Biološki listići

927

čane, meteorološke, svetlosne, vegetaftivne, ı dr. Gyčki kosmogenski mit nije Imao prema sebi nikakvu verovatniju hipotezu o postanku sveta; on u stvari nije drugo do personifikovanje kosmičkih elemenata ı geoloških događaja: ma pr. misli se da borba Zevsa ı njegove braće sa, Titanima predstavlja vulkanske prevrate, kojima su Gyčka ı njeno. ceatrvlje bili pozommca. A da je mit. što se shvatanja prirodnih pojava tiče, zauzimao u tadašnjoj svesti drugo mesto nego li danas, o tome nam svedoči Ayistotel, n Čijimi sc fumačenjima prirodn:h pojava nailazi na elemente mita.

U svakom slučaju, u grčkoj umetnosti priroda je bila u okviru opštega mentaliteta. a ne kao danas, kada se zahteva od nas da ga menjamo prema tome, da li nam prirodu prikazuje umetnik ılh maučnik, ı kad je ono, što Je lepo u duhu prvoga, besmislica n duhu drugoga.

»Grćka se umetnost, veli Collignon, uvek nadabhmjivila prirodom, ı u njoj ideal nije drugo do stvara lepota«. Njihovi se vajari nisu nadahnjivali tuđim bogovima, već živim telima omladine olimpijskih igara ı kurtizanka, Grei nisu tražili lepotu u |ezićima propalih naroda, nego u svome maternjem jeziku, oni su pili meposredno na bogatom izvorn prirode, koju su mjihovi umetnici posmatrali svojim Još bezazlenim očima ... ali da su znali za mikroskrop, posmatrali bi je i na taj instyumenat. Oni bi se, ne sumnjam, čudili današnjim umetnicima, koji još gledaju prirodu kroz Bibliju i mit, kao god što ne bi razumeli današnju pofrebu stupa kao ukrasa u arhitekturi onde de nije gradevinska potreba. dok eu ga Gyci upotrebljavali onde gde za nisu mogli izbeći, ı kao takvu potrebu krasili va.

Šta su sva antička personifikovanja energije prema onome što se može danas videti wu ljudskoj mdustriji, u fabrici topova i brodskih oklopa, ede jedan čovek diže maljeve od stotina hiljada kilograma, gde se čelične ploče seku kae slamke, gde se u osmju, koji nadmašuje svaku predstavu o paklu, metali tope kao vosak? Antička umetnost, koja se napajala prirodom, bila bi iskoristila te Žive primere »rivodnih aila. Trireme, Paeton, Tkarugs, Olimpijske igre, to