Борба, 17. 04. 1961., стр. 4

_ шање

Страна 4.

Лечење код гинеколога, зубара и фтизиолога без упута. — Неће

а Ае

| БОРБА

БЕОГРАЂАНИ ЋЕ СЛОБОДНО БИРАТИ ЛЕКАРЕ ОД 1. ЈУНА

бити никаквог тери-

"торијалног ограничавања. — Здравствене станице у предузећима за све грађане

Када ће почети примена принципа слободног избора лекара

у каквом ће положају бити здравствене станице у предузећима и ко ће у њима моћи да се лечи

да ли ће грађани моћи слободно да бирају лекара и здравствену установу само на подручју своје општине или без ограничења у целом граДу како стоји са избором лекара специјалиста

жене занима да ли ће по својој вољи моћи ла одлазе гинекологу

-како ће се слободан избор лекара примењивати на децу.

"Разговор о свему томе водили смо са Божом Воркапићем, секретаром за народно здравље Народног одбора Бео града.

На ужем градском подручју има 640.000 становника од којих 440.000 одраслих и 200.000 деце. Одраслим грађанима здравствену заштиту пружа 336 лекара опште праксе, од којих је једна трећина у здравственим станицама установа и предузећа. Ако се има У виду укупан број лекара отпште праксе и одраслих граЂана на ужем подручју, излази да на једног лекара долази 1.300 грађана.

Избор једног од 336 лекара опште праксе

„На питање да ли ће бити каквог ограничења права гра ђЂана на слободан избор лекара, Божа Воркапић је одговорио: Не, бар територијално ве. А када ће и како практично да се спроведе слободан избор лекара7

— Постоје два предлога, два мишљења. Истина, преовлађује мишљење да треба спровести регистрацију свих грађана, ма да није мали ни број оних који заступају ста новиште да грађани треба да се опредељују не унапред, већ оног тренутка када се разболе. Ипак су сви изгледи да ће кроз месец дана бити објављени велики плакати са називима свих здравствених установа и именима 336 лекара опште праксе са позивом: Београђани бирајте!

Када се грађанин једном определи, да ли изабрани лекар постаје његов кућни, поредични лекарт Заправо, да ли ће лекар бити обавезан да се одазове и на кућни позив пацијента или ће то, као и о чинити теренска служ

а7

— Неће бити посебне терен

видети. То ће пракса да покаже. Родитељи ће бирати лекаре за своју децу

У дечјим здравственим Уустановама у граду (диспанзерима, клиникама...) има 136 пе дијатара. Од деце, које у Бео

Божа Воркапић граду има око 200.000, не мо-

же се очекивати да се сама опредељују. Ко ће то чинити

ске службе, а што се тиче осталих обавеза изабраног лекара, тешко је унапред пред-

у њихово име7

— Свакако неко старији. А ког Постоје две могућности, а то су, два предлога од којих и један и други имају своје присталице. Према првом, родитељи би требало да одлучују коме ће лекару поверити своју децу на лечење, док према другом то треба да учи ни лекар опште праксе за кога се родитељ определио. Овом другом предлогу противе се и педијатри, а дискусије се о томе још воде.

Избор специјалисте

Грађане посебно интересују могућности за слободан избор лекара специјалисте. Заузето је становиште да грађани бирају специјалистичку установу и лекара специјалисту пре ко лекара опште праксе и то не унапред, већ да се опредељују онда када им такав лекар затреба, а то значи да У овом случају неће бити регистрације унапред као за ла кара опште праксе. Има и предлога да би требало омогућити регистровање и код лекара специјалисте, с тим да такви лекари предузму и основну заштиту грађана.

Што се тиче појединих специјалиста — гинеколога, зуба ра и фтизиолога, услови су сасвим друкчији, наиме, жене неће морати да се везују за

ПРЕД КОНФЕРЕНЦИЈУ ЖЕНА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Олакшати положај

жене која ради

(Наставак са 1. стране)

о учешћу жене у животу ко муне и свих њених органа.

Треба рећи да у извесним организацијама жене сачињавају претежни део члано ва, као у Савету друштава за бригу о деци и омладини, Црвеном крсту. Жене представљају две петине чланова Социјалистичког савеза, петину чланства Савеза 6ораца. Све то представља до каз њихове политичке зрелости, способности и спремности да прихвате сваки за датак у комуни.

Како ће се на Конференцији разматрати питање пру жања помоћи запосленој же ни, њеног даљег стручног оспособљавања и стварања услова да се активније укључи у друштвени живот земље2 :

Овај проблем јако је зна-

" чајан, јер жена се све више

одваја од куће, желећи да буде чинилац у привреди, политици, науци, просвети. Можемо очекивати да ће се ситуација мењати из године у годину, јер сви наши друштвени планови предвиђају упошљавање све већег

· броја жена.

Крнференција ће помоћ запосленој жени, као услову за још активније укључење у друштвени живот комуне, посматрати врло комплексно. О томе ће бити поднесено седам кореферата. Има много компонената које могу да се прихвате у плановима за олакшање по

"ложаја жене која ради. От"варање широке мреже ре(сторана друштвене исхране,

оријентација прехрамбене индустрије на производњу широког избора полуготове хране, напори индустрије широке потрошње, побољуслова становања, снабдевања уопште — све

то спада у ред фактора који значајно утичу и омогу_ћују жени да се више анта-

жује у општим друштвеним

" пословима.

ајважнија остаје ипак

__ брига 0 васпитавању деце и

Искуства су показала да ова сложена проблематика треба и даље да се решава У сарадњи са организација ма које се баве бригом о деци. Оне су у досадашњем раду постигле врло добре резултате оснивањем дечјих установа, обданишта, игралишта, школских кухиња, као и покретањем низа других активности кроз које се на разне начине оства рује брига о деци и породици. у |

Стамбене заједнице поста ле су данас носиоци нових облика дечје заштите у комуни, залажући се за дечје установе које највише од говарају потребама породице запослених људи, ствара њем комбинованих јефтинијих установа, подешавањем одговарајућег редовног времена у њима, бољом организацијом исхране деце и низа других послова.

Брига заједнице за васпи тавање деце и подмлатка за узимаће, према томе, једно од кључних места када се говори о напорима да се побољшају услови за ради друштвено ангажовање запослених жена и мајки.

Н. ЂУРИЋ

одређену личност, већ само да се определе за здравствену установу и да у њој бираЈУ лекара по својој вољи. Код фтизиолога, зубара и гинеколога грађани могу ићи у свако доба, без икаквог упута лекара опште праксе.

Ограничење само за грађане који се не определе

Ако грађанин зажели да га прегледа и лечи специјалиста из неке београдске клинике, да ли ће му то бити омогућено, без плаћања, ако је социјално осигуран7

Божа Воркапић је рекао да жеље грађана неће бити спутаване никаквим административним мерама,

А каква је судбина оних грађана који се приликом ре гистрације не буду определили, свеједно из ког разлога било из нехата, било зато што нису желели или зато што ни су могли да се одлуче7

— Они који сами не изабеРУ свога лекара биће обаве“ни да се лече тамо где станују. Рок лечења код једног лекара, за кога се грађанин већ определи, трајаће годину дана. )

У здравственим станицама београдских предузећа лечи се сада око 100.000 радника и службеника. Међутим, чланови њихових породица лече се у амбулантама насеља у којима станују.

Како ће бити убудуће: хоће ли ове здравствене устано ве бити и даље затвореног ти па, као што су сада, или ће пак бити јавне7 Другим речима, да ли ће и људи из предузећа у погледу слободног избора лекара бити у истом положају као и остали грађани и, обрнуто — да ли ће грађани моћи да се лече у здравственим станицама предузећа7 — Биће потпуна слобода. Ако чланови једног колекти-

ва не желе да се лече у амбу ланти свог предузећа, нико их неће на то ни терати. Ако грађани желе да се определе за лекара у неком предузећу не треба им то онемогућити, уколико за то постоје могућности. Божа Воркапић нам је рекао још да се у готово свим здравственим установама врше припреме за спровођење слободног избора лекара. Али, додао је, у многима се пошло погрешним путем: не од тога да се најпре утврде задаци и направе планови и програми рада, већ од тога колики ће бити лични дохоци, као да они неће базирати на раду. Међутим, таквих појава је све мање уколико су припреме за спровођење нових принципа интензивније.

Љ.П.—Р.лЛ.

У Београд допутовало више делегација ненских организација страних земаља

На конференцији жена Југославије, која ће се одржати у Загребу од 19. до 21. априла учествоваће више делегација женских организација из Азије, Африке и Европе. У Београд су већ допутовале представнице жена Северне и Јужне Родезије, Туниса, Алжира и Шведске, а до 19. априла стићи ће и делегације из Кеније, Бугарске, Индонезије, Демократске Републике Немачке, Италије, Пољске, Француске, УАР и Швајцарске. Очекује се и долазак делегација жена Гане, Гвинеје и Пакистана. Савезној конференцији жена присуствоваће и представнице словеначких организација жена из Трста, Корушке и Горице.

Понедељак, 14. апрпа 1,

Штафета младости прошла кроз (Јанов. Блазнавуе Чаковец и Вараждин

На путу кроз Југославију:

Вараждин, 16. априла Рано јутрос код села Болфан, на граници вараждинског и копривничког среза, штафетну палицу од омладине Копривнице преузела је Штефица Мађарић, члан Савезног одбора ССРНЈ и председник Среског одбора ССРН вараждинског среза и предала је омладини Лудбрега. Штафета је затим пренета до обале реке Драве преко које је прешла чамцима. На пролазу кроз Међумурје Штафета је свечано дочекивана и испраћена у Прелогу, Чаковецу и осталим местима чаковечког среза.

Јуче су оеотрадска

излешишита била пуна.

Купачи на Сави. — Неуређена купатила. — Колоне аутомобила

На београдским излетиштима јуче је било необично живо. Љубитељи природе провели су дан ван града. Још у раним јутарњим часовима, а-

утобуси за: Кошутњак, Топчи- |

дер, Авалу и Умку били су препуни. А у граду, на почет ним станицама за ова излети шта, били су велики редови. Кроз Улицу Војволе Степе. куда ових дана води пут за Авалу, јуче се кретала непре кидна колона аутомобила. Два —"три чамца саобраћала су из међу Аде Циганлије и десне обале Саве. Понтонски мост још не ради, па чамци нису могли да превезу све оне који су хтели да проведу викенд на зеленом острву.

Код новог моста, око 300 купача

Изгледа да је за љубитеље река већ наступила сезона ку пања. Око 12 часова, између новог и старог савског моста, било је око 300 купача. Већином младићи.

За непуних десетак минута, девојчица у црвеном костиму два пута је улазила у воду.

— Вода је дивна. Не, ни ма ло није хладно, рекла нам је 14-тодишња Милица Лилић, ученица школе „Старина Новак“, која је тог момента управо излазила други пут из Саве. Милица је јуче први пут ове године пошла на Саву. Иначе, и ранијих година била је међу првим посетиоцима. Дошла је са мамом, јер како нам је рекла, са школом иду на групне излете пре ко недеље, :

Драгану Комадинићу, представнику фабрике „Станко Па уновић“ из Ниша јучерашња посета Сави није била прва.

Комадинић и његов пријатељ Србислав Радуловић пожалили су нам се показујући на плажу. Заиста, ово нај ближе купатило јадно изгледа. На обали, на лепом песку неко грање, камење. Нигде пи јаће воде.

— Да је бар једна чесма, два—три туша би нам добро дошла, вајкају се посетиоци плаже.

према Авали

На тераси камп-Кошутњака,

Не зна се да ли су купачи

поранили, или је управа купа |

тила закаснила. Ипак, ако по траје топлије време, на плажи ће бити све више посетилаца. А она се званично отвара тек 1. јуна. Чини нам се ипак касно.

Нови ресторан покрај Саве

Поред обреновачког пута, два километра од Чукарице, у дивном зеленилу, свега стотину метара од Саве недавно је отворен ресторан „Ловачка прича“. Близу. Београда, а ипак далеко од градске буке, овај излетнички објекат привлачи велики број посетилаца. Укусно уређени ресторан са 54 седишта и терасом у ба шти са 80 седишта јуче је био пун гостију.

— Заиста лепо уређено, са укусом и смислом за естетику. Кад све буде завршено, а прекопута на Сави се изгради сплав за купање, ово ће бити једно од најлепших из-

летишта Београда, рекао нам је јучерашњи гост „Ловачке приче“ инжењер Бранко Вукомировић. Кошутњак препун

У камп Кошутњаку јуче су сва места на терасама била заузета. У шуми су већ раза пети шатори. Први гости, који«су синоћ преноћили у кам пу, били су ученици гимнази је из Приштине. Данас се по ' ставља још 60 шатора јер сутра долазе ученици из Сплита. |

У кругу кампа праве се два мања објекта. Већ за десетак дана имаћемо неколико туше ва и две умиваонице, рекао нам је Бранко Пауновић, управник кампа.

Сваке недеље, ако дозвољава време долазим овамб са по родицом. За мене је ово најбољи одмор. Понесемо и ручак, тако да останемо преко целог дана, причао нам је Гер ман Стојковић, службеник Са веза угоститељских комора.

Стојковић нам је изнео и неке примедбе на рад кампа. На великој ледини испред те расе некад је. не тако давно било дечје игралиште. Оно је данас потпуно запуштено, а нико се не сети да га поправи иако недељом овде долазе породице са децом. Поред тога, још нема куваних јела.

У Голф клубу, као и обично. пуно. Реновирана тераса, нови сунцобрани, звучвици, | музика. Око Голфа велика по | љана, а на њој стотине дечака и девојчица. Игра, песма,

одмор. |

А одатле, па све до Топчиде ра, на кружној стази велики број аутомобила, а на пропланцима, под дрвећем породица до породице. Као да се цео град преселио овамо.

Н. ПАПИЋ

2 Сомбор 2 Борово

4 Нави Га0 ћ

2—

• БЕОГРАЛ Пожаревац

~ Бор Ретазјаревом ="

Нишо

(

Штафета младости приспела је у срез Крапина

У поподневним часовима Штафета је преко Иванца и Лепоглаве стигла до Крапинских Топлица гдеју је преузела омладина из среза Крапина. Штафета сутра наставља пут преко Кум-

ровца за Загреб. Б. КОЖАР

ЦРВЕНА ЗАСТАВА ОД ДАНАС УВОДИ

ПРЕТПЛАТУ НА

„Крагујевац, 16. априла · Директор сектора продаје „Црвене заставе“ Иван Нобило изјавио је да ова фабрика од сутра уводи систем претплате на путничка возила „Застава 600-Д“ и „Застава 1100-Е“. 'Претплата ће се вршити у укупној суми „или сукцесив но, а на уплаћени новац обрачунаваће се камата од пет одсто, што ће представљати и један вид штедње

СУША НАЈВИШЕ УГРОЖАВА РАТАРСКЕ КУЛТУРЕ У СЕВЕРНИМ КРАЈЕВИМА ЗЕМЉЕ,

Дужи период без кише, која у житородним крајевима није пала већ 50 дана, отежава пољопривредне радове и угрожава развој већ засејаних пролећних култура.

Према обавештењима Савезне агрометеоролошке службе, због недостатка влаге на површинским слојевима земље, ратарске културе су угрожене нарочито у севервим областима земље, затим у босанској Посавини и јужној

Македонији. Сетва кукуруза у овим крајевима је знатно отежана.

Последњих седам дана тем пературе су се кретале од 20 до 28 степени, а за то време пало је свега 0,05 милиметара кише.

Метеоролози предвиђају да ће следећих дана бити промен љиво време, местимично са слабим кишама. Али, ако потраје сушно време, неке површине под пролећним културама мораће да се преору и поново засеју.

Озима пшеница, која је само местимично успорила раст и којој је досад суша оштетила једино врхове лишћа, још увек добро изгледа. Овој култури управо је сада потребна влага. Шшеница је почела да влата, да замеће клас и од тога зависи углавном принос пшенице. Зато би кише, макар и крајем идуће недеље,

биле веома повољне за пшеницу. АУТОМОБИЛЕ

за купце. Цена возилима би ће она која буде важила на дан испоруке. Купац може да се одлучи на промену ти па возила у току отплатног рока, а може и да одустане од куповине. У том случају он повлачи уплаћени износ

и наплаћује од-фабрике по ловину камате, што значи као да је дао новац на штед њу са каматом од 2,5 одсто.

Р. РАНКОВИЋ

За воће и винову лозу ово је било идеално време, истичу агрометеоролози, јер је омогућило одлично цветање во ћака и заметање плодова. Чак и у континенталним деловима земље у виноградима су се појавили први гроздићи на лози.

Стручњаци кажу да у целини није нанета штета озимим усевима, али им прети опасност ако не буде кише. Међутим, већ се може говорити о угрожавању пролећних култура. (Танјуг)

Два љубљансна предузећа елентроиндустрије приступила „Иснри“ из Крања

Крањ, 16. априла

У Крању је у суботу одржан заједнички састанак радничких савета електроиндустријских предузећа „Телекомуникације“, индустрије за електровезе „ТЕЛЕ“ из Љубљане и „Искре“ из Крања, на коме је једногласно усвојена одлука о прикључењу љубљанских предузећа фабрици „Искра“ у Крању.

Ново предузеће „Искра“ сада има у свом саставу 19 фабрика и погона У целој Словенији и запошљава око 6.500

ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ

Пореска олакшица за остареле занатлије

Није редак случај да приватни занатлија када почне да залази у године, у својој радњи где је дотле сам радио, запосли радника да му помаже или чак да буде и главна радна снага.

У таквим и томе сличним случајевима у пракси је код пореских органа дошло до неједнаког поступања у погледу плаћања пореза на употребу туђе радне снаге. Приватни занатлија — мушкарац са навршених 60 година живота, а жена са 55 година овде тражи да због физичке неспособности не плаћа порез на једног радника и редовно истиче да се самим тим што има те године старости по члану 129 став 3. исте уредбе има сматрати физички неспособним. Порески орган, међутим, налази да је оваквом захтеву за ослобоЂђење од плаћања пореза потребно да порески обвезник докаже да постоји физичка неспособност и да ту одређене године старости немају вредност законске претпоставке о физичкој односно радној неспособности за обављање занатске делатности.

У управном спору, по туж- |

би једног приватног занатлије, Савезни врховни суд није прихватио становиште пореског органа. „Према члану 104 Уредбе о порезу на доходак“, каже се у одлуци нашег највишег суда, „порез на употребу туђе радне снаге не плаћају — између осталих и лица која обављају занатску радњу у којој због 'своје

изичке или стручне неспособности упошљавају једног радника. Која се, пак, лица У смислу одредбе Уредбе о порезу на доходак сматрају неспособним за рад прописано је у ставу 3. члана 129 исте уредбе. По томе пропису као неспособна за рад сматра Ју се мушка лица преко 60 тодина живота, што значи да У смислу одредаба те уредбе саме године живота одређују и неспособност за рад лица у питању. па је, дакле, и за физичку неспособност, која се предвиђа у члану 104 исте Уредбе. за ослобођење од пла ћања пореза на употребу туђе радне снаге довољно да се докаже да лице у питању има одређене године живота које се траже по ставу 3. члана 129 исте уредбе“,

м, д,

посетио Загђе. бачки велесајау

Загреб, 16, ар Председник Извршног и

Хрватске · Јаков Бл посетио је данас“ Затревмћ велесајам, где се задржао 1 же времена у раз " њу ан ћ "ледаћу Пролећни међуна ; гребачки велевајаи. су данас такође и комар Југословенске ратне пат рице Мате Јерковић, пре седник Одбора. за призи“ Савезног већа Савезне ма не скупштине Ивица Гое“ и секретар Савеза трговиц. ских комора Југославије Ри сто Бајалски. | ПК,

У бнопју ће ов изградити __ " исељенички Дом

Скопце, 16, априлу

Данас је у Скопју одржан годишња скупштина М исељеника из Македоније, у извештају који је поднео ган Будимовски. досадашњу секретар и Димче , до садашњи председник Ма' истакнуто је да је за послед. ње две године остварена та, сна сарадња са македон исељеницима у 18 различ земаља. Часопис „Македону. ја“ који излази на македон. ском језику растура се у сте ове земље. ~ ;

На тражење македонских у. сељеника само у току прошле године послато је 1.500 приме. рака књиге „Македонија. у балканска соработка“ коју ја написао Лазар Колишенску,

На данашњој скупштини «а отиштено 1е да ћеу Скопју бити изграђен и исељенички дом. 8

Исељенички сусрет који је проштле године први пут одржан на Охридском језеру би. ће и ове године организован на дан 18. јуна. |

Од ове године исељенички сусрет на Охридском језеру постаће традиционалан,

За новог председника Матице исељеника изабран је Томе Буклевски, савезни народни посланик.

М, НИКОЛИЋ

оте људи. Према овогодишње! плану вредност бруто-продук та предузећа износиће 215м лијарди динара. План петог дишњег развитка овог преду зећа предвиђа повећање бр“ ја запослених на око 1690

људи, док ће се бруто-пре дукт повећати на око 80 и» лијарди динара.

Спајање великих фабрим у једно предузеће електрон“ дустрије омогућава специјал“ зацију у производњи. Нови“ односима међу произвођач“ ма, пре свега, осамостаљење“ радничких савета појединих фабрика, треба да се оситур брз и рационалан развој еле троиндустрије. и

Д. ДИМИТРИЈЕВИЋ по а ИВ ИИаО

НАМНОН СА. ЗАГРЕБАЧНИ ИЗЛЕТНИЦИМА ПРЕВРНУО О 30 НЕМСПРАВНИХ ОЧННМ

Карловац, 16. на До јучерашње тешке браћајне несреће на ЛИМ између Виводина и Краш у Жумберку, у којој су пр особе погинуле, а ДЕВЕТ це вређено, дошло, је 3607 лћ правних кочница на Кагре Ауто-мото друштва ИЗ орање ба којим је управљао то Микулек. Ово је данас

4 за У штено У Секретаријату до

нутрашње послове У ће пр!“ к.

цу. Одмах после несре творен је шофер

На камион „опе три тоне, Микулек лезничкој сан

имио 21 излетника Бо домаћица и учени ар" сновне школе на МИР “+ ској цести у Загребу: летне претходно обавестио ИЗ7. су ке да му кочнице на Ке еј нису у најбољем реду. али

сета" тим, сви путници су ПНЕ да ипак путују. Ве азало 8

вим узвишицама пок да је тешко управљати правним камионом. а кроз село Језерине :р Виводине и Крашића « ком мењања брзине ка“. ин почео да клизи натраг аде нице су потпуно 7 Приличном брзином

је јурио око 60 метар и“ није стигао на руб низ коју се сурвао нуо. зауставивши се“ | 10 веће стабло јабуке 5 метара испод друм“: Ш камион јурио унатра! ш се није снашао, а из ски излетници су почели Д : чу на друм.

Према изјави хирубм ти Воје Петровића шестој азе повређених. који се о лечењу у Општој 60

Карловцу осећају се уп" „>

њихово стање није