Biološki listići

|| (

su još uvek nemscerpni predmefi umetničkosa obrađivanja: ali prekoatlantski parobrod, lokomotiva. aeroplan. utakmica automobila? ...

Nauka je suvoparna, ponavlja se često. i to je mnogima razlog da je stavljaju nasuprot umetnosti. Ali tada je nerazumljivo. da ima ljudi koji erpu u nanci neograničena uživanja. Kakvi to ljudi moraju biti naučnici, koji nalaze zadovoljstva u suvoparnim stvarima? Kakva uživanja nalazi, na primer, onaj anatom nagnut čitave časove nad raspalim lešem svoga bližnjega, kada je taj prizo» dovoljan da mnoga osoba padne u nesvest, ili bar da Joj oduzme volju za jelom za nekoliko dana? Anatom bi bio perversan čovek. kada bi nalazio zadovoljstva u orome što je s razlogomi predmet odyvratnosti ostalih ljndi. Ali n stvari on opaža u lešn nešto što onaj koji nije posvećen u njegove studije. ne može opaziti. Pre svega, za njeea leš nije unakažena stvar sa neprijatnim mirisom, već divna građevina, tajanstvenop: iskona, po kojoj :e on šeće ponosan koliko Je poznaje, a radoznao da zaviri u nepoznati mu kut. On se divi ono] složenosti ı zamršenosti građe, u kojoj ništa nije ostavljeno slučaju. U onome belome končiću. koji se provlači medu mišićima, anatom vidi živac i prati ea n pameti na njegovu određenu putu, vidi ga ode prodire ı moždinu ili mozak, vidi njegove odnose s drugim živčanim elementima. shvata njegove fiziološke uloge, ı t. d. Disekujući ovaj mišić ili onaj] organ, anatom može imati pred očima njihovu bistorijn u evoluciji živih bića: on vidi njihovo prilaeođavanje prema različnim potrebama raznih stvorova. Onaj Čovek. zaposlen nad onim proznim lešem, uživa dakle u kakvoj lepoj ı čistoj misli, koja može biti i poetična: on je opaz'o, može biti, u bezdani vekova, n magli tajne jedan zračak svetlosti. koji mu ie osveftlio naše poreklo, njegovo poreklo. ı perud mu se nadima osetivši dah istine od pre hiljada vekova. On dakle uživa n osećajima sličnim onim. koji se traže u poeziji. Iz predmeta, koji neposredno iza-