20. октобар

у и ћ “ 5 5

2 Протекла година била је = богата разноврсном актив2 ношћу организација Наш= родног фронта, На много- | Ш- бројним политичким – ма= нифестацијама, митинзи= ма и конференцијама уче= ствовало је десетине хи= љада чланова Фронта. До== бровољне радне – бригаде, = стално побољшавајући ор= "анизацију посла, указале = су на разним градилишти“ = ма неоцењиву помоћ У == устварењу плана изградње, = Проширио се и стално се == проширује круг активиста = који учествују у разним = активима основних орга== низација. Са великим по25 литичким и радним успеЕ: сима, организације На2: родног фронта — прилазе = чзборима за своје органе, = тоји ће се одржати 5 = ђебруара,

= –

ин

Преко 150000 чланова Народног фронта и Народне омладине манифестовали су на величанственој смотр 3 априла 1949 године своју решеност за остварење свих постављених задатака.

ОР ЕЛ РА,

_ ТЕХНИКА ШАХОВСКИХ РАДИО-МЕЧЕВА.

вокружни _— меч на десет табли између шаховских репрезентација Сједињених Америчких Држава и Југославије, који ће се одиграти У току од 11 до 14 фебруара, изазвао је највеће интересовање наших љубитеља шаха. За време такмичења мнланови југословенска репрезентације — налазиће се у дворани ентралног дома Југо-

овенске армије, где Ће се обавити београдски део свечаног отва= рања меча.

Да би шахисти могли посматрати ток такми+чења, а да не би узнемиравали играче, партије ће се приказивати У сали биоскопа „Београд" на великим демонстрационим табла« ма. Приказ и тумачење "партија вршиће мајстори који нису заузети мечом, а евенту-= ално и мајсторски кан дидати Према вестима из земље пренос партија с организоваће и поједини шаховски клубови у унутрашњо= сти. То ће бити омотућено на тај начин, што ће Београдска радио-станица сваких пола сата давати одигране потезе У Загребу, Љубљани и другим натим градовима већ са врше припреме за пренос и приказивање партија.

Интересовање влада и за техничку организацију утакмице га У шпрвом реду како ће се вршити пренос потеза из Београда у Њујорк и обратно. Потези ће се слати на обичном шаховском нотацијом, већ са шифром Удемана. Ради несметаног преношења потеза предузете су све мера обезбеђења. У једној просторији поред турнирске дворане у згради ЦМДЈА бића инсталиране по две комплетне гарнитуре за примање и отпремање потеза. По двојица одличних радиотелеграфиста Ћа примати, односно давати потезе Морзеовим знацима по Удемановој шифри на тракама, које ће служити као докуменат за сваки потез. Између радиотележрафског центра У згради Главне дирек-

ја ПТТ и.зграде ЦДЈА биће успостав-

пет линија Техничка служба пре-

Е ења потеза биће тако удешена, да се пријем и давање потеза обављати

и једноставно, а без обзира на број учесталост потеза у јединици вре-

Сваки играч има свот секунданта. ЧИМ играч повуче потез, секундант бележи на

ДипипипипининилипипилапивиилинилиниливинлиливипипинипипиппилипАпАнАпникИпипилиипиа РРАЛИПРРАЛИЛИЛИЛАНАлЛАИНААИАААлАКАА алваллининлалиллии и линарилака

ж = = « = ="

под ужареним цебом, пукотином

_ него зид од камена.

Мартин, „то још нитдар нис чул..“ '

придигао се, почео трљати очи.

"а Со =“

сви рзали од смијеха. пуцњи су разговетно одјекивали,

који се љути.

иинанипилнанининилвалаланнирикапааланрладнЕкорлакАЕди

ти пат ата

пита

и' радних бригада

| ошаркашка: репрезентаци___ја Југославије квалифи| Кковала се за светско пр-. Рај које ће се др ____тиу Буенос Аиресу од октобра до 15. новембра 1956 године. На квалификационом | турниру, одржаном почетком јануара ове године у Ници, учествовало је осам репрезентација. На овом турниђу учествовале су реномиране екипе Италије, Белгије, Швајцарске и друге. Освајање трећег места и победа над Белгијом омогућили су да се југословенска кошарка учврсти у ред најбољих у Европи. г #

У организацији Комитета за забаву, уметност и спорт града Нице и француске федерације за кошар-. ку, одржава се сваке године у јануару месецу традиционални кошаркашки турнир на коме учествују најбоље европске екипе. Ница, познато француско и светско летовалиште, пуно је страних туриста из свих. крајева света. Аранжери ових такмичења искористили су прилив гостију и турниру дали атракциони карактер. Оно што је за Кан, други центар Француске Ривијере, филмски фестивал, то је за Ницу кошаркашки турнир, Путем огромних шарених плаката и писања штампе пропагирају се ове утакмице, " Интернационална федерација _ за кошарку дала је ове године такмичењима посебан значај. Наместо турнира најбољих европских екипа, организоване су квалификације за светско првенство. Тако је овогодишњим такмичењима дат прворазредни значај — решавало се која ће екипа отићи за Аргентину. Турвир је одржан, на импровизираном стадиону, подигнутом на великом тргу у центру града. |"

После брижљивих припрема у Загребу, наша репрезентација кренула је за Ницу. Шумовити предели Словеније прекривен снегом остављали су пријатан утисак. У купеима дискусији. није било краја. Разговарало се о тренинзима у Загребу, и претстојећим такмичењима. у Ници. Ница је била најомиљепија тема. Шта ће се урадити, да ли ће се показати резултати напорних тренинга и оправдати поверење које је дато. Кроз разговор осећало се; чврста воља за борбом до максимума снаге и победа која ће репрезентовати наш спорт.

Граница. Формалности око прегледа исправа. брзо су свршене. ' Трст.

— На перону дочекали су нас при-

__ Кошаркашка репрезентација Југославије = девојила је у Ници право на такмичење | за првенство света

је још пет минута. Италијани су водили са 40:28. И док се на терену водила огорчена борба и већине гледалаца сматрала је да,су Југословени изгубили сусрет са високим резултатом. Тог момента почео је најзанимљивији део овог заиста бучног и вероватно најинтересантнијег сусрета на турниру. Наши играчи су прешли са „зоне“ на „пресинг“. Овај тактички потез створио је забуну код италијанских играча: Путем неколико брзих и продорних акција, чији су реализатори били Демшар, Лоци и Поповић, наша екипа успе"ла је да смањи резултат и престигне Италијане. Тако за кратко време наша екипа је успела да постигне шест кошева. За све ово време Италијани нису успели не само да дођу до лопте, већ и да пређу на наше игралиште. ;

И док су живци играча и гледалаца били напрегнути до крајњих граница, руководство италијанске екипе нашло се у забуни. Црнац Ван Зант тренер италијанске екипе, није био ништа мање збуњен од играча. Сутрадан француска штам-

па је писала: „Ван Зант је побелио у задњим минутима драматичне игре Југославија— Италија“. ' Такође је било забуне и у редовима нашег руководства и посматрача. Поједин-

Амерички мајстори Кеждн и Решевски (седи лево)

и | , „РиСив мајаа 4

тина и његов „брнац“: он је, ве огледавајући се, у великим“ скоковима јурио између кућа, преко. вртова и плотова, преко хрпа цигли и Камења, преко стабла кога је оборила бура — у правцу мјеста одакле је долазила све жешћа паљба. |,

ј „Причекај само, прст ти небески“, псовао је Мартин заринувши. носом у хрбат, избрежине, »„причекај“, „сад ти. је

ажу, да је Лика земља вукова: опора, непријазна, Зими сјеверни вјетар са снијегом брише траг људи и животиња, разноси у магли границу брда и долова; љети,

ври камењар змијама, јетко мирише оштра и ријетка трава. А пјева чобанка: „Ој слободо, алај си крвава...“

Цеста је некад значила живот: пролазио је њом далматински трговац, и криомичар каткад, гонич стоке из Бихаћа, жене У град, људи са сајма, спроводи и сватови, туристи, жандари и аутомобили; њом је Личанин, млад и плећат, одлазио у свијет; њом се, сијед и погнут, враћао натраг, Данас је цеста из: "умрла. покушали су њом проћи тенкови и камиони освајача, али загрезнуше у протутенковским јамама, пред зидом од ка-. мена и пред прсима људским, која су још тврда и поузданија

Двадесет и седмог дана мјесеца свибња 1944 године посве неочекивано низ шумску падину спустили се они — чопор „звијери. Одразило се блијеском сунце од наочала испод каците. Дивљи гласови испремијешаше с топотом чизама, жељезом · окованих. Ужурбано, несабрано плануше први хитци, 6

Мартин Клен, митраљезац, баш је блажено хркао заваљен полеђице у дубоком хладу и сањао глуп сан: као да је мален, посве мален дјечарац, па чува краве на стричевој сјенокоши, та краве су шарене и велике и говоре људским језиком; гово-_ ре, а онда се ПА свађати. „Краве, лак се свадију“, мисли ·

н се полако будио. Полако је и с ужитком протезао ноге,

Био је весео момак, смијешна, тубаста носа и ријетких ба; Дошао је прије годину дана из Загорја У Кордун, вели, | зато, Јер су бојеви у Кордуну љући. Премда је већ тако-дуто _« боравио међу људима, којима .је говор тврд и исклесан, као.

5 од камена, он је остао вјеран рођеној ријечи, којом говоре = сељаци из Забока и Стубице. Другови му се због тога ругаху. А он је, за узврат Личане опонашао нат

ном. Митраљез, у близини, кашљао је као пргави, зли старац

Мартин Клен није могао дуго размишљати. Добро је он "познавао то кашљуцање, то праскање и фијук — звукове боја, који се почео да разгоријева. 'И наједанпут учинило се тако, као да је дунула силна вјетрина и повукла за собом и Мар-

свом формулару.помоћу Удеманове шифре, а такође нотира и утрошено време размишљања. Контролор пажљиво и брзо има белешке да провери, да их видира, а затим се оне упућују на одашиљач радиотелеграфска установе. Сваки радиограм садржи број табле и претходни потез противника, затим одговор и утрошено време размишљања, !

Пошто радиотелеграфист у месту противничке екипе прими и дешифрира депешу, секундант је преноси у турнирску дворану, где после проверавања вуче примљени потез на табли и покреће часовник. Операције око преноса потеза од табла у Београду до табле у Њујорку, ижи обратно, трајаће прасечно четири до пет минута Темпо игре биће 50 потеза

. за прва два часа, а 25 потеза за сваки даљи час. Укупно ће се у једном са“ станку играти осам часова.

Иван ДОНЧ ЕВИЋ

сива. зијева црвена земља,

бум,“

ријеч,

се обраћа болничару,

уКам ме је спетилот В ногу, ат“

„А“ пита старац.

разносећи јеку. долИ-

Довршење резервоара у Крајинској ули ци који потпуно обезбеђује воду становништву тога краја, резултат је залагања добровољних радних бригада Народног фронта

Бригаде Народног фронта Четвртог рејона извршиле су радове у вредности "од

271.112 динара и омогућиле потпуну _ изградњу сале Четвртог рејона.

" Јана цмиздриле су и руке ломиле и

Али пљусак челика, који се сасуо по њему, прекине му

Сада лежи у дубоком хладу на меканим боровим иглицама. Кроз нејасну, трепетљиву мрежицу гледају његове очи. „Как је то само зишлог“ мисли он. „Так најемпут,,.“ старом, увијек натмуреном, човјеку, који је поспано гњечио духан.у своју. лулу. утавке ' „Ћоро, добил сем, кај ме патри, а7 И за хасен сем добил, . Немрем, прст му небески, ни врцнути!“, 2 „друже“, диједи мрко болничар, „н

·, оро• шути, запалио лулу, па одбија кратке димове, а оно једино његово око изгледа као да сузом сузи. У даљини се чује кад који пуцањ. Сунце јасно сја изнад борових грана и види се лијепо један пахуљасти облак, тјеран вјет · плови по небу. Некакав смијешни, сјајни, црни кук да се успе уз дебло. И једна птица цвркуће, ) Мартинове сљепдочнице посуле су капљице зноја. „Прст му небески“, почиње он говор опет, „как је то заправ беда-, сто! А баш сам сењал некај смешнога.., о кравами| И ни зишло на добро!“ Након кратког размишљања рече тихим и јасним гласом: ,,Ћоро, земи оловку и папир и пиши!“ |

ац наумио

„При дому имам матер... старицу, знаш! Бу превећ жа лосна.. а ја сем змислил некај, Земи оловку!“ к Ека __Гледао је широм раствореним очима у модро небо, у шиакав начин да су __роко и модро небо. Затим му је поглед лутао преко сјенови-_

ба , тих пропланака и ораница, зелених од младог јечма. |

. Вјетар, се заплео у крошњи.· шуме, Пијетао "је негђе кукурикнуо у селу и пас је:залајао. Црвени мрави пуж и вуку грађу од борових иглица 'за свој дом. А издалека до· пире снажна, побједничка пјесма другова, који се враћају · одагнавши. непријатеља. „То је, ето, живот“, мисли Мартин, _уа о животу се правзаправ и дела...“ Заклопио је вјеђе; сада.

У је пред очима било све црно, празно, црно... '' звери направиле,.. превеч,., |

чланова

јатељи Југославије и пожелели нам ЧИ су трчали око игралишта и традоста успеха — осећали су исто што Жили да се слободна бацања реали-

и ми, — рекао је један играч.

зују. Међутим, тренер Хел поступио

У равници, из које се у даљини је сасвим исправно када је дао ди-

совала.

првенство света, Ница. · После

такмичења“,

· наше земље.

Торо положио папир на ранац за лијекове и пише писмо Мартиновој мајци с видљивим напором, ријеч по ријен, како-их он казује: . Зе ен О А ОРЊТЕ

»Здраво, старице моја, и смрт фашизму! Пише вам и поздравља вас партизан Мартин Клен, синек ваш и ваше дете.

„ јавити вам морем, да се осећам как треба, апетит бумо рекли, |

добро наме служи, а крмком швапским и усташким прашимо тур поправ партизански. Сећате се, мама драга, кај сте говорили преде нег сем од дома одилцелг Стрина Јалжа и кума урт говориле: Бу пропал, „бу пропал, мајка, Језуж и Марија, бу пропал, нај никам пејде, Си они богци в шуме кај амен пропали бују. А ви сте нато шептом.как светица рекли: Пет сем синов имела — пет сивОБ, пет голубов плавих, Јожека је змрвил вуглен в Голубовцу;

""Грги је в Америке саки траг згинул, Томаш је од гриже и не , Воле саке друге.вмрл, 8 Лепоглаве је Ивек струхнул, а пети ов Мартин, нај иде. Нај само иде, правицу в запечку нигдар ''

и нико звојевати могел ни. Шептом сте рекли; мама драга, а мени је било так, как да ваш шепет грми у шобоњи и звони

" прек Бедње, Сутле и Саве, прек целе земле хорватске. И ни · Ми жал,кај сем одишел. Нашел сем 'зде добре другаре, как

гар чрне Кордунаше, скуп смо прохајали чез Лику и Банију и Жумберак и Кордун; скуп смо ходили, све добро и зло делили, боје крваве водили,.:“ 5" А

"_· Евегов је глас постајао све слабији, неразговетнији. Овој

„на челу пробила.тамна мрља крви,-па се шири све више, по-

стаје. тамнија и црња, а једна тешка кап клизнула преко ја-

; бучице, остављајући за: собом љепиви, црвени траг.

. _Ћаро' подигао забринуто. оно једино своје укочено око. „друже“, пита, „јеси ли жедан“

. „Не“, вели. | пољ ' "| М наставља шаптати даље „убрзаним дахом, који одаје _грчевиту вољу за животом, за радошћу, за срећом:

; уРајше, мама драга, да вам некај лепшег приповедам, кај | | не' Кад ми весеље в срце дојде, ја си'запевам, прст Мо Бре

ски, да се гора јечи. А. најрајше си певам песмицу загорску:

Звирек звира з глибочице, ој как црне има очице,. Та ми пе- |

смица увек некак к срцу паше, прем наша Милица наспрам

тота има своје мишлејне, које у пајдаш з мојим весељем и ра- |

достјом нејде. Она вели да је то так, ниш ко ист л

а праве песмице су оне, кај нашу, борбу. И слободу опаши "нају. Има Милица такав прав, али мени се чини, да прав имам и ја, Она је Српкиња з места Вељуна, три лета је већ в наше војске, пушку носи и мондуру солдачку, а црне има очице

| = ни трнуле при наше хиже нису бол чрне! Пак вам ја, ма-

мице, збогради сега тога поручујем, да сем трдо решил м од-

_лучил, да се скором женил. бум, Кад: рат сконча _ наша дојде, мам се бум женил и не пе вел Јатицу з Брезје нег једну другу, јену скроз на. скроз. другу... у

_ Удахнуо је-зрака и наставио брзо: и ва "да кад'швабе бују бежали з'наше земне, нај Раоа ни Паја: и сусед Бартол, и клепави Валент, и Винко, и си други из села земеју виле, брадве, хрге, и ко кај. море, и нек им недају да зидеју живи. и читави з наше земле ван, Превеч су зла те

иЋазА АЛИБАВИЋаАААСаСптниаАлзанилаљанивла паккапланака ... : у ! -=<А | а '' а . Па "бан аАННа Пилата ннахзанлинаалалкасљарнволана во нлавви с скра

назиру Алпи, лежи Милано — један од највећих индустриских центара “= Италије. Прелаз и дуже чекање о- Јански играчи дошли би до лопте, _могућили су играчима да дођу до коју би задржавали до краја игре штампе, Она их је највише интере- И тако обезбедили високу победу.

Спорт, Шта-пише о нама7 Какве су прогнозе, и слична питања по- наше репрезентације Анри Хел стестављали су играчи са свих страна. као је својом скромношћу и друМеђутим, прогнозе нису биле најпо- гарским ставом симпатије свих ивољније по наше репрезентативце.

„Југословени немају много изгле- друго. крштење, На: да за крајњи пласман“ — писала је звали су га „Саво“. Док му је франиталијанска штампа.

— Мислим да ће се преварити — научио српски и видевши га да норекао је Станковић. Тог момента си тренерку са натписом Југосласви су се сећали обећања датог при- вија, дала презиме Хеловић. Тако ликом поласка — пласирати се за да ће од сада вероватно наше ко-

рективу да се игра из аута. У случају да се промаши пенал, итали-

У току двогодишњег рада тренер

У Ници је.доживео своје играчи на-

грача.

цуска штампа, знајући да је нешто

"тшаркаше тренирати Саво Хеловић.

· првих утакмица •

француска штампа је писала: „Ју-

тословени и И аТИјаНи МАНИ СУ против Белгијанаца. Један од најису сеп или. а За

Крајњим За ДАтВЕМ и бррбаноњУ Ме лан Пра утакмици та

наши репрезентативци оправдали су државања он је изванредним дриб-

поверење хиљаде спортиста широм

Последњег дана наши су играли

линзима окупљао око себе белгиске

; | Фа ои играче, Сутрадан француска штампа У сусрету између Југославије и је писала; Италије до краја утакмице остало победио“,

„Ђавољи Лоци — он је

Хропац му прекиде глас;

„А ја.. сад морам ити, зовеју ме, најте бити жалосни, стара... бум се врнул... врнул., ваш син Мартин на камиову с песмом јеног полдана кад сунце најболше сјаш_

шутљиви, једнооки човјек — „Ћоро“ га зову, а он се ипак не љути —- спуштене главе стоји покрај друга митраљесца Мартина Клена, који је престао да живи. У руци је

"Ћориној комад папира — писмо мајци. 2",

'Путоват ће писмо преко п ла у ланина и шума, преко планина И зшума, преко вода и мочвара, далеким цестама и скривеним стазама, од крваве Лике до зеленог Загорја. И стићи ће оно на свој циљ, И читат ће га с узбуђењем старица мајка, И живјет ће она од наде, да ће једног дана стићи њезин Мартин на камиону као победник, с црнооком вјереницом, с пјесмом на устима. Зашто јој убити ту надут Та, она ће њезин напаћени и туробни живот ожаривати благом срећом до конца... _И 'Ћоро одлучно припише писму неколико ријечи: „Отишао по дужности У далеки крај. Немојте бити у бризи за свога сина Мартина." |

СУ ВАННЕВунУпиИлрАниКАНИРалРКталАлАКлАапвАпАцрлудпррри ЛАА 1950 године " Одговорни уредник Драгу“

Београд, 21 јануар тин Шолајић. Улица Драгослава Јовановића тлу “ Телед 20-448 • чековни рачун 103—9060386 + Поштански фах 752

Штампарија „Борба“ — Београд, Кардељева 31, рукописи се

не враћају