Борба, 27. 07. 1954., стр. 5
Уторак, 27 јул 1954
____БОРБА
Коњи ХЕБ вњоо Сб То»
Јожеф Дебрецени: „Прво полувреме“
(„БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО»“, НОВИ САД 1955
Осећамо потребу за посебном вр стом књижевности која ће се у спешно супротстављати – утицају, који још увек није за потцењив:ње, и који на један део наших мла дих с читалапа врши анонимна шунд литература у свескама. Тре" бало би нам више добрих, наших књига за омладину. Дечаци и девојчице одређенот _ узраста радо читају с пустоловну, – романтичну, забавну, фантастичну књигу, Поред обичнот штушда, долаве им у то доба у руке и издања страних писаца, међу којима има и добрих и корисних дела и чије позитивно дејство не би требало брзоплето оспоравати, али издања која су не сразмерно многобројнија и утицај нија од домаће књиге.
Код нао још нема јачих традипија такве књиге, Било је и уметнички слабих, грубо дидактичких дела, без маште и дубљег познава ња младалачке психологије. Боља књига ове врсте се слабо п популаршше, а и скупа је. У сваком случају, домаћа књига за омлади“ ну нема још увек тако бројних и тако етрасних читалаца међу сред њошколцима из нижих разреда. младим _ радницима и сељацима, као што их, например, имају дела књижевнице Бичер Стоу, Фенимо“ ра Купера, Конан _ Дојда, па и Карла Маја и других, још слабијих о писапа. А ретки су а књижевнипи | код нас — ко“ ји се баве тим одговорним и за хвалним послом — писањем за јед ну специфичну читалачку публи“ ку, за млади свет који тек прилази литература,
Све ово човек размишља, чита јући Дебреценијево „Прво полу“ време", И Јожеф Дебрепени као да је мислио о овом проблему и као да је уочио неке од ових чињениша, када је предузео да напи. тле свој омладински роман. Јер, написао га је лако, приступачно и занимљиво, унео у њега много до“ гађаја, акције, па и елемената авантуризма, адалаччкој радозна лостта за новим п необичним насто јео је да удовољт откривајући јој да мното чудних им непознатих стварн садржи обични, стварни жи вот.
Њеетов Тома Бенке, гимназијалад и син грађанске породице, 7
наивном и помало авантуристич“ ком пориву, али и у племенитој тежње да пружи подршку родитељима који су у тешком материјал ном положају, потајно одлази из Загреба у Београд да се тамо упо сли и помогне опу и мајци. У во“ вој, средини свога бившег школоког друга Јовице Џекара, у тр, говини где је био у почетку зато" слен и продавајући новине по бео градским улипама, ош се сукобљава са стварним животом, с првим озбиљним тешкоћама, разочарењи ма, грубостима, 6 друштвеном че травдом и приближава радничком покрету тридесетих година.
Књига младом читаопу говори 9 односу према породици и школи, пријатељству, вредности и лепдти узајамне подршке међу добрим друговима, првој, још нејасној љу бави, Ф позитивним друштвеним
идеалима. Истита, говори то не у“ век подједнако убедљиво. тојест не приповеда увек омладини при“ ступачним уметнитђим језиком. На супрот иво датим _ С „ницама (као што су оне које описују рад ничке демонстрапије) наплазимо » на сувопарну поуку (професор „ни је умео да мртви текст уџбеника историје претвори у живу. дело“ творну снагу“) која потсећа на но винарске чланке, као и на бледу и неуверљиво дату психологију ма лих јунака.
Писана топло н о љубављу пре“ ма младим бићима, ова симпатична књига, и поред неких својих слабости, дочарава па занимљив и привлачан (мако, понекад, и нап“ ван) начин слику наше предратне стварности. Верујемо да ће стећи своје вахвалне младе читаопе.
М. Тержан
жожож
„Кругови“ бр. 4
„»Кругови", загребачки месечник за књижевност и културу, доноси У свом новом броју (4) три прозна уметничка прилога: „Јарек" Анту“ на Шољана, „Погреб" Здравка Блажине и „Руке" Александра Радаковића. Неколико речи о првом, најинтересантнијем. Мако у почетку свога рада исувише варира исте реченичне обрте, иако готово инсистира на њима (што остаје без снажнијег утиска, делује као манир) Антун Шеољач показује и смисао, гледајући ствар у пелини, за психолошка нијансирања, за скривен детаљ. Све је то код њега као нека аутопсихоанализа, Али, и Шшољан у својој причи о пијаној жени (вози ли се она трамвајем на Саву да изврши самоубиство или, мож• да, тамо негде станујет, а и остали (Блажина, Радаковић) испољавају афинитет за тамније слике света, за право за тежа. понекад бизарна, душевна стања. Откривање човека на тим релацијама овде је преоптерећено сензибилно-интелектуалним примесама.
Стихови у овом броју — песме Јосипа Пупачића, Славка Миколчевића, Славка Михалића, Ђуре Шнајде-
жожож
ра — нису углавном изнад тросежа, претежно не обухватају јаче (читаоца) ни снагом емоције, ни дубином мисли. Али, ипак, треба барем споменути Лелу Зечковић (за мене, досад, непознато име). Никола Милићевић, у свом с мером писаном, непертенциозном чланку „поезија у десет бројева Полета" „у коме, на жалост, даје предност формалноизражајној внализи дела младих песника (без дубљег осврта на визију света који они доносе), пише, укратко, м 0 овој младој песникињи. Њена песма, коју наводи („лаж због истине"), доиста 1е пример једноставно м имперсивно изнетог осећања, Истински поетски трепта• Ји дају се осетити и у њеним пе смама (поготову У другој) штампаним. у овом броју. То су, наравно, тек почели, али их ваља забележити. Руковет стихова Алојза Град ника, познатог словеначког песни“ ка, превео је Никола Милићевић, Месечник у овом броју објављује још четири чланка: „Гете, његово доба и модерна култура" Анђелка Хабазина, „Уз пријеводе А. А. Блока" Бранислава Зељковића, „Достојевски и његови узори" Мвана Кушана и „О залазу натурализма"
Претставници Удружења издавачких предузећа "посетили друга
Родољуба
Чолаковића
Претседник с Савезног изврштнот већа друг Родољуб Чолаковић примио је данас пре под не чланове управнот одбора Удружења издавачких предузеба Југославије. Претставници Удружења издавача изнели су другу Чолаковићу закључке 0оснивачке скупштине Удружења која је недавно одржана у Љубљани и дискутовали о Нацрту закона о издавачким и новинским предузећима који ће Народна скупштина донети ујесен ове године. У разговору са претставницима издавача друг Чолаковић се упознао и са про грамом Удружења издавача, 9 положају издавачких ми књижарских предузећа после увођења новог привредног система.
ХМ. жжж
Рудолф Блум: „Америка и њен народ“
(»РАД“, БЕОГРАД 1954)
Стварност ове привредно најснажније земље у свету, Ммногострану и. сложену, аутор даје кроз 60гатство контраста и парадокса економског, политичког ми друштвеног живота; служећи се званичним статистичким материјалима и стандард ним делима о историји САД, пружа нашој широкој читалачкој публици књигу која садржи интаресантне по датке и појединости о радничком и синдикалном покрету, о државном капитализму, животном стандарду, политичким партијама, спољној политицихи трговини, износу капитала итд. Ту је и посебан осврт о животу наших исељеника У САД,
Ауторов метод анализе података — тумачење на основу њихове узајамне повезаности — пружио је до ста уверљиву слику америчке ствар ности. И пошто су у врло кратком обиму обухваћени скоро сви важнији аспекти ове земље, то се после овакве студије могу још поставити многа питања. А то се свакако може сматрати квалитетом ове књи= те, писане популарно м занимљиво.
НА МРТВОЈ ТАЧКИ
Колико пута су нам се ваши читаоци из Београда и дру: гих културних центара наше земље А се приказују бар они покументарни филмови о којима штампа пишет Крајем прошле године . писмо које је уредништву упутио друг Родољуб Чолаковић у
коме је ов јавно питао, зашто
краткометражни документарни филмови и, посебно, зашто се један такав успео филм, снимљен поводом прославе једне велике годишњице из наше Револуције, не приказује. Да се ти филмови готово уошште не приказују у нашим биоскопима
годинама се и говори и „тише,
А какву чак непосредну улогу ти филмови имају у по-
дизању политичке и друштвене осталог м зато је на последњем
да се документарни филмови што више производе и да се, ра-
зуме се, приказују...
(Шта да се каже и за многе друштвене организацијет Још
увек кад се говори о масовној
снијем)у проснећивању народа траже се решења као у време, у поновном штампању род', за људе које управо треба подићи на тај ниво да 'би бар нејпопуларније писану књигу могли да читају. Као да нема и других и савременијих средстава као што је филм (и радио), односно документарни филм који је приступачан чак и непи-
рецимо, Васе Пелагића,
сменом човеку). У нашој земљи до данас
тражних документарних филмова из различитих области и неај-
различитијих врста и жанрова.
уметничком, научном — нивоу. Навешћемо неколико таквих филмова, натример, о нашој савременој стварности, о напорима и достигнућима наших људи, свих нас, у изградњи земље: „На падинама Маглића", „У срцу Космета", „Ватре у мочвари" итд;
— о нашој културној баштини:
и Змају, о бароку у Љубљани итд; — о спорту и лепотама наше „Снежни врхови" слимо само на наш домаћи документарни филм. Просветну, културну итд, улоту могу одитрати и разноврсни документарни им научно-популарни филмови стране производње. су, или могу да буду набављени, такви филмови који приступачније, непосредније и снажније могу објаснити многе сложене процесе савремене производње, достигнућа науке, здравствене проблеме итд. боље вего многе врло популарно писане
земље: „Плаве тишине",
књиге,
Сем те размоврсне (просветне,
дидактичке утилитарности
неко изнео супротно мишљење)
да буде попуњен и тим додатком, јер тамо где се уз уметнички филм још нешто приказује то су, сних „Филмских новости" — филмске рекламе, а често искљу-
чиво оне!
Нашем грађанину се не пружа оно на што има право кад је платио улазницу на биоскопској благајви. Просто, — он сматра да му се неправично закида.
У предузећима за расподелу филмова кажу да они доку“ ментарне филмове откупљују од; зећа и да их шаљу биоскопима Наводе чак и примере да се у биоскопима не приказују ти филмови мада је у цену за изнајмљени уметнички филм урачуната и најамнина и за доку-
документарног и наставног филма има још м других разлога који налажу потребу приказивања и ових филмова. У Европи се, например, обично у биоскопима, осим У нон-стоп биоскопима, уз уметничке филмове дају овакви и слични програми. ПЏа м кад не би тако било, сва наша јавност сматра (јер откад се о томе пише није нам познато да је
обраћали питањем: Где „Борба" је, например, објавила
се у биоскопима не приказују
свести наших грађана! Између пленуму ПК ОКЈ препоручено
пропаганди или о (најразновр-
„књига за на-
је снимљено толико краткоме-
На пристојном, — занатском, ј
филмови о Бранку Радичевићу
итд Али не ми-
нНабављени
с
културне, политичке итд.)
да биоскопски програм треба
з поред толико кори-
производних филмских преду-
Страна 5
Завршена су · „Аникина времена“
ФИЛМ ЈЕ ОДОБРЕН 34 ФЕ-“
СТИВАЛ У ВЕНЕЦИЈИ У редузећу Авала филм довр-
шена је прва тонска копије дугометражног итраног филма „Аникина времена", Сценарио су написали Вицко Распор м Владимир Погачић по новеле Иве Андрића, Редитељ филма је Владимир Џогачић, а сниматељ Александар Секуловић. Цртеже за сценотрафију израдио јенНикола Радановић а композитор му“ вике је Крешимир Барановић. Главне улоге у филму тумаче Милена Дапчевић, Братислав Грбић, Љу“ бинка Бобић Мирко Милосављевић, Босиљка Боци, Северин Бијелић, Мата Милошевић, Виктор Старчић, Милан Ајваз, Томислав Танхофер. Маринко Бензон, Езка Микулић, Никола Гашић и Жарко Митровић.
мотивима из истоимене
Радња филма се догађа 188 го-
дине у Босни у време турске царевине, То је драма лепе жене ко-
а је волела само једног чов
иако је припадала многима, а 7ај човек није никада стане њен. ·
могао да по-
Филм је приказан Савезној ко-
мисији за преглед филмова и специјалној комисији за филмова за филмске фестивале и друге међународне приредбе. ва га је одобрила за приказивање на читавој друга одабрала филмски фестивал у Венецији. Тако ће наша кинематографија иове године учествовати на овом фестивалу _ дугометражног _ итраног филма,
одабирање Пр-
територији ФНРЈ, а за међународни
У нашим биоскопима овај филм
ће се приказивати почетком идуће
езоне — у октобру. же
Још седам нових филмова
Пре неколико дана предузећа за
расподелу филмова добила су ко пије за седам нових откупљених филмова за приказивање у нашој
емљи. Тако је предузеће за изнајмљи-
вање филмова „Македонија" из Ско пља добило: француски филм „Го сподин Рипоз" производње »Трансконтивентал филм". рађен по сценарију који су написали Ремо Кено и Хју Милс. Редитељ овог филма је Рене Клеман. Главне улоге У филму тумаче Жерар Филип. Валерија Хопсон и Џоан Гринвуд. ДРуги је италијански Мусолини" де Лаурентис", писца су писала сценарио: Моничели, Леонвиола, Редитељ фил ма је Марио Камерини, а снима-
филм „Бандит У производњи »„Ронати За овај филм три Стено,
ментарни филм. Један од разлога зашто је то тако кажу да је у томе што се биоскопима не исплати приказивање тих филмова. у
под. светлом статистика им рачуна погледаћембо ти тај и неке друге комерцијалне разлоге -у вези с овим питањем и по-
Филипа Роуа (превод с ентлеског). Овај последњи свакако је најзаним љивији по изнесеном ставу натурализму У приповедачкој уметности: „Дар проналазачког весеља У“
тељ Алдо Тонти. Главне улоге У филму тумаче Силвана Мангано, Амадео Назари и Умберто Спарадо. Трећи. филм је „Укралена. срећа" у производњи. Класа филм“. Љуин- | доналес Мексико. По спенарију) Ма-
не Сиера филм је режирао Јулио
"Књижевност Шиптара _ Отворен фестивал
ПЕТ, ГОДИНА ИЗЛАЖЕЊА ЧАСОПИСА „ЈЕТА Е РЕ“
Приштина, 27 јула Први књижевни часопис Шиптара који живе у Југославији „јЈета е ре" („Нови живот") слави ових дана јубиларну. трећу годину свог излажења, шиптари, који чине највећу на ционалну мањину у Југославији, немају већих традиција у књижевности, Између два светска рата појавило се свега неколико мањих књижевних радова Шиптара и то углавном на српскохрватском језику. Зато се с правом тврди да је шиптарска књижевност почела да се рађа у времену Народноослободилачке борбе. На страницама илегалног листа „Лирија" (,„Слобода'') појавила су се прва дела на шиптарском језику. Тада су нарочито била запажена дела Рамиза Садику, Емина Тураку (данас погинулиж народних хероја) Фадил Хомџе и Зекерије Реџе, поред осталих написа. Ови радови су стварани под тешким условима ратовања, те немају неку нарочиту књижевну вредност, али су то били први весници данашње књижевности ослобођених Шиптара,
Одмах после ослобођења, 1945 године, појавили су се листови „Рилиндја" („Препород“), „лака е влазнимит" („Пламен братства"), затим „Ндертуеси" („Градитељ"), „Бујку и ру" („Млади пољопривредник"), „Газета о пионире" („Пиовирски _ лист"), – „Пионери" („пионир''"), часописи „Атими"' („Зора'"), „Перпарими" („Напредакт) и ревије „Зани ми ринис" („Глас омладине" а касније ми „Шендети" („Здравље").
Овакав брз развитак штампе пружио је шмроке могућности објављивања књижевних прилога, Учињени су први кораци на развојном путу шиптарске књижевне делатности, Године 1949 има посебан значај на том путу. Те године појављује се први шиптарски књижев• ни часопис.
КУЛТУРНЕ
ВЕЛИКЕ из ипострапстба ФРранцуски књижевници кад чланови жири ја за књижевне награде
Како је познато, У Француској по стоји неколико стотина различитих књижевних награда које се додељу ју такорећи из дана у дан. С тиму вези, донео је најновији број часописа „“Рранцуска библиографија“ попис чланова свих књижевних жи рија. На челу пописа је Андре Мороа који је члан 18 жирија. Иза њега следе Жорж Дијамел (17), Робер Кам (13), Пјер Декав (12), профе сор Мондор (1) и Роланд Доржлес и Емил Анрио (:)).
Мемоври А. Мукора
Адолф Цукор, познати амерички филмски продуцент, издао је своје мемоарв под насловом „публика не ма никада криво“. У тим мемоарима приказао је чувени „стваралац старова“ _ развој америчког филма унатраг неколико деценија, почевши од доба Мери Пикфорд, Глорије Свансон, Д. Фербанкса, Ч. Чаплина и Р. Валентина па до најновије фазе биоскопа, техничких новости у рељефним и сродимензионалним реализацијама,
пе
Отада је прошло пет година, У развитку једне књижевности то је веома кратак период, Ипак, у том времену на страницама „Јета ере" појавило се на десетине младих талентованих песника, приповедача, есејиста и критичара. Нова имена јављала су се не само са Косова и Метохије него и из шипе тарске мањине по Македонији, црној Гори и у околини Задра.
Прозним прилозима истиче се нарочито Хивзија Сулејмани који ће ускоро објавити роман „Људи“ и збирку приповедака „Прегршт камичака", Зекерија Реџа први је унео у штиптарску књижевност елементе хумора и сатире, обрађујући теме из околине "Ђаковице. Поред осталих приповедачким радом се истиче ми Тајар Хатипи. Осим тота јавио се читав низ млађих приповедача, Муртеза Даци Адем Демачи, Масар Муртезај и други,
У поезији се истичу имена Марка Красникма, Латива Бериша, Мартина Цанаја, Муратиа Исакуа.
Међу сарадницима из околине Задра ваља истаћи Јосипа Владовића, који је у ,„Јета е ре" објавио три драме поред већег броја песама, и Мироа Икикуцеса, који се
бави поезијом, м. Николи
даљио се од натурализма. Он је ланас заједнички називник за псеудореализам им стоји на расположењу једнако умјетницима као и ства раоцима кича..." Анализирајући узроке пропасти натурализма, утврдивпти „да се натурализам не сми18 надати да ће надживјети свијет научно-индустријскот 19 стољећа које га је створило“. аутор такође пише: „Унаточ тота мора се лакомисленим тврдњама неких авангарлистичких писаца узвратити. КРај би натурализма значио и крај реалистичког принципа уопће. Стварпост се може сецирати. може се продријети под њену безобличну површину и може се је пренијети у симболе и слике. Покушај ла је се напросто заобиђе. ипак је само узмак или бијег".
И даље: „О реалистичком принципу можемо рећи да је он најдрагопјенији добитак молернот духа. Он је научио литературу како <е захватају обичне ствари људског живота. како се прихваћају и како се схваћају, и то у најједноставнијем смислу ријечи".
ПБ.
"у Салцбургу
Беч, 28 јула (Танјуг) У присуству преко 10.000 домаћих и страних гостију јуче поподне свечано је отворен музички летњи фестивал у Салцбургу извођењем традиционалне итре претставвика аустриске неоромантике Хуга фон Хофманштала „Једерман". Пред Моцартовим спомеником где су се сакупили бројни грађани из 9о50лине, гости из иностранства и претставници · политичког живота земље, међу којима и савезни канцелар инж, Раб и министар правосуђа др Гере, претседвик Републике Теодор Кернер изјавио јелда Салцбург, у коме аустриски народ сваке године приказује свету своја културна достигнућа, претставља симбол његовог поновног напретка од хаоса ка културној егзистенцији, С тим у вези он је рекао да је неразумљиво да се његовом народу још увек ускраћује право на пуну слободу и апеловао је на госте из иностранства да буду заштитвици аустриских интереса у својим земљама, дан раније отворене су и Летње итре у Брегенцу, извођењем Штраусове оперете „Слепи миш" пред око 7.000 слушалаца.
из „ГРАДА СВЈЕТЛОСТИ“
бервилије
Моји познаници, лукав сој новопечени козери и мужеви неких жена које само о хаљинама мисле — предлатали су ла је боље да пођем на Марну. Тамо бар има ресторана с прженом рибом, и може да се изнајми чамац и да се нађе пристојно друштво. Они су тамо били:и они ће опет тамо. и били су на Лоари, по замковима, и возили су се и дивили и диве се још непрестано Фонтенблоу, тањирима и не знам чему од чега им се чини да су нарасли и да су већ изванрелни и бесмртни постали.
Сматрали су да сам шашав и
| да сам некакав старомодни идиот кад сам, поред свих тих дивота и првокласних обавјештења о њима, изабрао да пођем у Обервилије. И сам сам о себи помислио нешто слично
| ускоро затим, одмах по изла-
ску из подземне жељезнице, док сам ишао пјешице оптерећеним булеваром Макдоналд, поред дугог сивог зида, најтамничкијег од свих које сам икад видио, у заглушној тутњави од које је ваздух из трена у трен постајао гушћи.
Сјећам се некаквог дрвореда и телефонских жица и прашљиве закржљале травуљине што је жилаво израсла дуж уске пукотине пород асфалта, и неко лишће било се замрсило међу стабљикаме, а понегдје су се видјеле клобучаве старе новине што их је вјетар преко зидова довитлао — али
' између фабрике гаса и фабри-
ке не знам чега, све до краја замућеног видика није се нигдје видио жив човјек, пјешак или брат бициклист, чак ни полицајац, ништа, као да сам упао у забрањену зону гдје само возила и машине живе и тутње непрекидно.
И нигдје птице — као де је и њима забрањено. Онда помислих да је то због ваздуха, густог од прашине и задаха на изгорело, од којег се оне склањају или цркавају у лету кад залутају. Терен је био раван отприлике, али свеједно сам се задихао. Затварао сам очи, да их одморим, и одмах ми се чинило да сам у рударској јами, на неком споредном колосјеку, гдје издалека допиру одјеци експлозија и тресу ми тло под ногама и засипају ситном прашином по коси и ушима,
Најзад се указала једна спасоносна окука ес успоном, од подзиданог и калдрмисаног насипа, а онда неки мостови пад масном и густом удцрвљалом водом · канала Сен Дени, међу дизалинама, над сплавовима, а с обије стране су уџерицеим кућери и као стражаре око слагалишта ограђених поклеклим тарабама и бодљивом жицом по ружним обалама гдје сплачинаста вода лагано плази, тешка од прљавштине, да се споји с водом Урка и протече поред вилетских клаоница.
У затамњелом сунцу један паклен преверовски пејзаж,
бестидан м неизљечив као би-
једе, пружа се пред очима,
,
Простор је сав издијељен, и сав неједнако, а потпуно притиснут начетим гомилама кокса и црвоточног дрвета поред купа пијеска и џакова цемента између расутих бала трске и жуте сламе и покисле прљаве струтотине, и има пепела, шљаке, угља по баракама и изгаженог по црним стазама између стотова лима, цигла, цијеви м опиљака. А око тога, гдјегдје, стоје људи и нешто безнадно згрћу или растурају. Покоја зелена мрља привуче поглед — нека упорна биљка што је нашла мјесто на ћошку међу оградама, кржљав штибут пепељава лишћа, струк куде-
кушати да фиксирамо неке, по
логе и решења — у једном од следећих чланака,
| _ Документарни
филм „Македонске снимала по Блиском
народне игре“
Скопље, 26 јула (Танјуг) У режији Трајче Попова, „Вардар-фиљлм“ у Скопљу снима документарни филм .Македонске на| родне итре". У филму који ће бити дуг око 500 метара и готов крајем ове године, биће снимљене одабране македонске народне митре у извођењу ансамбла народних песама и игара „Танец“ и других фолклор них група. „Македонске народне игре“ снимљене у колору намењене су првенствено иностранству, Камеру филма води Љубе Петковски, који је с успехом снимио и први колор филм „Вардар-филма" „Охрид“.
нашем мишљењу, стварне раз-
Нусрет СЕФЕРОВИЋ
Екипа УФУС-а
Истоку и Европи
Филмска екипа УФУС-а од три члана:
а
Владимир Слијепчевић—Пе- ч редитељ и Никола Мајдак и Владимир Басара, сниматељи, који су почетком маја пошли на. пут кроз земље Блискот Истока, Севере не Африке и Европе, ститла је 0ових дана у Хамбург. На овом путу прошла је кроз Либан где је снимала у Бејруту; у Сирији снимили су луку Латакију коју гради наше грађевинско предузеће и неколико села која се налазе у близини ове пуке: у Египту Алексанлрију и“ Каиро; у Италији — Венецију, су нулију и Палермо.
рин,
ље или струк кукуруза с поломљеним перима и блиједа трава израсла у заклону преваљених кола. Али огњишта има много више — нека откривена по двориштима и под стрејама ковачница с димом што ниско над земљом клобуча, и мали димњаци као танка стабла над потамњелим крововима и џиновске зидане трубе из којих куљају црна повјесма. Осјетио сам да треба што брже да побјегнем из тог пејзажа дима и шљаке и заскорупљене ружне воде — гдја било, на неку страну гдје може лакше да се дише и бистрије да се гледа, Џошао сам гр. вом уличицом, поред гаража и буради, промијенио правац на раскршћу, с надом да ће тамо бити боље, прешао још два или три раскршћа — а стално сам имао осјећање, слично стрепњи, човјека који се све више запетљава и губи пута . кораци му све тежи бивају.
Канал се изгубио негдје позади, а гдје је то позади нијесам могао више ни по чему да одредим. С њим је нестало и оно мало боје и видика. Остале су само џомбе и нешто задимљено и два блока зидова трошних, поткорушених, можда никад небојених, што св сиве, и има уских капија с ру= пама око довратака. " _Мишеви искачу из тих рупа сасвим слободно, као по своме, и упадају у друге рупе и не дају се смести ту, на своме, међу поточићима исцијеђене воде и хрпама опалог лијепа.
Некаква кола с угљем труц„кала су се тим пролазом мало прије — сад за њиховим трагом иду двије старице с плат« неним врећама, потнуте и 38гледане у земљу, купећи ситне
публици из филмова
краљица" и тумаче Мин
Брако. Главне улоге у овом филму тумаче А. Де. Диријан, филм ове расподеле је „Прогнаници из Шовер Флита" производње Фокс СА,
написао Елмунд Норт филм је режи рао Џозеф Њуман, Филму тумаче: Ен Бакстер, Дал Робертсон, рон Мичел.
Жордова, Ирасемо
Марија _ Дуглас, Четврти
1952, По спенарију који је Главне улоге У Марија Хопкинс и Коло-
Предузеће за изнајмљивање фил-
мова „Кинема" из Сарајева добило је производње МГМ,
Филм „Љубав на бојишту" САД. За овај зилм сценарио је написао Ричард
Брукс, који је истовремено био и редитељ филма. Главну улогу тума-
познат нашој „Кеј Ларго" Благо Сиере Мадре", „Афричка других. Остале улоге Алисон и Сенан Вин.
Предузеће за расподелу филмова
и Хемфри Богарт,
из Љубљане добио је два филма. Први је „Моја рођака Рахела" у производњи Фокс филма, За овај филм сценарио је написао Нанели Понсон по истоименом роману Дафине ди Мориег. Редитељ филма је Хенри Костер, а композитор музике Феранц Ваксман. Главне улоте у овом филму тумаче. Оливија де хевиленд, Лалтон, Следећи филм _ је „Карлова тетка" у производњи Бернер Брос, САД. Писап сценарија је Џон Макс а родитељ Елвид Батлер.
Ричард сБрутон и Андлеј
мотив ИЗ ПАРИЗА: ТРГ ВОЖ
отпатке што су при тумбању испали. Вид им је слаб, тешко одабирају, скупиле су више камења него угља. Изнад њих, пред прозорима мајушним » старинским, из претпрошлог вијека, ландарају тужне заставе од разнобојног искрпљеног рубља које се запрљало већ прије него се осушило.
Све ниско, трошно и малено, посукнуло некуд уназад или се унапријед избочило, а ако испружим руку, са земље, дотаћи ћу прозоре на првом спрату. Као да ту станује једно недорасло, закржљало, кажњено човјечанство набијено У шупе и влажне вешернице, једна деградирана "Француска, обесправљена, по ћумезима гдје ни стока не би опстала у тој влажној низији, под тим димом и задахом изгорелих материја.
Џред кућом на углу борио се бескућни Шпанац и погинуо од њемачког олова. Ту гдје је он погинуо, сад се дјеца играју. Лијепа су са својим црним косама, с капама из добротворних установа и отученим ципелицама _ које већ пропуштају воду. Лијепа су бескрај-
но и најневинија од све дјеце у свијету — јер она сматрају да је природно и нормално све то што их опкољава, и она мисле да је сав свијет такав, и још кличу и гањају се као лептирови по тој каљужи задимљеној и прашњивој.
Е. а роџггаћ уоџ5 еп Њатпег сеп з ептап!а 4'Амрету егз Сепфиз ептал!5 дег ргојефајгез Сеп з епгапз де Ја пете...)
Потпуно сам залутао и поново се нашао у истој уличици. Познао сам је по малој трговини: пред вратима је стајало суђе чисто и бијело, а другипут кад сам прошао — суђе је било потамњело од црне прашине из ваздуха. Уплашило ме то и неке мисли и нека језа, и више нијесам имао времена да питам за превозна средства ни за прав це — па сам јурнуо, с паником и као да се гушим стиснутих зуба, Да, издерем на југ или на сјевер из тог пакла што се зове Обервилије.
1) ко би могао да ват то замјери,
па Обервилијев, љупка летера, љупка дјецо
тиње ,;. (Превер) 5 Меки
Михаило Лалић