Biološki listići

Naučna umetnost.

- Opšte je mišljenje da su nauka ı wmetnost sasvim · različne stvari, da su Čak stvari auprotne jedna drugoj. Nauka Je suvoparna, to već svako ma: umetnost je zabava. Naučnu knjipvu otvara samo naučnik, a ako je ko druzi otvori, taj Je brzo ostavi pred kabalistič{mim znacima 1 Izrnzima. U umetnosti se pak ceo svet razume: svako kritikuje "pozorišni komad, roman, sliku, kip ili muzički koncerat. Nije potrebno dugo tražiti, da bi se opazilo da se u stva_ Tima prirode nauka i umetnost međusobno ipmorišu, i svako bi našao da je neukusno prebaciti La PFontaineu., što se u svojim krasnim basnama mije obzirao na prirodne nauke. počevši od prve basne, u kojoj mrav bez razloga prebacuje cvrčku što se nije leti postarao za zimnicu, — jer jadni cvrćak ı ne dočeka živ zimu... Kako prozaičan izgleda u literammome salonu onaj studenat veterine, koji, u jedmom Daudetovu romanu, Čini mi se, primećuje stihotvoreu neke entomološke netaćnosti n niegovim stihovima o leptirima. ; Poznato Je da književnost, naročito poezija, ima svoju astronomiju. koja se mi malo ne slaže sa naučnom a&stronomijom, koja nije više, ı to odavno, geocenftrična, dok sn za pesnike zvezde i planeti samo neka vrsta nebeskih avetiljaka, koje im krase nebo, a Mesec Je tu Jedino radi mesečine, drage zaljubljenima... A to bi tek bila poezija, može &e zamisliti, kada bi pesnik govorio o nebeskim telima naučno astronomski! Sunce se ne bi više kupalo u moru. 4 zvezde bi imale udela n pesnikovoj ljubavi baš onoliko. koliko i mi prema pesnicima sa Masa. Kako bi izgledali LDotanički elementi, koji igraju tako važnu ulogu n književnosti, kad bi se posmatrali naučno tačmo, te bi se Dpadanje lišća u jesen pripisalo dyngome uzroku do raspoloženju prirode, kad bi n stihovima bila opevann hlorofilna