Biološki listići

Osvitak života.

U zagoneci o poreklu života jedna stvar izgleda utvyrdena: života nije uvek bilo na našem planetu. U tome se slažu: mit, legenda, fteologija ı nauka. Ma kako se žamišljalo pojavljivanje života, Drizmaje se, s obzirom ma krajnju nežnost žive materije i temu skopčanost života za određene pogodbe. da su meke pogodbe morale biti ostvarene pre njegova dolaska ili njegove pojave ma Zemlji, koja je već imala neku prošlost za sobom, — nekoliko dana ili beskrajan niz vekova, — kada se prva živa klica počela na njoj razvijati.

Po Starome Zavetu, život se pojavio tek pošto Je dan bio odeljen od noći, a kopno od mora. A pojavljuju se najpre biljke, trećega dana, koji uostalom mije posvećen isključivo stvaranju živih bića. Četvrtoga dana nisn stvarani nikakvi živi stvorovi, već Sunce, Mesec i zvezde. Biljke su dakle bile stvorene pre Sunca, ali je dan bio već ranije odeljen od noći, Peti i šesti dan posvećeni su pak isključivo stvaranju Životmja i Čoveka, tako da su u stvavanju svefa Živa bića stala Tvorca onoliko vremena kao i cela vasiona. ·Po tome izgleda da je stvaranje Života stalo najviše truda: dok je za jedan dan stvoreno Sunee, Mesec i zvezde, petosa Su postale samo tice i yibe. Docnije, za potopa, Noje uređuje Svoj zoološki kovčeg, da se stvaralački posao ne bi morao iznova započinjati. Sve to kazuje, da Biblija shvata složenost ı visoko mesto živopa sveta među ostalim stvarima priroile,

U Ovidija, gora ozeleni listom tek pošto ie iz prvobitnoga haosa razmržšen neki red, a žavofinje dolaze, kad je uređenje dovršeno. Čovek se pojavljuje posljednji ı dolazi na #OtOVO.