Борба, 27. 07. 1954., стр. 6
Страна 6
у
(С краја на крај ада.
_ ОДМОР
Јот: месец дана траје њихов распуст, А онда опет у школу. Али дотле, многобројни београдски пионири нашли су у овим врућим данима угодно уточиште по раз“
Кошутњак и Топчидер, па и Авала у последње време, недељом и празницима пуни су излетника. Београђани воле да проведу слободно време у природи. Али, радним даном посетилаца је мало. Било би их и тада по подне свакако више само да се до излетишта може брже стићи.
Удаљеност излетишта је један од проблема Београђана. Кошутњак и Топчидер су нешто ближи, али је права тешко ћа ухватити „тројку“ и пребацити се до њих. Нарочито у спарне дане кад свет пође масовно на купање.
ним летовалиштима у Београду и“ Сто осамдесет хектара шуме
чека посетиоце
ли у Србији. Ово је једна
сличица из њиховог излетничкот Па ипак, Београђани _ имају живота, После скакања преко „Јар | ближа излетишта. Бар за појепа" у Пионирском граду малиша“ дине делове града. Само, не коисњористили „струњаче" ва ристе се довољно, или боље реу и никако.
посматрајући неку »„узбуд“| На Звездари су ранијих годи на вршена велика пошумљаваж ња. Засађено је стотине хиљада дрвета. Сада је то већ права НА ДУНАВУ шума која покрива површину
од око 150 хектара. Њен поло-
Деши је река увек омиљена ва жај на узвисини са које се види
изванредна панорама Београда, бава. Чак и кад су хладни дани | у изнад самог Дунава, такав је и мисто тако хладна вода, на оба- | какав се само може пожелети за излетиште, А тамо нема излетника. Слично је стање и са пошумљеним теренима на Лекином Брду. Додуше, ту је шума знатно мања — простире се на нешто око 25 хектара и одатле се не пружа такав видик као са Звездаре. Али је ближа граду.
од многобројних
ни су одмор љиву"“ итру.
ж »
лама Саве и Дунава може се ви-
С" А
има довољно, али су цене већ десетак дана стално непромењена. Тезге приватних произвођача и трговинских радњи обилно су снабдевене. Потражња је знатно мања од понуде, тако да се изложена роба | углавном сва не прода, Потрошгчи > опрезно купују јер очекују снижење цена, али оно не долази. Кромпира има доста на свим тезгама. Одличног је квалитета али је. и прилично скуп. ШМродаје се од 1) до 20 динара килограм. Довоз парадајза из дана у лан све је већи, Међутим, ретко је најбољег квалитета. „Ако га има, онда се продаје по 50 динара, док се иначе цена парадајзу креће од 30 до 40 динара килограм, На земунској пијаци може се добити и ло 25 дина-
ра, али је добар само за кување. | Купуса има мало им цена му је непромењена, већ више од две недеље. Продаје се по 12 до 15 динара килограм. Приватни произвођачи до носе знатне количине бораније. Про
дети много малишана у игри, Поготово кад је време погодно за купање. Стари, већ давно неупотребљавани чамци постају у. деч" јим очима „велики ратни бродови" војима су они „заповедници“,
Само, знају ли њихови родитељи за ту прилично опасну митру, поред дубоких река2
ж
с ж дају је по 10 до 15 динара килограм. У Земуну последњих дана цена јој
ЛАВОВИ У НАРУЧЈУ се кретала од 20 до 30 динара ки-
лограм, Једино су појевтиниле паприке бабуре, Сада им је цена 4 и 6 динара комад, а била је 8—10 динара. Црног лука има доста. продаје се обично од 10 до 20 динара килограм. У неким трговинским рад њама било га је и по 30 динара, али је био одличног квалитета. при ватни произвођачи продају лук на велико по 15 динара. Последњих дана произвођачи су почели да доносе на пијаце и млади пасуљ. Цена му је од 50 до 60 динара килограм,
Док поврћа има доста, воћа има мало и зато је скупо. Кајсије су на измаку. Продају се по 80 до 120 динара килограм а сасвим ситне могу се купити и по 40 динара. Цена бресквама је 80 до 120 динара килограм и има их само у трговинским радњама. Највише има крушака. Цена им је од 30 до 50 динара килограм. На пијацама су се појавиле и прве диње које се продају од 30 до 50 динара килограм,
~
Недавно је лавипа »„Сента" Зоолошком врту добила младунца, Лавићи — стари десетак
М четири
дана велики су као мачке, али су још неспособни да се крећу. Због тога их је чувар једноставно покупио у наручје и изнео из кавеза да би их сликали, Мајка је, нарав“
За време аустриске _ управе (1718—1789) у Београду је саграено више болничких зграда, које су углавном служиле за Једна је била на простору где је данас Пионирски парк и њене рушевине ту су још постојале и за време Првог устанка. Знало се ла је то некада била болница, па у-
но, пре тога отерана У други део кавеза —- одвојен решеткама. _Тако је сада. А већ кроз годи" ну'две дана они ће бити одрасли лавови које ће „преселити“ у 300-
ста Београда, ово навивају Болнипа. Кад су Срби ослободили
"какав примитивни „шшитаљ"
станиши, означавајући поједина ме-
| 69 година, предгт је чек
Београд, они су у њему имали негде су рањеници зацељивали своје ра-
Неискоришћена излетишта
НОВОПОШУМЉЕНЕ ТЕРЕНЕ НА ЗВЕЗДАРИ И ЛЕКИНОМ БРДУ ПОСЕЋУ-
ЈЕ МАЛИ БРОЈ ГРАЂАНА
Готово је у њему — увучена међу насеља.
Кад би се мало уредило
Због чега су новоподигнуте шуме непосећенег Пре свега, Београђани су некако навикли да иду у Топчидер, Кошутњак и на Авалу. На нова излетишта се тешко привикавају, мада би
Група излетника
и у њима могли лепо да се освеже и одморе. Али, умногоме је узрок и неуређеност терена на Звездари и Лекином Брду. То су засада шуме без икаквих објеката. Тамо нема воде; осветлења нити било каквих продавница. На Звездари постоји, додуше, једна кафана, али она се налази на друму који
П ИЈАЦЕ
Цене непромењене
На београдским пијацама поврћа
Лубеница има знатно мање, али су скупље.
Високе цене поврћу одржавају се већ дуже времена, иако је довоз обилан, Један од разлога овом стању је у томе што се пословође трговинских радњи снабдевају на пијацама код произвођача. Врло често се дешава да приватни произвоБачи ујутро одреде својој роби ниске цене, али када се појави особље из трговинских радњи цене одмах почињу да скачу.
пролази ивицом шуме. Да би се купило неко освежавајуће пиће или захватила чаша хладне воде треба прећи стотине метара. Једна кафана је у сваком случају недовољна када би дошло више излетника. То се најбоље видело 7 јула. Тада је на Звездари био приређен велики кер меси кафани се није могло при
на врху Авале
ћи од тужве. На Лекином Брду нема ни тога. |
Нормално је да таква излетишта буду што природнија. Само, ипак би на главним путевима требало поставити сијалице и бар на још: два-три места чесме. Такође не би захтевало велике издатке ни подизање шумских кућица, какве су већ изграђене у Топчидеру и Кошутњаку. Онда би и Београђани радије долазили да овде проводе слободно време.
И, још нешто. Због недовољне бриге о пошумљеним теренима они су постали права стецишта разних насилничких дружина које нападају грађане. Не ретко догађају се туче у којима страдају они који до првог сумрака не напусте излетиште. Органи Народне милиције интервенишу, али овоме се још није потпуно стало на пут. И то је свакако један од озбиљних разлога што су ова најближа излетишта непосећена.
Оба добитника премије
крушевљани
У просторијама југословенске лутрије у Београду обављена је јуча мала све чаност, Једном добитнику (има их два) који је купио половину срећке Петру Јакшићу, пензионеру из Крушевца, старом
на пола милиона динара.
Стари Јакшић, који је са собом довео и своја два сина јер је шлогиран и не може сам да се креће, смирено нам је испричао о овом, за њета, срећвим догађају. Лозове хупује од пре рата, Увек је узимао половине две, три па и више. Овог пута имао их је четири. Скоро увек добијао је улоге, а само једном пре рата добио је 2.000 динара. Његова играчка упорност најзад је сада награђена премијом. О добитку га је известио син Миодрат који је знао бројеве срећака и видео у излогу продавнице да је највећи згодитак извукла баш она коју има његов отац.
Један део новца стари Јакшић на-
Иза дрошалаосшињ беотљафа
војску. ,
врем Обреновић је обећао да ће кроз. три године из својих средстава плаћати болничког лекара, а његова жена Томанија даровала је болници један кревет. И остали угледнији грађани београдски почели су давати прилоге за „шпи“ таљ', те је тако основан и болничви фонд у чију корист су давани и балови. Године 1849 болнички фонд је износио 22.954 форината
Добитник прима чек на пола милиона динара
[2 мерава да утроши на оправку своје куће. Извесну суму одвојиће каже да помогне две кћери које студирају и синове — раднике. Остатак мислим да утроши на своје и женино лечење и разне куповине.
Друти добитник половине премије такође је из Крушевца, али се не зна његово име. Кад је дошао У продавницу и сазнао да. је његова срећка извукла премију, уздрхтао је од узбуђења и — побегао. Зна се само да је то неки младић радник предузећа „14 Октобар".
БЕЛЕШКА
„ремзијина боза“
У Максима Горког улици број 18 налази се посластичарница
„Бојана“. Бласник јој је Ремзија Еминовић. На први поглед то је једна од бољих радњи — послуга има беле кецеље, услужна је и брза. Све изгледа чисто и уредно, Безбрижно човек да уђе и освежи се сладоледом или бозом.
Али, то је само споља. Уствари, „угледна“ посластичарница крије у себи многе опасности. Ремзијина боза и сладолед далеко су од окреп љујућих посластица.
За последњих месец дана честа су тровања посетилаца ове радње. Баш бозом и сладоледом. Само из једног. предузећа настрадала су У размаку од неколико дана четири лица, од којих је троје морало да тражи хитну лекарску интервенцију. Срећом, све се добро свршило.
А посластичарница и даље ради. Продаје сладолед и бозу навелико.
Да ли је могуће да органи санитарне инспекције нису обавештени ни о једном случају тровањат па чак и да нису, редовним прегледом посластичарнице утврдило би се да су њена боза и сладолед шкодљиви по здравље. Прављењу таквих производа најзад би требало стати на пут.
Иначе, Ремзијина боза и сладолед могу достићи неславну „репутацију" производа „Пеливана“ на Буле-
вару Револуције.
Станари зграде у улици Топличив Венац број 27 имали су зимус грдне муке. Нису знали шта је горе у теже + да ли мраз и снег, или густ дим који је свакодневно испуњавао њихове станове, степеништа и подрум целе зграде. Инсталације: пећи за парно грејање нису биле исправне. На састанку кућног савета речено је да се од предузећа „Ххромос", која води рачуна о минстала-. цијама, тражи да их поправи. Отада је настао дуг период нагађања. Предузеће је обећало да нешто У“ чиви, али је и даље све остало по старом.
Кад ништа није помогло, савет је одлучио да поднесе пријаву Народном одбору општине Ста. ри Град. И послали су је — право Санитарној инспекцији. Мада за то нема никакве логике. Најједноставније је било предузеће „Хромос" пријавити судији за прекршаје.
Кућни савет зграде У улици Риге од Фере број 14 недавно је одржао свој састанак. На њему се, између осталот, расправљало и о — мач кама. На свом је месту што су станари тражили да се и о томе једном расправља, јер су им мачке у згради дојадиле. На састанку је већина сложно критиковала неке станаре који су од својих станова направили праве менажерије мачака. ;
на крају, кућни савет је писмом, уз које је послата и једна копија записника, тражио од Санитариг инепекције. да мачке уклони, или забрани њихово држање. То је, међутим, посао кафилерије. А колико ће ко држати мачака треба да одлу че сами станари на састанку кКућног савета.
Или, још један пример. .
У стану Љубише Милића, судије иначе претседника кућног савета зграде у улици Узун Мирковој број 6, станује као потстанар Владимир Ристић. Своју собу не држи уредно, отпатке баца под кревет и она је
кућни
сиротињи, са Не као
намењена Уа у којој треба
здравствена установа
да траже лека сви грађани без 0о6-
зира на свој положај и материјал“ но. стање, „Шпитаљ" је био, према тадањем схватању, склониште најбеднијих а кад би се за некога рекло да је у „шпитаљу“ или да ће умрети у њему, то је значило да се налази на дну друштвене лествице, да је потпуно пропао
ПРВА БОЛНИЦА
гласни да подигнемо прво благодетелно заведеније, а то је болни“ ша, да не гледамо браћу нашу, ко-
ја су због разних случајева до сиромаштва или иначе старошћу или
другом болешћу до страдања и
патња дошли, п који би без помоћи христјанске на сокаку или под
аијим плотом на сокаку, свој жи“ Вот скончали, што би на поруганије пелог обшчества било".
Оп-
штина београдска настојала је ду-
лошке вртове осталих градова нате земље. |
___ЗА УДАВАЧЕ“
_ На бочном зиду велике зграде
ле Ташмајданског парка на Булевару Револуције налази се оглас још од шре рата. Са њега фирма „Митић“ крупним словима позива тудаваче да се Код ње — обезбеде
свом спремом за младе. И, мада је
фирма „Митић' одавно
нестала, реклама упорно стоји.
Рекламе на зидовима су почеле да постају обична ствар у нашем граду. Нарочито у шентру. Свакако би неко данашње предузеће ра_ до пристало да својом рекламом уклони предратну, кад већ то киша | ла мајстори нису учинили.
не, а лечене су и друге болести. Лекар у том „шпитаљу“ био је чу“ вени Ећим Тома, који се у устанцима прославио као главни видар српске војске. Пред крај владе кнеза Милоша помиње се једна болница у Београду, али изгледа да је то била војничка болниџа. Прва грађанска болница у Београду основана је 1841 године, а прва | стална војна болница почела је да рада 1846.
У „Српским новинама" од 22 фебруара 1841 објављена је белешка у којој се каже да је „обшчество београдско установило и завело по
| височајшем одобренију и довволенију у вароши свој шшитаљ за бедне и оскудне и сиромашне болнике". Тај први београдски ,шпитаљ'" био је смештен у и „ужи“ теља овдашњег" Аранђела Јовановића. Јовановић је своју кућу драговољно уступио ва болничке потребе, а одмах су изабрани тутори и „руководитељ" болнице. Је-
у сребру, а осим тога, болница је имала и непокретних имања која су јој дарована Тај први „шпитаљ“ београдски сматран је као нека задужбина Уугледнејих и имуђнијих грађана,
уље
Изглед Теразија
или завештана..
или да га чекају врло рђави дани. У једном писму, које је 9пштина године 1855 упутила бео“ градским еснафима молећи их да и они дају своје прилоге ва болнипу, каже се: » смо већ са-
ги низ година да варошка болнита добије своју одговарајућу зграду. То је остварено тек 1868 године када је сатрађена она зграда у у" лици Ђорђа Вашингтона у којој је данас Очна клиника. До тог времена варошка болница била је раздељена у три зграде; једна је била у данашњој улици Иве Лоле Рибара, друга у улици Краља Милутина, где је сада основна школа, а трећа код Сака-чесме у вароши. Све те зграде биле су ниске, без довољно вентилапије. Године 1866 у варошкој болници месечно се просечно лечило 120 болесника, а персонал болнички састојао се од једног управитеља, једног лекара им лекарскот помоћника и шест служитеља. У једном извештају од те године каже се да је болнички инвентар набављен „средством лутрије". Нова зграда, у коју је 1868 омештена болниша, носила је натпио: _ „Болница вароши и Опруга
крај Деветлаестог века
|
–пи
пштини. Поједини кућни савети су
"свештеније стоји,
Му
постала извор и легло разне гамади. Потстанар је дужан да свој стан држи уредно и због тога је често опомињан. Станодавац је требало да та пријави Санитарној инспекцији и он је то учинио. Али не лично већ преко кућног савета. Тако је како сматрају У Народном одбору општине — избегао плаћање око 700. динара таксе,
Сличних примера има у свакој 0о-
„=== ан а ан ин
од Санитарне инспекције тражили да интервенише кад им смеће није
—— Београдске слике—————
А Уторак, 21 јул 195
|ноге жалбе кућних савета не упућују се на право место
изнето из дворишта, или ако треба поправити канализационе инстала“
ције.
Станари једне зграде су <е
чак жалили Санитарној инспекцији тражећи од ње да спречи бесправ“ но грађење!
Све то знатно отежава рад орта=
на народних одбора који добијају | погрешно упућене жалбе. И још ће га више отежавати ако се чланови кућних савета не упознају боље са
поступком при слању жалби. новом Уредбом
сер,
кућни, савети су ло
били шира овлашћења.
и 3
С УДА
Све због помгде
Сувласнику приватне лабораторије „Санитарија“ из Ријеке, Витомиру Трајковићу, требало је већа количина олова. Хтео да прави тубе за помаде и друге козметичке препарате. Али олово је било скупо. Није му се исплатило да га набавља редовним путем, због тога је изабрио „јевтинији“ начин.
У железничком грађевинском пре дузећу број 8 из Београда, имао је неке пријатеље и обратио се њима за помоћ. Уз обећани „поклон“ од 80.000 динара, Јован Миленовић, бив ши заменик шефа рачуноводства и "жарко Стојковић, службеник набав но-продајног отсека истог предузеа, потрудили су се да 'Трајковићу набаве 'олово. МИ то по ниским ценама — свега 20 дина килограм.
_ Оловне цеви које пе те т агацину иначе су старе. том ренин роба за сва предузека у земљи! Могли бисмо их про-
дати „Отпаду“ или коме другом... тим речима Стојковић је обмануо свог шефа рачуноводства. и добио
брење за продају. Одра је такорећи завршен. Трај ковић је био задовољан јер је »услугама“ својих пријатеља уштедео преко милион и по динара. Упутио је оловне цеви љубљанском предузећу „Сатур с“, да се претопе и направе оловне тубе. Предузеће је прихватило поруџбину. међутим, ка да је један од радника отворио сан-
београдског“. И она је имала сво“ јих недостатака, нарочито што се тиче водовода и канализације, те се у њој „осећао јак задах од прокопа" (клозета), а зими су се ведоводне цеви смрзавале, јер нису биле довољно 'осигуране. Вода је у болницу доведена са палилулске чесме; инсталисан је шмрк ухоји хладну воду вуче до тавана, а ог датле се спушта по спратовима · Године 1871 око болничко зграде почео се изграђивати парк, Саднипе за дрвеће и цвеће доносили су сами грађани и добровољно су ра“ дили на уређивању парка, Године 1855, када је београдска општина почела своју акцију на при“ купљању прилота за градњу болничке зграде, писало се: „Пртанато је старим вековима, а У новије доба и потврђено је, да су болнипе између првих блатодетелних (добротворних) заведења. . • та више видимо да места где постоје такове болнице цветају, развија се у њима просвета, напредак У јевачему видимо, а напротив у местима где болнице нема, тамо још непроследователно ни развијања материјалног нема". Но иако је Београд добио своју болничку зграду, па се могло коначно рећи, као што се то писало 1855 године „да смо и ми оретни између народа просвештених у Евро– Н мишљење 9 »„пшитаљу" Београђани нису променили и он је још дуго био само склониште најбеднијик. |
:
дуке, видело се да су те цеви пот= пуно нове. Било је нелогично да се од тако скупог материјала лраве обичне тубе за помаду. О сум“ њи су обавештени органи народне власти... „пословни пријатељи су се нашли пред окружним судом за град Београд. што с и раније кажњавани за давање и примање мита и за недо“ звољену трговину, изречена им је оштра казна. Витомир Трајковић је осуђен на четири тодине строгог За твора, Јован Миленовић на Че тодине и шест месеци, а Јкврке Стојковић на три године и 9 месецу строгог затвора.
ж „Ја сам из Црвеног крста..."
Врата од стана отворила је два“ наестогодишња ЈБиљана.
— шта, зар нема никога од стари јих, упитала је непозната девојк која је малочас упорно звонила.
— Нема, а шта сте желели! .
— Ја сам из Црвеног крста. п Е купљам прилоте од по 50 динара. Имаш ли новац;
уместо одтовора звала то а Ивног посетиоца 18 уђе, Пришла је орману и изва 020 неколико хиљадарки. — малим " причекајте да разменим» нема шта ситно.
= 0, молим, само изволи.. “>
чим је девојчица изашла пе ат зната је зграбила златан ручн: гтала који је лежао на столу и сили та у ташну, Мала се. убрзо ВР М И пружила непознатој дево.
динара... али 38
Сутрадан је поново дошла, == се текла је и старију Љиљану оче стру. Тај сусрет ЈУ је збунио. бе
кивала је да ће девојчица оп ошла ти сама. Сада је рекла да је д ради прегледа стана, пошто ј дент медицине, На то је неочекивани одговор:
— интересантно, и ја сам сар медицине, али вас не позмаје те пруе
позната је збуњено заћутала ле | љанина сестра Драгиња вез ла 16 сумњала да је њен сат укр к позната, Због тота је изпенад ставила питање: — Ви сте украли мој сат. 0588" После дуге препирке, неп0 ји
је бризнула у плач, Призиа о Истражним органима двадесет шња Љерка Задро већ Је птуме. 5 по ранијим сличним прес изнела току саслушања она је "пр енф још нешто: продавала је фФ лети коване студентске објаве и а их Ј6 мације за путовање. добијали с7. — како је рекла — од неби 77" дената, Ускоро су ми они хватани. град 19, Опруни суд за град Бат Фил. чео је јуче суђење сту; с зофскогт факултета љубомиру Бре фановићу, шоферу драгу ти нови, занцу и Љерки Задро. Стеице. ку је, према наводима оптужни ле, повао на железничкој стану 105 зне формуларв за повлашћ 06888 њу од 159, па је 5: 5. на њих копирао пе е УК ОВОНИЛАтА Пен: објаве ) а“ давао сам, а касније Му над 5" дружио и оптужени Брез је „налазио муштерије“. села, ме Оптужени не признају 5 лрон ђутим, многобројни сведо плу ђене лажне објаве и Лене У де као и изјаве окривљен битно претходног поступка неп казују њихову кривицу, одане“ Суђење је прекинуто за септембар.