20. октобар

“

· Калемегдану употреби

· већ сада,

Калемегданска _ позорница _ ненскоришћена

ду поворннца на Калемегдану једно је од __најпогоднијих места

на коме би се у летње вечери, = после рада, окупљаан тра-

_ ђани да чују уметнички "програм и на. _ђу пријатну разонолу. Уместо затушљи»

вости и гужве које, су непзбежне у за твореним просторијама, трудбеници на>

тег граде угодно би одахнули на сре~.

жем ваздуху, у мирису калемегданског

веленила, у овој највећој оази Београ-

зорницу у Топчидеру,

да, која стално и увек привлачп,

Београд има п користиће летњи по“ неки биоскопи даваће и ове године кино- претставе под:

у ведрим небом, као што ће бвти при

ступачне грађанима и све остале баште и терасе у граду. Али, нажалост, посто, ји намера да се летња позорница па искључиво као. простор за иРрвИко недељом ни преко недеље, зашта се може користити и свака друга тераса, Културни“ живот Београда неће за време летњих месепи замрети, он ће ићи својим током п најприродније“ би било да се користи у том циљу н летња позорница 'па Ка“, лемегдану.

Да она неће имати ту намену може -

се закључити из плана Дома културе. Првог рејопа који у својој режији предвиђа игранке, али са рејонским од" бором Народног фронта и Савезом културно-просветних друштава нема скоро никакав план организовања приредби, балетских, фолклорних вечери, артистичких ни других тачака. Прошле сезоне управа Дома културе на летњој позорници извела је свега две претставе ин дала две игранке ин тако је са свим својим могућностима позорпиџа остала неискоришћена. Не треба дозво: аити да се пбнови псти случај п ове године и покаже отсуство смисла и "а вумевања за културне потребе грала.

О летњој позорници треби да пове. де рачуна и Пословница за културно" уметничке приредбе Извршног одбор“ Народног одбора и да извесне програме изведе на Калемегдану, што је до сада потпуно превидела. (Пословниџа би могла да закупи позорницу неколико недеља или за одређени број дана у месецу). Она ће само у мају месецу дрганизовати преко 40 приредби, културних и забавних вечери у Београду и окодинн. Шта је природније до да неке од тих приредби организује на летњој поворницирг Она нонако редовно користи рејонске сале домова културе, а зар летња позорница није далеко по: тоднија лети, од салв једног дома културе2 |

И ове године) добровољним радом чланови Фронта су очистили позорнн. пу, патосали бину и учинили низ дру: тих радова. Ових дана ће столарски стручњаци са рејона такође добровољно поправити клупе и седишта тако да ће позорница моћи да прими око 9 тледалапа. Још је на време да Извртин

_одбор. Народног одбора Првог рејона,

а „посебно. повереништво . „за. комуналне

“ "послове омогуће подизање. Једне гарде:

робе за извођаче, штб су до сада увек одлагалн. Укратко, — не треба дозволити Да

_ летња позорница на Калемегдану, једни: " на те врсте у граду, проспава

„летњи“ сан као протле године или остане само плато „за игранке п џеземузику.

—ААА——-

пи СЉА 72222

Стпомен-тлоча Светозару је М арковићу

РИЛИКОМ прославе стогодвшњице рођења Светозара Марковића У знак сећања његовог школовања

'у Београду, на негдашњој гимназији, а "данас Школи за примењену уметност у Улици 7 јула број 4, узидана је спомен. плоча и свечано откривена. а

На жалост, та плоча на свом месту стајала је свега три дана, па је из не.

познати» разлога скинута и до ланас

се више није појавпла на своме. месту. Шта је рафлог свему томе није по

знато, али свакако. није у реду _ гест

надлежних да ту плочу држе негде,у

буџаку.

" Ваљда ће се онш који су за то по.

фвани сетити своје дужности п поново

_ реставити плочу на њено место,

"Зашто је

на празном плацу, на углу улица Душа нове и тадеуша Кошћушког, у. непосред ној близини Калемегдана, е буради и'другог материјала, што слу жи »улепшавању" трада

о " Трапом критике _ и предлога

броју 275 'објављено је писмо „Отворена врата“, у коме писац похваљује начин на, који се пришло сарадњи између ђачких роди-

-теља и.школских власти у Првој

женској гимназији. У овој гимназији заведен је један дан у месецу

када сви професори остају“ по два !

сата дуже у гимназији да би дали обавештења родитељима о учењу и владању њихове деце. Похваљујући ово, писац предлаже да се систем „отворених врата“ уведе у свим гимназијама, У циљу што потпунијег дбавештења о значају ове мере обратили смо

"се Одељењу за школе Министарства

просвете Србије. Систем „отворених врата“ уведен је у већини гимназија у Београду. Међутим, није свуда показао добре. резултате из разлога шта. у „многим. гимназијама . родитеЉљи-нису могли у тај дан да долазе. Стога, било би потребно да, се поред дана, који је одређен за састанке између роднтеља и школских власти, омогући родитељима да у свако време, за вреџе часова, могу у секретаријату школе да добију. податке о учењу и владању своје деце.

= У оквиру акције за уређење града

"предузете су, између осталог, мере

за уклањање старих фирми изнад продавница, и са улазних врата у пасаже и зграде. Многе старе фирме квариле су леп изглед и ружиле Београд. Тако, на пример, у Коларчевој улици 83 и 5, налазио се велики број старих фирми, са којих се вије могло прочитати шта значе. Исто тако, изнад појединих продавница упоредо са фирмом продавнице налазиле су се и фирме ранијих продавница. Тако, на пример, на углу улица Лоле Рибара и Таковске налази се Шрва кожарско-прерађивачка задруга, изнад које је стајало; „Гостиовица „Орач“ Милана Радосављевића“, · После објављивања примедбе у нашем листу, руководство ове задруге уклонило је стару

фирму. Исто тако, у Коларчевој бр. .

3 уклоњене су све старе фирме и њихови оквири. Међутим, у згради број 5 остлао је све исто. Потребно је да надлежни органи предузму оштре мере да се ови недостаци отклоне, |

. > У једном од прошлих бројева 06јављен је-допис о стању степеништа, у биоскопу „Јадран“, Писац указује на потребу да се ово степениште што пре оправи, јер прететавља опасност за посетиоце биоскопа. Међутим, за-

хваљујући недовољној пажњи и би ·

рократији, управа биоскопа до сада | још није ништа предузела да степениште оправи и још увек се може видети како посетиоци падају при_ ликом силаска и на тај начин излажу се опасности. Требало би посветити више пажње и контроле раду појединих '(биоскопских управа.

· ПРЕДЛОЗИ ГРАЂАНА

ФА УРЕЂЕНИЈИ БЕОГРАД 7

а па улица Свадарске и Јуте ограђене ба-

иловаче, која се

одроњава а стелао бајеви и Мурећи

Сракнка да је у плану да се овај.

екс уреди, с обзиром да је У

саиом пезтру, по док се пристути | тим дефинитивним

радовима, нужно | · предузети ЕУ

"би било | _ мере. .М. ај ЈЕ

ут Скендер--Беговој, и Доситејевој недавно је дели-

мично поправљена калдрма.

Ма да су радови већ дуже време "потпуно по Пе УајЕ загра-

у % ~ | “

ђене, а о ови су покривени томилама "земље и камења. Све се ово Пе ЗВАН и прља, ружећи читав крај. Требало би бар са-

'| да, кад је предузета велика акција

уређења града, да се искорени ранија пракса; да поправљајући. једно Узазивимо . квар. на другоме,

к с. с. ' МЕ НЕ и

утшићевом улицом пролазим

сваки дан и Зи“ ми очи ка-

ко ружно стоји увело зеленило на улазима у куће број 17 и 19.

'Правњене су већ многе шале, а било је и озбиљних написа и разговора о томе да у нашем граду, после празника и свечаних _ дана, "на капијама и фасадама кућа још дуго остаје пожутело зеленило, лароле и заставице, Треба "енергично предузети преко основних ортанизација све мере да се не дозволи · ово утретварање. увуаса у рутло..

| – м. ЊЕ

КЦИЈА за уређење која је покренута и води се у Београду, на чијем се челу налази Управа за уређење града постигла је за првих месец дана доста добре резултате. Приступило <е уређењу

скверова, градских пијаца (уређена | је и очишћена пијаца Зелени Ве-.

нац), скидају се старе фирме и табле и друго. Схватајући ' значај ове акције многи грађани самоиницијативно и у оквиру радова: масовних организација предузели су мере да се уклоне сви недостаци који руже и кваре изглед града. Тако су уређена многа дворишта, која су била пуна прљавштине и нечистоће, затрпане многе сенгрубе, које су претстављале. опасност по здравље грађана на периферији града. Сви ови примери показују да је акција за уређење града наишла на добар пријем код широких слојева грађана.

Међутим, упоредо са постигнутим успесима, већ на самом почетку, појавиле су се препреке различите природе, које коче и ометају пра-

вилан и брз развој ове акције. Још ·

увек се може наићи на омаловажавање и несхватање значаја ових „радова, на недовољну пажњу и бриту за уклањање ружних. појава. У појединим рејонима надлежни органи власти и руководство фронтовске организације нису још увек

· схватили од коликог је значаја ова

акција, Још увек у извесним рејонима није се приступило организационом учвршћењу актива за комунална питања и уређење града, по основним: фронтовским- организацијама. Оваквом ставу и неразумева-

њу много је допринела неактивност. рејонских комисија по овим питањима, које се нису потрудиле да.

потенцирају рад основних фронтовских организација и да им укажу на потребу прихватања ове акције, Као пример може да нам

_ стовариште

послужи рад комисије у Другом рејону. По резултатима који су до сада постигнути ' на уређењу града, Феронт Другог рејона спада међу најслабије. Још се увек осећа недо“ статак недовољног рада и објашњавања грађанима на састанцима група значај ове акције.

У појединим. основним фронтовским организацијама основани су активи за комунална питања и уређење града. Али, захваљујући не довољном интересовању и пажњи појединаца досада се није ништа урадило, ·Тако, на пример, актив Четврте основне. фронтовске организације у Четвртом рејону до сада није предузимао никакве' радовеј на уређењу града. Докле иде неодговорност појединаца најбоље нам показује случај Десете основне фронтовске организације у истом рејону. Иако постоји већ више од месец дама актив за уређење града ове организације није јсе до сада ниједанпут састао. Као што смо напред поменули, у извесним основним организацијама нису уопште основани активи. То ј међу осталих, и са Двадесет и трећом основном _ организацијом У Четвртом рејону.

Насупрот слабом раду У напред наведеним _ рејонима, фронтовци Трећег рејона могу да послуже као пример како се ради. У овом рејону поред неких мањих пропуста у раду, фронтовска организација је у приличној мери успела да активизира грађане.и активе за уређење града. У мнстим основним организацијама грађани су сами предузели мере да се уклони све оно што служи као ругло Београда. грађани заједно са особљем про-, давница уређују излоге, одређују рокове за чишћење простора испред

"појединих продавница и друго, Ова

би мера имала још: више успеха да

РАИ увек

„Леноме. колике Пола о.

У Згради на Студентском тргу број 6, која је у саставу ХУТ основне |

организације Првог рејона дошли су фронтовци из других група да очисте двориште, иако у њој станује око 100 фронтоваца.

грама“ Јљ "о #,

— Дошли смо да у оквпру акџи је за улептавање

вате "двориште... КЕНи

Беогрела уредамо

— Где сте људи, а вас већ одавно чехано (О зудимо « св је не дола. - ~

зите!

случај, из-'

Тако, |

више пажње извршењу одлуке Народног одбора о обавез"ном ' чишћењу улица испред про“ давница. Путем оштрих мера. и кажњавања постигло би се џоштова-

_ надлежни органи власти оснива 4 прописа

"ње ових прописа и на тај начин би

се доста помогло фронтовцима при„ликом уређења. града. ~

Један од узрока недовољног. и непотпуног успеха акције за уређење града у току првог месеца је и недовољна финансиска помоћ Управе за уређење града. Због бирокра„тије и неразумевања Планске комисије МОНО Управа за уређење града није мала средстава да благовремено. радове, због чета су велике количине материјала остале на склади-

штима, док организације на терену

тај исти материјал ДИ у стању да пронврх.

· Сви напред наведени примери у“ казују да је потребно што пре предузети мере за уклањање (свих недостатака који стоје на путу. брзог · уређења града. Ово нарочито 'важи за поједине фронтовске организације, које морају што пре основати и активизирати (тамо где постоје) комисије за уређење града.

пе АДЛе—7= | Статистичке сличице

ЕОГРАДСКЕ поште обављају огроман свакодневни посао око

пријема и отпреме разних по-,

шиљки. У једном дану оне просечно отпреме и испоруче око 670 хиљада .комада разних новина и часописа, 151 хиљаду разних врста писама, 3.600 пакета и још масу других пошиљки. Колико је то велика кодичина видећемо из броја који добијемо ако покушамо да израчунамо тежину свих писама, часописа, новина и пакета отпремљених испоручених у току прошле године, и.то рачунајући просечно по ,20 грама за 1 писмо, 100. грама 32 1 новину или часопис и 1.000 грама за 1 пакет. Овај би број износио око 23 и по милиона килограма, што значи да је било потребно натоварити 4.702 камиона од 5 тона да би се ове пошиљке. превезле до железничке станице или од станице до одређене поште.

• И наш Градски телефон обавља велики посао, који се из дана

У дан стално повећава. Тако

_ су: Београђани у току 1948 године

обавили близу 58 милиона месних чл међуградских телефонских разговора, док је тај број у прошлој години износио преко 64 милиона. То значи да је у прошлој години продечно дневно обављено 176 хиљада разговора. Ако се узме у 06зир да се три четвртине разговора обавља 'за време рада установа и предузећа, док се једна четвртина обавља У остало доба дана, излази

да у преподневним часовима рад-.

нога дана сваког минута телефонирају просечно око 2.200 грађана.

поља

коље=-раа. ВА

ОД нас су до сада објављени

"финансиских · · почне _

| чисте: по поду, по

=== —–————

беба

пПу НЕКИМ | "мл ЕКАРАМА |

; свим _ рејонима „града знатан је рој мле-

кара. Оне снабдевају мле |

КОМ одојчад, мању децу а повремено и болеснике, у оквиру

обезбеђеног снабдевања. С“вре- |

мена на време издаје се и сир, кашкаваљ, салама и неки други артикли, такође, на карте. Изван обезбеђенот снабдевања у млекарама се може набавити

"замена, каве „Дивка' и још не-

ке ситнице, које су и иначе споредни артикли у продавницама рејонских задруга, тако да и“ млекаре слабо продају. Овако пословање млекара готово и нема комерцијални карактер, с обзиром да се скоро сви артикли издају на карте, а то има свога одраза на,стање у. њима. · Оне су, пре свега, недовољно рафовима, | по полицама, готово увек је. прашина. Ту и тамо су тегле са пожутелим вештачким )цвећем, које говоре о жељи да се простарија — „уреди". По кутовима су отпаци и згужвана хартија, по зидовима неактуелне пароле и плакати, а у некима и рекламе за артикле којих нема. Због чињенице да је робе редовно мање него потрошача, у многим је млекарама укорењено набусито држање продаваца; То се поторшава, с обзиром да по млеко долазе махом мајке мале деце и људи боле-

' сног стомака или бубрега, па се

и једни и други оправдано журе да сврше куповину што пре, због чега се ствара нервоза. Стога је нужно да продавачице имају такта и да се уљудно односе према купцима, што до сада готово нигде није био случај. Посебни проблем је непажљи-

_ во руковање амбалажом, наро-

чито стакленим боцама (које де збот тога разбијају), као и кантама, које се немилосрдно трескају приликом изношења до ивица тротоара, као и касније, кад се товаре у камион. Питање је да ли су аве продавнице, у Жројима се углавном

_· врши дистрибуција млека, до-

вољно искоришћене. Не би ли

„се њихов капацитет мотао пове-

ћати, када би се завело да се у овим млекарама, у току јесени и зиме може добити топао чај, да се могу купити кајзерице (уз отсецање купова, ринтлице (којих свуда има), мармеладе, куваних јаја и другог. Лети, ме-

ђутим, требало би обезбедити освежавајуће напитке (, унакакав. да, малинов, купинов и, други сок). Можда би се могло завести да се лети у млекарама могу добити порције у чистог воћа, што би добро шло онима који су запосл 1 не воде домаћинство. о ж

У сваком случају рад млекара треба реорганизовати.. Читаво њихово пословање ·треба поставити на нову основу, тако да се у потпуности искористи капацитет просторија и особља, а да се једновремено » ств могућности окрепљења и осве- | жења наших радних људи. На тај начин би се избетло досадашње стање; празни, прашња-

· ви рафови и углавном небриж-

љиво набусито особље.

Нако се праве плакати |

Најпре, да би могли да почнете с послом,

лица. По себи се разуме да ће радник у де-

нашега ~

разноразни приручници у којима лехари, футбалски теоретичари и. лектори износе своје поуке и разна упутства неговатељицама, дојиљама и другима. ЊУ је дало повода да и ја објавим практични приручник за прављење плаката који би читалачкој публици донео несумњиво велике користи не само у васпитном, него исто такому Маври ам погледу.

~- Да, али ја сам необдарен, — рећи ће неки неупућени читалац пре него што је и заа у кој прируч-

вазе јелу одмах | да му од одговорим, да: су многи глумци, филмски режисери и умет-

| и "критичари · не-' ударени, па ипак и

"даље упорно. раде. . За- | "што; онда, не ди. 'он правио плакате, ' кад. му ја уз то пружам и приручник, јединствен те врсте у свету. Нећу да се хвалим, али при·_ручник је перфектан,

5 "јер је израђен на

дишње и дулизе плаката који се појављују по ПНЕ улицама. онцу, „не би о да =. "подижем ако велику прашину | само да би себи 'ство- | рио што већу рекламу,. ево вам неколико извода, па, ха п МИ у

„тражите случајно

поред хартије, потребни су вам оловка и гума. Овде морам одмах да вам скренем пажњу да гуму и оловку не по књижарама или од деце по школама, јер би то био узалудан посао. Боље је да нађете неког чиновника, било које установе; Он ће вам сигурно дати, пошто има десет комада У фијоци свога стола.

Поред гуме и оловке „потребне су вам и боје. Само на квалитет не морате да обраћате нарочиту пажњу, јер ће они из „Југоштампе" и тако изменити боје. Можда ће неког ово мењање боја обесхрабрити; али будите без бриге, Свако зло. има и своје добро; Тако на пример, ако вам неко пребаци да плакат није. успео, ви одмах имате изговор. Рећи ћете да су вам' они из цинкографије или литографије _ упропастили_ теж. ·

· Кад сте набавили сав потребан материјал онда прелазите на посао. "Прво 'и прво морате да нацртате радника и сељанку који су основни елеменат стаког плакета: _ Радника ћете најлакше' нацртати на тај начин, што Нете остати. "пред огледало, проту"тати парче сапуна за бријање а онда ћете “о ррво скицирати израз

„одличан" цр- ;

сној руци имати чекић,

Кад сте с тим заврши-

ли, ископирате радни-

ка на прозору још је-

данпут, забрадите га

марамом, а место че-

кића утрпајте му сноп

жита. Тиме је готова и сељанка, а такоће и

95%, плаката.

Е, сад очекујте наруџбине и лиферујте једне те исте цртеже, Истина биће ту и тамо иизвесних измена, али Е то је ситница. Ћако на Ч пример, ако је пору- |“ Ј чилац ловачко удру- “је жење, ви ћете вашим 3 фигурама место мнчеки~ 4 ћа, односно снопа, ста- ко вити у руке ловачке пушке, а у позадини. Ја н нацртаћете разне 'ра- . :Е сне зечеве Ако се'ђ пЕ-На плакат поручује за + ПК грађе нареа Ја У. )

озадини ће аду зе довршена а јао раднику ће и даље че~ ; кић остати у рукама. Само ће сељанка место снопа држати – · из: стрију. · -

Ако неко од пору- ; чилаца каже да је плакат много јевтин, ви се' само суво насмешите и:

реците. да немате нипротив · да вам се: место 7,000 плати десет. На крају; ако вам“ поручилац буде ој бозаџиска · задруга, . ови. „дајте плакат какав. имате при: руци, јер. је: у сваком случају | = (боза. | мина Душан Г