Biološki listići

84

svojoj smrti, U tome je pogledu čovek kratkovid ı neiskren, naročito prema sebi samome. Mora se priznati, da je to arećna okolmost, koja ublažuje pomisao na smrt. A ova prati bez summje, više ili manje, svakoga čoveka, ı ako se to obično ne priznaje mi sebi mi drugima!). Cesto izgleda da ie čovek ravnodušan prama smrti; ali je to prividno i neiskreno kao god i kad poziva smrt, što je ı Kzop znao. kao što svedoči basna o Stareu ı Smrti.

Ma koliko čovek zazirao od emrti, ipak nisu retki slučajevi da Je čovek svojevoljno seam sebi zadaje. Na primer u Nemačkome OCarstvu, prema statistici za 1912. godinn. oduzelo je sebi život be godine 14.645 ljudi, što izmosi na 10.000 stanovnika 2,9. Mmogo je više ljudi, koji sami } sebe lišavaju života, nego li što ihje koji su od drugih lišeni (u civilizovanim zemljama bar, i to razume se u doba} mira!). Po istoj statistici bilo je 1869 čoveka lišena, života} zločinstvom ili osudom: dakle deset puta manje nego lil samoubistvom. Čovek ne želi dakle uvek da živi u ma kojim okolnostima: nezadovoljena strast, okaljana Čast, neispravljiva greška, gubitak voljena čeljadeta, a i prost materijalan eubitak, česti su uzroci samoubistva. Al statistike kazujn da je najčešći uzrok, neizlečiva bolest. Čovek odu- |, zima sebi život navočito iz očajanja što Je bliza konča života: on se ubija što ne može više dugo živeti, ı da bi iz-

1) Interesanina je sa svOJe iskrenosti ova ispovest Emila Zole, koju je zabeležio u svome dnevniku Edmond de Goncourt: Zola veli, da od kako mu je mati umrla u Medanu, te su je morali spustiti kroz prozor, pošto su stepenice bile odveći · uske, kadgod pogleda taj prozor, svakoga se puta upita, ko će prvi na njega proći, on ili njegova žena. »Da, od toga dana smrt je neprekidno u našoj mish i često sada imamo kandilo n našoj spavaćoj sobi — često moću, gledajući svoju žem koja ne spava, osećam, da misli kao i ja ma to, i ostajemo tako ne veleći nikada o čemu mislimo oboje!... Ah! strašn je ta pomisao, i užas se ukazuje u njenim očima. Neki put noću skočim naglo na noge iz postelje ı ostanem tako jedam trenutak n stanju neiskazanoga užasa ...«