Biološki listići

10

Sta nam ume mauka veći o poreklu života? Prvi Je odgovor na to: ne zna se ništa. Ali i onda kad se ništa nes zna, nauka nije nema. Jer se nauka ne bavi samo izve--: snošću, nago ı mogućnošću i verovatnošću. Preko mogućnosti ı verovatnosti, t. |. preko hipoteze, dolazi se do istine.

Život ne nmemo stvoriti iz mrtvih elemenata, iz koo, ~( jih znamo «a se sastoji. Prema tome ni jednu hipotezu O-0 njegovu postanku me možemo opravdati eksperimentalnim ıi dokazom. Ali jednu dragocenu stvar imamo u tome pita- | nju, a to Je Život, to su Živi etvorovi. Imamo Život n U- | kama, predstavljen raznovranim Živim oblieima, koje sve- · strano izučnvamo, u Čiju bitnost ı građu prodiremo svojim ı čulima (sjetilima) zaoštrenim spravama ı oruđem. A nije li | poznavanje Živih bića ı života najbolji put k otkriću nji- | hova postanka/# Tu se nalazimo u istim prilikama kao kad'D hoćemo (la uhvatimo tajnu građenja kakve mašinerije: brvo što ćemo uraditi Jeste: dobxyo proučiti njen rad. njenu ı građu 1 sastav, pak ćemo Je rasklopiti da bismo bili u stanju sami Jednu novu sagraditi.

Nauka je dlan dosta dnboko prodrla u pojave života: mikroskop nam je otkrio sttnu građu žive materije. hemija 5 sastav molekula iz kojih Je sagrađena, fizika poreklo. o energije kojom se život izražava; fiziologija i biologija Drodrle su n životne pojave ı dale su nam shvatanja, koja obu- ı hvataju ceo živi svet, njegov razvitak, njegovu prošlost i | sadašnjost. Sva ta svetlost nauke ne baca li račak na pi- | tanje o postanku života? Ne rasvetljayva h bar pitanje, da s li je prvobitna živa materija mogla ili ne postati iz mrtve. to lest ız neorganske ili mineralne materije, igrom samo onih energija, koje eu nam poznate u fizici ı hemiji Da = li Je žiot vanzemaljakog: orla ili naprotiv nije li | mogao postati u krilu Zemlje. kao oni bistri kristali ı draeo. o kamenje, koje nalazimo u kori našega planeta? |

U ovim redovima neće ge naći odgovora na pitanje, kako je život postao, već samo nekolike činjenice koje po- 'leatzujin- da je život u svakom pogledu tako tesno vezan r Xa „Zeomljh, da nam se ukazuje jednom naročitom kristali- -

Začijom +akjena gradiva, nadabnuta enersijama koje su ıl

„Mi ijoj i 0a nje.

š Pe 4