20. октобар

~ | -

ПРЕДУЗЕЋЕ

»Диђа Ранковић«

ПОБОЉШАЛО КВАЛИТЕТ ПРОИЗВОДА

ОШ средином прошле године по челе су раднице „Анђе Ранкоић", — предузећа које произу мушке кошуље, пижаме, женске и дечје хаљине, — да обраћају већу пажњу на квалитет својих производа. До тада се веома често дешавало да из овог предузећа на тржишту изађу мушке кошуље кратких, или предугих рукава, тесних оковратника, немарно пришивених дугмади, неједнаких штицева на оковратнику, Тежило се само за производњом што већег броја кошуља, а о квалитету се није водила нарочита брига, све док честе рекламације нису наметнуле поклањање веће пажње проблему квалитета. Тако су, последњих месеци треће планске године трудбеници и управа предузећа решили да убудуће поведу више рачуна о квалитету својих производа. Постављен је контролор квалитета са задатком да обилази сва одељења и указује на грешке, Покренуо се читав колектив. На свим састанци“ ма, конференцијама и производним саветовањима, упоредо са питањем испуњења ' плана, постављало се и питање бољег квалитета.

У 1950 годину ушао је овај колектив са добрим резултатима у погледу побољшања квалитета, Све се ређе дешавало да кошуља буде рђаво прошивена, да рукави буду кратки, оковратници тесни, Но ипак, квалитет још није био задовољавајући. По бригадама се питање квалитета све више заоштравало. Оне раднице, које су давале слаб квалитет, критиковала је а истовремено и помагала. читава брига“ да. Управа предузећа са своје стране приступила је кажњавању рад“ ница које су се немарно односиле према квалитету, и награђивању сних које су у погледу квалитета израде постизале добре резултате. Раднице које нису давале задовољавајући квалитет губиле су право да буду проглашене за ударнице, без обзира на висину процента пребачења плана. Ударницама, које У погледу квалитета нису задовољавале, одузимано је ударништво, Тако је у марту месецу петнаест радница због слабог квалитета рада кажњено одузимањем ударништва. У априлу су звања ударнице лишене само три раднице, док у мају није кажњена ни једна радница, што јасно говори о томе да раднице посвећују квалитету све више брите.

Највећу кочницу у даљем напре» довању у погледу квалитета производа, претставља сировина, односно материјал од кога се израђују кошуље, хаљине и пижаме. Текстилна предузећа, која дају материјал „Анђи Ранковић“, још увек због недовољне пажње радника и слабе контроле квалитета испоручују сировину са много дефекта. Тако предузеће „Стаљинград“ испоручује фланел у коме је помешано предиво, и у тканини дугој 30 метара 15 пута се мењају преливи боја.

Постоји још један проблем, који смета да ср кошуља „Анђе Ранковић“ појави на тржишту као кошу“ ља заиста доброг квалитета. То је проблем дугмади. Иако је читава кошуља добро израђена, ипак се за њу не може рећи да је добра, ако су на њој пришивена лоша дугмад. А у предузећу се због недостатка бољих, пришивају дугмета која се под пеглом топе. Та су дугмета примљена када је на лагеру стајало 70.000 комада готових кошуља, које без дугмета нису могле да иду у продају. Боље је да стоји и више од 70.000 комада кошуља, док се не набаве добра одговарајућа дугмад, него да се на тржишту појаве кошуље чија дугмета трају до првог пеглања.

Управа предузећа „Анђа Ранковић“ у будуће не би смела да при: ми такву дугмад, да захтева бољу, јер једино ће тако кошуље и други

производи „Анђе Ранковић“ заиста на тржишту имати вредност производа доброг квалитета, ште и јесте циљ борбе читавог колектива.

„ла,

= |

ЗА КУЛУ РАНЦИЈЛИГ ИГЛЕ Д БЕОГРА ДА

Док се с једне стране уређују излози да би наш град добио лепши изглед...

АВАЛА НОАМ

ПРОТИВ

РАСИПНИШТВА У НЕКИМ ПРЕДУЗЕЋИМА

ИТАЊУ штедње, као сталном свако дневном задатку који треба, упоредо са борбом за план систематски

спроводити, поклања се по београдским предузећима све већа пажња. Трудбеници проналазе нове и нове могућности уштеде у раду, обраћају велику пажњу на квалитет својих производа, дају иницијативу за коришћење разних отпадака који су до сада бацани,

Тако су трудбеници предузећа за израду вунених производа „Рекорд“ у акцији чишћења града решили да уреде и очисте двориште свог предузећа. До недавно је по дворишту „Рекорда“ лежало разбацано стотине килограма старих гума, које одлично служе као сировина за производњу нове. Тако разбацана по дворишту, изложена сунцу и киши, често затрпавана ђубретом и шљаком, гума је трулила и пропадачиме је наношена огромна штета. Сада је двориште уређено и очишћено, сва гума је сређена на једном месту. И у самом предузећу „Рекорд“ раније «е отпаци нису користили, већ су бацани у ђубре. На тај начин наношена је велика штета, јер сваки отпадак може да послужи као сировина. Сада у свим одељењима предузећа постоје сандуци за сакупљање отпадака. Свакодневно радници прикупе стотине и стотине килограма отпадака.

Али, поред примера који показују да су наши радни људи схватили значај штедње за успешније остварење планских задатака, има још колектива којима је чување народне имовине туђе, и који се веома немарно односе према штедњи уопште.

У фабрици хартије „Београд“, има Без случајева који јасно илуструју колико трудбеници и управа предузећа не схватају значај штедње.

Још у току зиме стигле су за фабрику хартије основне сировине, целу лоза и дрвењача. Уместо да та важна сировина буде одмах стављена у магацин, она је доста дуго лежала разбацана, изложена прљању прашином и угљем. Од те сировине предвиђена је производња средње-фине писаће хартије. Међутим, приликом производње видело се да је хартија прљава (целулоза и дрвењача су упиле у себе прашину и угаљ) и да се не може продавати као средње-фина. Због тога је решено да се уместо средње-фине производи много јевтинији пак-папир. Све то, довело је до губитка велике суме новца, јер се килограм пак-папира продаје по цени од 6 до 8 динара, а килотрам средње фине хартије продаје се преко двадесет динара.

Поред овог случаја у фабрици хартије, свакодневна је пракса да ни радници ни техничко руководство не посвеЋују довољно бриге квалитету хартије. Због тога се дешава да се велике количине већ произведене хартије враћају из одељења за паковање натраг, јер се установи да хартија не може да иде у продају због рђавог квалитета, — прљава је, изгужвана и исечена. Та хартија се потом убацује као сировина, за производњу нове. Да је хартија била доброг квалитета продала би се по цени од 20 динара, а уместо тога она се користи као стара хартија, то јест као сировина која се може купити по цени од 4 динара килограм. Поред новчане штете због овако немарног односа према квалитету, са том истом хартијом мора да се понови процес производње, да се поново троши електрична енергија, машине и многи радни часови. Овакав однос трудбеника и руководиоца фабрике хартије „Београд“ за сваку је осуду, нарочито данас када у хартији оскудевамо, кад од производње ове фабрике зависи испуњење плана многих графичких предузећа.

_ ВРЖИ НЕКИ НЕДОСТАЦИ

у акцији за уређење | града

ЕЋ скоро два месеца бригаде

Народног фронта Београда ра-

де на улепшавању и уређењу свога града. То су била два месеца у којима се много радило на проналажењу нових форми рада и начина организације посла за задат“ ке овакве врсте, стварању стручних бригада за специјалне послове састављене од разних удружења, нарочито занатских, и у спровођењу акције за чистоћу улица града. Нарочито се настојало да се развије брига и пажња грађана за схватање неопходне потребе лепшег изгледа града, за колективно осећање свих тих задатака као својих личних, неопходних и за здравље потребних,

Када се, данас, после извесног пређеног пута и постигнутих успеха на улепшавању и уређењу Београда осврнемо на оно што се учинило можемо рећи да су постигну“ ти знатни резултати, али да су мотли бити и већи. До тога се закључка долази што укупни успеси појединих рејона нису уједначени него се понекад осећа и знатна разлика међу њима.

Још од почетка није се пришло, у неким рејонима као у Првом и Другом довољно објашњавању меЂу чланством Фронта у основним организацијама значаја уређења града. Запажа се да перифериске основне организације града' знатно више улажу труда и напора у овој великој акцији Народног фронта него што то чине организације у центру. То је последица недовољног осамостаљења, а уједно и недостатак самоиницијативе појединих основних организација. Зато је по, требно, упоредо са акцијама за уређење града тумачити, путем предавања и конференција, значај у“ ређења наших ресторана, дечјих игралишта, · фискултурних терена, школских дворишта и фабричких кругова, подизање“ јавних клозета, чекаоница, павиљона за штампу и тако даље. То су објекти који су неопходни свим нашим грађанима.

У Петом рејону основне органи“

А О ИО

зације зматно су развиле своју самоиницијативу. Оне стално предлажу, у својим плановима, шта би требало изградити и у којем крају рејона. То значи, да они стално мисле о потребама својих улица, и људи који у њима живе, осећају шта је неопходно и шта је лепо. Чланови Фронта Петог рејона изграђују пијацу код Цветкове механе, оправљају улице, уређују и по. дижу нове скверове и тако даље. Од три подигнута сквера, у току прошлог месеца, нарочито је важан онај, код последње станице „Шестице“, где је некада био земљани брег пун ђубришта са запуштеним клозетом. На том месту се сада, после изравнавања терена и одбацивања земље, на површини засађеној дрвећем изграђују алеје. У току прошлог месеца скинуте) су и све табле са старим називима улица и квартова а постављене су, уместо њих 164 нове табле -које носе праве називе. Грађанима и установама издата је 121 таблица са кућним бројем. У контроли чистоће и уређења града узели су учешћа комунална инспекција и Народна милиција, 0овога рејона, који су дали 25 усмених и седам писмених опомена.

Поднето је три реферата комисији за прекршај, а кажњено је 37 лица новчаном казном.

Радови на оправци коловоза и тротоара извршени су у 11 улица у укупној површини од 1.800 квадратних метара. Сада се изграђују поред обнављања старих, и три нова дечја вртића. У парку код Шесте мушке гимназије отпочели су радови на постављању водоводних цеви и тако даље.

Са скоро истим елавком ради се и у Шестом и Трећем рејону.

На територији Трећег рејона подиже се 12 дечјих вртића за које је потребан материјал дао рејонски Народни одбор. Нарочито се ради на

Беотрадска предузећа испуњавају полутодишње планове пре рока

ЕКОЛИКО београдских колек-

тива, већ у данима јуна, поче“

ло је да остварује задатке другог полугођа.

Градско грађевинско предузеће „Сава", прво од грађевинских предузећа Београда отпочело је последњих дана маја да ради на испуњењу задатака другог полугођа.

Од самог почетка године и днев“ ни и месечни планови овог предузећа испуњавани су равномерно. Добро организоване бригаде, такмичећи се међусобно, стално су високо пребацивале норме и постизале одличне резултате, Бригада зидара Смиљка Спаскова, која броји девет људи, озидала је за само месец и по дана зграду мензе на градилишту циглане „Македонија“, што претставља изванредан успех.

Читав колектив предузећа „Сава" борио се у току ове године са низом проблема. Највећи проблем био је недостатак радне снаге уопште, а посебно неквалификоване. Доласком омладинских бригада на градили“ шта предузећа овај проблем је знатно ублажен. Поред овога, велику сметњу У успешнијем остварењу задатака претстављао је недостатак воде на градилишту монтажних зграда на Карабурми, које је највеће градилиште овог предузећа и на коме ради 75/, целокупне радне снаге, Али и тај проблем су људи овог колектива решили тиме што су ноћу припремали воду у резервоар.

Добра организација рада на свим

градилиштима, залагање радника, такмичење бригада, велика помоћ омладинских бригада, све то допринело је успеху. Колектив грађевинског предузећа „Сава" испунио је свој полугодишњи план за мање од пет месеци,

НА ГРАДИЛИШТИМА

б __НОВОГ БЕОГРАДА

У НАСТАВАК. СА 1 СТРАНЕ

Данас су на зградама студентског насеља постављена врата и прозори, а стаклоресци намештају последње стаклене плоче, Спроводи се електрична струја,

водовод и канализација. б “ .

Да ли је истина да тону зграде, да их гута земља

Новог Београда!

спрату. Да ли то тоне зграда Претседништва владе На том простору, ове године биће утрошено за ства_рање будуће зелене равнице 1,600.000 кубика песка.

И одговор се може дати: зграде на Новом Београду тону под рукама њених градитеља, који стварају равно, као пучина, земљано поље, где ће бити подигнуте

највеће алеје нашега града.

Прошле године, подрумска окна и улазна врата у ма којој од ових зграда била су удаљена од земље за

висину од три метра. Чудно! Али терен Новог Београда није раван, — крив је, јамаст. Требало га је на-

чинити глатким као огледало.

Свакодневно, данас колосеком постављеним од Бежанијског Брда па до Студентског града прође дневно "до 125 вагона земље, коју руше булдожери на Бежанијском Брду, товаре и истоварају омладинске руке на Студентском насељу. Ту се нивелише терен, подиже се ниво земље, већ је подигнут до један и једанипо метар, а отстојање до подрумских прозора и врата згра-

да смањује се дана у дан.

Из дунавског корита багери усисавају песак, помоћу пумпа, који се разноси и употребљава, такође

Јо крда содине биће 7000 станова ва труддениме

ЕЂУ колосецима за шесто — градилиште станбеног насеља, заглавио је гвоздена колица с џако-

вима цемента омладинац у градитељској унифор-

ми. Наглим трзајима покушао је два-три пута да пребаци колица преко штина, али се точак увек враћао и колица су остајала заробљена, Био је готово беспомоћан. Мало затим наиђе пролазник у „истом грађанском оделу, упита га нешто, омладинац показа руком низ колосеке, па лево, и пролазник окрете тамо.

— Слушај, хеј —. викну му омладинац, као изне-

нађен његовим несхватањем потребе да му помогне,

за равнање терена, Тако свакога дана 1.250 вагона

песка и шљунка вади се из Дунава. А терен око зграде Претседништва владе уздиже се ка подрумским прои све се више ближи првоме

зорима, ка улазима,

иако је — мислио је — видео да сам не може да избаци колица. — Помози да пребацимо, закаснићу...

Људи са шестог градилишта као да немају времена ни толико да поразговарају неку реч са посетиоцем градилишта, Сви журе, довикују се у ходу, и

Колектив предузећа кожне галантерије „29 новембар", који је за свој рад у 1949 години добио назив најбољег у индустрији коже и гуме извршио је до сада 58 од целокупног годишњег плана. Овако добар успех постигнут је у првом реду за“ хваљујући одличној организацији рада. На почетку сваког месеца вршена је анализа рада у протеклом, и давани су конкретни задаци за идући месец, На тај начин су сви недостаци отклањани у току самог рада, а организација посла се непрестано усавршавала. Бригаде су реорганизоване и учвршћене, радници су размештени на радна ме ста, према њиховим способностима. Поред добре организације рада, побољшање радне дисциплине дало је знатан допринос успешном остварењу свих задатака. Док је, на пример, у децембру прошле године било 1552 оправдана и 512 неоправданих радних часова, дотле је У мају 1950 било 144 оправданих и исти толики број неоправданих радних часова,

У току ове године, поред такмичења за боље испуњење планских задатака, које је помоћу разгласне станице свакодневно праћено, одвијало се такмичење и борба за бољи квалитет. Постигнути су одлични резултати, тако да су многи производи овог колектива били изложе“ ни у иностранству, на изложбама и сајмовима, у Бечу, Брислу, Милану, Чикагу, Смирни и Трсту.

На недавно одржаном митингу поводом испуњења полугодишњег плана пре рока, читав колектив, једнодушно, узео је нову обавезу: „Годишњи план испунићемо два месеца пре рока".

истом рејону на углу

Улице кнеза Милоша и Бирчанинове баш

до блока зграда савезних министарстава налази ова зграда (Ш рејону

дотле се у

...

исписивању нових фирми и бојењу излога и улаза у продавнице које су запуштене,

Још од самог почетка акције фронтовци Трећег рејона поклонили су велику пажњу чистоћи, Улице овог дела града имају онакав изглед какав би требао да има читав наш град. Како се у одбору за уређење града налазе. сви повереници Народног одбора Трећег рејона то је сваки од њих одговоран за свој сектор, и по линији власти. Тако на пример повереник трговине и снабдевања мора да води бриту о чистоћи и уређењу како излога тако и самих продавница у своме рејону, итд. Управа станбених зграда није повела довољно агитацију да преко настојника заведе још већу чистоћу У станбеним зградама.

На самим радилиштима у рејону врло често није добро коришћена добровољна радна снага на терену. Организација посла понекад је тако спроведена да многи чланови Фронта, на радилиштима, остају без посла, а време проведено на томе објекту ипак им се урачунава, Значи, основне организације не во. де довољно бригу о томе колико је потребно људи извести за спровођење извесне акције, На територији Трећег рејона раде данас и стручне бригаде на добровољној бази у“ ређују излоге, бојадишу их и тиме знатно доприносе лепшем изгледу наших улица.

На територији Другог рејона, поред различитих акција за чистоћу и уређење улица и зграда, приступило се и рушењу старих страћара које су биле ругло у овом делу града. Тако је на територији Дванаесте основне организације, где је раније била једна запуштена страћара, отпочела изградња фискултурног објекта са теренима за кошарку, одбојку и тенис. И код њих се вршеобимни радови на едизању 14 нових дечјих вртића, Чистоћа се знатно побољшала, али још није достигла ону висину коју има Трећи, Пети. или Шести рејон. Насупрот Трећем рејону у Другом рејону посвећује се нарочита пажња унутрашњој чистоћи зграда чему нарочито доприносе сами настојници. Организација АФЖ-а брине се о чистоћи дворишта и о сузбијању „украшавања“ тераса и балкона са опраним или прљавим вешом.

Скоро у свим рејонима Београда постоје бригаде састављене од три до четири човека, које одржава; чистоћу улица и воде бригу да ли се чисте тротоари пред појединим кућама. Овај систем рада знатно је допринео. културнијем изгледу београдских улица а нарочито оних на периферији.

Народни инспектор НЕ ОСМЕ ДА ПРЕКОРАЧИ _ СВОЈА ОВЛАШЋЕЊА

ва АРОДНА инспекција је замста непосредно средство контроле нај. ширих народних маса у раду др. жавних и других установа и предузећа. У Београду је она за кратко време постигла и видне успехе. Даљи је вадатак да се Народна инспекција још више прошири, да контролом дубље захвати правилност рада установа и предузећа на својој територији, да тражи“ откла. њање грешака и помогне тамо где је потребно. Међутим, појаве неправилног рада појединих народних инспектора, баш због ширине овлашћења која су им дата, треба одмах уклањати.

Такав пример неправилног рада па. родног инспектора ја случај др Љуб, Обреновића у Трећем, рејону. Он је као народни инспектор захтевао, а затим и без одобрења и поред упозорења дпректора Четврте мушке гимназије да на то нема права, искористио његово от. суство и обишао паставу у неколико одељења. Др Обреновић је захтевао од наставника да запишу у дпевник да он присуствује часу и потписао је ту примедбу. За време наставе је шетао између клупа и обраћао се појединим ученицима, говорећи им да су малокрв. ип и да треба да иду у планину. У Ућ разреду приметио је наставнику мате. матике да је задатак који је дао једпом ученику тежак, а у истом одељењу тра. жио је од наставника енглеског п руског језвнка да пропитају његовог спна.

Народин инспектор др. Обреновић се није иптересовао за здравствене услове рада школе, за рад школске амбу. ланте, п друге појединости у којима би могао школи да помогпе. Зато је н о. правдана сумња школских власти да је његово интересовање било усмерено у првом реду око сипа, који због болести није похађао школу од почетка го« дине до почетка маја, па због тога тре“ ба да полаже јупа разредни испит.

Ма да овакви случајеви нису чести, овај пример неправилног рада народног инспектора, треба да послужи за от. клањање сличних у будуће.

—_АЛА——

ЗАШТО СЕ У ПОЈЕДИНИМ РЕЈОНИМА РАЛИ НЕДЕЉОу

обровољни рад претставља огромну помоћ у изградњи и уређењу на шег града. Многи објекти не би били завршени на време да није Народни фронт радом својих чланова извршио многе послове и тиме омогућио брже довршавање зграда. Добровољним радом чланови Народног фронта дају бесплатно неколико сати за општу ко+ рист, жртвујући своје слободно време, и Улажући напоре после рада у производњи или у устапови, Уобичајено је да се добровољне акци“ је изводе само радним даном, а да се субота по подне и педеља оставља за,

одмор радном човеку. Прошлих година било је доста случајева да се радило и недељом због тога што је било по« требно. Чланови Фронта су ишли па те акције и жртвовали чак и свој недељни одмор, схватајући ла у садашњем периоду изградње морају бити уложени повећани напори. Али, према јасним ди•

рективама Извршног сдбора Народног фронта Београда познато је да се добровољне акције у недељу могу организо« вати само у изузетним случајевима и приликом нарочите потребе за масовним радом. Ипак у неким рејонима не спроводи се ова директива већ сеђљуди изводе на рад и недељом.

Узмимо само примере из друге половине месеца маја. У недељу 21 маја У Првом рејону организације Фронта су извеле на рад 1.310 људи, у Другом рејону 59, у Шестом 3;, а у Земуну 170. Очигледно је да овај рад нису изиски= вале никакве нарочите потребе и да су рејонски одбори, то јест управе за добровољну радну снагу, на своју пуку организовале акције на тај дам, Поједини активисти у рејонима изговарају се да има доста људи који хоће да раде баш недељом пошто су у току читаве седмице заузети у својој установи или предузећу.

Познато је да организације Народног фронта у Београду повремено недељом изводе масовне радне акције.у Манче“ вачком Риту. То су изузетни случајеви када је потребан масован излазак ради

помоћи економији у Панчевачком Риту. на рад у Панчевачки Рит излази сраз“ мерно веома мали број чланова Фронта. Тако је у недељу 4 јуна изашло у Рит око 1600 људи. Очигледно је да овакве акције захтева недостатак радне снаге У Панчевачком Риту. Овај рад је потре“ бан и за што боље снабдевање Београда поврћем са ове велике економије. Слич“ не масовне акције организују сеи у је“ сен за пошумљавање.

Кршење јасних одлука Извршног одбо“ ра Народног фронта Београда догодило се поново у недељу 4 јуна ове године У Земуну. На рад је изашло 92 члана Фронта који су радили на Новом Бес“ граду и на неким мањим пословима,

скоро на сва питања одговарају са: „Тамо..“, према управи градилишта. Као да сви, попут оног омладинца с џаковима цемента, избегавају сваку случајност да закасне негде, на грађевину, да се не би чекало на њих, због чега би предвиђени дневни посао остао недовршен.

Јер, ради се о плану подизања станбеног насеља на Новом Београду, и ако би се много причало мало би се урадило, а план би остао неиспуњен. Од 42 предвиђене петоспратнице преко 30 је већ доведено до крова или

поткровља, а на осталим ужурбано се ради.

Тих десетак зграда, тек израслих из темеља, није лако довршити; има материјала, само недостаје радне снаге. Али план грађења морао је бити изведен, и на градилишту су нашли и спровели овакво решење: стварање комплексних бригада од зидара, полуквалификованог радника и двојице омладинца-помоћника. Омладинци Рачанске бригаде распоређени су по комплексним бригадама, а у многим су заузели и место полу квалификованих радника. Као и увек што бива, првих дана су заостајали, али је то заостајање брзо ишчезло. Млади градитељи су се привикли послу, па је и с њима план извршаван тек за пет процената мање од предвиђеног, а некад и премашиван. Када је. оно, пред Титов рођендан свако желео да што бољим извршењем задатка поздрави друга Тита, цело градилиште је пре-

машило план за 81 од сто.

__ Тотово цело шесто градилиште је омладинско. Овог пролећа су, причају стари градитељи насеља, омладин. ске бригаде дочекали омладинци: омладинци — зидари, механичари, армирачи и руководиоци. И такви су се брзо сложили у раду и створили скоро недељив организам. Тако је на довршењу оних десетак зграда рачанске омладинце дочекао Славко Бојанић и узео неколицину у своју комплексну бригаду. А Славко Бојанић, познат је скоро свима на шестом градилишту, био је прошле године и он такав бригадист, али је зимус завршио и други зидарски курс, и сада је један од

Завршавају се Радови на Студентском насељу, које 55 ове године примити око 3,000 студеџата

најбољих зидара. Омалтерише Славко Бојанић, место тридесет, и стотину четрдесет квадратних метара зида.

Недостатак радне снаге осећа се и на оних 14 зграда, које ове године треба потпуно довршити. На њима се изводе унутрашњи радови, малтеришу се, припрема постављање електричних и хигијенских инсталација Да је више фасадера, у управи градилишта су сигурни да би урадили много Више, и да би дужна улица између завршених, блиставих петоспратница била већа. Но и овако, крајем године ће у близу хиљаду, већином двособних и једнособних станова, тих четрнаест коло са, становати најзаслужнији градитељи насеља, мар“ љиви радници и службеници, који ће с правом дочека“ ти да им социјализам живот учини богатијим, култур“ нијим и срећнијим.

В. им.