20. октобар
|
1
Мере з побољшање "културног папа У виндикату
| ОСЛЕ реорганизације синдиката, нарочито на недавном Тринаестом пленуму, одређене су важне функције синдикалних оргазација _ идеолошко-политички рад и културно-васпитна активност, Низ мера које је Месно синдикално веће у Београду предузело обе _ћава да ће синдикат одиграти своЈу улогу васпитача најширих народних слојева. __На аналфабетским течајевима, који су почели првога децембра,
__обухваћено је 1.450 од 1.600 непи-
„смених радника, колико их има у "Београду. Нарочито велика пажња треба да се поклони основним просветним течајевима који по масовности оних које треба обухватити "претстављају далеко већи проблем од аналфабетских течајева. И једним и другим течајевима сами рад"ници мораће да приђу много озбиљније него раније, јер им је отсад звање законски везано за школско образовање. Тако, на пример, при“ учен радник неће моћи бити без основне школе, а специјалиста без средњошколског образовања.
' Што се тиче идеолошко-политичког рада месни одбори синдиката дужни су да испитају шта чланство подружница жели да слуша и у којој форми: да ли облик предавања, кружоке или дискусиони састанак. Нарочито треба настојати да се дискусиони састанци одржавају што чешће. Материјал идеолошко-политичког рада зависиће од нивоа чланства, Дакле, све у свему,
гав овај рад биће саобразан жељама и способностима слушалаца, чиме ће он добити много већу по. пуларност него раније, Борба против примитивизма, такође, велики је задатак синдикалних подружница. У васпитним клубовима који ће се отворити почетком идуће године, расправљаће се о некултурном понашању појединаца на јавним местима, у биоскопу. у друштву уопште, У овим клубовима нарочито ће бити речи о потреби посећивања концерата, позоршиних претстава и предавања на народним учиверзитетима, као и о потреби чит ља књига,
Велику пажњу Месно синдикалв веће мисли да обрати на чланоБа радничких савета. Њима ће Веће омогућити да стекну најнужније елементе економског образовања, без кога је немогуће руководити једним привредним предузећем. Велика пажња обраћаће се у будуће питању техничке културе ралника. Уз помоћ пројекционих апарата и научно-популарних предавања, радници ће се упознавати са најмодернијим тековинама науке и процесом производње на коме они раде.
Културно-уметничка друштва, после реорганизације синдиката када су преоријентисана на издржавање из сопствених средстава, постају све више најактуелнији проблем месних одбора и Месног синдикалног већа, Два најважнија проблема с којима синдикат има да се бори, јесу осипање друштава и Новећање броја помажућих чланова. Нарочито се оштро треба супротставити веровањима појединих управа друштава да су одлуке о сопственом издржавању привремене. Изналажењу нових врста приредби са
| 40 ТИЛ МИСЛЕ |
занимљиво.
КАДА ЋЕ ДОЋИ НА РЕД!
У Француској, где се израђује годишње око стотину филмова, многи у' опште због увоза из иностранства не
стигну да се прикажу, До сада још није
приказана трећина филмова снимљених
1948 године. |
ИНСПИРАЦИЈА ЈЕ ВАЖНА... у
дознати француски режисер Жав Ренбар, који је дуго времена снимао у Америци, напустио је Холи-
вуд м отпутовао за Инлију, где ће снимати цео низ филмова, Први филм из те серије носи назив „Река"., На поласку Реноар је изјавио: „Индија ме инспирите више него Холивуд".
КАД НЕ МОЖЕ ДРУГАЧИЈЕ...
(рИТИВАЛНОСТ по сваку цену је начин на који се највише привлачи амерички гледалац, Због тога јепро-
дуцент Џон Артур Ранк поверио младом режисеру Кену Анакину ла сними комедију о морској лепотици под називом Миранда". Главну улогу у овом филму, наравно у костиму „сирене'" игра позната енглеска глумица Гинис Џонсон,
ПРЕРАЂЕНИ РЕМА
22%0
"ПАКАО"... извештају „Јунајтед преса" америчке филмске публике не иде у биоскоп, јер је сита каубојских и гангстерских филмова. Због тота, Американци снимају у Италији филм који по нечему потсећа на Дантеов „Па-
као", |
ПОСАО ЈЕ ПОСАО
ЕДАН оглас из америчког часописа уФилм индустри" за продају филм-
ских паса: „Пси јунаци — пси злочинци — весели пси — жалосни пси — пси нападачи
— пси чувари. Наши пси се крећу на покрет режисерове руке, Никакве. тешкоће приликом снимања звука",
ЈОЈ ЈЕДАН ФИЛМ ПО ТтОЛСТОЈЕВОМ ДЕЛУ У Артентини је снимљен филм по по-
знатој приповетци Лаза Толстоја „ Крајцерова соната". Филм је до-
живео велики успех, У главним улогама су играли Зули Морено и Педро Лопез Логар, који су тим филмом постали најпопуларнији глумци Латинске Америке. у , ФР а # Нова премијера у Беотрадском доамском позоришту
У Београдском драмском позоришту извешће се 5 овог месеца премијера Пристлијевог комада „Инспектор је дошао" у режији Предрага Динуловића
аматерсних позоришта
А репертоар београдских ама-
терских позоришта, то јест на
избор дела, не би се имало шта пригтоворити, осим да је делимично по који комад остао недоречен; не толико због недораслости трупе, колико због уске могућности за избор одговарајућих глумаца за поједине улоте. Било би корисно када би се у недостатку глумаца за насловне улоге, па и без обзира на то, ангажовали 3а повремена гостовања професионални тлумци, Они би својим талентом и искуством унели у претставе аматерских позоришта више позоришнот даха и повукли би остале аматере да се што више ослободе дилетантизма. За аматерске колективе било би такође корисно да у целини гостују било у друтим рејонима, било у другим градовима. Тиме би себи омогућили да чешће наступају иако имају ма-
КАКО СЕ КАЖЕ
60 а
О НЕНИМ ГЛАГОЛИМА
ОЗНАТО је да се глаголи кре[ тања у употреби разликују од
глагола мировања. Глаголи кретања захтевају да с њимз буде именица у падежу места с предлогом или без предлога, Тако имамо: ићи у школу, али и ићи путем. Само, нас овом приликом не занима веза „идем путем" стога што је он јасан, потпуно одређен, недвосмислен, Узимамо овом приликом склопове глагола кретања и мировања с четвртим (акузативом) и са седмим (локативом) падежом.
Да и не истичемо колика. је грешка кад недоучен човенц каже: „Млем У Београду" или „Живим у Београд". Ти су облици јасни: тако не ваља рећи стога што глагол кретања захтева да с њим буде у таквим везама четврти падеж с предлогом, дакле: Идем у Београд, док глатол мировања тражи да с њим буде седми падеж с предлогом, дакле: Живим у Београду.
Али ми ћемо узети особите склопове глагола који су истакнути У наслову. Тако имамо примера да се с истим глаголом сретну оба падежа, преллозима. истој ситуацији.
„Он
кав склоп може бити доведен У тешњу везу, могу се обе такве реченице уклопити у једну органску целину, У једну синтаксички јединствену јединицу. Тада настају могућности да се веза глагола с овим падежима поставља у друкчији однос, Тако можемо рећи: Послат је у Београд на суђење. И то зе сасвем _јасило, недвосмие ну правилно, Слање је неког лута м Београд, упућивање је у Београд и то на суђење, Прво слање у правцу Београда, у Београд, а потом циљ, намера — да би био суђен, на суђење. Али се та реченица може чути и друкчије склопљена, На пр. послат је па суђење у Београду, али и: Послат је на суђење у Београд, Иако смо имали у оба издво: јена примера да је слање једном у одређено место, другом с одређеним циљем, јасно је да је овде извршено излесно помеџат “ се омогућује друкчија веза и стварају се околности да се та веза каже једним склопом који може довести до схватања несигурности У погледу правилности израза. У-
ли репертоар. „Одлепити ноге од пода" проблем је сваког глумца почетника, па и наших аматера. До сада они су и иначе врло ретко наступали (осим „Горана") што је уносило обесхрабрење и безвољност код појединих чланова. Међутим, за даљи рад аматерских позоришта нужно је да ова, као и професионална, имају и утврђен годишњи план од четири до пет премијера и то бирати оне комаде за чије улоге постоје одговарајући глумачки типови. Најзад, и уметничка самодисциплина, спремност и способност да се игра увек и у свако време, постиже се, углавном, редовним излажењем пред публику. То је, засада, најпотребније аматерским позориштима. Питање просторија и материјала за сценску опрему још увек је актуелно. Ми не можемо товорити о могућностима аматерских позоришта и оцењивати њихова остварења помоћу критерија који се иначе употребљава а да уз то пренебрегавамо оно што битно раздваја аматерско од: професионалнот позоришта — услове за рад, Ако „Горановци" морају као ватрогасци да се спуштају уским степеницама од тар-
дероба до позорнице у врло модерном дому културе „Браћа Стамен-
НЕНИ ПРОБЛЕМИ РАДА
ковић" са скроз негналачки направљеном бином, шта тек треба да раде чланови „Бракусовог' позоришта који немају никакву салуг У „Абрашевићевој“ дворани још увек шкрипе столице, а равноправност уличних штумова и вреве са позоришним акустичким ефектима нарушава се увек на рачун ових друтих. 4
Сценска опрема претстављала је као по закону најскупљи део претставе, а често и разлог да се претстава „из техничких разлога" отказује. Но, ако су аматери заиста немоћни у погледу дворане, бине и просторија, за поједностављење сценске опреме (нарочито декора) управе позоришта ништа нису предузеле. Због слабот осветљења, чак и скупи декори на сценама аматер-
„
ЗВУ И деу ме у 2» У и“
ђ МУ 4 >
пуке
ДОМАЋА РАДИНОСТ
трана тоништа радо узимају наше народне рукотворине
А многим местима у Београду
налазе се продавнице разних
предузећа, Које продају пред“ мете домаће радиности. Пред излозима тих продавница заустављају се пролазници и пажљиво разгледају изложене предмете. Једно одтаквих је предузеће Народна радиност, Док се пролазници заустављају пред продавницама Народне радиности, дотле у два локала у улицама Дратољуба Јовановића и Моше Пијаде, улазе многе жене са пакетима. Оне израђују предмете што се продају у продавницама.
— Овде примамо радове од вуне, Свака жена, која донесе готов рад добија новац и материјал за нови, А у филијали у Улици Моше Пијаде, примају се везови, — рекла
је једна службениџа одељења за
пријем у Улици Драгољуба Јовановића, — Да ли те жене саме бирају шта ће да ураде На пример столњаке, џемпере, чарапе или друге предмете Да ли саме одабирају ша
Један део продавнице народне радиности
ре каје се употребљавају маг -
— Оне израђују оно што се највише тражи на тржишту, а моделе везова такође добијају. О томе. води рачуна наше..,
на њи-
.ПРОИЗВОДНО ОДЕЉЕЊЕ У производном одељењу тешко је доћи до обавештења. Не због тога што службеници не желе да их дају; него што сви имају много посла. Сваког часа доносе се на пре-
кутија у дуборезу и неколико разноврсних кутија за цигарете.
— Ко ради ове предмете7
— Израђују се у разним крајеви“ ма Србије, а раде их жене у слободном времену и многе занатлије, који се баве уметничким занатима. — А у Београду“
— У Београду се израђују мно-
"ти прељмети, нарочито од вуне. То
раде жене које, из било каквих разлога, не могу да се укључе У привреду, да имају за такав посао смисла, као и многе запослене жене које за тај рад користе своје слободно време,
— На који ју: | — Обично долазе код нас и покажу неку ствар коју су саме израдиле и ако њихов рад одговара, добијају неку лакшу поруџбину. Ако ураде добро, добијају нове налоте за израду. У Београду раде само вунене ствари око 700 жена.
Предмети домаће радиности су веома тражени у иностранству. Често не може да се задовољи потражња. — Који тражег
— Везови, предмети у дуборезу, а највише предмети израђени У филиграну. То су џезве и млинови за кафу које сада израђују занатлије у Београду, иако тај занат раније није код нас упражњаван.
Да се популаришу ти радови приређују се изложбе у многим градовима. Сада треба да се отвори из• ложба у Нишу. Пропагандне екипе одлазе У унутрашњост, где упознају људе са начином рада, а уједно им лају и моделе шара и везова, да не би дошло до мешања стилова. О чистоћи стила води рачуна...
начин се упошљава-
се предмети нарочито
„АТЕЉЕ
У витринама које запремају читаву једну страну атељеа налазе се модели израђени по напртима. Мотиви за те предмете узимају се са старих ношњи, из музеја. Тако се чува пуна оригиналност, Затим све те шаре овде стилизују, према потреби, и шаљу као модели произвођачима. У неколико албума налази се велики број готових цртежа модела за 1951 годину. На свакој страници насликан је вез или шара, а одмах поред тога готов предмет, на коме је мотив употребљен. Једино може да се промени боја. јер тако диктира тржиште. На пример. Канађани неће ла купе ни један пред“ мет на коме је употребљена жута боја. а Французи траже везове само у птвеној и плавој боји.
И НАЛЗАЛ ТОТОВИ ПРЕДМЕТИ
„одлазе у продавнице у земљи или у иностранство. Нису то само девизе које добијамо за њих, него ти предмети говоре о нашој народној уметности. На тај ће начин многи упознати нашу народну Уметност. која је обимна и разноврана. А тим послом руководи прелузеће сложеног пословања, али о
новим, разноврснијим и ширим ре пертоаром Месно веће посветиће нарочито велику пажњу.
и;
су у оба примера четврти падежи с предлогом јер је глагол послати са значењем кретања. Али баш та-
и четврти и седми, и оба с _ ствари, свака околност, свака ситуЈа то о ИоНо време, у _ адија говорног лица, ако се оно уПравилно је“ и _ опиште правилно изражава, ако се сасвим обично кад кажемо: „Он _ уме изразити, претставља увек све је послат у Београд", а исто тако _ Мовију, особитију везу, особитији је послат на суђење“, Ту О аНоС реченична иаенета тег 57 М 5 1 век друкчији однос и чинилаца у животу и љироди, у товору... Даље, — у идућем броју. Ел.
ских позоришта делују празно, ди-
летантски. ко столњака,
глед разни примерци — модели. На столу се сада налази неколикгао и једна велика
коме се веома мало зна и говори. Р. Једлински
АЛО је градова у свету, који су имали тако бурну
и променљиву прошлост, као Београд, Основан још
у преисториском добу, на најнижој тераси, које се од Рудника спуштају ка ушћу Саве у Дунав, тераси која је најдубље зашла у Панонску низију и доминира долинама Саве и Дунава. Београд је у току векова често из основа мењао свој изглед са променама господара и становништва. Сви ти народи оставили су видне трагове свога пребивања или проласка кроз ове крајеве и то на релативно малој површини коју данас покрива тврђава, јер је Београд све до краја средњег века покривао само површину данашње тврђаве.
Због тога је питање намене, а нарочито начина обраде тог терена прилично сложено. Уствари, то неби био проблем, када би боље познавали ту територије. Многи мисле да је тај проблем дуго решаван, и убрајају га, као и бивши „железнички чвор“ у проблеме који су више од двадесет година решавани. Међутим, то није тачно. Питање тврђаве је више од двадесет година одлагано, услед недовољног познавања тога споменика. Археолошко испитивање било је онемогуБено постојањем многобројних барака и магацина, а и начелан став ондашњих војних власти противио се сваком проучавању и снимању тврђаве. Међутим, то је битан и основни услов за њено упознавање на основу кога се може дати предлог за дефинитивно уређење те територије,
_У том правцу учињено је много последњих година. Археолошки институт Српске академије наука, прихватио је задатак да ту територију археолошки испита. Рад је започео 1948 г. зли је било много тешкоћа да се добије већи број радника. Радови су споро одмицали, а 1949 г. потпуно обустављени. Али и без обзира на тренутне тешкоће са радницима за радове ове врсте, то испитивање ће у сваком случају, због велике површине (40 ха) трајати неколико година Стога је
и: одлучено да се тврђава вртарски обради, а да се са
археолошким радовима настави упоредо са тим радовима као и доцније. Тиме ће се врло брзо дана штња површина парка, Велики и Мали Калемегдан, који имају површину од око 28 ха повећати на 65 ха, у коме ће београдска тврђава добити достојан оквир. То ће бити најлепши „музејјпод отвореним небом“ у коме ће се видети развој Београда на основу остатака "материјалне културе из ранијих епоха.
..
Новим Генералним планом скинута су два наслеђена нерешена проблема, железнички чвор и тврђава, са дневног реда. Томе је много допринео и Закон о заштити споменика културе и природних реткости НРС, који је донет 1948 г. На основу тог закона поред осталих споменика стављена је под заштиту државе и бео-
градска тврђава.
У вези са тим започети су радови у два правца, По једној линији започети су преговори о уступању тврЂаве ИОНО-у града Београда, које се већ и у дело спроводи Затим је донето решење о заштити тог споаи сати авио
товорни уредник Драгутин Шолајић • Улица Драгослава Јранојика 1-ТУ • Телефон 20-443 " Чековни рачун 103-902222 Поштански Фак 752 " Штампарија „Борба" — Београд Кардељева 31. Рукописи се не враћају
Првуређење белиноћј исторласкоћ сромленика
Бе
меника и о органима који ће то извршавати, Најзад су овог лета започети и радови, за сада са једном малом групом квалификованих радника на конзервацији зидова склоним паду и ратом порушених. У исто време у току септембра и октобра извршено је генерално чишћење доње тврђаве са омладинским радним бригадама. Сада се врши јесење сађење, и сви су изгледи да ће парк у доњој тврђави бити идуће године предат грађанству на коришћење.
По другој линији, наставља се са прикупљањем историског материјала и студије за конзервацију архитектонских споменика у тврђави, Вероватно ће се и питање даљих археолошких радова решити и наставити идуће године, Урбанистички завод по свим важнијим питањима заштите и евентуалне рестаурације појединих објеката одржава везу са Заводом за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС ти Археолошким институтом Српске академије наука.
И поред свега тога што је до сада предузето, остаје још врло много да се уради. Највећа опасност за уре-
градски бедеми су утонули између
угралсна твшђава у Генерали
ђење те територије су привремена решења, код којих треба нарочито бити обазрив, Данашњи друм кроз доњу тврђаву, изведен је као привремено решење, после подизања панчевачког моста, као најлакша веза савске и дунавске стране. Како је у то доба у доњој тврђави било много војних магацина, друм је могао да се проведе трасом којом данас иде. Међутим, то решење има много незгода за даље уређење те територије, а да не говоримо да је њиме врло живи теретни саобраћај разног материјала који се често успут просипа и 'загађује будући парк. Тим путем се често гони стока за кланицу усред дана. Чопори волова када наиђу на сада неуређене травњаке, а нешто и због саобраћаја на друму, нагрну на травњаке и засађено шибље. То се више не сме дозволити када се парк уреди. Питање тог друма треба хитно решити тунелом испод самог Калемегдана који не би био велике лужине, а био би у много чему користан граду.
Други пример привременог решења је забавни парк“ Он нема услова да се ту развије до оних граница које
о
мнотих барака, Овај главни ров ће се ускоро очистити
ом плану
то захтевају забавни паркови. Погледајте оне ружне справе које са старином немају никакве везе и руже је.
И зоолошки врт је започет као привремено решење па се временом усталио на том месту. Ни он нема услова за даљи развој јер је одређени терен већ попуњен. С обзиром на веома примитивно уређење кавеза, без икаквих скупих инсталација и опреме и они се могу без великог труда и трошкова преместити.
Погледајте главни улаз у тврђаву после постављања гвоздених решеткастих стубова на хокеј игралишту Мартизана. Има се утисак да се улази у трамвајску ремизу, а не у тврђаву из ХМШ века. Да ли сте гледали како изгледају стадион Црвене звезде или летња позорница када се приређују утакмице или игранкаг Окупљање тако великог броја лица на тим ограниченим просторима ствара велике штете том споменику и парку После тих приредби трава је угажена, зидови порушени,а клупе по травњацима. Све то налаже да се стадиони што пре са тих места уклоне, јер немају услова да приме сав свет који жели гледати утакмице, а у исто време штете парк, У интересу је и фискултурника и ИОНО-а да се стади= сни, који су исто тако врло примитивно израђени преместе на погодна места у граду.
Поменимо и питање телефонских и електричних ваздушних линија: које сада иду у свим лравцима, онако како је њиховим извођачима било најзгодније. Многе линије могу се већ сада пребацити са тог терена кроз град, јер те линије махом везују савску и дунавску страну Београда и пролазе само кроз тврфаву. За многе то питање изгледа безначајно, међутим та ситница оставља врло ружан утисак.
Шта да кажемо о многобројним шлеповима који лреко целе године стоје привезани уз зидине тврђаве, те их заклањају и руше. Да ли се истовар угља може пренети негде узводно а не испод калемегданске терасе. Питање велике дизалице која је тако рећи увучена у саму тврђаву. Све то може се решити са мало добре воље и разумевања за старине,
Како уредити простор ско Музеја Југословенске армије у горњој тврђави Онако разбацани топови и тенкови ме дају лепу слику.-Да ли ће се изложити само трофеји, оружје које је у нашим ратовима било у употреби или ће то бити колекција свих оруђа У свету. Од тога зависи њихов број и простор.
И само вртарско уређење има својих проблема, Кроз коју годину могу седнице тако да нарасту да се тврђава изгуби у шуми. Има већ извесних делова где се проређивање дрвећа мора извести, Некада се у осовини Узун-Миркове улице видела Сахат-кула, која је данас потпуно заклоњена и невидљива, Она је карактеристичан мотив Београда и треба је учинити видљивом са извесних места
Ово би били најглавнији проблеми које смо на дохват изнели. Међутим, има их још врло много. Па чак и када се ти основни проблеми реше, остаје маса ситних детаља које треба постепено решавати да се дође до коначног уређења тог терена, Том послу треба посветити много времена и пуно љубави и разумевања за старине. При томе морамо се ослонити на широку сарадњу свих грађана и установа,
арх. Јовановић М, Драгољуб