Борба, 27. 08. 1964., стр. 1
| БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ 3 ГОДИНА ХХЛХ · _ Четвртак, 27. август 1964.
"| БЕОГРАД
БРОЈ 235
Уређује редакцијски колегијум Главни и одговорни уредни“Лазар | Мојсов Лист излази сваког дана
ЦЕНА 20 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
~
у =
"ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉТА, УЈЕДИНИТЕ
БОРБА
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ЛУМЂИ ЛОНГО ИЗАБРАН ЗА ГЕНЕРАЛНОГ СЕНРЕТАРА
НАЦРТ СТАТУТА СКЈ СТАВЉЕН
НА ЈАВНУ ДИСКУСИЈУ ·
Комисија ЦН СНЈ за измену и допуну статута препоручује свим организацијама ||
и члановими Савеза комуниста да кроз штампу и други средства | информисања дају своје предлоге и сугестије ни Ноцрт статута
Данашњи број „Комуни- Наглашена је ста“ објављује у посебном |ност и одговорност · основприлогу (брошури) нацрт из| них организација, посебно мена и допуна Статута, Саве | организација и органа Саве за комуниста Југославије,|за комуниста у општини,
самостал-
са уводним текстом комисије ЦК СКЈ за измену и до пуну Статута. Дајући на јав ну дискусију овај нацрт, ко
за развитак иницијативе чланства у разради и оства ривању политике Савеза у условима средине у којој де
општинским организацијама, јаче истиче значај њихових задатака за рад и ра звитак Савеза комуниста. У нацрту се поближе не говори о помоћним органима комитета, јер их_ они образују у складу са својим потребама. Али, комитети
мисија у уводном тексту на| лују. У том смислу више су води: | истакнути улога и место о-
„Нацрт измена и допунај|сновне организације и орга Статута Савеза комуниста | низације Савеза комуниста
Југославије, који комисија износи на дискусију пред чланове, организације и ру ководства Савеза, заснива се на потреби да се начин организовања и деловања! комуниста што потпуније саобрази степену друштвеног развитка и да се у Статуту формулишу богата искуства организација и руко, водстава Савеза, стечена у примени програмских ставова Савеза комуниста Јутославије од Седмог конгре са наовамо. Настојало се да све ново што се у пракси афирмисало нађе своје место у тексту измена и допу на Статута. |
Ради тога комисија је у раду на изменама и допунама Статута ангажовала широки круг комуниста и темељно проучавала сва ми шљења и предлоге који су у вези са Статутом изноше ни на састанцима комуни-
у општини и проширена из весна њихова права у погледу организовања комуниста. Поглавље о организовању Савеза комуниста у општини у целини је потпуније разрађено, да би се што боље изразило све оно ново и позитивно што се ра звило у животу и деловању Савеза комуниста. Одредбе које се односе на општинску организацију имају за циљ да подстакну све ширу иницијативу и све самостал није деловање организација у општини у разматрању за једничких питања и у изгра ђивању ставова на основу политике Савеза комуниста и одлука виших руковод става.
Промене које су настале у друштву, измене у организовању и пословању мно тих установа развијањем самоуправљања, наметнуле
ста после Шестог пленума | су потребу да се основне ор Централног комитета Саве|ганизације Савеза комуниза комуниста Југославије. ста могу оснивати не само _ Комисија је сарађивала|ју производним већ у принса групама које је Централ | ципу, и у другим радним ор ' ни комитет организовао ра- |гтанизацијама, па је у нацрди припрема конгреса и којту тако и предвиђено. ристила се анализама које Имајући у виду да су осу припремали Централни |сновне организације у насе комитет Савеза комуниста|љима, особито у великим Југославије, централни ко- градовима, имале тешкоћа митети Савеза у република ју раду и окупљању комуни ма и друга руководства Са- |ста, сматра се да би их тре веза. бало тако организационо по Предлог измена и допуна | ставити да би могле делова статута
Југославије разматрао јејшто су месне заједнице. Је
| требу да се у нацрт унесе
: | Савеза комуниста|ти на ширем подручју, као
су дужни да донесу правил нике о њиховом раду.
У одредбе које се тичу избора руководстава Савеза и делегата за конференције, односно конгресе, унета је допуна о потреби широког консултовања чланства. То је и до сада било заступ љено у раду Савеза комуни ста, нарочито у општинским организацијама, па се нацр том предвиђа даље развија ње такве праксе.
На основу досадашње праксе и искуства, у нацрт је унет и принцип системат ског обнављања руководстава Савеза. Предвиђа се да се приликом избора Цен тралног комитета Савеза ко муниста Југославије и централних комитета Савеза комуниста у републикама обавезно мења најмање јед на четвртина њихових чланова. Централни комитет Савеза комуниста Југославије и централни комитети Савеза у републикама обавезују се нацртом да обнав љају састав својих извршних комитета.
Неопходност свестране ра змене мишљења и искустава у Савезу наметнула је по-
питања и дају предлоге свим руководствима и орга нима Савеза комуниста, као и право сваког члана да лично учествује у расправљању о свом раду и поступ цима и у доношењу одлука које се њега тичу. Све је то садржано и у садашњем ста туту, али је комисија сматрала да ово треба још више нагласити и истаћи У нацрту. ,
У поглављу о дисциплин ским мерама такође су извршене неке измене. Пре свега, наглашен је њихов васпитни значај, као и обавеза основних организација да помажу члановима у от клањању грешака и слабости. Уводи се и нова дисци
плинска мера — смењивање са функција у Савезу комуниста. С обзиром на
неуједначену праксу и на потребу редовног разматра ња васпитног утицаја дисциплинских мера; нацрт обавезује основне организације да најмање једном годишње размотре дејство из речених казни и одлуче о њиховом укидању или задржавањ Коначно, и у редоследу грађе нацрт се разликује од садашњег статута. Да би се уједначио начин излагања и прецизирао смисао од редаба — не само оних делова статута у којима су извршене крупније измене и допуне него и иначе текст нацрта у односу на
обавеза руководства и орга низација да се међусобно обавештавају 0 раду. Особи то је истакнута обавеза ру ководстава да обавештавају организације о својим ставовима. Такође. је предви- | ђено да организације исти- | чу проблеме које треба Ла разматрају виша руководства. Принцип јавности рада у:
садашњи статут готово је у целини престилизован, -
Износећи нацрт измена и допуна статута Савеза комуниста Југославије на јавно разматрање, комисија очекује да ће организације и руководства Савеза развити свестрану дискусију у којој ће учествовати целокупно чланство,.и да ће оно својим предлозима и су-
Извршни комитет Централ ног камитета Савеза комуниста Југославије и одлучио да се овај текст, као нацрт, изнесе на јавну дискусију. "Најкрупније измене и до пуне статута међу предложенима су на линији јача_ња друштвене улоге и одго ворности комуниста и да-
динствено деловање свих комуниста који живе на подручју месне заједнице претпоставља развијање ра зних облика окупљања чланства Савеза, као што су активи, саветовања и сли чно. Предложеним променама организовању и централ-
У покрајинских
Савезу комуниста, с обзи-'гестијама допринети изнаром на његов значај у дана! лажењу најбољих решења. шшњој фази нашег друштве, У ту сврху комисија пред-
нотгт развитка, у нацрту је | посебно истакнут. |
Све што је у вези са при јемом и престанком чланства у Савезу комуниста у, нацрту је обрађено у једном |
среских, | члану.
Изостављена је и одредба
љег развијања демократи- | них комитета, сматра се дада је чланство у Савезу ко зма у раду организација, ру | би њихов рад био више ус!муниста неспојиво са испоклађен са потребама идеј- | ведањем религије. Имало се
ководстава и Савеза у целини. ' Због тога је на више ме-
не и политичке делатности | организација Савеза кому-
ста у нацрту истакнута по- | ниста. у
треба што самосталнијег де ловања и стваралачког при лаза политичким питањима комуниста и наглашена њихова друштвена одговор ност за остваривање ставова и политике Савеза у ортанима самоуправљања, У друштвено-политичким ортанизацијама и у политичком животу уопште.
У складу с новим услови ма деловања комуниста ра зрађени су и основни критеријуми за пријем,у Савез комуниста.
ИЗ НАЦРТА СТАТУТА СКЈ
„Комунист“, орган СКЈ, објављује у броју од 27. ав туста Нацрт измене и допуне статута СКЈ, који је при премила Комисија за изме-
„не и допуне Статута СКЈ. /[У уводном делу Нацрта се истиче да је СКЈ организована идејна и политич ка снага радничке класе и свих радних људи Југосла вије. Полазећи од водеће друштвене улоге радничке класе и изражавајући њене историјске тежње, СЕ се бори за заједничке инте ресе радних људи Југосла вије, за развитак социјали зма и социјалистичких дру штвених односа. Крајњи друштвени циљ Савеза је остварење комунизма.
Савез комуниста се у сво јој делатности руководи те оријом научног социјализма — марксизмом-лењиниз мом, а Програм СКЈ је основа друштвено-политичке акције и идејне борбе сваког његовог члана.
У систему непосредне социјалистичке демократије, Каже се у уводном делу Нацрта, СК представља ор
танизовану снагу која се,
идејним и политичким сред
Централном комитету са- |
веза комуниста Југославије и централним комитетима Савеза комуниста у републикама дата је могућност да, када се за то укаже потреба, поред других облика могу сазивати и конференцију Савеза комуниста. Промењен је и положај контролних _ комисија у структури Савеза. Оне у нацрту имају статус органа конференције, односно кон греса. И одредба да се контролне комисије бирају иу
ствима и активношћу својих чланова бори за решења која су у складу са принципима и циљевима со цијалистичког развитка. Та ква делатност чини целоку пан рад Савеза комуниста јавним.
Савез комуниста је једин ствена организација комуниста, заснована на принципима демократског централизма. У Првој глави Статута го вори се о члановима Савеза комуниста, њиховим дужно стима и правима, а Друга глава је посвећена организационим принципима и ор-
' ганизационој структури СК.
Организациона структура Савеза је следећа: основна
организација СК, у радним организацијама и месним за једницама са више основних организација: конференција и комитет СК, у оп штини: општинска конференција. општински комитет, општинска контролна комисија и општинска реви зиона комисија, у срезу; среска конференција, срески комитет, среска контрол на комисија и среска ревизиона комисија, у покраји-
у виду да је то сасвим јасно изражено у програму Савеза комуниста и целом садржином статута, а прак са организација Савеза комуниста је таква да нема потребе да се то и у статуту посебно истиче.
Даљем развијању односа у Савезу комуниста треба да допринесу и одредбе у нацрту којима се регулише право чланова да критику ју сваког члана, функционера ји руководство Савеза, да о сваком предложеном кандидату за руководства и органе Савеза износе своје мишљење, да постављају
ни: покрајинска конферен ција, покрајински комитет, покрајинска контролна комисија и покрајинска ревизиона комисија, у социјалистичкој републици: конгрес, централни комитет, контрол на комисија и ревизиона ко мисија СК социјалистичке републике, у СФРЈ: Конгрес, централни комитет, контролна комисија и реви зиона комисија СКЈ.
У Трећој глави се говори о основним организацијама и каже се да се оне образујУ У производним и другим радним и самоуправним ор ганизацијама, месним зајед ницама, селима, јединицама и установама ЈНА, као “и другде где се за то укаже потреба. Основне организа ције, када то захтевају посебни услови, могу образовати одељења и на њих пренети нека своја права. | У већим радним организацијама и месним заједница ма може се образовати више основних организација,
које заједничка питања решавају на својој конферен цији. По потреби, могу
лаже да се разговори о на црту измена и допуна статута воде како на састанци ма организација и руководстава, тако и у активима, на саветовањима и другим сличним скуповима комуниста: |
Основне организације, ру | ководства и чланови Савеза | комуниста требало би 4 говремено да проуче нацрт и да своје примедбе и прег ' логе упуте Комисији, како би се могли до Конгреса па жљиво размотрити.
Препоручује се члановима, организацијама и руководствима Савеза да своје предлоге износеи путем штампе и других средстава јавног информисања.
Комисија ће све предлоге и сугестије свестрано размотрити и о њима, без обзи ра на то да ли ће их усвојити или не, обавестити Конгрес“.
ста, о чему одлуку доносе комитети СК.
"Статутом се регулишу пра ва и дужности организација у општини, срезу и покрајини. Највиши органи у овим телима су конференције и оне се одржавају у општини и срезу сваке друге године, а у покрајини сваке треће године. Највиши орган у СК социјалисти чке републике је: конгрес и он се одржава једном у четири године. Највиши орган СКЈ је, такође, конгрес, и он се одржава једанпут у пет година. Свако од ових тела је обавезно да. обнавља саставе комитета најма ње за једну четвртину.
Глава девета посвећена је организацији Савеза комуниста у Југословенској народној армији, а Десета и Једанаеста контролној комисији и ревизионој комисији СК. Глава дванаеста говори о дисциплинским ме
рама у Савезу комуниста, а Тринаеста о материјалним средствима СК. У последњој глави — _ Четрнаестој, прецизирани су амблем и за става Савеза комуниста Јутославије. Луиђи Лонго
Рим, 26. августа (Танјуг)
На заседању Централног комитета и Централне контролне комисије КПИ. које је одржано данас у Риму, изабран је за новог генералног секретара. на место преминулог лидера Џалмира Тољатија. Луиђи Лонго. Лонго је досад био заменик генералног секретара, и изабран је једногласно на положај шефа партије. Пре избора одржана је комеморативна седница Бентралног комитета "на којој је о преминулом Палмиру Тољатију говорио председник Централне контролне комисије Скочимаро. Са заседа-
ња ЦК такође је упућен проглас свим члановима партије.
Луиђи Лонго се затим за- | Кардељ,
хвалио у краћем товору |
члановима ЦК на поверењу
НП ИТАЛИЈЕ
које му је исказано једнодушним избором за генерал ног секретара. „Само ангажовање и колективни допринос свих: нас и читаве партије — истакао је Лонго — моћи ће да испуни велику празнину која је настала смрћу друга Палмира Тољатија. Пред нама се налазе политички проблеми земље и организације рада
|| партије. које морамо што
пре да решимо“.
Он је затим рекао да ће комунисти у разматрању и решавању ових проблема управљати линијом инспирисаном од Тољатија и закључцима овогодишње организационе кон ференције у Напуљу, која је донела одлуке о децентрализацији партијске организације, о проширењу и: обнавља њу руководећих партијских кадрова, о већем учествовању чланова у спровођењу пар тијске политике о отвореној конфронтацији ставова и гледишта унутар партије као метода продубљавања и развијања идеолошко-политичког наследства Палмира Тољатија. Све ово, нагласио је Лонто, тражи од нас да се максимално ангажујемо на бази колективних одлука и саодговорности свих руководилаца. У прогласу ЦК члановима партије каже се, између осталог: „Јучерашња величанствена погребна манифестација која нема преседана у историји. Италије, поставља пред партију свечану обавезу да наставимо учење Тољатија у идејним и практичним акцијама, на раду и у борби и да обнављамо и учвршћујемо партију. То је наш трајни циљ и предуслов нашег победоносног напредо-
вања“. Љ
Новоизабрани генерални секретар КП Италије Луиђи Лонго приредио је данас при-
јем за шефове и чланове свих делегација комунистичких и радничких партија које су допутовале у Рим на сахрану преминулог лидера Палмира Тољатија.
МПредставницима комунистичких и радничких партија, међу којима су били и чланови делегације Савеза комуниста с Југославије Едвард Иван Крајачић и
Први број „Борбе“
органа Комунистичке пар-
тије Југославије изишао је у Загребу 19. фебруара 1922. године. 13. јануара 1929. године забрањено је даље излажење „Борбе“, а чланови редакције осуђени су на затвор и робију. У народноослободилачком рату „Борба“ поново. излази и то: у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. и у Дринићу од 8. октобра 1942. до 27. фебруара 1943.
Од 15. новембра 1944. године излажење у ослобођеном Београду, а од
22. марта
„Борба“ наставља
1948. и у Загребу.
Од 9. јуна 1954. године „Борба“ је орган Соци_ јалистичког савеза радног народа Југославије.
. Указом Председника Републике од 18. фебруара
1962. године
„Борба“
је одликована Орденом
заслуга за народ са златном звездом.
ДЕЛУ
БОРБЕ У ПсточноМ
КОНГА
Изасланици цара Селасја и председника Томбал"беја разговарали с Касавубуом и Чомбеом. —
Влада поново демантује
(АФП, Ројтер)
Потпредседник етиопске владе Мамо Тадесе и држа вни министар Чада Махамат ел Гони допутовали су у Леополдвил, и предали највишим конгоанским фун кционерима личне поруке цара Хаила Селасја и пред седника Чада Томбалбеја. Није објављено никакво са општење о разговорима које су ови изасланици водили са председником Конга Касавубуом и премијером Чомбеом, али се сматра да су разматране несугласице између Конга (Леополдвил) и Конга (Бразавил).
Из Леополдвила је јавље но да је председник Касаву бу упутио поруку генерал-
ном секретару Организације афричког јединства Дијалу Тељију којом је затра жио да се сазове ванредна седница Савета министара ове организације. Касавубу је прецизирао да би требало да се седница одржи нај касније 5. септембра у седи шту Организације — Адис Абеби.
У источном делу Конга
да су плаћеници позвани
да се боре против устаника
Чомбе недавно саопштио да ће устаници „бити тучени само са, конгоанском арми јом која је довољно бројна“. . Чомбеов представник је даље рекао да влада у Леополдвилу не жели да се | „бели официри или подофи
цири боре на страни својих.
конгоанских колега“, али она прихвата да страни са ветници „часно и незаинте ресовано сарађују“ са највишим конгоанским офици рима у извођењу неких операција У Леополдвилу се сазнаје, да су градови Бумба и Луала у рукама устаника. Нема извештаја о томе да ли се тамо воде борбе.
У борбама за Букаву употребљене и напалм-
бомбе тврди се у саопштењу контоанског Националноослобо дилачког савета
Бразавил, 26. августа Конгоански Националноослободилачки савет (НЛЦ) оштро је осудио злочине на стале као резултат отворе-
|и даље се воде борбе. Из
Елизабетвила су упућена појачања владиним трупама у Митваби које се одупиру устаничким нападима
из области Манона. Устани
ци су ове нападе предузе-
| ли да би владиним трупама
пресекли прилаз ка путу из Елизабетвила у Бодуенвил, и на тај начин онемогућили снабдевање оних владиних јединица које се из Бодуен вила крећу ка устаничком упоришту Албервилу. Чомбе је преко свог пред ставника за штампу „најоштрије одбацио“ тврдње да је упутио апел плаћени цима да се боре против устаничких јединица. Овај Чомбеов представник је са општио да су неосноване ин формације према којима се плаћеници окупљају у кон
Драги Стаменковић, приређе- |
|на је затим закуска.
гоанској војној бази Камини и стварају „ударне гру-
не интервенције САД у Кон гу. У коминикеу који је објавио Националноослободилачки савет истиче се да је у борбама за Букаву Чомбе против патриотских снага употребио америчке авионе. У овим нападима коришћене су и напалм-бомбе, и ме Ђу становништвом Букаве има тешких губитака.
Председник Тито примио телеграм од председника Апити ја
Председник – Републике Јосип Броз Тито примио је телеграм "од председника Републике Дахомеја Судру Ниган Апитија, који захва љује на честитки поводом националног празника Дахомеја. ;
Сахрањени посмртни остаци "Николе Ковачевића
Та гробницу у селу Мудолу положени венци председнина Тита, Централног комитета СКЈ и велиног броја друштвених и политичких организација. — На сахрани говорио Јован Веселинов
Грахово, 26. августа У малом селу Нудолу код Грахова, где је пре 74 године угледао свет, данас је завршио свој животни пут велики револуционар, прво борац Партије Никола Ковачевић, члан ЦК СК Југославије и ЦК СК Црне Горе и јунак социјалистичког рада.
Тачно у 16 часова, уз
Оличење комунисте хуманисте
Он је. између осталог, рекао: „Данас се опраштамо од дру га Николе, једног од оних ре тких ветерана наше Партије, човека који је цео свој живот посветио борби за соција лизам, опраштамо се од борца револуције, једног од нај заслужнијих синова“наших. ју“
ВУ“
Са испраћаја у Херцег-Новом
звуке лењинског марша и плотуне почасне чете, његови посмртни остаци спуш тени су у загрљај Родне земље.
На гробу се од великана нашег напредног радничког
покрета у име ЦК СКЈ опро стио члан Извршног комитета ЦК СКЈ Јован Веселинов, гословенских народа чији је животни пут тесно везан за стварање и развој наше Партије, за борбу радничке класе, за оживотворење идеја Маркса и Лењина. .
Име граховског учитеља Ни коле Ковачевића ушло је у наш револуционарни покрет
"оног тренутка када је 1920. то!
листи Партије убедљиво. поту као своје шолитичке противнике и изабран за посланика У никшићком округу. Реакци
ШУИЈААЛА
~ 12
онарни режим је покушао да скрха овог полетног борца остављајући га без службе, прогањајући га и пратећи га на сваком кораку. Али, Нико ла није клонуо него је баш у тим данима у свом крају упа лио револуцинарну искру која се никада касније није уга сила. Из граховске приватне Николине школе поникли су, познати борци и хероји којима је он усадио прва сазнања о значају борбе радничке кла се за велике идеале социјализма и комунизма.
Свугде, било да је радио као приватни учитељ у свом селу, као службеник у Подго рици или као грађевински ра дник, основна његова" брига била је неуморни рад на организовању и учвршћењу пар тијских организација, на припремању и уздизању нових чланова Партије. Био је то тежак пионирски посао на ко ме је Никола положио испит зрелог и способног револуци онара, храброг борца, који је 1925. године дошао на чело Обласног комитета Комунисти чке партије Југославије за Подгорицу, чији је секретар био у најтежим данима када је Партија била стављена ван
дине као млади комунист на |свих закона.
| Из тих далеких дана мало
је остало живих револуцио-
нара који су издржали свена (Наставак на 4. страни)
ЗА АИИЗИА
ЗА ВАШЕ ВОЗИЛО
Леополдвил, 26. августа |пе“. Он је „подсетио“ да је /
~
~
4