20. октобар
_ кијенско-техничке заштите
- прошлом нашем броју видели смо услове живота београдских трудбеника у њиховим колективним ста-
новима, који се налазе под непосредном
бритом предузећа у којима раде, Онакав
"вачин живота, у колективним станови-
ма, знатно је утицао на здравље радни-
Ез и допринео губљењу великог броја
радних часова, Но, недостатак добре хи-
радника 7
предузећима вероватно је више утицао
ћа овако масовну појаву обољења, него
што је то сам нездрав начин живота у
колективним становима,
Стара Југославија оставила је у наслеђе младој Републици: зграде и просторије мрачне и неосветљене, влагом ишаране зидове, загушљива одељења, неправилно спроведену канализацију — и мноте друге станбене недостатке,
Да ли је ко устао против тога Радниди јесу — увек на конференцијама, тражили су и захтевали бољу заштиту при раду. А њихова руководства7
УУМАДИЈА“ (ШЕСТИ РЕЈОН)
Ходници претрпани разном амбалажом, отпацима материјала, полуфабрикатима, необрађеним материјалом, Ходвик машинског одељења толико јемрачан да се ништа не види када се њиме пролази. Клозети прљави — заударају. КЖлозет на спрату, у лимарском одељењу, излива се, и фекалије се одливају у радионицу где су радници,
РПЕТАР ВЕЛЕБИТ“
Исти случај, Клозети су везани са радним просторијама. Како су неисправни, од смрада се не може дисати у радионицама, „СТАЉИНГРАД“
Зидови неокречени. У погонима прашина. Ткаонице и мешаонице без довољног броја вентилатора и мотора, Загушљивост долази до изражаја и у 6елионици и фарбари, Испарење амонијака пали очне капке, Влачара је оптерећена сувим ваздухом. Услови за рад тешки и нездрави.
„МОНУМЕН“
Одељења се не чисте. Под је толико упропашћен да радници, газећи по њему боси, ваде свакодневно из ногу комадиће дрвета, А не носе обућу стога што се цепа на таквом поду,
„ПРОЛЕТЕР“ — МЕТАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ У одељењу за цинковање и никловање није било вентилације, иако је постојао вентилатор, Када је дошла инспекција Рада Седмог рејона, и забранила рад у просторијама, вентилатор је био оправљен за један дан, Како проста ствар: А колико је дана требало радити у загушљивим просторијама због те немарности руководства предузећа Директор је негодовао против обуставе рада, бојао се за производни план, иако је рад ишао на штету здравља радника. Јасно је: да није било забране, вентилација се не би успоставила! »
Вентилације нема; у ливници „јЈугостроја“, у одељењу кувања декстрина предузећа „Елизо“, у одељењима фабрике тумених производа „Рекорд“, у вулканизерском предузећу „Авала“, У предузећу „Милош Мамић“, у одељењу производње дисугаса ливнице завода „Александар Ранковић“, где има огромних испарења, и тако даље.
У шест предузећа Трећег рејона: Бродарско-багерском, „чистоћи“, Градској лимарско-браварској радионици, „29 новембру“, „Борцу“ и Ложионици хигијенски услови рада слаби су услед тескобе, недовољног простора за рад, слабе дневне светлости — и вентилације,
У Ложионици, у одељењима ковачнице и ливнице белих ковина, радници су, због слабе вентилације, сломили два стакла на прозорима да би добили свеж ваздух. А када врше ливење, они излазе напоље да би сачекали док се ливница проветри од загушљивих тасова, У предузећу „29 новембар“ радионице су толико претрпане, да на једног радника долази 1,20 кубних метара простора за
кретање и рад. Два одељења су скоро
без ваздуха, јер се у њима кува туткало _ на решоима.. У овом предузећу има и.
много пацова, « ж |
Само у појединим“ предузећима има још понека машина код које није у потпуности спронедена техничка заштита. Има и случајева да се поједини радни ци не служе заштитним техничким средствима, Због тога долази до лакших или тежих озледа, најчешће непажњом и недовољним схватањем потребе сопствене заштите при раду,
Тако смо, у овим предузећима, у првом полугођу ове године, имали 2.888 несрећних случајева.
Навешћемо неке примере несигурности при раду.
У заводима „Александар Ранковић“ нису довољно осигуране поједине машине, кад ни канали у ливници кроз које пролази врели лив, где постоји опасност чешћих несрећних случајева. Предузеће „Изградња“ нема осигуране кречане, У „Стаљинграду“ машине немају бранике, а у ткачници нема заштите на чунковима. У предузећу „Беле Воде“, каиш на великом стругу (дребанту) нема заштите, док је заштита зупчаника скину.
"аввовавноннвненовнннннвиннениннвнннененннеа
КРОЗ ИЗЛОЖБУ АУТОПУТА
ужинининивиненененннннинннинннивнниненннннна
баивинивнененнвовнонннвнновевевеноннннноне
снаге...
У павиљону на Калемегдану где је Изложба, после преноса из Загреба свечано отворена пре недељу дана, и у поподневним и у раним часовима пре подне
има гостију.
И бројке са изложбених паноа говоре.
ж Шта оне говоре7 Читамо:
Радови на изградњи Аутопута „Братство-јединство" отпочели су 1946 године. За кратко време преко поља и ливада, кроз мочваре и шуме обележили су безбројни кочићи линију будућег најмодернијег пута у земљи. Тај пут од Београда до Загреба свега је 20 километара дужи од зрачне линије, а 80 километара краћи од
старог пута...
На изградњи је извршено око 10 милиона кубних метара земљаних радова, толико и толико на корекцијама канала и река... ако би се количине ископане и уграђене земље утовариле у вагоне нормалног колосека и један вагон поставио иза другог, композиција би била дуга 20 хиљада километара — дужа од половине земљиног екватора! Пут који су градитељи прешли радећи са земљом достиже 30 милиона километара. Дуж Аутопута постављено је 383 километра ко-
ОТА АИ
баожан (е услоб: боље; живоша радника
та и смештена са стране, У трансформатору високог напона не постоји гумени тепих, нити купице са изолатором,
ж с
У погледу личне заштите радника, набавком гумених рукавица, кецеља, чизама, азбестних одела, обуће, наочара, маски и другог, руководства предузећа успела су да знатно осигурају раднике при раду и умање број њихових озледа, Но, и поред тога, има појединих руководилаца и синдикалних организација који су извесна средства за техничку заштиту рада могли набавити, а нису то учинили, Нека су, предузећа у потпуности обезбеђена средствима личне заштите, док се код других осећа неопходна потреба.
У Индустрији мотора, у Раковици, нема довољно наочара, гумених рукавица, чизама и кецеља за раднике који раде на никловању и хромирању, У предузећу „Иво Лола Рибар“ недостају азбестна одела и распиратори. У предузећу „Елизо“ нема довољно гумених чизама и заштитних одела за раднике који раде на прљавим смолним пословима, „југоштампа“, у својој електричној централи, нема заштитних чизама и рукавица, за високи напон, нити расклопну мотку.
ловоза, 773 моста, надвожњака, мањих објеката и пропуста. Вијадукт код Новске највећи објекат Пута, дуг
је 155 метара, мост на Босуту 140 метара... Пруга Шамац— Сарајево дуга је 242 километра. А за допрему материјала за трасу Аутопута било је подигнуто 455 километара пруте нормалног и 800 километара пруте
дековиљског колосека... Идемо месту где пише:
На Аутопуту је учествовало 1.475 омладинских бригада са преко 250 хиљада бригадиста. Од тога броја 70 хиљада су припадници Југословенске армије. У току радова истакло се самопрегорним и несебичним радом 76.150 омладинаца и омладинки, који су проглашени ударницима. Њихов број је тако велики да би сами
ЧЕТВРТМИЛНОНСНА ВОЈСКА МЛАДИХ НОВРШИЛА ЈЕ СВОЈЕ ДЕЛО
НО што на изложби Аутопута у први мах збуњује то су бројке. Ма куда погледали око се на њима зауставља. Оне објашњавају и количину материјала, и дужину објекта, и многострукост утрошене
Радници предузећа „Шумадија“, у Пе» том рејону, држе кецеље, неопходне 38 личну заштиту у раду, у орманима. У ма» тацину индустрије цигле и црепа отрудбеник“ чува се тринаест пари нових чизама, док радници раде ва подепаним, дотрајалим чизмама, или уопште без њих, ж
Само упорним настојањима и тежњама читавог колектива, активизирањем немарних директора предузећа и синдикалних руководстава, могу се сигурно постићи бољи услови здравствено-техничке заштите радника, Потребно је не само обезбеђивати све боље, светлије и зрачније просторије за рад, већ и упознавати и упозоравати раднике на значај коришћења заштитних техничких средстава за сигурност здравља и живота, Успостављањем хигијенске и техничке заштите радника, у предузећима Беотрада, смањиће се број обољења међу њима, избећи ће се многи несрећни случајеви, заштитиће се њихово здравље, осигурати будућност, ми свести на минимум број изгубљених радних часова ведики капитал наше привреде.
Макета омладинског логора на Аутопуту
Спорим кораком гледалац наставља да обилази
изложбу. Иде даље — поново се сусреће са цифрама. Њихов смисао већ схвата врло брзо. По страни од сли-
ке која приказује групу омладинаца окупљених у кру-
жок за описмењавање стоји цифра колико их се научило писмености, крај друте — колико су филмова
могли да населе једну осредњу варош у нашој зе-
мљи.
Наилазимо на текст који говори о тешкоћама из-
градње.
Замашност радова тешко је замислити само милионским цифрама о утрошку материјала и изведеним радовима, Детаљи тог огромнот задатка често товоре још речитије. Тешкоћа је било много. Скоро несавладивих. И опет — бројке: за |радилишта је било потребно обезбедити 4 милиона литара воде дневно. Она се допремала цистернама са удаљености од преко 30 километара. А неко време дневна потрошња хлеба била је приближно једнака количини коју је трошио Зегреб. Зато су на Аутопуту морале да раде велике пекаре. Транспорт маштина, њихав капацитет, једноставне алатке којим су се градитељи служимли., али то нису
биле све тешкоће.
гледали, крај треће, која дочарава културни живот градитеља — колико их је прошло кроз дилетантске групе, колико су приредби дали, а колико фестивала. С једне фотографије у углу сале гледају насмејана лица градитеља — фискултурника, и ти изрази и те очи говоре много.
ж
И одједном — посетилац застаје. Заборавља све те
цифре. Или се бар тако чини. Дуго прелеће очима по
великом паноу на коме скромно и без имена стоје
метакнути портрети двадесетак омладинаца. Испод њихових слика нема имена. Па и чему: Зар нису били само део оне четврт милионске војске младих, полетних изврштилаца воље народа и Титаг Њихове ликове не тумачи текст у коме је назначено одакле су родом. Зар би могли тако да раде да им наша отаџбина није отаџбина2 Не пише ни на коме су се месту и раду истакли. Није ли њихов рад све оно што је посетилац видео и прочитао
Зато се њихови безимени портрети слажу и допуњују са оним за туђег човека сувим, а за нас, бројкама пуним значаја и садржаја.
М. Р.
Пружена је могућност омладини да. добро савлала занат
и
Две хиљаде ученина у привреди завршава ове јесени учење
ЕЋАЈУЋИ се тешких предратних година, експлоатиса_. ња радника од стране капиталиста, ниских дневница, рада без одмора и рђавор односа неизбежно нам се намеће сећање на велики број девојчица и дечака-шегрта. ту децу доводили су сиромашни родитељи у Београд, обично са села, и, остављали на милост и немилост „газдама". Требало је да уче занат, али, у највише случајева шегрти су радили све друго само не то. Учење, заната и школа от су узгредни послови, који су се 5542 4 сако се стигне" Много година служили су шегрти. Тек у зрелим годинама произвођени су за калфе. Мало напабирченог стручнот знања, скоро никакве опште и теоретско знање, то је било све што су калфе имале од свог мнотогодишњег шегртовања. : здравој
Данас, у нашој новој
· средини, ученицима у привреди, њи-
ховом стручном и општем образовању, поклања се велика пажња.
Сваке године велики број завршава школовање и одлази у разноврсна привредна предузећа, У којима се спрема да достојно замени своје старије другове.
Учење заната за ученике у привреди треба да се заврши 31 децембра. Међутим, велики број, скоро сви који су ове године изашли из школе, пријавили су се за полагање завршних стручних испита неколико месеци раније. Према распореду који је начињен, испити ће се обавити, најкасније до првог септембра. У многим предузећима већ увелико раде испитне комисије. Полажу се и стручни и школски испити јер има ученика који нису положили разред, већ су упућени на поправне испите. Добри ђаци полажу само испите код својих мајстора стручњака. Међутим, брига управа предузећа, чији ученици излазе на испите, још увек није завршена. Добро их припремити, радити са њима појачано, нарочито са слабијима, дужност јеви обавеза сБбих руководилаца. На многим местима образовани су семинари, где се ученици припремају за испите. Пошто св овај начин показао као користан, било би нарочито добро да се уведе свуда где је већи број ученика који полажу поправне испите, Преко синдикалних организација требало би спровести акцију да сви они, који могу, помогну ученицима да лакше и јасније савладају материјал из теоретске наставе,
Више од две хиљаде ученика у привреди доћи ће ове јесени у привредна предузећа, где ће својим знањем и радом, као и омладинском усрдношћу, помоћи извршавање планских задатака. На тај начин. ослободиће се велики број места у домовима ученика, а она ће се попунити новим девојчицама и дечацима. Од управа предузећа у многоме ће зависити успех који ће ученици показати на полагању испита, Њихови резултати и знање биће одраз рада и стања у предузећима у којима су учили. Испити, који ученицима претстоје, значе полагање темеља за будући ради треба их схватити савесно и 'озбиљно. Пружити могућност омладини, која ће даље подизати и водити нашу привреду, да добро научи и савлада занат патриотска је дужност њихових стручних и школских учитеља.
ТАКМИЧЕЊЕМ ПО
ШАХОВСКОМ СИСТЕМУ
лакше се и брже испуњавату задаци
(( ВАКОДНЕВНО, изналазе се нове могућности за побољшање такмичења. Жеља да се производња унапреди и повећа осећа се у сваком нашем колективу. Тамо где има ма и неколико радника, заказује се међусобно такмичење, што огромно доприноси да се велики и тешки задаци, пред чијим се решавањем налази наша привреда, лакше и брже савлаЂују. Из жеље да оживе и освеже рад у предузећима, а исто тако и да помогну даље повећање продуктивности, трудбеници тек стилне индустрије Словеније дошли су до новог начина такмичења, Пошто оно потсећа на систем играња шаха — победник из једнодневног такмичења добија поен — то је цело такмичење названо шаховско.
Многа корисна и значајна искуства словеначких текстилана у вези са овом новином прихватили су са радошћу радни колективи целе земље. У Бео-
НА ПУТУ ПРОМЕНЕ
МЛАДИНА Железника је, најзад, одлучила да измени свој досадашњи рад. Решено је да рад Народне омладине треба да бувише забаван, да се из њега изки известан несумњиво наметнут и некористан идеолошко-политички програм, да се омладина кроз раду Својој организацији више и боље а са производњом, да се постави сталан програм за културно Подизање омладине и њено што шире опште образовање. 6 Народна омладина Железника је меајбоља међу београдским _ рејонским организацијама. Њу нарочито диже ова иницијатива за спровођење једног рада, који ће омладини хористити више нето – досадашњи, мање или више неинтересантан ша"блон, и ма свакога члана организације деловати у правцу сталнот, систематскбг васпитања у образованог и солидног човека и грађанина.
_ Иницијатива омладине Железника ва оваквим радом је заиста немиовна, јер произлази из искуства досадашњег. рада.
Активи Народне омладине радили је сања. по директивама. Не-
сопствена замисао је била права
. а иако се појављивала би-
ла је спутавана од Комитета, Контролу рада актива Комитет је спроводио веома оштро, управо „контролорски", те је и цела организа-
2
ција стварно врло мало личила на ортанизацију омладине, радне, полетне и предузимљиве, каква је омладина код нас. Но ипак се сматрало да тако треба да буде, јер, да без „јединства руковођења" не може да буде ни доброг рада.
У Народној омладини Железника била се изгубила демократичност. Само рад по директиви и њено неотступно извршавање — закон живота у организацији. Недругарско саветовање о извршавању појединих задатака, већ изричита команда нормална пракса у односима између виших и нижих руководилаца, и руководилаца према чланству. Загазило се тако далеко: васпитач интерната ученика у привреди, да би њетов актив био најбољи и овако је решавао задатак изласка на радну акцију: „Ко је за Партију нека дитне руку, ићи ће на акцију. Ко је против, нека је држи долег' Међу неколико стотина младића, разумљиво, да се није нашао ниједан који није подигао руку. Јер, ко би на таквом питању отступио
Сасвим је природно да и широко чланство и руководство нису мотли и даље да толеришу такве односе. Они су сами собом наметали размишљање: да ли је такав живот организације нормалан или није, да ли је он једино исправан или постоји и неки други начин И што је време више одмицало, тим је' идеја о
неопходној оштрој измени таквог рада брже сазревала и уобличавала се. Све јасније се истицала потреба организовања рада који би био приступачан омладини, кота би она боље схватала и од кога би имала више користи, Постало је већ сасвим акутно предузети прве мере за ту промену. Идеја је захватила чланство.
И на једном састанку Градског комитета Народне омладине претставници "Рејонског комитета из Железника и званично су изложили своју замисао. Није било разлога за њено одбацивање.
Један овакав план не спроводи се лако, преконоћ, чак ни за неколико десетина дана. Он је званично 06јављен омладини Железника, али су обичаји старе праксе још увек остали јаки. Чак и у Комитету има подељених мишљења. Присталица старог, истина, несравњено мање, нето поборника новог. Али их има. Неки су „умерени“, траже средину. Али, ново сигурно побеђује.
Сада се у омладинској ортанизацији Железника стало на становиште да идеолошко-политички рад треба учинити приступачнијим. Престати са предавањима која омладина не може да разуме, зато што им није дорасла, и потражити неке популарније облике. Јер, каква корист од десет предавања, ако се у
свести оних којима су намењена, задржи само један најмањи деот
А да би омладина разумела предавања, и таква каква су до сада одржавана, потребно је подићи нива њеног општег образовања. „За годину дана никли су и фабрика и радници" — како кажу у Железнику, и девет десетина радника су дошли са села. Необразовани, многи су били и неписмени, далеко од грађевина и индустриског радника. Међу њима је највећи део омладине. Треба је упознати с основним
„тековинама цивилизације и при-
ближити је култури. Већина не познаје ни географију своје земље, њену историју, а још мање књижевност, Проналазе се начини да би се то поститло. Један излет бродом за Сланкамен омогућује предавање о ботатству наших река и, када се већ говорило о Дунаву, онда су поменуте и земље кроз које он протиче а које се граниче с Јутославијом („Многи не знају ни које државе окружавају нашу земљу"), какво им је политичко уређење и став према нашој земљи, у старијој историји и данас.
После заједничких одлазака у позоришта, биоскопе или у циркус, одржавају се неке врсте дискусионих састанака (присуство је добровољно). Гледали су „Језеро“, и ве-
Омладина Железнинка реорганизује свој рад
ћини се филм много допао, Низ слика им се свиђао, али нису могли да схвате суштину збивања и да усче слабости филма.
Забавни живот је заузео важно место у програму новог. рада. Маса младих људи не уме да итра модерне игре, а бесумње да скоро сви то желе. Биће отворена школа играња, и стотине омладинаца Железника научиће нешто што ће увек моћи да им створи задовољство.
Но у свему однос омладинаца У производњи — према стручњацима и машинама, заузима веома важно место, Ту је први услов да омладинац постане добар радник и човек. Припрема се организовање курса читања, цртежа, што многи омладинци — млади радници, још не знају. Предвиђено је одржавање састанака омладинаца са инжењерима, како би се упознавали с новинама у производњи, брже прихватали рационализације и могли да стекну нова знања о самом процесу производње.
Омладина Железника прихватила се решавања једног врло тешког посла, можда најтежет од свих досадашњих. Резултати тога рада неће се појавити одмах, па ни кроз два-три месеца. Али кроз годину дана посетилац Железника осетиће веома јасну разлику на истим људима тада и пре једне године,
граду, такмичење по шаховском систему, први су прихватили и применили трудбеници текстилног предузећа „Стаљинград". Они су извршили све потребне припреме им још од 11 јула ове године широко га примењују. Поред њих, нов начин такмичења применили су и радници Бојне одеће.
Предности овог такмичења су У овоме: мале бригаде, које су на неким местима бројале дватри радника, реорганизоване су. Од њих су створене бројније бригаде, које су у стању да приме извршење пећих задатака. Ово је врло корисно и добро због тога што се тиме знатно поједностављује огромна и компликована евиденција, која је на извесним местима довела до бирократије. Даље, по овом систему такмиче се међусобно све бригаде. Победници свакодневно добијају по један поен исто као и на шаховском турниру. На овај начин, много је лакше добити тачан преглед постигнутих _ резултата, као и спретности и брзине у раду појединих бриггда. Велика радозналост и жеља радника да свакодневно прате учинак своје бригаде, такође је на овај начин много боље _ задовољена. Тамо, где се такмичење овако примењује, дало је већ до сада видне резултате, Запажено је да се радници, откад имају свакодневни увид, много више залажу. Из тога је проистекло брже извршавање планских задатака, а и продуктивност се У „Стаљинграду“ и Војној одећи знатно повећала,
ЏМоред резултата на премаше њу норми кроз такмичење по шаховском систему, може много боље да се спроведе и борба за побољшање радне дисциплине, јер радници не раде као досад расцепкано — у – безброј бригада.
И остали колективи текстилне индустрије Београда припремају се за нови начин такмичења. У „Партизанки", „Октобарској слободи" и „Ивану Милутиновићу"“, у Земуну, припреме су потпуно извршене и ускоро ће се отпочети такмичење по новом начину.
Досадашњи резултати и код пас, а и у радним колективима осталих градова, уливају поверење и дају нови елан и потстрек за рад. Радне победе и повећана продуктивност обећавају да ће се у овој планској години испунити и премашити планови у текстилним предузећима, што ће допринети повишењу стандарда наших радних људи.
~