Biološki listići

9

kojoj se vrši život. ft. |. tečnosti kojim su natopljena naša tkiva, krv ı limfa, slani su rastvori, koji neobično podsećaju na sredinu u kojoj su se verovatno razvili prvi organizmi, to Jest na more. Ne navodi li sve to na shvatanje, da je postanak života jedna epizoda u historiji razvića našega plameta, Jedan geološki akcidenat?

Ali i da Je dokazano da život nije zemaljskoga porekla, taj problem ne bi time bio izvan našega domašžšaja. Jer život mije mogao ostati u nekoj sredini temeljno Ta-– zličnoj od naše, Jer ne sadrži ni materijalnopa ni energetičnoga gradiva, koji mije iz naše sredine. Jedino se može ticati Pogod2Da koje ta materija ı energija ostvaruju, ali koje bismo bez sumnje ı mi mogli ostvariti, bez obzira „da li time hoćemo da DOGS PIO) prošlost našeg planeta, ili prilike koje drug«dle vladaju. Kako su ava tela Šunčeva sistema u međusobnu srodstvu, to je ı Život svima mjima - bliži ili udaljeniji erodnik.

* *

Dok je astronomija bila geocentrična, bilo je prirodno „misliti da se život nalazi samo na Zemlji, i “baj je čovek neko svesno središte vaseljene. Ali v\lanas znamo da je Zemlja samo ledan planet u Sunćevu sistemu, 1 da se ne odlikuje ni svojom veličinom ni položajem među telima koja se okreću oko Sunca. Zar ne bi bilo čndnovato, da se samo ma njoj nalazi život? Ali ne treba smetnuti s uma, da u astronomakome okviru život nema nikakva značaja, i da n tome smislu njegoyv a prisutnost ili odsatnost na ovom ili onom planetu znači što i prisutnost ili odgutnost nekoga mineralnoga oblika. Kada bi sutra život bio satrt na Zemlji, to bi po nju bio samo površan dogadaj. Ona je živela ı bez Života na sebi, ı ovaj Je samo njen gost, i to vrlo prolazan gost, prema ugostiteljevu veku. Nemojmo dakle pvecenjivati avoj|u važnost, Je» u tome pogledu nismo ni od kakve važnosti. Ali ipak! Je li moguće da samo mi na Zemlji znamo za kosmične zakone, ı da samo mi predviđamo astronomske događaje? Bilo bi čudnovato da je tako, i

e