Biološki listići

= r

Al pri svome padanju kroz našu atmosferu, meteori se zagrevaju na visoke temperature, tako da je sumnjivo da bi kakva spora mogla ostati živa u njima; sumnjivo je da nam meteori ne dolaze sasvim sterilizovani. Po jednoj novijoj hipotezi, cela bi vaseljena bila naseljena živim sl ćušnim klicama, tako da se može eovoriti O »mfekciji vaseljene«. To rasprostiranje živih mikroskopskih bića viržilo bi se, po hipotezi Ayrrhaniusa, onim pritiskom što m: svetlost, po Maxwellu, razvija rasprostirući se. Klica bi dakle bilo svapdde m prostoru među planetima, i one bi se razvijale ede god bi bilo pogodaba za to, ft. |. ede vod bi Lilo zemljišta za njih. Ali tom hipotezom o opštoj iasprostranjenosti klica, panmspermuijom. problem o postanku života ipak mije rešen, ı to pitanje ne bi bilo skinuto s dnev-

noga eda bavljenja zemaljskih biologa, čak i kad bi se

znalo, da Je život poreklom sa Marsa, na primer, i da je to pitanje u području tamošnjih kolesa: manj da se cela stvar ne »reši«, kao što neki predlažu, pretpostavvši da je živa materija uvek postojala, i hla je mjeno poreklo zagonetka istoga reda kao ı poreklo neorganske materije uo)šte. Ali takvo neopravdano shvatanje bilo bi samo ottesanje od pitanja koje treba la se reši,

Takvo je shvatanje neopravdano. Jer i ako ne znamo.

kako Je život postao, ne možemo se odreći ideje, da je ipak postao. Živa Je materija, kao što videsmo. u tesnoj vezi s meorganskom, Jer mije dyugo do naročit sklop ove. To

nije hipoteza, Jer nema običnije činjenice od građenja žive

materije mineralnom. Možemo li dakle smatrati prvni

trunku žive materije nečm što nije u stvarnome arodstvu = tim nmeorpanskim gradivom, iz kojega će ta klica raditi živu muaterijn u beskonačnost“ Ne. jer ave naše pozitivno znanje o Živoftu nameće nam meodoljivo shvatanje, da je Život postao samom saradnjom onih činilaca, koji ga danas sačinjavaju. Zivi su stvorovi, kao što videsmo, sagradeni iz vrlo rasprostranjenoma gradiva ma našem planetu: izvor svih.njihovih energetičnih pojava jesu reakcije oksidovanja, dakle upravo ona vrsta reakcija, u čijem je znaku stajao naš planet u neko doba svoje historije; neposredna sredina mn

IJY IŽ; Or

BE

NI

.BB|

5B IF