Борба, 27. 07. 1954., стр. 4
Страна 4
БОРБА
> 7
Правилник
о раду рудника „Креке“
(Са посете етиопског суверена Сплиту
|
РАДНИЧКИ САВЕТ ДОДЕЛИО зЕ | ДВА МИЛИОНА ДИНАРА ПОРО» ДИЦАМА НАСТРАДАЛИХ | РУДАРА |
Тузла, 26 јула
После широко организоване дискусије у радном колективу рудника Крека, раднички савет је на својој последњој седници усвојио нацрт правилника 0 раду предузећа са неколико ма њих исправки,
Доношење правилника је унеколико закаснило, и то због специфичности појединих погона: кисикане, столарске радионице и неких других. Ови погони углавном служе потребама рудника, али како су већег капацитета то могу да производе и за шире тржиште. Због тота се јавило мишљење Да се ови погони издвоје. Међутим, у том случају рудник Крека 6би морао да производе ових погона купује по далеко вишим ценама, а то би довело до поскупљења производње угља,
У договору са Саветом за привреду Народног одбора града одлучено је да се ови споредни погони региструју у окви ру рудника, с тим што би преостали део производа рудник могао да продаје другим привредним организацијама, али не и појединцима у циљу вршења занатских услуга.
У току дискусије неки чланови радничког савета предлагали су да се поједини производи ових погона, а нарочито трађевинска столарија и намештај, могу продавати члановима радног колектива рудника. На тај начин радници би по знатно нижим ценама дошли до намештаја, јер се у овом случају у цене производа не би урачунавала добит. Раднички савет је једногласно одбацио овај предлог, јер би његово спровођење у живот била отворена шпекулација на рачун за-
Правилником о раду предвиђено је да раднички савет може у погонима формирати групе чланова радничког савета из тих погона. Задатке и надлежност ових група одредиће раднички савет.
На истој седници је дискутовано о подели из фонда добити који за прво тромесечје износи 25 милиона динара. Једногласно је усвојено да се окг 13 милиона подели радницима, што би износило 21 отсто од месечне плате, а преосталих 14 милиона да се унесе у резервни фонд. предузећа. 634
Раднички савет је усвојио одлуку управног одбора о додељивању помоћи породицама на "страдалих рудара У несрећи
Е је прошлог месеца заде-
„ " + ту . Цар Ханле Селасје и претседник Тито врше смотру почасне јединиив ЈРМ, постројене на Гату Пролетерских бритада по доласку у Сплит |
ФНРЈ
После искрцавања са ратног брода »Галеб“, којим су Цар Етиопије п Претседник допутовали ! у Сплит | сила руднике североисточне Босне, као и породицама настрадалих од поплава. Висина помоћи износи два милиона динара, и то руднику Угљевик 750.000, Бановићима — 500.000, Сухачи — 200.000 и породицама настрадалих од поплава 55600 | Б
динара. М.
Основана југословенскобразилијанска _
трговинска комора
Лугословенско-бразилијанска трговинска комора, _ основана јуче у Београду, допринеће = према речима члана Савезног извршног већа Османа Карабетовића — бољој привредној сарадњи и разумевању између Југославије и Бразилије. Преко југословенско-бразилијан“ ске коморе привредници обеју земаља моћи ће непосредније учествовати у _ проналажењу свих могућности за унапређење размене између Ј угославије и Бразилије.
„Наши привредни односи са Бразилијом, рекао је Осман Ка рабеговић, развијају се нормално. Недавно је потписан и трговински уговор између две земље. Комора коју данас 0снивамо треба да ради на реализовању овог трговинског угот вора, који претставља крупав корак напред у размени између Југославије и Бразилије“.
Карабеговић је на крају додао да је основни задатак коморе информисање југословенских привредника о бразилијанском тржишту и његовим захтевима, као и упознавање бразилијанских извозника са могућностима бразилијанске ро бе у Југославији.
У југословенско-бразилијанској трговинској комори учлањено је досад преко 40 југословенских предузећа заинтересованих за размену с Бразилијом. _ Оснивачкој | скупштини присуствовао је државни саветник у Секретаријату за мностране послове др Стане Павлич, генерални секретар Савезне спољно-трговинске коморе Иван Барбалић и претставници заинтересованих _ предузећа. |
На скупштини је такође. био и г. Алфредо Раињо Невес, секретар амбасада Бразилије У
Сплитски иштонири обабуди оу цвећем дара Хапаа Седасја л Претседника Тиха
Уторак, 21 јул 1954
РАЗРАДА НАЦРТА ДРУШТВЕНОГ ПЛАНА ЗА 1955 ГОДИНУ
Уплата и коришћење " амортизације
о сновне поставке Напрта друштвеног плана за 1955 годину и еко“
во ; | мске политике која проистиче из њега изнео је у свом експозеу пред Пољопривредна. предузећа и
одборима за привреду Савезне народне скупштине директор Савезног
завода за планирање друг
Сергеј Крајгер. „Борба“ је тај експозе у
окРнекрн облику пренела у свом недељном броју.
а Јаке 10 наглатено у експозеу друга Крајгера, овај Напрт
па нова за израду коначног предлота друштвеног плана _идућу годину, У међувремену, док Напрт буде на претресу у Савез“
ном извршном већу ин одборници не народне скупштине, о њему ће
ма за привреду оба дома Савез“ се повести и опсежна дискусија у
нашој јавности; посебно у предузећим а, самоупра п Мр а н разним организацијама, Бр 2 лаааакпониа
жељни да читаопе упозна са Напртом плана и тако омогући
« што ипру дискусију, „Борба" ће повремено у току дискусије 9 таше објав“ 5: пау извесне делове Напрта, затим објављивати подробније важније НЕ авке плана, а у посебним написима обрађивати и најкрупније про“ ме наше привреде који ће морети да се решавају у току спровођења
Друштвеног плана за идућу годину,
У данашњем броју почињемо са објављивањем прописа о економ“ инструментима и мерама плана који су од нарочито великог зна“
чаја за пословање предузећа и вођење
управама,
Према вацрту друштвеног плана, привредне организације би обрачунавале амортизацију за 1055 годину применом истих стопа амортизације које важем сада. Оне су дужне да уплаЋћују пуни износ амортизације, изузев предузећа за производњу цигле и црепа, затим преду зећа трговинске и угоститељске делатности, пољопривредна предузећа и земљорадничке. задруге, а известан изузетак постоји и за привредне организа ције у шумарству и дрвној индустрији. Предузећа за производњу ци гле и црепа уплаћивала би амортизацију у висини коју онреди друштвени план среза односно града, и то према времену трајања погона у току године с тим што њена висина
економске полнтнке у само“
не може износити мање од 50 отсто ни више од 100 отсто пуногт износа амортизације. Предузећа трговинске, угоститељске и туристичке делатности уплаћује амортизацију на грађевинске објекте у висини од 30 отсто укупно прописаног ње ног износа. Сезонска предузећа ове врсте уплаћују пуну амортизацију за опрему само за вре ме у коме послују, а иначе «амо у висини која је потребна за одржавање опреме. Износ амортизације, потребне за одржавање опреме, утврђује савет за привреду среског норадног одбора. Сезонским угоститељским предузећима и радњама сматрају се оне привредне ортанизације које обављају угоститељску делатност најдуже девет месеци у години.
НАЈМАСОВНИЈА ПРОПАГАНДНА АКЦИЈА У ПОЉОПРИВРЕДИ
Огледи пред произвођачима
Нови Сад, јула
Према обавештењима Покрајинског завода за пољопривредна истраживања у Новом Саду, у нашој земљи је у току примена једног новог начина пропатирања и увођења савђемених мера у пољопривреди. У овој, досада најмасовнијој акци ји ове врсте у Југославији, више се демонстрациони огледи да се установи које сорте пољопри вредних и које агротехничке мере одговарају једном земљишту, комплексу и крају. Пружа се могућност најширем кругу произвођача да се на лицу места увере о ефикасности једне сорте и савремене обраде.
Акција је делимично почела
ним мера, и воде са пољопривредницима дискусије, На осно ву ових огледа, семенским предузећима биће олакшана куповина сортне семенске робе, јер ће знати где и коме произвођачу да се обрате. Такође, народни одбори имаће солидну осно ву за вођење пољопривредне политике на свом терену. Произвођачи су показали нај веће интересовање у свим крајевима наше земље где се врше огледи. Неки срезови, например у Словенији, као = многа друга пољопривредна добра у земљи, теже да и сами организују овакве акције. У Хрватској је сортно семе и вештачко ђубриво бесплатно подељено и многим
још јесенас, када су вршени пр ви огледи са зимом пшеницом, комбинбвани са ђубрењем. Тада је приказано неколико селекционисаних сорти, које су упоредо сејане са сортама одомаћеним _на једном подручју. Овог пролећа изведени су опити са хибридним и сортним кукурузом као и огледи са плодоседима. у | Демонстрацијама са пшеницом за целу земљу руководи Покрајински завод за научнопољопривредна истраживања У Новом Саду и они се обављају на 50 парцела. Завод У Земун Пољу организује око 900 огледа са кукурузом. Огледи са плодоредом поверени су Заводу У Осјеку, који је у ту сврху ангажовао 100 парцела. Поменуте научно-истраживачке институције повезане су У овој акцији, преко олговарајућих републичких установа, са агрономима У срезовима и на објектима где се врше огледи, затим са самен ским предузећима, органима на родне власти итд. Агрономи 0окупљају произвођаче на месту огледа, објашњавају им квалитет селекционисаних сорти, зна чај и технику примене напредпад ииа ита
Ново постројење у Железари -Шторе
у Љубљана, 26 јула
У Железари „Шторе“ ће ( јула бити пуштена у погон ротациона електрична топионичка пећ, први објекат те врсте у нашој земљи, Ова пећ намењена је производњи висококвалитетног сивог и белог сировог железа.
Пећ ће бити у пробној лпроизводњи шест месеци и за то време ће произвести 6.000 тона сировог железа, док ће касније, када почне са редовном производњом, давати свакодневно
80. тона.
Фабрика парафина у Босанском Броду почелг рад | · Осијек, 26 јула Пебсле пробног рада који је трајао око месец дана, фабрика парафина у Босанском Броду почела је производњу. Уједно је пуштев у погон и уређај за прераду нафте — вакуум пампстил. Капацитет ове фафабрике парафина. је око 900 тона годишње, (Танјуг)
истакнутим индивидуалним пољопривредним произвођачима. У овој пропаганди предвиђа се и бесплатно делење произвођачима специјалних упутстава 0 напредној производњи. Демонстрационе огледе обезбедио је у материјалном погледу Секретаријат за послове при вреде Савезног извршног већа. Верује се да ће наше научноистраживачке установе путем оваквих акција успоставити бли ски додир са пољопривредним произвођачима, што ће бити од
несумњиве користи за даљи рад на унапређењу пољопривредне прбизводње.
А.В.
земљорадничке за не као предузећа, ње у = радне задруге и пољебинЕ . У ред на добра задруга која су осе вана од 1 јануара 1953 ка "и недовољно изграђена пољопри. вредна доб | „добра не уплаћују амо тизацију у 1955 години јер У сматрају као пробни погони 3 погле, у ду обавеза ва сталне др штвене доприносе, Републи“ пи извршна већ БЕНО ећа одређиваће која се пољопривредна доб добра сматра Ју недовољно изграђена. При вредне организације у шумар. ству и дрвној индустрији упла ћиваће на име амортизације шумских путева којима се слу жи и јавни саобраћај само онај део који је потребан за њи хово одржавање.
Од укупно уплаћене амортизације привредне организације ће моћи у 1955 години користи ти само износ по одбитку отпи саног дела вредности гтрађевинских објеката у идућој години и дела амортизације опреме који одговара постотку њене спо собности, према стању исказаному књитоводству. Од овога се изузимају рудници угља, мета ла и неметала, затим предузећа за производњу нафте, цигле им црепа и трафичке индустрије као и комунална пренузећа који ће моћи да користе пуни износ уплаћене амортизације; даље, предузећа _ поштанског саобраћаја и грађевинарства могу користити 15 отсто отписа не вредности свих основних средстава, а предузећа железничкот саобраћаја 85 осто отпи сане вредности; предузећа за производњу шећера и уља, кудељаре, пољопривредна преду“ зећа и задруте и предузећа поморског, речног, друмског џ ваз душног саобраћаја могу да користе отписе вредности опреме у пуном износу, а предузећа електропривреде и – предузећа поморског, речнот, друмског и ваздушног саобраћаја у износу од 80 отсто отписане вредности грађевинских објеката; и на крају, сва предузећа могу кори стити у пуном износу отписе вредности сточног фонда.
Све привредне организације могу одређена средства аморти зационог фонда да користе било за инвестиционо одржавање било за замену, Ако се на крају године у завршном рачуну предузећа покаже да је фонд основних средства умањен, оно је нужно да то надокнади из сре става којима самостално Ра
сполаже. Веће произвођача Сре
сваш народног одбора може дозволити да се то надокнади тек у 1956 тодини. Средства аморти зације фонда Која се нису могла користити у овој години по одредби четвртог одељка 16 гла ве Савезног друштвеног плана за 1954 годину не могу се кори стити ни у идућој години, Републичка извршна већа су овлашћена да пропишу да предузећа за обраду дувана, упла ћују само износе за одржавање дела магацинског простора који користе, Комуналним предузећима стопе амортизације прописују срески народни 0 бори. Неискоришћена средства њихових амортизационих фондова Народна банка ФНРЈ мо-
же употребљавати само за кре дитирање друтих комуналних предузећа са подручја истог среза.
МИП БН на === И Израђен нацрт статута заједнице срезова Тимочког базена
Зајечар, 26 јула
Посебна комисија Савета заједнице срезова Тимочког базени израдила је нацрт статута заједнице. Статут се састоји из пет делова: опште одредбе, чланство, органи заједнице срезова и седнице, средства и финансиско пословање и прелазне и завршне одредбе. Статутом се пре свега одређују циљ и задаци заједнице.
Основни циљ Заједнице срезова Тимочкот базена је да заједничким напорима и материјалним средствима помаже решавање проблема привредног развоја. Савет заједнице ће уз помоћ својих гргтана проучавати проблеме и у првом реду ојрга= низовати уређење слива Тимока. Биће израђени детаљни пла нови. Заједница ће се бринути о њиховом извршавању, а тиме ће бити омогућен развитак :роизводних сната У пољопривроеди. шумарству, рударству и дру тим привредним гранама. Она ће радити на унапређењу шу“ ма, затим на стварању услова зл интензивније искориштћавање шума, повећању приноса житарица, засађивању воћњака и винограда, на унапређењу 27" дарства, на електрификацији итд.
Да би све ове задатке могла успешто да изврши Заједница срезова сарађиваће са републич ким државним ортанима у припреми законских и других прописа за решавање проблема, а нарочито за уређење бујица. |
Нацртом статута предвиђено је да члан Заједнице може бити сваки срез на подручју слива Тимока, као и срез хоји геогра ско-економски гравитира овом сливу, под условом да његов народни одбор прихвата статут У уредно плаћа одређени допри“ нос.
Органи Заједнице су, Савет Х секретаријат, Ради проучавања извесних проблема Савет може образовати сталне или повре“ мене секције и друга слична „4 ла. Савет заједница донос + предрачун прихода и расхода утврђује висину годишњег Д приноса за сваког члана. Поб јање савета не може ни на ко начин да крњи привредну и А : гу самосталност чланова 3 нице. Седнице савета сази претседник по потреби, а ла мање једном у два месеца. нови Савета дужни су пре сех | нице да упознају свој народе одбор са дневним редом.
Секретаријат Савета 38Ј6 це срезова одржава седнице | мање једанпут месечно, раст ди за извршавање задатак“ једнице срезова падају 88 пи рет предрачуна Заједнине па се утврђује на седници Са најкасније у децембру 34 на де ну годину. Средства зајеи (образују се од дотације Ре с личких државних оргаа приноса чланова Заједнине од друдих врста домови
дни“
“
о