: ввали „свакидашњим животом“...
ж
Мржња светске буржоазије према њему неприкривено и одвратно је јасна, њенв, модре, кужне мрље свуда се упадљиво истичу. Одвратна сама по себи, ова нам мржња казује колико је велик н страшан у очима светске буржоазије Владимир Лењин, — инспиратор и вођ пролетера свих земаља. Он, ево, физички више не постоји, а његов глас све спажније, све победоносније одјекује за трудбенике читаве земље, н више нема на њој кутка где тај глас не би потстицао вољу радног народа за револуцију, ва нов живот, за изграђивање света једнаких људи. Све ситурније, све чвршће и успешније остварују велико дело ученици Лењинови, наследници његове силе.
Мене је одушевљавала она код њега толико јако из ражена воља за животом и активна мржња према његовим гнусобама; уживао сам у оној младалачкој плаховитости коју је упосио у све што је радно. Дивис сам се његовој натчовечанској способности за рад. Његови покрети били су лаки, спретни а шкрти, алн снажни гест бно је у потпуном складу са његовим говором, који је био исто тако шкрт у речима, а издатан мишљу, А на лицу, монголског типа, тореле су н понгравале оне проницљиве очи пеуморног борца против лажи и невоља у животу, гореле жмир“ кајући, намигујући, смешећи се иронично, севајући од гнева, Сјај тих очију чинио је његов говор још ватренијим и јаснијим. |
јен,
Алп ја сам чинио оно што сам сматрао за неопходно „потребно, и попреки, љутити погледи човека који је знао број непријатеља пролетаријата нису ме одбијали, Он је са жаљењем климао главом и говорло:
— Ви компромитујете себе, у очима другова, радника.
А ја сам указивао на то да се другови, радници, налазећи“се „у стању натраснтости. и раздражености", често
Понекад је изгледало да несавладљива енергија његовот духа пршти. из очију као искре и да речи, прожете њом, блистају у ваздуху. Његов говор увек је изазивао физички осећај неодољиве истине, Е
Необично и чудно било" је видети Лењина како шета
по парку Горког, — до те мере је са његовим ликом срасла претстава о човеку који седи у дну дугачког стола и, смешећи се, севајући оштрим очима кормилара, вешто руководи дискусијама другова, или пак, стојећи на · говор ници вабачене главе, бапа јевгровите, Г шану гомилу, у жудне очи људи гладних истине,
Оив су ме увек потсећале на хладни сјај који имају твоздени опиљпи,
Иза тих речи искрсавала је са дивном једноставношћу уметнички нсклесана фигура истине.
Х
До 1918 године; до подлог н тнусног _ покушаја да убију Лешина, нисам се налазно С њим у Русији, чак, та ни издалека нисам виђао. Посетио сам га када је још слабо владао „руком н једва миџцао вратом кроз који је прошишао метак. ње рекао је мрзовољно, кад што човек говори о нечем што му је досадило: .
= Туча. Шта да се радир Свак се бори како уме. Поздравили смо се неома пријатељски, али, разуме се,
„ваблуделог“, са очигледним сажаљењем,
Неколико тренутака доцпије Лељин. је плаховито говерио: | | „Е .-—=
— Ко није с нама, тај је против нас. Људи независни од историје — то је фантазија, Ако и допустимо да' је некада било таквих људи,, сад их немани не може бити. Они ником нису потребни, чени су у вртлог стварности,
звамршене као што још ни-
јасне речи у сти~
_ Кад одговор на моје узбуђено негодова“
продирне, свевидеће очи драгог Илића гледале су мене; “у у машина Руске државне Управе. Могућно је претпоставити
Сви, до последњег човека, уву“
сувише (лако-т просто“ односе према слободи, према животу људи од вредности и да то, по мом мишљењу, не само компромитује поштено, тешко дело револуције излишном,; понекад и бесмисленом окрутношћу, него је нп ~ објективно штетно за саму ствар, јер одбија од. учешћа у ој "велик број значајних сната, | |
— "Хи — хм, — скептично је тунђао Лењин и указивао на "многобројне чињенице издајства интелигенпаје пре„радничкој ствари, С, р
_— Међу нама буди речено, — гонорно је он, — мнооти. таневеравају, постају. издајници не само ' из кукавич“ - лука него и из частољубља, из. бојазни да се не збуне, из | страха. да. не настрада вољена теорија. у њеном сукобу са праксом. Ми се тога не "платимо. “ Теорија, хипотеза, ва | нас. није нешто „„свето", за нас је то — оруђе ва рад, Па ипак, не сећам се случаја да је Лењин одбио неку олбу, А“ акобисе десило да се она не испуни, то није
ми' ма
-мојум
било његовом кривицом већ, вероватно, силом оних ннедо-
"статака механизма" којима је увек обиловала гломазна а % >
4"
и нечију злобу, која није желела да олакша судбину људи од вредности, да спасе њихов живот. Могућно је и овде »штеточинство", — непријатељ је исто толико џпиничан колико и лукав, Освета и мржња често делују по ннерпији. А, наравно, има. п сићутних, психички нездравих људи са
болесном жудњом да уживају у патњама својих ближњих. А _ Често би ме веома затудила спремност Лењина да по: „могне људима које је сматрао својим непријатељима, и не само спремност него и брига о њиховој будућностилља-
када није била. Ви тврднте да ја сувише упрошћавам животр Да то упрошћавање прети пропашћу културе, ар
Иронично, карактеристично: | > Хм — хи...
_и пресецају мале и. и организација ·
Ре":
су чланови Фронта уредили = |себи нову просторију
оре, на сењачкој падини, ма-. је наћи други излаз, И у том крају где је станбени проблем тежак, тежи него ма где у граду, нису се новну._
могле наћи просторије за о
"организацију. А биле су н
где састајати.
У Праховској улици, калдрмисаној и уској, а увече слабо осветљеној, налазила се једна стара коњушница;) Ммала је и један заједнички д са суседним становима. коњушница као коњушница: смрдЉљива, запуштена и стара, И када је) секретар основне“ организације, по други пут на седници извршног одбора изнео своју замисао да се изврши реконструкција штене страћаре и подигне прост "Рија основце- организације, било је чланова. који су (се супротставили овој замисли, говорећи да је то безвредно и „зар од штале може нешто да се створи" Али већина је „одлучила. Штаб. бригаде основне организације и бригадисти прихватили су план.
Није то било баш давно. Пре три месеца пала је одлука да се почне са радом, а уочи Нове године про-
· сторија је била готова, таква „да је човек није могао препознати",
Комшилук је изгубио нахерену кућерину а добио светлу, бело обо~
јену зграду. Данас, када човек уђе
У ту просторију, дугу дванаест и широку седам метара, не може веровати да је ту била запуштена коњушница,
Славко Дабић, трља своје кошчате, зидарске руке и оживљава у успомени протекле дане, И док, прича, игра пламена из пећи кроз мала вратанца зауставља се на ње„товом лицу и осветљава његове мушке и оштре црте, Он је највише учинио за изградњу просторије основне. организације. Не зна тачно колико је дао добровољних часова, али је био једини зидар који је радио на подизању те зграде.
И Милутин Лаловић, Станко Добавишек, Глигорије Симић и Велисав Сремчевић причају о истим стварима, али скромно као да намерно избегавају да кажу оно што. су учинили. Они су дали највећи број радних часова на изградњи просторије основне организације. А када их питате колико су дали радних часова, они то вешто избегну, говорећи да је то „подигао Фронт", или да су „сви чланови основне организације то урадили". Али, њима највише захваљује радна бригада. Они су пренели: отпатке цигле, које су још сачували из доба обнове, креч, цемент, подигли читаву зграду, бетонирали патос, спровели инсталацију, набавили и наместили врата и прозоре и, сада, носе се мишљу како да нађу даске за патос. - „
Највише воле да причају о томе како ће изнутра уредити и како је дотерати, Сваке вечери падају предлози где да сместе библиотеку, где орман, а где радио; како да спроведу и сместе телефон2
У просторији је бивало све живље и живље, Вршиле су се припреме за предизборну конференцију, за бирање нових органа Народног "фронта,
Вече је увелико било освојило Сењак, а просторије Друге. основне организације, изграђена рукама њених чланова, била је осветљена. Људи су подигли свој нови дом
"Потребне јер се људи нису имали
те запу-
,
из
| !
Ко
3 земаља Информбироа редовно се чују "лажи. свакојаке врсте. Једна "таква информбироовска подокница јесте да. ре| црквени врхови у њи уживају неизмерце, умало што не узеше све командне позиције,> политичке и економске, у своје. „руке... кише ја
„Таквим, глупостима свахо се од срца насмеје код нас, јер је јасно, зашто то, зашто толики напори | ииформбироовских пропагандиста да би доказали по„стојање "фашизма ју нашој земљи им повезаност сопијалистичке Југославије“са“зепадним У силама.
Источни и западни информбирсовци. на својим колима, мо-, сковске ревзвизионистичке ·мудрости вуку тушта и тма гото-
вих лажи им клевета, па их просипају кроз стер и по #8о=" ' винским, | странишама сваком
згодном приликом. Они су се већ спесијализирали у толикој мери да за њих нема непремостивих тешкоћа, У објашњењу, односно накартдном приказивању југословенске унутрашње и спољне политике. Они нису већ открили, поред осталог, десетине хиљада усташких и четничких кољеаша, кулака и експлоатисаних капиталиста, У нашој Партији него су им дали и одговорне положаје. Нећемо се зачудити, ако ускоро чујемо да су и пријатељи америчког бискупа Спелмана позвани да узму важне функције у југословенском државном џи плартиском апарату. Али на страну таква неодговорна и контрареволуциснарна брбљања. У нашој земљи коју се информбиреовци прогласили фашистичком сваком нашем радном чо0веку је џознато да се не уводе код нас такве „социјалистичке" мере као у неким земљама наролне демократије.
Пољска влада даје милионе злоти за градњу цркви, У Чехословачкој нико други него претседник владе шаље божићве посланице у којима „божићна звона звоне од Шумаве до Татре". А он заједно са својим информбирсовцима бори се да бу „та звона могла бити весни-
ци мира“. У Мађарској влада "је одредила да се славе Духови: Спроводећи политику „орто-
| | докеног" марксизма, _информ-
етар сеје, буру жање
бироовски контрареволуционери верују да воде политику вишег стила Када ласкају реакционарном клеру и када _ илу на репу догађаја, Зар то не потврђује и последња мера ма ђарске владе» иштванске традиције су у Мађарској прилично јаке, Неки Мађарски руководиоци још увек сањају о царству светог Стефана, И зато сни подожовају такво расположење међу мађарским рад. ним масама што показује, и оовај пример: у Будимпешти је недавно одржана седница ми-
· вистарског стзета којој је при-
суствовао Маћаш Ракоши. На том заселању одлучено једе ће се. дан светог Стефана, негдашњег угарског краља, слапити као празник Шародне Републи-
„ке Мађапске.
Лан оспивања Мађарске Републике — 15 март 1945 године — био је својепремсно проглашен за национални празник. Али како су вековне традиције много јаче усађене и при-. влачније мађарским информбироовцима они су се одрекли свог петнаегт-мартовсбког колико · толико _ револуционарног празника и уместо њега почињу да славе св. Стефана. Маћарски ипформбироовци, међутим, водили су рачуна и 0 спољпним. момелтима и о оним љупИима који слепо не верују Инфермбироу "па су претворили празник ев. Стефана у празник »новот хлеба“ крај жетве. То ни мало не мења ствар: Некада су мађарски освајачи, а недавно и хонведи, жели и по нашим плолним пољима, харали и палили. Вероватно дапашњи ракошијевци иду стопама сентиштганског царства. Али таква рачуница је сасвим крива и неостварљива, 5
Слављење „светлих “ и „еветих" традиција, понајвише оних које одговарају политици Ватикана, у земљама народне демократије показује само сву збрку појмова и нереалпост политике руководства Информбироа, А у односу на нашу земљу информбирсовски контрареволупионери се држе познате — псуј и сипај лажи на социјалистичку Југославију ла би прикрио своје властите слабости. Али већ данас се види истинитост речи: ко ветар сеје, буру жање.
Искључиво ради обташњења
ранцуски министар спољ-
1) них послова Шуман предузеос је пут у Западну „Еемачку, како су јављале иностране агенције, „искључиво Ради објашњења“ са канцделаром Аденауером. Шиљ пута је био изношење француског и западнонемачког гледишта по низу питања, наиме, да се постигне сагласност између влада Француске и Западне Немачке. Агенција Франс-прес попратила је Шуманов пут овим речима: „Треба се уверити да постоји споразум. о путевима и средствима ове (француско-немачке) сарадње“ Уствари споразум је постигнут у неколико „актуелних питања. Терен је већ био припремио специјални фрач
_дањим .веђама Трећег рајха и:
цуски изасланик у Западној Немачкој Франсоа Шонсе, познат по својим везама са нека~
рурским индустријалцима. _(сновно политичко схватање Фран _ сода Шонсе истоветно је сагледиштем канцелара Аденауера — Бон, то је нада милиона љу- | ди Европе у бољу будућност(!) А то не значи ништа друго него јачање, несметано и свестрамо, западвонемачке тешке индустрије што у никојем случају не иде у прилог Француске, Шуман се повратио из Бона; а да са западнонемачким поли-
тичарима није постигао спора-
зум о главном циљу. свога пута — Сарској области,
М
врше сада припреме да ове године
учине још много. више, =
з [-] = = “ = = з Н н = п = в = г “ н 5 = а = = || = = = а ш = а = в = вз н “ с = = = = = ш = = н з “ = и в = а а ч « М г а | = = = = н = Б Е = м в = г в н н ш = н н в = = а н л = г та = а г 1 “ з Б н = в з а = = и ш _ в = о = н 8 а а = и [|
НАРОДНИ ФРОНТ ЈЕ ДЕО ЊИХОВОГ | ПОРОДИЧНОГ Ево до А
Ж
Лорофица. окфивистра,
цији. И поред тога што је руководилац, Митар Секулић је примером показивао како треба да се ради и дао 225 часова.
Било је то некада када је кућа у којој је становао Митар Секулић са породица била једна од такозваних „тешких кућа". Било је у кући неслоге доста људи није хтело да излази на акције, нити да долази на састанке и скупове. Требало је дуго радити,и бити стрпљив и упоран па да ова кућа једнога дана буде најбоља и најмасовнија у свим вцијама,
АДА су чланови Фронта из Осме, најбоље сновне орга-
99 низације Трећег рејона "полазили. на радне акције, у добровољној бригади могла се
често видети читава породица Митра Секулића, како са сестрома и "њеним сином иде на градилиште. Активност..ове. породице из. - које нико није изостао на разним акцијама Народног фронта, то је мала, посебна · историја о непознатим, „обичним“ људима. Део ' њиховог породичног живота су око хиљаду пет стотина радних часова датих у
Митар Секулић
"и.
току 1949 године. Али, то нису мали и непознати људи, као што сето обчино говори. Они су чак веома УесЕ познати, вољени и поштовани кругу чланова Фронта, њих знају
сви грађани јер су на свим радови-
ма били први „Цела породица, по-
чев од оца Митра Секулића, који
је дуже времена био начелник шта-
ба бригаде, па до младог седамнае-
стогодишњет гимназисте Џере, |по-. пуларан је и омиљен.
Читава ова права фронтовска породица Митра Секулића носи знач|: ке ,за пожртвовани рад". МА другарица Меланија и синови Томислав, Коста и Пера добили су ово признање за прошлогодишњи рад И сестра Митра Секулића, Илинка Ковач, Као и њен;син – Томислав, "познати су као фронтовски радни-
Откако је почео да ради родном фронту 1947. године, Митар Секулић је стекао велико искуство и постао начелник бригаде у 1948 години, као и у току прошле године. Тешка је и деликатна дужност начелника штаба, који тргба' да организује и усмерава рад чи+ таве бригаде,. Потребно је прилазиТи људима другарски, пажљиво, у-
да запну и да се у
јих права. И тако сина никада нису
Његова
4 Није ни мало. лако у На-'
"нашла времена да вољне акције и да
Све своје синове учио је и. виспитавао да Раде активно. својоки,
ово. је нова држава: Причао им је о свом некадашњем животу и томе како је радник дошао до сво-
ликој породици, подизати деце, од којих најмлађе сада има три и по године, Џа ипак.
што је много, чак и сувише за једну. презапослену мајку, · Августа месеца прошле _ године
не извлаче, јер ПУНИ
У Е: Мрак
Меланија Секулић
о
сва три одрасла изостајали _ са
разних радова, чак су искористили по некад годишњи одмор или распуст. да и они забележе неколико десетина часова у општи допринос њихове породице. Синови Томислав и Коста нису код куће. Коста је ученик Индустриске школе у Рогашкој Слатини и дошао је прошле године на 40 дана одмора. Искористио је слободно време и дао часова. тако да и он има значку. „Меланија, жена Митра Секулић а заузета је, много кућним пословима.
ДЕ
сто
.
старати се о точетворо бна је изађе на добро182 радна часа,
Митар Секулић добио је нов здраз и светао стан у павиљонима у Цвијићевој: улици: Напустио је вла"жан, нездрав' и тескобан стан
беђивати их у потребу добровољног рада, распоређивати посао, подносити извештаје и стално свакодневно живети у фронтовској организа=
имама
| г Шера „Секулић
занати