20. октобар
КРАЈЊА НЕМАРНОСТ у ПРЕДУЗЕЋУ ЗА ИЗРАДУ ДЕЧЈИХ КОЛИЦА
РЕДУЗЕЋЕ о за израду де
чјих колипа „Пионир“ у
Земуну може да послужи
као пример лошег руково•
ђења, слабе _ организације рада, недовољно спроведене евнденције и рђавог квалитета производа. Све ове слабости и недостаци допринели су, поред објективних тешкоћа, као што је недостатак гуме за точкове, да план у протлој години не буде извр. тен. Одговорност за овакав рад сносн, углавном, управник предузећа, који до сада није предузео ништа да св стање поправи. Предузеће има око 40 радни. ка н намештеника. Али, ако запитате управника колико има радника, он ће ређати прво 22, онда 27, затим 29 н на крају 86.
Организапија рада по одељењима је слаба. На извесним радним местима су били сакупљени самн стручни раднипи, због чега је раћђ осталих одељења стајао. Није учињено ништа да се повећа продуктивност рада. Управа пре: дувећа и синдикална подружница су, истина, на својим ретким конференцн“ јама спомнњале борбу за високу про“ дуктивнодт, али им није падало на памет да је примене у свом колективу. Могућности за повећање продуктивно“ сти рада постоје, Тако одељење за лакирање ради само ручном четком, док 28 тприцом исти посао обавља за 66 троцената брже п материјал троши у пола мање, Било је потребно да прођу ве године па да се управа предузећа едлучн да оспособи једну просторију за рад овог одељења, јер се у дотадашњој због недовољне пентилације није смело радити тприцом,
Исто тако је чудан и јединствен начен на који се у овом предузећу протлатавају с ударници. ' Тако је Милош Радовић, лакпрер, у прошлој години био ударник нако спада у недиспиплинованије раднике, неко морао да
прошле године
Он сам каже да је буде ударник и ето, њега је „задесила“ та срећа. Поред тога што се нехатно одпоси према послу и што није учинио пишта да повећа
продуктивност рада свога одељења, изостајањем са посла и закатњавањем лоше утиче на млађе раднике и ученике. За каљање часлог назива ударника које добијају само најбољи радници нате земље, одговорност н управа предузећа н синдикална подружница, која се не интеуресује зарад појединаца из свога ко“
сносе
лектива и дозвољавају да радници, као Милош Радовић, добију ово високо звање.
У пролазу кроз одељењпи види се на сваком с кораку небрнга ни немарност. Раднипи раде у прљавштини, ниједно одељење нема вентилације, нако пре. дулеће располаже исправним вентила-
торима, које треба само монтпрати.
Врло често радници нису на својим радним местима, јер је п општа дисппплина слаба. Изостанци п закатњавања на посао су редовна појава. Прпватни послови се свртавају у радном времену, а управа предузећа н синдикална подружница нису урадиле ништа да се стање поправи. Монтери Сава Миловановић н Лаза Љубиновић, који имају највнше неоправданих изостанака, својим радом и односом према о сталим радницима доприносе да радна диспиплина у предузећу у даље зпатно слаби.
Нерад и отсуство сваке свести код руководилаца синдикалне подружнице видно се огледа и у односу на теснаестогтодишњег неписменог радника Стипу Урса, којп већ неколико месеци ради у предузећу. Мако је борба за сузбијање пеписмености продрла и у најзабаченија села п о њој се говори и пишв свакодневно, управа „Пнонпра" није се сетила да тог омладинпа треба описменити. „ја бих волео да научим да читам н пишем, али незнам коме треба да се јавим“, — каже, снебивају-
ћи се, Стипе Урса.
Потпуно је разумљиво да су п коли. па, које ово предузеће израђује, лошег квалитета. После кратког времена 704 кови се ломе и испадају и колица врло брзо постају неупотребљива.
Крајње је време да се прекипе са 0 _ваквим радом у предузећу „Пионир". Сви ови крупни недостаци и пропусти могу се отклонити. Потребно је поста“ вити новог управника предузећа, 0кретног п енергичног који ће се ухва) тити у коштац са свима слабостима и
савладати их. Завођењем строге кон1 троле над изостанцима пи вакашњавањем, кад и применом дисциплинских мера, овакве ће се грешке лакше поправити, Исто тако, потребно је да се и рад синдикалне подружнице оживи, јер она треба да буде потстрекач бо љег рада. Сви ти недостаци показали су се и на квалитету производа па 38: то треба повести одлучну борбу за ње тово побољшање и омогућити мајкама да добију колица која ће одговарати потребама,
“
јЈељун Ће биши мљоферњео.
уређен рад
д најлепших у Земуну
Зграда Народног одбор
РЕКО замрзнуте земље, преко насутих баруштина, пружио се Београд према Земуну, крема свом осмом рејону, додирнуо га већ новим грађевинама, обухвата га својим нарастањем.
Бетонски костур Претседништва владе, темељи хотела, станбене зграде правих линија. Тихо је студентско насеље под снегом. Шест хиљада студената оживеће га у пролеће. Цигле и започете зграде, бараке и зидови, завет Титу од сурих дасака у прочељу белине предела, Исто оловно небо сваке зиме покрива другу слику.
Земун је предграђе Београда, град по традицијама и индустрији, паланка по збијености, по приземљушама, по присности, по пензионерским баштицама, село својим „горњим“ крајем, њивама сељачких радних задруга, јатима гусака у улицама даљим од „главне“, бунарима и јавним чесмама.
Контрасти којима обилује Београд — џиновских фабрика и страћара, вила за одмор и „прљавих ћошкова“ нигде нису тако упадљиви као у Осмом рејону. Грађевине. су. најречитији документи историје. Послед-
та земуница коју су урбанисти пронашли и оградили
на најразличитијих архитектонских стилова говори да је био рушен и поново зидан. Земун је био граничарско место. Стрмо изнад реке подигли су Римљани осматрачнице свога каструма према провинцији Мезији. Земун је тада био Тураунум. Византинци и Угари разби-
јали су штитове на земунском пољу. Аустриски ланд- ·
свери. стражарили су крај воде. Дереглије трговаца клизиле су крцате робом између две обале. Многи градски патриције шибао је некад кириџиско кљусе.
Све војске су ишле на Београд преко Земуна. Витезове крсташе Земунци су лоше дочекали. Зато је Петар Пустињак заузео његове тврде зидове и попалио са својим пљачкашким четама које су га назвале Малвил — зао гред. " Земун је био зао град за освајаче свих боја. Слободарски дух је живео у њему кроз векове. Сви револуционарни таласи у Европи су га се дотакли. Аустриска царска полиција налазила је забрањене списе Волтера, који су се не само читали већ и, како су ужаснуто реферисали, препричавали, Русоа и Монтескијеа. Добровољци су похрлили у Србију када је букнуо Први устанак. После 1848 растеран је градски магистрат, пдцепане црно-жуте заставе, национална војска заменила ландсвере. ~
Занатлије су се богатиле у Земуну. Београђани су чамцима прелазили да се „обуку у празнично“ код земунских кројача. Кнез Милош је писао пријатељу У Земуну, кад му се удавала кћер, нека му пошаље неку девојку да је обучи европском понашању.
Ле принцичу - "
Ипак, Земун је део града. У њему има више индустрије но ма где у Београду. А жене још увек и по зими и по леду вуку воду са јавних бунара. Индустријалци су добијали скоро бесплатно земљу за фабрике. Налазили су јефтино радне руке из околних њива и зинограда и ситних радионица и воду из реке за рад постројења и гареж из димњака гурнули су даље од својих београдских домова, Зар се исплатило уводити водовод; Та ко би смогао тај новац да у своје куће, својим кирајџијама. уводи во у2 Није се исплатило.
Земун је растао вилама за одмор, станбеним кућеринама и страћарама. Док је још 1920 било у њему 18.000 становника, пред овај рат их је било преко 40.000. На вргтима фабрика појавили су се натписи: „Запослења нема“, Штрајкачи су их опседали захтевајући повишење надница. Избијали су штрајкови металаца, текстилаца, кројача, велики штрајк у „Икарусу“. Студенти Шумарског и пољопривредног факултета идејно су повезали покрет.
По сивим зидовима зграда још има натписа: удоле фашисти! Доле усташе и Павелић!“, „Живео Тито Е н стругање, ни премазивање није их могло збрисати. о су успомене на доба када је Земун још једном оио Малвил за освајаче. У одређен дан и час јављале су се пароле по зидовима, по свим крајевима града, Нико није
~
"Пасо 66
Нове ст
"на Чуковцу говори о пореклу његовог имена. Мешави-
знао ко их је исписивао. Грађани су ћутали. Илегална штампарија избацивала је двапут недељно по седам хиљада примерака вести. Грабиле су се и читале, Нико није знао или хтео да каже одакле су. Грађани су ћутали, Агенти су нестајали усред бела дана са улице. Крајем 1943 састао се Градски народноослободилачки одбор за Земун. Тада је већ било у Земуну око 5.000 прилагача за покрет, У свакој фабрици било је упориште борбе. Из фабрике „Икарус“, део по део дребанга изнели су радници за радионицу бомби у Срему. Ломљене су машине, изношена вуна из текстилана коју су чланице АФЖ-а испредале и плеле за борце.
Ни усташка зверства ни Јасеновац ни Градишка, ништа није могло да постави брану покрету. Усред главне улице, усред Улице маршала Тита, спомен-плоча обележава кућу из кој; је КП руководила борбом у Земуну. Усташама и Немцима остајали су невидљиви непријатељи, Дела су говорила о њиховом раду.
бомљ рејон
Када је Земун постао осми рејон, радници су однели нове победе. Прошле године индустриска предузећа испунила су план за 103%. Текстилци предузећа „Авала“ испунили су план још 27 септембра, радници „Корушке“ до 30 октобра, „9 маја“ до 4 новембра, „Икарус“ четрнаест дана пре рока. Предузеће „Змај“ извршило је свој део задатка први пут до сада. Цео колектив прегао је да то постигне. Било је ту и претеривања рада по шеснаест сати да се постигне заостао план, Ко хоће да избегне такав „финиш“ мора испуњавати дневни план.
За већу продуктивност рада и више тканина текстилке „Сутјеске“ све брже и брже покрећу чункове на четири, пет разбоја. Љуба Радивојевић, грађевинац, механизовао је преношење малтера — да се станови брже граде. Ситном променом у организацији рада кожарског предузећа „Козара“ производи се за трећину више ципела него раније. У предузећу „Корушка“ пронашли су радници нови начин импрегнирања платна место са страним, скупим препаратом.
Не завршава се рад за раднике када затворе врата предузећа. У двадесет четвртој основној организацији Народног фронта Земуна има 95% радника, па ипак, ма како ударнички радили на свом послу, изађе их највише када Фронт позове на масовну акцију. .
Народни фронт Земуна има посебне задатке, испреплетане са проблемима живота свог дела града. А живот је компликован без водовода, канализације, са редовима пред аутобусима. Чланови Фронта могу много, на око ситних ствари, да учине да би га упростили. Задаци су различити када има и радника и грађана и сељака. Чланови Народног фронта прокопали су, на пример, канал између Орачке и Цетињске улице да нечистоћа брже отиче. Чистили су улице; кресали дрвеће, изравњавали травњаке. За 1164% извршили су план добровољних радова, градећи целе године Нови Београд; обалоутврду на Дунаву, фискултурна игралишта. Када се добровољни часови буду обрачунавали по нормама скочиће, бесумње, кривуља учинка.
__ На узвисини изнад Земуна, где се са Куле подигнуте 1896, усред зидина замка у коме је умро од куге Јанко Хуњади, могу видети кровови земунских кровова као на длану и река и београдски кеј, фронтовци ће зидати летњу позорницу. Уређиваће паркове. Биће потребно и још помоћи сељачким радним задругама „Сутјесци“ и „Александру Ранковићу“ које све више погоћа шаљу на земунску пијацу. „Сутјеска“ је ове године имала најјачу организацију Народног фронта у Земуну. Мало је још земунских сељака изван задруга.
“
=: Скоро сваке недеље камиони одвозе раднике у се-
љачке радне задруге Земунског среза над којима индустриска предузећа имају патронат. Поправљају им пољопривредне машине и алат. Књиговође и статистичари доводе администрацију у ред. Земунски зрез је први у земљи по проценту сељака који су збрисали међе између својих њива.
На лебој обал» Саве.
Изградња Земуна није једноставна ствар. Далеко мање једноставна него изградња осталог дела Београда. Ту све треба почети испочетка, изградити водовод, канализацију, сале за културни живот, посадити зеленило уредити саобраћај. На Калварији су подигнути раднички станови. Нова зграда Народног одбора није само погодна за рад, већ и лепа у својој ренесанској елеганцији, И ученици у привреди добили су свој нови дом. Новоизграђени расадник даће саднице за паркове и дрвореде. ,
Али развој Земуна треба посматрати у склопу изградње целе леве обале Саве на којој треба 1966 да 6орави око четири стотине хиљада становника. Ту, где су сада снежна поља и градилишта, биће срце Београда, центар његовог привредног и административног живота. Највећи део индустрије биће између Аутопута и железничке пруге. Зеленило будућег Бежаниског парка даће око десет километара дуго излетиште земунским грађанима. Гради се железничка пруга за теретни саобраћај, кеј на обали, индустриска предузећа, Већ раде радници у заводима „Александар Ранковић“. Око три хиљаде станова настаниће се чим се доврше,
Потећи ће река живота, река тролејбуса, аутобуса и аутомобила преко три моста, који ће бити чврста спона двеју обала. Један ће се изградити где је био стари мост. Други у продужетку Улице Франше д' Епереа, трећи, између њих. Један мост водиће од Аде Циганлије. Бржа железница стално ће саобраћати између крајњих делова града. '
На Земунском Пољу, тамо где су новоподигнути заводи за селекцију биљака, сточарство. и механизацију,
· биће Универзитетски Град. факултети, станови за про-
фесоре и студенте, лабораторије и све што је потребно за живот, рад и одмор. Студенти Пољопривредног факултета моћи ће да обилазе сељачку радну задругу, не-
' што јужније од универзитетског краја, да помажу за-.
другаре саветима и виде како на земљи изгледа оно што из предавања науче.
То је скица будуће леве обале Саве, широких улица, протканих дрворедима и скверовима, светлих домова, скица која ће се мењати и дотеривати и преправљати. Али основна идеја остаје: Београд ће бити џин који ће чврсто стајати на двема обалама. Реке ће бити његове улице, спајаће а неће раздвајати делове града. Неће. се полазити из Београда у Земун као на леки далеки излет, Стари Земун ће се подмладити, уклопиће се у најновији део Београда. Живот неће у њему више би-
ти компликован... Иванка БЕШЕВИЋ
анбене зграде које се подижу у свим крајевима мењају изглед Земуна
Упоредо са израдњом Новог Београда подиже _
Поглед са куле Сибињанин Јанко
се и Земун
Најбољи радници изабрани су у раднички савет предузећа > Аван илутиновић«
у фабрици вунених прерађеви-
на „Иван Милутиновић", одр-
ћ жани су избори за раднички
савет. Због великог броја рад-
«-ника и намештеника, на из-
борима су учествовали само изабрани делегати.
У реферату претседника синдикалне подружнице Богољуба Михаиловића изнесена је улога и указано на задатке радничког савета. Референт је нарочито подвукао да је раднички савет не само новина за нашу земљу, већ и за читав свет, јер Југославија прва ствара овакво тело, које ће радницима пружити широко учешће у решавању проблема наше привреде и помоћи испуњењу њених планских задатака.
После реферата развила се жива дискусија, која је показала да су делегати правилно схватили ову новину и да ће се већи број недостатака, којих је било у фабрици, стклонити захваљујући оснивању оваквих савета.
Због великог броја неоправданих изостанака и несавесности појединаца, до сада је много трпело испуњење производног плана. План је неравномерно испуњаван и пред крај године настала је трка за његово испуњење, У то време забележени су бројни прековремени радни часови, чак и недељом, који су рђаво утицали на квалитет производа, као и на саме раднике.
Оснивање савета помоћи ће да се непосредан додир између радника и управе предузећа што боље учврсти и да радници буду о свему обавештени. Сам савет неће умањити значај управе предузећа ни синдикалне подружнице. Напротив, подружницу ће растеретити, а управи препузећа помоћи да правилно разради план за 1950 на одељења и појединце, да свима правилно одреди радно место и да на време расмотри рационализаторске и новаторске проблеме, Задатак радничког савета биће и питање благовременог и правилног проглашења ударника.
===>
НОВ НАЧИН УГОВАРАЊА ПРИ ЗАПОШЉАВАЊУ
„РОБЛЕМ радне снаге и њене правилне распо· деле спада у најозбиљније проблеме наше привреде. О њему се много расправљало, а нарочито о последицама лоше расподеле и флуктуацији. Изазивачи флуктуације су управе многих предузећа која су водил“ конкурентску борбу за радну снагу нудећи радницима из других предузећа веће принадлежности не водећи рачуна о Уредби, само да би се дочепали радника. Последица оваквог рада несумњиво се одразила на привреду и индустрију. Моједина предузећа која су водила конне своје планове, повећавала, су производне трошкове услед пла ћања _ прековремених _ радних сати и пробијала платне фондове. Овакав рад довео је и до неравномерног испуњавања пла пова од кога је трпео квалитет производа. До флуктуације је долазило и због тога што управе појединих предузећа нису увек испуњавале своје Уредбом прописане обавезе према радницима и они су зато одлазили У друга предузећа где ће им се осигурати сва права. Низ примера неразумевања значаја потребе сталног кадра
них прелузећа, која су водила конкурентску борбу за радну снагу, не осврћући се на заједничке потребе наше целокупне индустрије и привреде, довело је до доношења нове Уредбе о устаљивању радне спаге и усклађикању плапова радне сна-
планом 'обезбеђеног спзбдевања, У овој значајној Уредби, која је изашла 21 јануара 1950 и одмах ступила на снагу, предвиђене су све мере да се отклоне неправилности, По њој радници, " који ступају у неко предузеће,
могу то учинити само уз прет- |
„ходно склапање писменог, уго~
зетним гранама па три месеца.
радне спаге од стране поједи- _
ге, са планом платног фонда и
„ вора на шест месеци иу изу- .
Радници су нарочито истакли у дискусији да је важно да се савет редовно састаје и правилно функционише, како се једна оваква значајна мера не би профанисала и остало само на папиру. Та примедба дошла је отуда, што рад синдикалне подружнице у протеклој години није био најбољи, јер се за то време променила три претседника и четири секретара. Дискутанти су даље напоменули да се многобројни створени активи у подружници нису уопште састајали или су то чинили врло ретко, тако да такав рад није донео потребне резултате.
После дискусије кандидациона комисија је прочитала списак четрдесет и четири предложена кандидата. Кандидовани су најбољи радници, међу којима тринаест ударника, два новатора, седам рационализатора-и седам одликованих. Кандидати су изабрани из свих одељења и погона, тако да ће савет имати увид над целокупним радом фабрике, па чак и над радом три погона, који се налазе у Београду.
Резултат гласања показао је да се међу предложеним кандидатима стварно налазе најбољи и најодабранији радници, јер су сви ушли У савет. Избор савета помоћи ће да се многе тешкоће отклоне, план равномерно и добро испуњава. Савет ће даље вршити, уколико се за то укаже потреба, ревизију норми и бориће се да се у свим одељењима спроведе борба за високу продуктивност рада.
Ова новина, која је спроведена не само у фабрици „Иван Милутиновић" већ и многим другим предузећима у земљи, омогућиће да се производни планови што боље испуне и да се великим процентом премаше у односу на протеклу годину. План у фабрици „Иван Милутиновић" премашен је у односу на 1948 са 38%/о. Раднички савет помоћи ће да се у овој години та цифра повећа. Сваки прекршај овог Уговора од стране радника сматраће се као привредна саботажа. Ова Уредба решава не само питање устаљивања радне снаге, него и предвиђа строгу контролу њеног броја, како се с једне стране она не би непотребно нагомилавала, док се негде за њом осећа оскудица. То ће се постићи на тај начин што ће предузећа израђивати динамичке планове платног фонда и радне снаге које најдаље за 0сам дана одобрава административно оперативно руководство тог предузећа.
Права радника у односу на послодавца нису ниуколико У' мањена. На против, послодавац је дужан да у уговор унесе своју обавезу да ће раднику обезбедити радно место према његовој стручној квалификацији и све услове рада према одредбама Уредбе о заснивању и престанку радних односа, која је изишла октобра 1948. Радник ће моћи у случају да послодавац не испуни дате обавезе прекине радни однос пре истека уговора, а да се то не сматра као привредна саботажа.
Уговор о шестомесечном или тромесечном раду заснован је на доброј вољи и радника и послодавца, који овим уговором узимају на себе обавезе један према другоме, односно радник према предузећу, а послодавац према раднику. ( 6
Доношење Уредбе о устаљивању радне снаге од стране наших највиших руководстава, Министарства рада, Министарства трговине и снабдевања, Министарства финансија, решиће у наредним планским годинама питање сталне радне снате и омогућити раднициха | да се стручно изграђују и постану квалификовани и полуквалификовани, тако да извршење плапских задатака неђе више трпети због флуктуацим, . ослудице у Г>дној спази и гесне гестру мети,
~ = = |“ МА |
Ри
_ ње
= ми“ __--
. пао ___нб- пе
пи >
| |