Biološki listići

26

logikom nauke u istraživanju istine. Kad bi mi je umeinik prikazao u umetničkome delu. uživanje. koje bi mi pribavio, bilo bi poduprto osećanjem istinitosti.

A hoće li kogod poricati važnost istine u umetnosti/ Književno «delo u kome je psihologija osoba neprirodna ı lažna, ne stoji li iza onoga «ela u kome je, pored jatih ylina, psihologija prirodna ı istinita? U tome pogledu zahteva se vernost prikazivanja osnovanu na posmafranj|u, traži Re, drugim rečima, naučna Istma. A kad se tiče prirode. može li umetnost Diti ravnodušna prema dubljoj istmi, prema naučnoj istini“ Jer može li umetnost b tt duboka, ako nema u Osnovi SVOJOJ Istinu, pa to bila psihološka ili prirodnjačka istina?

A ako neko pripomene. da je antička umetnost počirala maročito na mitu, a da joj se ne može porlieati klasična veličina, u tome ćemo videti, ne pobijanje ovoga žto tvrdimo, već naprotiv, podupiranje. Jer u antičkoj umefnosti ne mailazimo na elemente kao u današnjoj. koji su izvan utvrdene ih primljene istme, ne nailazimo u stvarima prirode na današnje razlikovanje lepoga od istinitoga. Ne treba zaboraviti da za stare Gyke mitologija nije bila ono što Je danas za mas: lepota Izvan istine, već lepota u istini. Mitologija ie bila vera, ı to vera u koju se verovalo. Mitološko objašnjenje prirodnih pojava bilo je onda jedmo tumačenje prirode. i ono nije imalo prema sebi neko drago smatramo istmom, s kojim se kosilo, a o kojemu umetnost nije htela znati Kada danas nalazimo lepote u personifikovanjn prirodnih pojava ličnostima bogova. tome nedostaje nešto što |e bilo u starih Gyka, naime okvir tadašnjega mentaliteta. Kada bismo hteli tražiti ono što u današnjemu duhu odgovara antičkome mitu, našli bismo bez aumnje nančno shvatanje prirodnih pojava.

Može li kogod tvrditi da antička umetnost ne duguje svoju veličinu naročito tome, što Je mikla iz osećanja istine, što umetnik nije razlikovao lepo od istinitoga?

Gotovo opšte primljeni sistem modernih mitologa, naturizam. Jeste da miti predstavljajn prirodne pojave: sun-