20. октобар

_НАЈБОЉИ ЈЕ ПРВИ РЕЈОН

а у априлу.

АИ смеђу че 5 В 5 % [ 119

„

Града конференција Народног понта Београда | У ПРВОМ ТРОМЕСЕЧЈУ |

|РАДСКА конференција Народног фронта Београда, која је одржана у понедељак, 22 маја, сабрала је резултате међурејонског такмичења у првом тромесечју ове године, као и резултате добровољног рада у априлу месецу. Подтесен је реферат о значају избора о резултатима такмичења.

У првом тромесечју ове организације Народног фронта решавале су многе одговорне и важне задатке. Најважнији догађај у том времену били су избори за Народну скупштину. О политичкој активности у предизборној кампањи сведоче само неке чињенице. Одржано је 97 митинга на којима је присуствовало преко 530.000 људи, а на градском митингу 280.000. Фронтовске групе одржале су 1.742 састанка са 334.000 грађана. Била је жива агитација у којој су употребљене све разноврсне форме.

и у идеолошком раду постигнуто је, доста, Добровољни рад у току овог тромесечја није форсиран због невремена и недостатка градилишта. То је био период стварања разних курсева и организовања шта-' бова бригада. Ипак су бригаде дале 148.741 час у вредности преко 1,900.000 динара.

У току изборне кампање побољшао се рад по свим секторима, и социјално-здравственим и по питању задругарства, и рад народних инспектора. Кроз извршавање ових задатака организација. Фронта порасла је за преко 40.000 чланова. Сви рејони постигли су знатан напредак по свим гранама. Најбољи У агитационо-политичком раду били су Први, Пети и Шести рејон. Прво место у идеолошко-васпитном раду заузима Пети рејон, а у добровољном раду први је Шести рејон, а други Железник. Најбоље је радила народна инспекција у Првом рејону. И под осталим секторима истакли су се поједини рејони.

На основу постигнутих резултата у првом тромесечју проглашен је за најбољу рејонску организацију Први рејон. Друго место заузео је

· Шести рејон, треће Пети рејон, че-

__--=="места. Али, нарочито у Железнику

»

тврто Трећи итд.

Највећи напредак у раду направио је Први рејон, Организација овог рејена била је прошле године једна од слабих. На последњем такмичењу 1949 године заузео је четврто место. Сада нагло избија на прво, захваљујући знатно побољшаном раду.

Карактеристичан је у овом периоду рад организације Фронта железника, Раковице и Панчевачког Рита, иако се организација у Џанчевачком Риту у последње време поправила. У укупном пласману ове организације заузимају последња

и Раковици нарочито се одвија рад у синдикалној и омладинској орга= низацији што се види по извршењу производног плана, Изгледа да одбор Фронта у Железнику мало посвећује пажњу основним организацијама Фронта, већ све задатке спроводи преко синдиката и других организација. У Железнику и Раковици налазе се наши највећи колективи, Због тога баш у њима треба раду (Фронта посветити много више пажње.

У току априла месеца почео је интензивнији рад добровољних бригада. укупно је дато 399.455 радних часова. Радило се углавном на пошумљавању, као и на објектима који су започети прошле године, До сада је од почетка године испуњено свега 9,5 од сто укупног годишњег плана Народног фронта Београда, који износи седам милиона часова. Због тогаљу претстојећим месецима треба дати просечно око милион часова, не рачунајући новембар и децембар, што значи да би сваког дана требало да излази на рад 13 Д 14.000 људи. '

У априлу месецу најбоље резултате у добровољном раду постигао је Пети рејон. Бригаде овог рејона радиле су на пошумљавању Звездаре, изградњи монтажних зграда, на уређењу парка код Шесте мушке гимназије, парка код Градске болнице и пијаце код Цветкове механе, Поред тога, бригаде су радиле на уређењу града, на дечјим вр-

Три пионира...

— Сада овде, у Топчидеру. ђ ; другим местима која Београђанима служе као палетиште, јер се ту пуно отпадака од хартије

године _

Мако су тек радови почели, .

Пети ретон

тићима; поправци улица, изградњи скверова итд. На све ове радове Пети рејон је извео преко 15.000 чланова, који су дали преко 108.000 часова. Друго место заузео је Шести рејон, а треће Трећи рејон, четврти је“ Први рејон, пети Железник, шести Панчевачки Рит, седми Земун, осми Четврти рејон, девети Раковица, десети Седми рејон, а је„данаести Други рејон, -

У погледу добровољног рада у току ове године претстоје велики радови. Први рејон треба да изгради У сопственој режији са добровољном радном снагом културно-просветну салу. Други рејон дванаест станова у колонији на Карабурми, магацин за воће и поврће и неколико просторија за основне организације. Четврти рејон подиже културно просветну салу и јасле, Седми рејон културно-просветну салу, јасле и просторије за основне организације. Земун гради културнопросветну салу а Раковица просторију за основну организацију.

За све ове објекте Извршни одбор обезбедио је материјал, а рејонски одбори и основне организације треба што боље на организују рад, да би на крају године добили неколико корисних и врло потребних објеката. Изградњу ових просторија рејонски одбори треба да схвате као најважнији задатак и првенствено ова радилишта обезбеде радном снагом и другим средствима.

Поред ових радова бригаде треба да учествују на уређењу града много више него што је то био случај ранијих година.

На конференцији је примљен предлог да се пошаље протестни телеграм Савезном одбору Фронта против злостављања наших грађана у Чехословачкој. .

На крају конференције предата је похвалница претставницима Народног фронта Првог рејона за постигнуте резултате у првом тромесечју и прелазна заставица претставницима Фронта Петог рејона за резултате у добровољном раду у априлу месецу.

Сваке године специјални возови, које" организује „Путник,

Не посвећује се дови

планирању тодишње;г одмора

ове године приступило се пла-

нирању коришћења годишњег одмора, да не би због једновременог одласка већег броја трудбеника трпела производња по предузећима. С друге стране, планирање годишњег одмора врши се и због правилнот и потпуног искоришћења капацитета хотела и одмаралишта по свим туристичким местима широм наше земље. Требало је да сва предузећа Београда направе своје планове коришћења годишњег одмора до краја јануара месеца. Међутим, до тога рока "направила су планове само предузећа и установе која подпадају под Месни одбор железничара, док су многа предузећа планирала чак до краја марта.

на ваи аи тиетенн

Рационализације у металсВвим предузећима Београда

АДИ трудбеници У остварењу својих планских задатака поред свакодневних напора улажу и много самоиницијативе и сналажљивости, упрошћавајући поједине машине, убрзавају процес производње, конструишу нове машине, освајају нове делове, а све у циљу што успешнијег остварења задатака -Плана; сопственим снагама; > За такав свој рад трудбеници добијају почасна звања ударника, проглашавају се за рационализаторе и новаторе,

У металским предузећима Београда, а нарочито у онима која раде на освајању делова и нових машина, трудбеници непрестано улажу труд да упросте свој посао, да уштеде на њему материјал, радну снагу, да упросте сам ток производње. Само у току ове године решено је петнаест рационализаторских предлога, чије коришћење доноси годишњу уштеду од око 480.000 динара.

У овој години трудбеници металских предузећа Београда такође дају добре и корисне рационализаторске а и новаторске предлоге. Сада се моментално решавају седам предлога радника предузећа „Утензилија“, међу којима има два ·новаторска предлога. |

Највише рациопализаторских предлога у прошлој години, а који су решени првих дана ове године, дали су трудбеници предузећа „Давид Пајић“, Е

Тако је радник „Давида Пајића“, Васа Сабовљев, направио алат за израду ваге. Ту рационализацију он је спровео још прошле године, али је признање добио тек ове године.

Радници Милош Ђорђевић и Душан Цветковић, дали су предлог да се испупчавање данцета на резервоару за пиво врши хидрауличним притиском. Раније се испупчавање данцета добијало ковањем, а сада се, према њиховом предлогу, испупчавање врши притиском воде. Том

апдамо фабрнку хартије, а доџније ћемо и на

увек нађе

својом рационализацијом они су у“ штедели 33.768 динара.

Бравар Радомир Петаковић, дао је предлог да се код мешалица за земљу, рупе добијају штанцовањем (избијањем). Раније је тај посао вршен бушилицом. Овом рационализацијом он је уштедео 23.500 динара. __Будисав Лукић извршио је реконструкцију лежишта мешалице за земљу. То је постигао употребом простијег лежишта и на тај начин уштедео 149.000 динара годишње,

Радник Чедомир Коцић извршио је рационализацију на неким деловима на аутомату за сечење цигле. Предлог за ту рационализацију чијом применом се уштеди годишње 62.000 динара, дао је Коцић још 1949 године, али је комисија предузећа тај предлог доставила 'Дирекцији тек јануара месеца ове године.

У металском предузећу „Шумадија“ било је такође неколико добрих рационализаторских предлога. Тако је Иван Милосављевић, мајстор фарбар, дао. предлог да се грунтирање кревета врши крпом, док се раније тај посао обављао четком. Овом рационализацијом он је уштедео 86.900 динара. 5

Владимир Добросављевић дао је предлог да се исецање радиуса на осигурачима пресе за грожђе врши на преси, док се то раније радило турпијом. За извођење свога предлога он је на преси направио специјалан алат.

У металском предузећу „Борац“ у овој тодини још није било неких рационализаторских предлога, али има неколико предлога из прошле године који су тек сада решени. Поред рационализаторског предлога решен је и један новаторски. Радник Тома Топић, конструисао је 2-

парат за израду фрезера, и на тај

начин обезбедио своме предузећу да може само да израђује фрезере, да не зависи од увоза из иностранства.

Јован Бељански. алатничар, направио је четири алата за разне делове код сата. То су секући алати помоћу којих се сада одједанпут секу два дела.

Живојин Ћирковић, сајџија, направио је помоћни алат за убацивање механизма сата. Раније је тај посао морао да обавља стручан радник, а сада захваљујући том алату, убацивање механизма сата може да врши и приучени радник. Овом рационализацијом уштеђено је 27.760 динара. Поред тога, Живојин Ћирковић је направио алат за прављење лежишта на шеталици сата и тиме уштедео 9.200 динара.

Милан Исаковић и Јован Бељански направили су алат за извлачење поклопца домаће пегле. Помоћу тог алата овај посао се сада ради на једној машини у једној операцији, док се раније радило на три машине у три. операције. Овом рационализапијом уштеђено је 23.900 динара. · Небојша Лунгуловић. пословођа, извршио је геконструкпију линетне и бројчаника кол манометра. Том ра ционализацијом уштеђено је 17.400 динара.

У предузећу „Југострој“ техничаг Радослав Фолгић, направио је алат за израду ножева за ваге. Раније се

обрађивао један по један нож, а са-.

ла се помоћу тог алата одјеланпут обрађује десет ножева, Овом рапионализацијом уштеђено је 18.077 динара. А

се

Кад су направљени планови требало је да се по њима врши слање трудбеника на одмор. Међутим, изгледа да су у многим предузећима планови постојали само реда ради, а трудбеници су ишли на годишњи одмор по неком неписаном плану, или боље речено у току прва два месеца ове године скоро нису ни ишли. Предузеће „Стаљинград“, на пример, планирало је да у јануару користи годишњи одмор 583 трудбе:· ника, а користило је свега њих 24. У фебруару је планирано 73, а на годишњи одмор отишло је 26 трудбеника. Ни у априлу се ситуација није много изменила. По плану је требало да оде на одмор 97 труд“ беника, а отишло је 62. У предузећу „Иван Милутиновић" до марта месеца ишло је на одмор само 13 трудбеника, а планирано је 76. У Ложионици Београд, у јануару месецу, користило је тодишњи одмор 4, уместо планираних 34 трудбеника.

Има и предузећа која се држе плана. Тако је Предузеће за вађење потопљених пловних објеката планирало да у јануару пошаље 18 трудбеника на одмор, и тачно толики број је и отишао. Металско предузеће „Црвена звезда" планирало је да годишњи одмор у априлу користи 9 трудбеника, и толики број је и користио.

Поред тога што већи број предузећа није слао трудбенике по плану, било; је, исниз_ неправилности У биом планирању. Недавно извршена анализа планова годишњег одмора показала је тежњу синдикалних организација, а и самих трудбеника, да се тодишњи одмор користи углавном у јулу и августу месецу. Најбројније коришћење годишњег одмора у току два месеца довело би у питање извршавање планских задатака појединих предузећа, што би нанело много штете нашој привреди. Сем тога, масовно коришћење тодишњег одмора у току јула и августа имало би за последицу и преоп= терећење постојећег капацитета хотела и одмаралишта.

Да се то не би десило још пре прављења планова годишњег одмора Савезни секретаријат за персоналну службу донео је Упутство по коме у току месеца јула, августа и септембра може користити тодиш-

одводе грађане Београда на годишњи одмор

љно патње

њи одмор највише 50 од сто целокупног броја трудбеника једног предузећа или установе. Међутим, приликом планирања, готово ни једно предузеће није се држало тог упутства, него је дозвољен број чак далеко прекорачило. Тако је Градско предузеће за текстил планирало да у јулу месецу годишњи одмор користи 248 од сто од укупног броја намештеника, у августу 26,9 од сто, У септембру 18,4 од сто, односно за та три месеца планирало је да годишњи одмор користи 70,1 од сто од, укупног броја службеника. У предузећу за дечје ресторане планирано је у јуну месецу 30,9 од сто, у јулу 6,3 од сто, а у августу 29,3 од сто. Из овога се види, да је предузеће потпуно неравномерно извршило планирање годишњег одмора, одлазећи сувише у штирину у давању отсуства башу најкритичније месеце. Управа стан'бених зграда Четвртот рејона, чији

· су задаци истоветни у току целе го-

дине, планирала је у јуну месецу 24 од сто, у јулу 33 од сто, а у августу 21 од сто. Овакво планирање не само што је неправилно, него и показује да у овом предузећу ради већи број људи нето што је то потребно, кад може истовремено да користи годишњи одмор тако велики проценат службеника. Металско предузеће „Рад" планирало је у јулу месецу 24,8 од сто целокупног 0с0бља, а у августу 37,2 од сто. Овакво планирање штетно би се одразило на, производњу овог предузећа.

Поред неправилног планирања У

"погледу времена коришћења годи-

шњет одмора, било је и неправилности у одређивању дужине трајања одмора. Тако се у предузећу за расподелу филма „Југтославија"-филм трајање годишњег одмора креће утлавном преко двадесет дана. У овом предузећу нема ниједног службеника који има петнаест дана годишњег одмора, иако је велики број њих тек по годину или две у служби. При ликом одређивања дужине годишњег одмора треба водити рачуна о здрављу службеника, о тежини посла који обављају, 0 њиховом залагању.

Да би се отклонили сви ти недостаци у планирању годишњег одмора, решено је да се изврши ревизија планова у свим предузећима која су неправилно планирала.

ВЛАСТИ — ДАНАС И НЕКАДА

ЕЋАЈУ се Београђани некадашњих _ општинских _ избора. Против натурања _ извесних људи, „виђенијих грађана" (индустријалаца, велетрговаца, адвоката, банкара итд. познатих корупционаша и лопова, народ се борио каменицама, летвама, срцем и мишљу. Такозвани избори, били су владина импровизација, којом је народу требало замазати очи. Претседника општине и градске већнике постављао је У име краља министар унутрашњих послова. Разуме се, у обзирсу долазили само људи „од поверења · Дужност коју су најбоље обављали била је лагање народа и учешће У крупним аферама. + Мако је радништво у Београду претстављало половину активног становништва, проблему запоблено-. сти и радничких надница, није се обраћала никаква пажња. У периоду између два рата, нарочито од 1930 године наовамо, у Београд је стизао велики број људи који су тражили запослење, Сваки четврти радник био је незапослен. Тај се проценат мењао утолико, што, се извесних година смањивао. Иако се из општине на све стране трубило о помоћи која се пружа незапосленима, они су остајали на улици, бедни и гладни, упућени на милостињу. ,

Про рата, у Београду, каси у целој земљи, било је недовољно школа. Велики број ученика трпан је у једно одељење јер учитеља и професора није било, Међутим, у министарству просвете лежале су годинама молбе за постављење свршених учитеља. Владајући кругови су то добро знали. Али никоме од њих није ишло у рачун да семасе просвећују. Године 1935, према тадашњој статистици, која је смањивала стварно стање, било је у Бедграду 90. од сто незапослених дипломираних правника, око 800 дипломираних филозофа м 1.200 учитеља, Млади лекари, радили су по болницама, клиникама и санаториумима Као „волонтери“, потпуно бесплатно, иако — је потреба за њима била огромна. Вој- ' ска младих интелектуалаца, народу неопходних, чекала је на државну службу, док су канцеларије и остале општинске институције биле препуне белогардејаца и осталих политичких протува које је власт помагала. Слободарски Београд пружао је на сваком месту и у свакој прилици праву слику политичког живота. Између осталог, и огромна зпстиненција на изборима, доказ је високв грађанске свести. Иако су избори били јавни, и државни службеници морали, у интересу запослења, да гласају, 5 маја 1935 године на владиним изборима гласало је у Београду свега око 40.000 гласача. Од тога, за листу „Збораша", чији је посилац био Димитрије ЈЉотић,

дате је: евега 370- гласова, Београд је

тада Имао 250.000 становника.

Кроз неколико дана, грађани Београда изабраће својг народне одборе,

рејснске и Градски. Предизборна кампања је жива и што се више приближава 28 мај, постаје све динамичнија. Према непотпуним подацима, на целој територији Београда, има око 321.000 бирача. Од 19747 године тај се број повећао за · око 100.000. Поред омладинаца, који су стекли право гласа, и великог броја нових становника, знатно повишење тога броја допринело је проширење саме територије града, У чијем се саставу данас налазе Раковица, Железник, Жарково и тако даље. Колико је сада широко демократско учешће грађана у политичком животу, види се по броју бирача 1935 године и данас.

зевниунАЛИМАРИРАММАМАМАМАРМАМАМММА МАМА

Рад Државног ауто-такси предузећа

ПРЕВОЗЕЋИ ГРАЂАНЕ ВОЗИЛА СУ ПРЕШЛА ПРЕНО МИЛИОН НИЛОМЕТАРА

циљу отклањања злоупотребе и несавесног искоришћавања гра-

ђана од стране приватних влас ника аутотаксија, основано је почетком 1949 године Државно аутотакси предузеће. Задатак новооснованог предузећа био је и да омогући грађанима брзу и јевтину вожњу и на тај начин растерети остала возила која врше превозну службу у Београду. Успостављањем државних аутотаксија омогућио се превоз путника у оне крајеве Београда где не постоји трамвајска, аутобуска и тролејбуска мрежа. Иницијатива за оснивање аутотакси предузећа потехла је од стране шофера и механичара, који су схватили потребу за предузећем које ће бити у стању да доведе у ред аутотакси службу у Београду. Захваљујући заједничким напорима шофера, механичара и органа власти, омогућено је стварање предузећа, које је убрзо преузело иницијативу у своје руке,

— У почетку је ишло тешко прича директор предузећа — недовољан број возила, недостатак просторија и друго у многоме су ометали правилан рад. Такође, појединци су се брзо охладили и нису били у стању да се боре са тешкоћама, које су искрсавале са свих страна Мислили су: нећемо успети. Међутим, захваљујући свестраном залагању свих чланова колектива, уопех је постигнут. Исто тако, схватајући значај брзе превозне службе за обављање хитних послова у граду, помоћ нам је пружила и Југо: "лсвенска армија, уступивши нам "звестан број трофејних возила Било је потребно нека од њих по правити, набавити делове и оспосо: бити их за службу. И данас не иде

све лако.. Има доста недостатака хоје треба уклснити и које стоје на путу успеха. ·

. '

Данас, предузеће аутотаксија рас-

полаже са преко педесет возила. Услед недостатка резервних делова и осталог потребног материјала, кола су подложна честим кваровима, што у многоме смањује капацитет превоза путника. За последњих неколико месеци свакодневно је на оправци било преко петнаест возила. Тако, на пример, 22 овог месеца, у расходу је било двадесет и пет возила. Колико су напора и залагања чланови овог колектива морали да учине, најбоље нам показује пример да на педесет и неколико возила има двадесет и девет различитих аутомобилских марака, са преко четрдесет типова. За све ове марке и типове потребно је набавити одговарајуће делове и вршити различите поправке, Исто тако, правилан и брз превоз путника омета недовољан број шофера и механичара. На сва возила долази свега око четрдесет шофера. Такође, често се дешава да су шофери присиљени да услед недостатка механичара сами поправљају кола. у Упркос свим овим тешкоћама које проузрокују често застој у раду, план превоза је испуњен, Возила аутотакси предузећа прешла. су у гоку 1949 године преко један милион километара. Ове бројке најбоље нам показују колико су залагања и труда учинили чланови овог колектива, да би благовремено из"или постављене задатке.

Поред постигнутих успеха, у раду је било и недостатака. Они су се најчешће испољавали у несавесном понашању појединих шофера, при-

ликом наплате вожње грађанима. Често се дешава да се шофери односе према путницима ружно и да, што је најчешћи случај, услед непознавања тарифних прописа од стране појединих грађана, наплаћују превозне цене с далеко скупље него што је то таксиметар откуцао. Ма да су путем конференција, састанака и разних предавања чињени покушаји да се ови недостаци уклоне, ипак још увек се дешавају грешке у овом смислу. Зато сваки грађанин чим примети недостатке У раду особља аутотаксија, треба да их пријави надлежним органима. Само на овај начин избећи ће се несугласице, које се често стварају између шофера и грађана, Приликом плаћања возне цене грађани треба увек да плате онолико колико таксиметар показује и да од шофера траже возне карте. Ове карте послужиће им као основа за ре кламације, Исто тако, грађани не треба да дају напојнице шоферима и на тај начин код њих потенцирају злоупотребу.

Служба аутотаксија организована је у циљу омогућавања што бржег обављања хитних — послова. Међутим, захваљујући несавесно“ сти појединих грађана чине сва често злоупотребе приликом коришћења возила, На такси станицама могу бе видети гужве које се стварају приликом уласка у кола. Такође, многи грађани узимају такси само зато да би се провозали, док за то време други, којима су кола стварно потребна, присиљени су да чекају дуго времена.

Аутотакси су потреба Беогрваћ, стога се морају чувати да би одго-

5

"ПОДАЦИ О РАЈУ

ворили циљу коме су намењени. ји