20. октобар
5;
“
љаде примерака илегалне штампе.
пљала на акцију.
Бранко Ђоновић и Слободан Јовић погинули су херојском смрћу, Њихова имена и подвиге свако зна. А дело које су за собом оставили. не плашећи се ничега, створено је великим делом у кући на Бањичком венцу У загушљивој просторији, у коју се улазило помоћу лестава, кроз тајни пролаз у зидном орману, њих двојица проводили су дане и ноћи на раду. при светлости електричне лампе. У часовима одмора прихватали су се књига (оне још и данас стоје на полици), или су слушали радио. Уморни, легали би у собу до штампарије, У једноставну постељу. А свуда унаоколо лежао је (и лежи) штампарски материјал, тешко табаци, најфинија хартија Највећи део времена проводили су у раду: Јовић за својим сталком. а Ђоновић која такође има Упркос смрћу кажњивог прекршаја наредбе немачке команде ту је машину купио и превезао је у таљигашким колима из Земуна у Београд друг Вукмановић-
крај тигл-машине,
"НУЋА У НОЈОЈ СЕ НАЛАЗИЛА ЛЕГАЛНА ШТАМПАРИЈА ЦК КПЈ
· ВАКОГА ко данас зађе у малу кућу на. Бањичком "венцу број 18, претворену од пре три месеца у Музеј илегалних партиских штампарија. више, мож__да, но на другом месту, прожме осећање поштовања __ према борцима, чији се рад огледа на сваком изложе__ном детаљу у тој кући. За њу је везана једна од оних ______ историја које нису стајале усамљене у току нашег осло___бодилачког рата, аети које су саме по себи велике и светле. Напоран рад, праћен најстрожијом конспирацијом, пун трзавица, али и пун свести, упорности и самопрегора, одвијао се на томе месту. Централни комитет Комунистичке партије Југославије имао је у тој кући своју илегалну штампарију, која је, упркос најтежим условима и прогонима педићевских власти и Немаца, остала неоткривена за сво време окупације. Пуне две године (од августа 1941 године до августа 1943) графички радници, данас народни хероји, Бранко Ђоновић и Слободан Јовић сакривени у тајном бункеру у темељу зграде, штампали су уз помоћ другова, које је Партија оставила у позадинском раду, на хиновина, летака и прогласа. Све до усељења Немаца у зграду (1943) из ње је, упркос свему, изношена у народ штамџана реч Партије, која је разбуктавала гнев и оку-
брошура,
набављане боје,
су открили, своју историју.
Темпо, уз помоћ другова. Затим је скривена лежала на градилишту куће, све док није тајно смештена у бункер. У мноштву издатог илегалног материјала наилазите и на примерак Историје СКП(б) штампан у овом тајном склоништу. На њој стоји скромна посвета: „Другови из позадине посвећују свој рад друговима борцима НОП одреда и бригада Југославије“...
Легално, у кући су боравила још пет лица, пет народних бораца. Доктор Мило Бошковић (који је пред властима био закупац куће), Бранко и Дана Максимовић, званични власници куће (они су помагали у штампарији), Зага Јовановић „супруга“ др. Бошковића, секретар партијске ћелије и Љубица Ђоновић, „кућна помоћница“ која је помагала у изношењу илегалног материјала. Сталну везу са штамџаријом одржавао је друг Благоје Нешковић, за све време њеног рада.
Снабдевени лажним исправама, преносили из куће по унапред тачно утврђеном реду, достављали је зато одређеним лицима и враћали се натраг да у „миру“ проведу дан у окупираном Београду. Он, међутим, није био миран и није се потчинио, упркос тешким губицима које је наша Партија претрпела. На београдским улицама, чијим су тротоарима зима вршљали непријатељи, странци, често је изјутра освануо материјал, који је позивао народ на буну. на отпор, на мржњу и на — љубав — у име слободе. Примерци те штампе пребацивани су ван града, даље, прашњавим друмовима, пругама, у срце Србије, .
Узалуд су Гестапо и специјална полиција цепали те плакате, огласе и извештаје, тај „бунтовни, антипатриотски материјал" Легитимни управљачи Србије, који су се званично хвалисали „да је београдска полиција потпуно дорасла свим методама Комунистичке партије и у четири године извршила пет провала" („Ново време", 28 јула 1944), нису могла себи да уброје у успех то што штампарију Централног комитета ни-
они су штампу
колово-
железничким (тада немачким)
У наше дане она стоји као још један докуменат наше недавне, херојске прошлости и освежава сећања на упорну, организовану и самопрегорну борбу коју је предводила наша Партија.
0 писању речце ма 2 другим речима
ОоСтОЈИ неслагање у одвојепом и састављеном писању речце ма с другим речима. Чак је "једно велико предратно издавачко предузеће једно своје издање, читав низ дела, штампало како дотле није био обичај и како ни потом није било уопштено. Додуше, то је предузеће било свесно да постоји велика неуједначеност, јер су неки писци писали ту речцу заједно с другим речима, други опет доследно су писали одвојено То је предузеће с одређеном намером покушало да уведе један пачин, да заведе једнообразност, да од два поступка у писању ове речце одабере и самим тиме препоручи један за који се мислило да је одиста преватнуо у употреби Тако је цело издање имало облике сложених речи; мада, мако, ма-
који, макаква, маколики, маколико, мачији, магде, макул, машта, мачиме, мачијих и слично, дакле
у свим облицима и у свим случајевима заједно.. Али је настала снажна реакција против таквот начина писања, свет се није сложио велики број врло угледних писапа се успротивио, а самим тиме наставио да и даље пише како је и дотле писао, то јест одвојено. И потом је још неко време постојала мала забуна, али се ипак стало на страну оних који се нису приволели састављеном писању речце ма с другим речима.
ИМ само је споменуто _ издавачко предузеће попустило: покуша) да се кроз читав низ дела изметне један начин писања није успео, и поред тога што су сама дела била од познатих писаца Навика узуса конвенција већ устаљена у питању писања ове речце није се мотла лако срушити, изменити., па се и само предузеће и сви који су се колебали нагло нађоше на истој линији, помирише се с уобичајеним начином одвојеног писања речце ма.
Али све то не значи да и данас нема настављања тога начина писања, Напротип, — има га подоста. Само у томе не треба гледати никакво настављање споменутог покушаја завођења једног јединстве"ог начина, него је ту посреди
оста непажња. отеустно навике, | несвесно спајање по једном унеко_ дико правилном осећању да сама __ речца МА не значи ништа. а да У | заједници с речју којој се подаје чини и мисаоно и говорно јединство Природно је, та су два услова врло важна, али по правилу пе_ ма могућности за спајање ако није "испуњен и трећи услов — уобичафеност, навика, узус, конвенција. Остало је, дакле, само једно: У свим речима и различним облици“ - ма, без обзира да ли су речи про: _ менљиве или непроменљиве, пишу
се одвојено сл речце МА. Тако и|“ о заменице: МА КО, МА КОГА, МА ШТА, МА ЧЕГА, МА ЧЕМУ,
МА КОЈИ, МА КОЈУ, МА чији МА ЧИЈИХ, МА КАКАВ, МА КА: КВУ, МА КАКВИХ и слично; све. зице: МА ДА, МА И; прилоге: МА ГДЕ, МА КОЛИКО, МА КУД. ма КАД, МА КАМО и сличио. Приро: дно је, писаће се само МАКАР, јер други део те речи неби ништа значио: ми ту не осећамо да је какна сложеница од речце МА и другог
дела, _ . Ел. ј
Гостовање обласних позоришта у Београду
Овога месеца у Београду гостују пет обласних народних позоришта из Србије, која с најуспелијим остварењима свога репертоара наступају пред нашом публиком и позоришним стручњацима. До сад су претставе дали обласна народна позоришта из Титовог Ужица, Ниша и Заје чара, а до краја месеца наступиће и чламови обласних позоришта из Приштине Крагујевца. На слици: сцена из другог чина Дикенсовог комада „Цврчак на огњишту“ у извођењу уметничког внсамбла из Зајечара.
ВЕСТИ из кулуное живога
У Београду се врши ннз припрема за свечану прославу 7 јула, Извршни одбор Народног одбора Београда, поред осталог, поставиће на Петом ре јону у улнпи која носи пазив паролног хероја Ђука Динић, плакету са ликом другарице Динић, — Плакета са ликом пародпог хероја Жикице Јовановића Шпаппа биће постављена у улппи која посп тегово име. Обе плакете ве. су лапршене. Израдили су их ва“ јари Славка Средовић-Петровић п Стева Боднаров.
х
Конститунсана је нова управа Саве» за културно-просветних друштава Бе» ограда. Претседник је Мнодраг Љубојевић, подпретседипк Родољуб Жижић, секретар Браннслав Ђорђевић, а бла-. тајник Наталија Тодоровић. У управу су н претставници масовних организа“ пија и наши позпатн јавни н културни радници, Нова управа бројн укупно 25 чланова. ,
Хх
Од 1945 године до данас предузеће „Просвета“ издало је разног музичког материјала у тиражу од око 350.000 примерака. Издати су музички часопи“ си, уџбеници и ноте. Поједини пример» ци излазили су у просечном тиражу од 2.000 до 5.000 што показује веома развијену делатност у овој области,
_ У горњим просторијама Музеја изл партиских штампарија и штампе ко окупације, На слици; витрине са
ожене су и фотографије осталих илегалних ја је у Београду излазила пред рат и за време факси милима и оригиналним примерцима илегалне штампе
_ Централна Кинотека
располаже са
3500 домаћих
и страних филмова _
развоја наше домаће филм-
прае порастом и перспективама
ске индустрије у нераздвојној је вези рад једне установе 0 којој се код нас готово и не зна. То је централна кинотека у Београду, која као научна установа има за задатак да сакупља наше домаће и стране филмове и сав остали материјал који може да буде од интереса и користи за наше филмске и друге културне раднике. Основана почетком прошле године при Комитету за кинематографију Владе ФНРЈ централна кинотека се још увек налази у фази формирања.
Централна кинотека има своју филмотеку и фототеку. У плану је да се: идуће године. оснује и филмски музеј, одељење хронике и библиотека, · као саставна одељења кинотеке. У Филмотеци, каква је она данас, налази се разни материјал, веома занимљив за проучавање наше недавне прошлости, Она садржи око 1.400 страних журнала, који су код нас приказивани пре рата, сем тога око 100 усташких, као и скоро све немачке и итали“ јанске журнале, који су у пропагандном циљу сервирани окупираном Београду. Неки од ових журнала коришћени су за израду документарног филмског фрагмента који је израђен после ослобођења, а приказује недела и злочине домаћих издајника и окупаторских зликоваца над нашим живљем. Кинотека располаже и извесним: бројем „краљевско-југословенских" филмова, који су до недавна били растурени, а сада су брижљиво сортирани да би ускоро били приказани интерном кругу филмских радника. Поред тон-фипмова кинотека располаже и немим филмовима, који такође треба да буду испитани, Кинотека има неме филмове, као што су Пат и Паташонови филмови, кратки неми Чаплинови филмови, филм „Еди Поло као гусар" и неки други.
Највеће одељење кинотеке је оно у коме се налазе сви наши домаћи уметнички и документарни филмови и филмски журнали. По једну копију свих филмова који су досада код нас произведени предузећа су достављала централној кинотеци која их чува и може да их према потреби користи, Укупно Кинотека
располаже са укупно преко 3.500 разних филмова домаће и стране продукције., | -Иако је као установа релативно млада, централна кинотека, захваљујући упорном раду на прикупљању свег филмског материјала који је затечен у земљи и развоју наше домаће филмске индустрије, располаже филмовима који по своме значају дозвољавају да се мисли и на размену са осталим кинотекама У свету, Тако је ова кинотека недавно постала дописни члан Међуна“ родне федерације филмских архива, чије се седиште налази у Паризу. Путем ове организације наша ће кинотека моћи да развије већу размену филмова, да набавља стране филмове који су од користи за рад наших стручњака, а да хао против-вредност Међународној федерацији ставља на расположење филмове које има у своме поседу. У плану је да кинотека добије своју пројекциону салу, која би пружила техничке могућности за приказивање кинотечког материјала пред нашим филмским културним и научним радницима као и студентима уметничких академија. Посао који су до сада обавили службењици ове установе показује да се у релативно скученим условима може обавити дужност и по стићи леп успех, Кинотека је смештена у једном немачком бункеру на терену „Авала-филма" (на ТашМајдану), где је и лети и зими једнака температура. Од како је лепо време, службеници кинотеке сре Ђују филмове на отвореном простору, док су зимус имали на расположењу омање просторије. Под прилично тегобним условима они су савијали филмске траке, херметички их затварали у лимене кутије у ко“ је су стављани комадићи камфора да се заштити трака од квара. За нешто више од годину дана Колехтив кинотеке је средио око 8000 ролни филма, свих 3.500 филмова који се сада налазе у кинотеци. Сем централне кинотеке у Београду, У земљи раде и две републинке кинотеке, Недавно су о сноване _ кинотеке у предузећима „Јадран-филм" (Хрватска, Загреб) и –„Вардар-филм" (Македонија, Скопље). ' 4
СПО Данас почиње првенство света у футбалу
Ђајић Чајковски
света у футбалу било је пријавље-
но и узело је учешћа преко 50 екипа из свих крајева света. Интересовање за ова такмичења надмашило је сва. очекивања .Никада раније није се толико говорило о футбалу. није се коментарисало и прогнозирало. Уколико су се више приближавала финална такмичења, утолико су се чешће могли наћи у штампи свих земаља коментари о игри, тактици, издржљивости и форми појединих екипа. Футбалска грозница обузела је цео свет, а нарочито земље чије екипе учествују у финалним такмичењима у Бразилији. _
3 учешће на Четвртом првенству
Шта је учињено па побољшању игре наше репрезентације Још у току пролећног дела футбалског првенства почеле су припреме играча, који су, према форми у којој су се налазили, долазили у обзир за др жавни тим. На овим такмичењима уочени су недостаци који су умногоме ометали ефикасност зи постизање љих резултата наших водећих тимова Приступило _се форсирању одређено! система, добрих тактичких замисли побољшању техничке и физичке кон лиције сваког појединца и екипе као елине. та је недостајалот Сви страни струм њаци, који су гледали напте екипе у зе мњи и иностранству у једном су се сла, гали: „Југословени играју добар, брз технички дотеран, али неефикасан фут кал.“ Уколико наши тимови са више ла коће и брзине освајају терен, утолико «ада се нађу у простору противничкој итеснаестерца, почињу са бесконачни“ «комбинацијама, лрибловањем и задпжа вањем,. Значи: мало се шутирало. на гол Такође једна ол лотих карактеристике нашег футбала била је претерана игра У ширину, уместо, да дугим штутевима и бр зим акцијама, на најбржи начин псвајају протизнички простом и продиру у ду: гину, |
Послв завршеног првенства приступило св систематским тренинзима, на којима су под стручним руководством тренера Брочића отклоњени мноти недостаци И нарочита се пажња обратила побољшању индивидуалне технике и физичке кондиције појединаца. Већ на утакмици против Лација показали су се резултати овиХ систематских тренинга. Док су сусрети са Данском и Швајцарском показали да су се наши репрезентативци ослободили мана које су кочиле "е само постизање пуног успеха екипе, већ и даљи напредак сваког појединца. Бекови сада играју, а нарочито Станковић који је својим честим „излетима“ доводио у тешку ситуацију ужу одбрану, бржи и једноставнији футбал са дугачким и прецизним лоптама. Халф линија и четвороугао претстављају најбољи део нашег тима. Својим смишљеном, разорном и прецизном игром халфови нв само да претстављају кочницу противничких напада, већ у исто време својом офанзивном игром они су опасност и за противнички гол. За разлику од раније, на око лепе али неефикасне и претерано комбинаторне игре наш навални ред дејствује брзо и одлучно. Ово нарочито важи за Томашевића и Бобека. Садашња игра ових играча најбоље показуја колики је напредак постигнут на припремама. Видели смо Томашевићеву игру против Данске. Несебично, без дрибловања и задржавања, допринела је да сната навале буде неодољива, Исти је случај и са Бобеком, У његовој игри више нема задржавања и беспотребног дрибловања. а ·
Поститнути резултати на задњим међу.“ народним сусретима наишли су на одјек у штампи целога света. Најбољу карактеристику игре наше репрезентације дао је после сусрета са Швајцарском „Циришки Спорт“: .„... Једанаесторица југословенских играча показали су нам само део оног што они знају. Почињемо са кондицијом: чврсти, брзи, добри техничари они не знају за умор... Владање лоптом је савршено код сваког играча, макар се напазио у било каквом положају, „Игра против Данске и П вајџарске као форма " оптимизам наших играча пружају нам паде да ће наша екипа достојно репре'ентовати спорт сопијалистичке Југосла сије на Четвртом првенству света у фут
ллу.
Колико и које екипе учествују У Фипалним такмичењима
Пропозицијама светског футбапског ку „а предвиђено је да у финалним такми тењима учествује теснаест екипа, кој ле се добити на квалификационим так мичењима. Међутим, ове године у фина тама ће учествовати само лпанаест, Ре презентапије извесних земаља, које су с пласирале за пва такмичења су из раз них узрока отказале своје учешће. Пор тугалија, после сусрета (3:5) и Шпанијом, отказала је своје уче шће. Слично је и са Француском. Уочи
са | Њнглеском
отказа учешћа на такмичењу француска репрезентација је одиграла футбалске у“ такмице са Шкотском и Белгијом, и оба сусрета изгубила. Слично је са Турском и'Индијом. Према томе, у финалама ће св састати следећих дванаест земаља: прва група: Бразилија, Југославија, Мексико, и Швајцарска; друга група: Енглеска, Шпанија, САД, и Чиле; трећа група Ита-
лија, Шведска и Парагвај, и четврта група Уругвај и Боливија.
Сусрети почињу 24 јуна, када ће се одрржати само један сусрет између Бразилије и Мексика у Рио де Жанеиру. Двадесетпетог јуна састају се: Енглеска—Чиле, Италија—Шведска, САД—Шпанија и
Тугославија— Швајцарска. М. ВБ,
и РОРНИ Ги иитивенин
Успешна турнеја наше репрезентације по Северној Европи |
аховска · репрезентација Југославије на турнеји по Северној Европи постигла је две значајне победе у двокружним мечевима са Шведском и Финском. У Стокхолму ја победила шведску репрезентацију са 13'%:6":, а у Хелзинкију финску репрезентацију са 16:4. Ове две лепе победе поново су потврдиле велику вредност југословенског шаха. Шведска екипа убраја се међу најбоље у Европи, па ипак у сусрету с нашом екипом није постигла ни пуних 33 од сто могућих бодова. Још слабије су прошли Финци, који су начинили света 20 од сто. Југословенска мајсторска екипа је посведочила да је спремна за тешке борбе, које ће почев од 20 августа водити у Дубровнику за титулу 0лимписког шаховског првака света Ових дана југословенска екипа борави у Холандији, где у Утрехту игра утакмицу са холандском репрезентацијом. При повратку за домовину југословенски мајстори сусрешће се 27 јуна у Паризу у мечу са француским мајсторима.
РОГОЕРОУЕМБКА ОРРКАМА
егапа па Затроптии Б5АО ,„ Мјијогк" 1944 вод.) у ; ве: Репкег – Ст: К]ејр
! 5е!—13 ет--еб; 2. 42:84. 47:-45. 3 с2-
3. ст—се6. 4 е2-ез, 558--17, 5. ЗР1—е3. 348— (6, 6. 111. 83 ГЛА „46, 7 0-0, 0-0;: 8 93 24, 45:64, 0, 80304 566 е4; 10. ра3:ел. ПЕЋ. 1. Те -е!,. '8547- #66, 12 _ ге4д—с2 те еб, 13 Бе—ђа, 646 р4; 14. Ге1—а2 (Б4:а2; 15. рат:а2, прав -846; 16. Та1–а1,
18. 513—е5,
Тев—48; 17. раг—е3, 1,28—а7; гат—ећ; 19. 12—80, 7046—с7; 20. Б2—в41 516—47; 21. Рез—а3, 547—18; 22. 24—и5,
ћв6:5:; 23. 14:25, Тав—86; 24. Теј—е4, Тавав; 25. Тед—ћ4, 5:8—б (1:пиаепо је, јег је ре ргено ва 26. раз—л3);. 26. Бе5:Еб, 17:86; 27. Т41—11, Таб:а4.
Рологај ровгје 27 рофеха сгповка:
268. Тп4а—ћв + 1! Кев:ћв; 29. ТЕ—18+, Кувћ7; 30. раз— 53+. Стпј ргедаје, јег пе то%е да бгат таг,
В!УМ ргуак БАР Агпоја РПепкКег је јеаап од чибоуа атемсКке ере. Џ гадјотеби Јинозтау!ја--БАП Ееђгцага оуе код! пе Пепкег је за Вађагот једпи рагијо аоћо 1 1едпа гепилгао. Ма ргеаганут оПгторђадата РепКет је зуојој екћр! Ђја нодаген обгој Котбтаогпој 1шл, допо: вјо зпафап Бгој Агавосетћ ђБоаоуа. Рагн ја рокатије да ве ргопу упјеџа пе сте од! разјупа одђгапа 0 Хоте. ве тога 4 уУоаЈи гавила опај бјап паде екћре. ко
' зе оЛтрђаф Ђиде, визгео за Репке
УЗ РАДА НАТТИХ ВвИСсОКИХ ШКОЛА ис
_ Радну задругу у Лазаропољу декорисаће студенти Академије за приме- ·
њен! уметност
И
и ове године студенти наших двеј академија у Београду: ликовне и
за примењену уметност одлазе на летњу праксу и екскурзије, које нису новина У раду наших високих школа, Студенти обеју академија упознаће се са ликовном прошлошћу наших народа,
· са напорима који се врше у изградњи
социјализма, добијаће непосредне инспирација за самостално стварање и исто. времено ће усавршанати старе технике копирањем, што је све од важности за њихово формирање у уметнике и високе стручњакв у области примењених умет.
ности.
На дугој маршрути, од Пуле па све до Бара, Улциња и Боке, додирујући низ места на јадранској обали, студенти Академије за примењену уметност упо« знаћа св на екскурзији са средњовеков+ ним културно-уметничким и историским споменицима насталим код нас под ути« цајем Запада. (прошле су године проу. чавали средњовековне споменике Македонији, Космету и у Србији). Сем помоћи коју ће студентима ове Академије пружити њихови професори, од велике ће користи бити и тумачење кустоса и чувара старина што их учесницима екскурзије ставља на располо« жење Конзерваторски завод у Сплиту, Министарство поморства изишло је сту. дентима у сусрет тиме што им за пун месец дана даје на коришћење брод „Јадран" на коме ће студенти бити смештени све с време, и где ће им бити обезбеђена исхрана.
Летњу праксу студенти вајарства ове Академија провешће у атељеима професора Грасија и Китака где ће усавршавати каменорезачку технику, трафичари ће упознати технику штампања у београдским штампаријама, а студенти текстила боравића у Етнографском музеју у Сарајеву, где постоји највише усло-= ва за њихово практично образовање, Једна екипа одлази у Македонију где ће у задрузи „Коча Рацин" у Лазаро пољу израдити пројекте за унутрашње уређење задружног дома, читаонице, библиотекв и свечане дворане. Послед» њих месеци студенти су израдили нацрте фресака којима ће декорисати унутрашње задружне просторије. Фрескв ће приказивати историју борбе македонског народа и живот задругара данас. Сем тога студенти ће израдити споменик Кочи Рацину и пројектовати трг где ће споменик бити подигнут.
Студенти Академије ликовних уметности неће ове тодине ићи на екскурзију, јер су се пре кратког времена вратили са обиласка наших старих манастира у Србији, Космету и Македонији. Слушаоци треће и четврте године ове Академије боравили су месец дана У манастирима Студеници, Нерези (код Скопља) и св, Софији у Охриду, где су под руководством професора Јарослава Кратине копирали наше средњевековне фреске. Многе од тих копија, као и низ цртежа и акнарела са ове екскурзије налаза се сада на студентској Изложби, Успешан рад огледа се и по обављеној мисији коју су студенти извршили по налогу Завода за заштиту споменика културе НР Србије. Потпомогнути и ма. теријално од Завода студенти су у цркви Никољачи (у манастиру Студеници; скинули малтер са зидова и открили фреске за које се сматра да потичу из ХГ века.
У току лета студенти Академије групно ће боравити на нашим великим радилиштима. Интерес који су студенти ова Академије и до сада показивали за нашу свакидашњицу и човека у њој развиће се још више упознавањем нових објеката Петољетке и инспирисати студенте за нове ликовне подухвате. предвиђено је ла сем Новог Београда, екипв обићу Аутопут, хидроцентралу на Маврову. градњу хидроцентрале на Дрини код Зворника и велику шумску манипулацију кол Пећи.
КОЊСКЕ ТРКЕ
„зобнатица“ и хандивап „Силан“
= главне токе у непељу
5 врло занимљивог програма испитивања грла на Савезном
хиподрому код Царева Ћуприје у прошлу недељу, програм предвиђен за ову недељу изгледа доста слаб И неинтересантан. То је, вероватно, и 38то што се за идућу недељу, дан Дваде сет осмог југословенског Дербија, припрема богат програм.
Пажњу на недељном програму прив“ лаче У првом реду трке „Зобнатица" и „Силан". За трку „Зобнатица", за полу крвна грла, на стази од 1.800 м, уписано ја неколико најбољих полукрвних грла: Самум (67,5 кг), Алша (60), Вук (55), Балтик и Марадик (54), и Селим (52,5), Ра• злика У оптерећењу је врло _ велика, али се ипак може рачунати на победу изврсногт Самума, вероватно испред Ајше; изненађење: Балтик, _ = И
У хандикапу „Силан", за чистокрвна
четворогода грла, на стази од 2:000 М) стартоваће: Витез Марко (62), Валентин
(57, Десанка (56,5) Амајлија и Корана (55,5). Прогноза: Витез Марко, Валентин; изненађење: Корана.
Трче се и две двогодачке трке. За утешну трку чистокрвних грла на став“ зи од 1.050 м уписани су: Артик, Афри“ канац, Демон, Жив-ми-био, Златан, Ла“. буд, Лахор и Соко, а за трку »„Цул“ ка", за полукрвнод двогоце, на стази и“ сте дужине, Балет, Зоран, Журко, Ја“ блан, Лиман, Олгица и Песмица. једној групи има грла која први пут трче, тако да је прогнозу тешко дати.
ЖКасачи ће стартовати у три трке. 32
ку „Корађо" уписани су: Ласо (1960).
уран и Зоркан (2.000), Анчи, Велка Гондо и Даринка на (2.080). _ Прогноза; Тондо, Велка; изненађење; трци „Птуј“ стартоваће: Глина, и Јелша (2.100) Велебит (2120), Ано, Ат“ кош Бе, Бадачоњ и Златан (2.200) И Глог (2.240). Прогноза: Ано, Глог; изне“. нађење: Аткош Бе. У Механичком хандикапу ЈИ о Реоне грла из ове две трке која се не буду · пласирала Ба прва три места.
МАЛИ РЕЧНИЕ |
АМАНДМАН ~ накнадан додатак већ готовом законском предио који тај предлог унеколико допуњује или по“ правља. На пример, југословенска Де“ · легација на заседању УНЕСКА у Фирен“ ци предложила је више _ пројеката амандмана са циљем да рад УНЕСКА У
1951 години учини кориснијим и ефи“ - каснијим за развијање _— међународно! разумевања и сарадње. ВЕРИФИКОВАЊЕ — проверавање, 0 веравање, утврђивање правог ања истине. На завршној конференцији УНЕСКА наш делегат је осудио посту“
пак верификовања пуномоћја делега“
ције Куоминтанга.
РАТИФИКАЦИЈА _ — _ потврђивање потврда да је опуномоћеник поступа и радио у духу жеља и упутстава ма 00 бодаваца накнадно одобрење, накнаде признање. Ратификовати један уговор значи потврдити законски оно о 46 Е' су св стране уговорнице формално већ. споразумеле.
пите те тетиве те гени“
Одговорни уредник Драгутли 1еолајић
Уанта Мелгосозва Ловапевињва !-М " те
пефон 20.143 " Чековни рачун 103-9060386—
Потттански _ фах ~ 752 • — кттампари)“
Борба" ~ Београд, · Кардељева 7 , Рукописи се не враћају,