20. октобар
они хране и како су услужени:
„Александар Ранковић“ и
номија,
није стручно, ложи:
храни својих абонената.
Трудбеницима ДОБРА ИСХРАНА У МЕНЗАМА ЈЕР'ЗА ТО ПОСТОЈЕ ОСНОВНИ УСЛОВИ
ИТАЊЕ друштвене исхране у Београду спада | живетног стандарда, Нарочито је од великог рана. Број грађана који се данас храни у њим чи да се скоро петина грађа на храни У менза; људи нашег главног града и махом самци,
Све мензе и ресторани раде под готово истим условима, ста и очигледна, последица је само субјективних тешкоћа и неса Како то да су менза Мини старства железни ћа одличне, да је менза „Милован Ђилас“
недовољне стручности и несавеснос ти особља, би мензама и ресторанима много помогле и по тва и оснивачи нису се за то побри вули,
Ради боље контроле над Радом мензи и ресторана основана с ништва за друштвену исхрану. Ова ка конт један део овог задатка пада на 260 нента,
____АНКБТА „20 ОКТОБРА“ О РАДУ БЕОГРАДСКИХ МЕНЗИ Београда може да се обезбеди
и више о њој не води рачуна,
управама мензи и
у једно од најзначајнијих задатака у побољшању значаја рад мензи ирадничко-службеничких рестоа повећао се у односу на, 1946 за 1000 на сто што знама и ресторанима. Како су сви претплатници радни неопходно је потребно водити рачуна како „и чиме се
а Разлика у храни и услузи. која је чевесно сти које се могу отклонити. у ца ФНРЈ и менза Београдског саобраћајног предузесредњег квалитета, а мензе Електричне централе, Комбината „Комгра па" Шетог рејона лоше, када, раде под готово истим условима2 Из тога произилази да је кривица унутар саме мензе, а никако до неких спољних чинилаца на ководство мензи изговара. То је ис кључиво последица недовољног ста рања оснивача, немарности Управе, У време када се покрену ло питање оснивања економија које бољшале квалитет и раз новрсност исхране, многа руководе тако да је велики број мензи и ресторана данас без својих екошто је најтеже погодило 62 мог абонента, | и Народна власт чини све да се исхрана становника нашег глав нор града побољша, а "што је, на•равнб, и обиман и одговоран задатак, Зато неодговоран рад у појединим мензама, спроводи донете одлуке, а то немо же да прође без последица,
Питање стручног кадра такође је горуће питање и зато
се особље мензе стручно оспособљава. Таквих курсева има три г ученике у привреди сваке четири го
које се често ру-
крњи углед Власти и пе
је основано неколико курсева на којима одиш ње, дине изграђује се по 400 ученика. Но могло би колико-толи ко да одговори својим задацима,
а у угоститељској школи 38 и поред тога што особље мензе
наравно под условом да се за то за-
у у свим Рејонима Београда поверерола од стране власти није и нв може да буде довољна, и зато ово , који готово једини може да има потпун увид над радом мензи, јер је свакодневно ту да га прати, лично је заинтересован, а сваки недостатак га погађа, Због тога је | покренуто питање да се у мензама оснују одбори абонената, који ће 0 свему водити рачуна. Али сепракса показала да ти одбори постоје м ање више само на папиру, и да а6о- нент, | задовољан или не, изађе из мензе,
Наш лист покреће анкету у којо штавају о запажањеним грешкама, Ми верујемо да ће ова анкета кори сло послужити
било да јелом и услугом је
] треба да учествују абоненти и управе мензи и да нас обаведа установе до кога је кривица И
да се грешке на тај начин исправе. учинити да се оне боље старају Ф
Ласља уредништву
ЛОРЈИГ ЈОЈИО НИ ЈР ДУ
НЕПРАВИЛНО УКИДА'ЊЕ ТЕЛЕФОНА
ХХП основној организацији Пе-
тог рејона, на Звездари, једна
задружна .продавнипа имала је телефон којим су се служили не само чланови одбора из основне организа“ ције, већ ни сви грађани из околине То је било ни природно, јер у близини нема ни једне телефонске говорнице нити радње који би имала телефон, Али, једног дана укинут је телефон ове продавнице ин тако су грађани остали „без овог неопходног средства. телефона ове продавнице је 44-029.
Мислим да је неправилно што су надлежни органи у Телефонској централи укинули овај телефон не узимајући у' обзир да је то једини у читавом крају и да грађани у хитним случајевима морају да иду веома далеко да би позвали лекара или обавили ма какав разговор. Кад још нису подигну“ те јавне говорницпе у свим крајевима трада, нарочито овде на Звездари, онда је потпуно погрешно укинути једнни телефоп у овој задруКној продавНици. у: Г:
Њ
ОБОРЕНИ СТУБ СЛАВИ ВОСТИ
Јане депембарске поћи 1947 године велики теретни камнон под пијаном руком шофера налетео
ја на ограду подвожњака код Рузвелгове улице ни ограду делимично сру“ шио, главни стуб изввалио н на коловоз оборно.
О томе се доста писало, упозоравани су надлежни да начињени отвор ства“
ра опасност ва депу која пролазе да
да саобраћај.
св сурвају, а исто тако стуб омета с колски пролавнли су месепн н године а рејонски одбор, ни осповна организа“ џија, нити ико други, нису ништа учинилн де се ово у ред доведе. И тако са новом 1950 годином овај оборена стуб слави трећу годину аљкавовти, немарности свих људи који је требало да та уклоне. |
КАКО КНЕЗ МИХАЈЛОВА
ни
= Молим вас прибор.
=— Имамо само поставу а друго потражите даље,а
Број ·
оборени Али,
— Ево вам |американ и рукавека постава, а остало по-
тражите даље
ТЕК 54.
производа!
ТРЕЋУ ГОДИНУ АЉКА-
Да ли ће и у овој години овај стуб и. даље трнумфоватн н бости очи н одбору основне организације нв рејонском народном одбору пе знам, Време је да се на ову значајну годишњицу
аљкавостп учини нешто, уклони стуб '
н ограда подвоЖњака доводе у ред.
А. М. М.
БЕЗ БАКШИША НЕМА
Г рађанин који хоће да добије бо. -ље цепанице приликом куповнсне дрва на стоваришту број 6,
- на Булевару Црвене армије у Петом
рејону, мора да буде сналажљив и да
= = [= . А М ћ. 2
се сети опробапог средства на овој др. вари, а то је бакшиш. Људи који од-
: — Рлскар
%
бићете пластику,
ЛОКАЛНИ х
|5 А процљеона р
— Е да је на сваком чове ку као што је на овим изложбама наших
АПОТЕКА КОЈА НЕ
|| ј ето се нисам осећао добро, отитао сам 11 овог месеца У ; Студентску поликлинику у Про:
те Матеје улици да се прегледам. Доктор је устаповио грип и преписао ми прашкове. У истој згради налази се т апотека у којој сви студенти могу бес“ платно да добију лекове. Али, па моје
велико запрепашћење у ппотеџи сам
ДОБРИХ ДРВА меравају дрва на овој дрвари, ако им св да нешто мало бактиша. изабраће вам добре, лепе и праве цепанице без нкаквих чвордва, а оне чворновите о» ставити за грађане која нису баш да__режљиви. Грађани су се много пута жалили и рејонском одбору Фронта и својим осповним организацијама, алн изгледа да руководство ове дрваре неће ништа да предузме против Ових подмитљивих људи, Т. Б.
РАКА ОРГАНИЗУЈЕ НАБАВКУ ПРИБОРА
ТРГ ТУЦОВИЋА
ЧУКАРИЦА
немамо, али до-
.
схара..,
ж СПРЕМА ЛЕКОВЕ
— Нема ни дугмета ни ро-
АИ ја:
па аје (>
Магацин мензе. п
,
редузећа „Алек сандар "Ранковић" у Земуну
У једној мензи за време ручка
БРЗИНОМ КОРЊАЧЕ
Не дан 10 децембра прошле гудине послала сам сину, који је био на опоравку у Каштел Лук-
шићу, крај Сплита, један пакет са храном, сматрајући да ће му добро доћи јер је болестан. Рачунала сам да ће
БЕЛЕ ЧАРАПЕ ЗА ЦРНЕ ЦИПЕЛЕ
последње време мушкарци имају
велике муке са чарапама, јер
мушких чарапа готово нема на обезбеђеном снабдевању, а ни у сло: бодној продаји. С времена па време појави се у некој продавници мања количина мушких чарапа, која се за час разграби. Алн, на моје велико разочарење копстатовао сам да и те чарапе имају један крупан недостатак јер су“ беле боје, Они, који их купе, припу“ ђени су да их носе и поред тога што им је одело тамно, а ципеле црне. Пре извесног времена било је у Народном магазину, у Кнез Миханловој улици, вимских мушких чарапа за шест једн“ ница, али лошег квалитета.
Кад су већ прављене зимске чарапе пије изабрана баш најсрећнија боја, јер се беле чарапе брзо прљају и нису прикладне за свако одело. Поред тога, за несташицу чарапа у продајп, нарочито сада када је наступила зима, не може се наћи било какав оправдани разлог јер људи не могу да иду полубоси. Драган Ђокић
добио одговор да не справљају лекове, већ само издају готове. Пошто сам же-
| | Лео да се излечим, нисам имао куд, већ ;
сам отишао у другу апотеку ин платио
, за лекове 63 динара.
Чудно је да постоји апотека која не може да набави неку зделу и остале потребне апотекарске алате па да може да справља и мућка лекове као п све апотеке у читавој држави. Од свакве апотеке, каква постоји сада у овој Поликлиници, студенти понекад немају никакве користи.
Михаило Поповић
ЗА ОДЕЛО
МАЛИ МОЕРИ ЛУГ
= Извини, драги мој, нема друге него сам изаткакг! тај расхар!
пакет стићи за три до четири дана, утолико пре што сам послала „хитно“ ни назначила да је у пакету храна. На београдској пошти сви су мн рекли да будем без бриге, јер ће пакет стићи
„У одређеном року,
Мој син је отишао из Каштел Луктића 20 децембра прошле године, а до тога времена није уопште добло пакет, Дошао је у Београд, а пакету се траг сасвим загубио и никако да сепојави. Тек 14 јануара добила сам накнадни спроводни лист са житом Поште Београд 2 од 12 јануара. Тако сам подигла пакет који је од 10 децембра до 12 јануара путовао од Београда до Каштела и натраг. Сада ћу ваљда морати да платим лежарину за пакет, у
фр
коме се храна сигурно већ давно по. кварила.
Мислим да целој овој ствари нису потребни коментари. Јулијана Христић
ж
СМЕТЛИШТЕ У БЛИЗИНИ ГРАДА Француске н Симнне у-
Н“ углу
лице, прекопута Дома Југосло-
словенске армије, дакле у блиЗини центра града, налази се отворени простор на који оближње установе бацају већ дуже времена отпатке и ђубре које се овде нагомнлава. Поред осталих отпадака овде се баца пи већа количина старе хартије, нако постоји Уредба о обавезном сакупљању старе хартије као важце сировине за пронзводњу хартије. Бат па Нову годипу на овом простору лежале су гомиле отпадака и сламе, а безброј употребљених коверата ветар је разнео по околним трав-
њацима и тротоарима.
(50
Установе, које су пронашле ово ме сто за бацање ђубрета, могле би да нађу неко погодније ђубриште, а исто тако да поведу више рачуна о сакупљању старе хартије. Е
Ђ. Д. х
ГЛАВНО ЈЕ ДА СЕ СЕДИ
Г радско _ саобраћајно _ предузеће увело је, у циљу побољшања · саобраћаја,'на неким почетним тролејбуским станицама продају карата у киосцима. На тај начин, требало је да се избегне задржавање кондук тера у колима и спречи гужва, На по» четној тролејбуској станици на Сту дентском' Тргу постоји такође — један киоск ва продају карата са два службеника. У времепу од 6,30 до 7 часова, када запослени људи пајпите користе тролејбусе п журе у своје устапоне п предузећа, тп киосин пе раде и поред гога што службепиџп седе у њима. Би10 је тритонора од страпе грађана, али се увек добијао истп одговор: „Пе: ма осветљења, не види се",
Кад су већ унедени кпосџн — ради стречавања гужве, онда би требало да раде за време највећег оптерећења сао: браћаја.
Богољуб Мапдић
.
САЛВЈЕТИ
_ ВАШЕГ ЛЕКАРА —
—_МАА—
4бизтна. ПЛАВЕ ЧУВА _
| ШЕЂАРА ЈЕ НВАРА |
бара је квари, каже сву
нашем народу. Колико ту има истине и како је то лепо речено! У ово мало речи сажето је дуго искуство, здрав разум и моћ. | запажања. Као и многе истине, као и свако правило, оно није без изуг зетака, — али је то ипак истина. ·
У чему је та истина“ Главу. из пуно разлога, није потребно много утопљавати ни зими. поготово лети, Ми не кажемо да главу не треба покривати кад је хладно или кад пада снег и киша. То не значи да шубару не треба носити, не-. кипут. Али је исто тако тачно и важно за здравље — да глава код сваког и увек треба да буде свежа и бистра, у сваком погледу. А прегрејана глава то не може да буде. Није, на пример, никакав парадокс рећи да онај који се много топли тај и назебе,
Напротив, уши, руке, нарочито ноге треба да су топле зими када је хладно, кад дува јак ветар (кошава, на пример). Ако зими учините све да вам, на пример, ноге буду ' суве и топле — онда сте избегли многе неприлике, које повлаче собом назеб као болест: позивање и чекање лекара, изостајање од посла, лежање и досадно лечење, Јер хладне и влажне ноге иако, не проузрокују, условљавају, олакшавају назеб: кашаљ, кијавицу, грип, запаљења плућа и плућне марамице. (Сетите се Пастерове кокошке вештачки охлађене из нашег разговора у прошлем броју). Према томе, ако имате само топлу главу, а хладне ноге, она онда неће бити свежа и бистра — пре ће те имати температуру, главобољу и“ кијавицу. Зато је важније имати чизме, односно топле ноге. Или и чизме и шубару, а ако хоћете, буквално речено, да остварите склад“ ност ваше тоалете.
Да пређемо сада на страну нашег разговора,
Зими ако треба да останеге дуже време ван топле куће, ако морате да газите по снегу, по поледици, блату, да дуже подносите јак и хладан ветар и тиме се излажете могућности назеба — од чега се увек не умире, али се многи разбољевају — онда је најбоља мера предохране да не допустите да вам се охладе, смрзну ноге.
Како Тако, ако ноге заштитите нечим што не пропушта спољну влагу и што је у исто време рђав спроводник топлоте, као што су: непромочиве ципеле са добрим ђоном, са умецима од пресоване сламе, или штофане ципеле са дрвеним ђоном, као што носе неке жене. ,
У градовима из истих разлога могу: се обичној обући додати разни умеци. Пресавијте, на пример, новине, осам или чак и шеснаест пута и отсеците према величини ваших стопала. То је практично, лако се набавља и не стаје много. То, свакако, не загрејава, али ових осам или шеснаест слојева ваздуха између листова изолују ноге и спречавају да одилази ваша топлота.
Што се тиче чарапа оне не морају бити много дебеле; напротив“ оне могу бити и танке, коначне или свилене; али навуците више пари — да би било више ваздушних слојева. Исто тако су добре и вунене чарапе, баш због задржаног ваздуха у њиховим влакнима (али њих купите лети, јер их зими нема у радњама). Или, најбоље је преко кончане навући вунену чарапу.
За ход по снегу, блату, киши, врло добро служе каљаче. Оне су непропустљиве за спољну влагу, и слаб спроводник топлоте. Оне имају и ту добру страну што се могу скинути у претсобљу и што се онда може ући у стан са чистом обућом. Али ако вам се деси зими да нисте предузели ове мере, из оправданих разлога или из безбрижности, или из ината према лекарима — или вам ови савети нису помогли, зато што сте дуго били изложени јакој зими, па се због тога добро не осећате: грло и нос су вам суви, лице зајапурено, кијате и кашљете... Исто као хлађење ногу код кокошке, микроби су се мобилисали. Да ли је онда неизбежно да назеб пређе у болестт Треба ли се тиме помирити или је пак још могуће да се она спречиг Затражи- А мо одговор опет од Пастера. |
Он је убризгао кокошки микробе антракса. Ви се сећате да смо рекли да њен организам није пријемчив за ову болест. Али, зато је он т држи са ногама у хладној води; та- 1 да се њена отпорност мало по ма- | ло смањује, њен имунитет онда престаје, и знаци болести се појављују. .
У том моменту Пастер извади ко- о кошку из суда са хладном водом, | обавија је ватом, и загреје је — односно поврати њену нормалну топлоту. Тиме је она поново постала отпорна, па је болест опет спрече- 1 на. У овом двобоју непријатељ је ј ипак подлегао иако је имао шан-
се да победи,
Поука. Ако не можете избећи да вам се. охладе, смрзну ноге, мисли-
' те како ћете их што пре загрејати. Чим дођете кући држите ноге у то- , плој води, истрљајте их алкохолом, пијте топла пића (чај, врућа ракија, топло вино), легните у постељу, покрите се добро па би се презнојили, Са вашом повраћеном топлотом повраћа се и олбранбена снага вашег организма, И код вас као и код кокошке. микроби ће се повући, постаће безопасни Тако се болест која је већ узимала маха зау-
„ ставља... ако се за то побринете благовремено. [
Др. В. Т, т
| | ИЗМА главу чува — шу- .
практичну
а =