Борба, 27. 08. 1964., стр. 2
у
" „самоса“
Страна 2.
НОНВЕНЦИЈА ДЕМОНРАТОНЕ СТРАННЕ У АТЛАНТИК СИТИЈУ
СЕНАТОР ХАМФРИ КАНДИДАТ | ГЕНЕРАЛ КАН Још није одступио
ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У ЗЕМЉИ СЕ НАСТАВЉАЈУ
ЗА ПОТПРЕДСЕДНИКА _
Велики тренутан Линдона Џонсона — „Вашингтон пост“ предвиђа · | _натаотрофални пораз Голдвотера
(од сталног дописника
„Борбе“) ( Вашингтон, 26, августа Линдон Б. Џонсон доживеће вечерас у Атлантик Ситију највећи тренутак свог живота. Бивши конгресмен, сенатор, затим вођа већине у Сенату, потпредседник и председник САД, човек који је у својој политичкој каријери био изабран у највиша представ ништва и законодавна тела ове велике земље и слу жио као шеф администрације, проћи ће тријумфално кроз још једну велику пробу своје популарности и утицаја — биће именован за председничког кандидата Демократске странке на следећим изборима. Мада је он у Белој кући већ девет месеци, овај пут тамо треба да остане својом сопстве ном заслугом, по сопстве-
ном праву и ауторитету. Пре четири године, на конвенцији демократа у Анђелосу, њега је потиснуо млађи сенатор из Масачусетса — Џон Ф. Кенеди. Али и тај тренутак пораза био је за Линдона Џонсона тренутак успона: Џон Кенеди понудио му је потпред седнички положај на кандидатској листи. Мада су то били тренуци изненађења и неверице, Линдон Џон сон је прихватио понуду и доцније, после погибије председника Кенедија, стао на чело државе и странке. Вечерас у Атлантик Сити ју неће бити ривала, неће бити гласања и пребројава ња гласова. Огромна дворана грмеће од повика: Линдон Џонсон ће бити иза-
бран акламацијом.
Потпредседнички кандидат Хјуберт Хамфри
Хјуберт Хамфри, који је 1960. године доживео слом својих председничких и пот председничких амбиција, вечерас ће, четири године доцније, изићи на говорницу као будући потпредседвик САД: не као изабраник Линдона Џонсона, него као кандидат избачен на таласу популарности, не као — како то каже Волтер Липман непознати политичар, као што је то случај за потпредседничким кандидатом Републиканске странке Ви лијамом Милером — него као национално позната ау торитативна личност, политичар коме није потребно да се представља и човек иза кога стоји подршка ми лиона Американаца.
О овој двојици кандидата — како сада ствари стоје — треба већ говорити као о изабраницима америч ких гласача. Политичка су периорност тима Џонсон Хамфри над тимом Голдвотер — Милер одражава се не само у њиховој политич кој филозофији, израже-
/
Невидљива влада САД
· Ове тврдње довеле су владу САД пред врло непријатну дилему: Уколико је желела да ефикасно од-
г претпоставке да обмањује јавност, лансирању требало је дати велики публицитет, Само, то се не би уклапало у основну политику владе да се непотребно не изази ва Совјетски Савез.
САД су такође могле да објаве да су нерегистровани сателити у космосу совјетског порекла. Али су стрепеле да би то открило да оне поседују штироку електронску мрежу за регис тровање совјетских операција у космоу. Ни ЦИА ни Пентагон нису желели да СССР сазна за то. 5
На конференцији за штам пу 6. децембра 1962. америч ки функционер Артур Силвестер је изјавио: „Настојимо да операције из области обавештајне службе оложимо у великој тајности. Чувамо не само оно што смо скупили. него и то како смо скупили. Ми знамо и шта они имају. а шта нису имали. Знамо то по томе ко-
ОБЕ СТРАНЕ ДО: = ОНО ШТО ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ
Макнамара инсистира на очувању тајни, — Амерични радарсни и теленомунинациони систем на обали Црног мора
ној у платформи Демократ ске странке, изгласаној синоћ без икаквог конфликта у Атлантик Ситију, него и у фактичком расположењу и симпатијама које они уживају 'у бирачким масама. Џо Олсоп наводи у „Вашингтон посту“ Кејлову ан кету која показује да ће Линдон Џонсон на следећим изборима катастрофално потући Барија Голдвоте ра. У овом тренутку Кејл оцењује расположење бира ча: 60 одсто за Џонсона, 22 одсто за Голдвотера и 18 од сто неопредељено. У држа вама које могу да пређу и на једну и на другу страну. стање је такође врло одређено: Хаваји 60 за Џонсона, 23 за Голдвотера, Мејн — 70 за Џонсона и 12 за Голдвотера, Индијана 51:35, Канзас 52:28, Винсконсин 58:35, Мериленд 60:24.
Једино где се не очекује Монсонова премоћ је Југ, мада је у тренутку кад је он дошао у Белу кућу преовладавало мишљење да Џонсона, првог јужњака ко ји је у последњих сто годи на постао председник САД, не може нико тући на том подручју.
На конвенцији у Атлантик
Ситију запретила је опасност да се конфликт између демократске администрације и националног вођства странке, с једне стране и диксикрата, с друге стране још више продуби — појавом две делегације из Мисисипија и подвојеношћу у делегацији Алабаме, у којој је већина одбила да да обавезу да ће на следећим изборима подржати кандидатуру Линдона Џонсона и Хјуберта Хамфрија. ' Диригујући конвенцијом из Вашингтона, председник Џонсон је усмерио своје напоре да се постигне компромис у Верификационом комитету, да се избегне отворена борба на пленуму. Синоћ, после тро дневних расправа и конферисања, Верификациони комитет донео је своју одлуку. Делегатима регуларне Демократске странке из Мисисипија признато је право гласа под условом да положе свеча ну обавезу да ће радити на избору националне кандидатске листе. Делегације Странке слободе Мисисипија, коју сачињавају углавном црнци и која тврди да је једина лојална организација странке у Мисисипију, дозвољено је Учешће на конвенцији, али само са два гласачка места.
Ни једна страна, међутим, није била задовољна компромисом. Већина делегата из регуларне делегације Мисисипија је одлучила да у знак протеста напусти конвенцију. Они тврде да је захтев да положе свечану обавезу увредљив, с обзиром на стогодишњу традицију и приврже ност њихове организације Де мократској странци Америке. Побуњеничка делегација Странке слободе сматра да је извојевала победу, али да је та победа моралног карактера и да компромисно решење не задовољава у потпуности легитимна права која јој по статуту припадају. Двадесет
чланова ове побуњеничке делегације, међутим, синоћ је продрло у дворану са улазницама гостију и засело на места која су испразнили делегати регуларне делегације.
Вешти маневар. руководства конвенције
Компромисна решења са којима стране у спору нису задовољне, међутим, омогућиле су конвенцији да избегне јавне расправе о овом деликатном питању на пленуму. Мада су већине регуларних делегација Мисисипија и-Алабаме напустиле дворану, ју жњачки делегати из Луизијане, Џорџије, Тенесија, Флориде, остали су у њој.
Линдон Џонсон је још једном показао да је мајстор по литичке тактике, стратег који пред низом лоших могућности уме да пронађе и искористи ону — која је најмање рђава,
Живко МИЛИЋ
џонсон И ФОРМАЛНО ПРЕДЛОЖЕН Атлантик Сити, 26. августа (Ројтер) Гувернер Едмунд Браун пре дложио је вечерас председни
ка САД Линдона Џонсона за,
демократског кандидата _ ва следећим изборима. Браун је један од двојице предлагача, други је гувернер Џон Конели из Тексаса.
Предлажући Џонсона на ве черашњој седници демократ ске конвенције, Браун је рекао да је Линдон Џонсон „чо век акције и човек мира“ и да је он „најбољи амерички и најбољи светски избор“. За садашњег и евентуалног будућег америчког председни ка Браун је рекао да је спре ман да пружи руку пријате љства свима који теже миру.
БОРБА
КРИЗА РЕЖИМА У ЈУЖНОМ ВИЈЕТНАМУ
Сајгон, 26. августа
Војна хунта Јужног Вије тнама заседала је целу ноћ, али до јутрос још није била у могућности да нађе из лаз из садашње кризе режима. Састанку који је одр жан у добро чуваној згради тенералштаба присуствовао је и генерал Мин, кога је ге нерал Кан пре десет дана збацио са положаја шефа државе. Такође су била при сутна четири генерал које је до јуче генерал Кан држао у кућном притвору у унутрашњости земље, Тројица ових генерала била су опту жена за деловање у правцу неутрализације Јужног Вијетнама. Како јављају иностране агенције, представник владе изјавио је јутрос да вој на хунта још није донела одлуку ни о томе да ли ће нови „национални лидер“ бити наименован за предсе дника, шефа државе или за премијера.
Међутим, како јавља АП, очекује се да ће генерал Кан задржати контролу ре жима, али уз извесне уступ ке својим супарницима у до садашњем режиму. Предви ђа се да ће цивилне личности сада бити више заступ љене у влади и с тим у вези спомиње се могућност да на положај потпредседника владе дође. Нгујен Тон Хо ан, лидер утицајне партије Дај вијет. Он је и до сада био потпредседник владе, али са врло малим овлашћењима. Љ
Чланови такозваног „Револуционарног војног савета“ разишли су се и данас, после осмочасовног непрекидног заседања, без икаквих резулта та у погледу избора новог ше фа јужновијетнамске државе. Према извештајима АФП, из гледа да су разлике у ставовима чланова савета о лично
МИР НЕ ТРЕБА ДА (СЕ ЗАСНИВА НА СНАЗИ ОРУЖЈА
— истиче се у апелу папе Џавла УГ поводом 50. годишњице првог и 25. годишњице другог светског рата
Рим, 26. августа|дне стране племенито, али
(Танјуг)
Папа Павле У упутио је данас. апел за очување мира у свету. У говору који је одржао приликом једног пријема У Ватикану, поглавар Римокатоличке цркве је рекао да је „мир највеће добро човечанства и да његова стабилност и сигурност данас зависи од несталних и комплексних фактора“. „Појављују се симптоми поновног оживљавања спорова и подела међу народима“. рекао је папа. додајући да „то потхрањују националистичка — охолост, политика престижа, трка у наоружавању и социјални и економски антагонизми“. Постоји, рекао је он затим, илузорно схватање да мир треба да се заснива на зЗа-
млитаво дискутује о ограничавању. и укидању наоружања, с друге стране се наставља. ба. нагомилавањем и усавршавањем уништавајућег капацитета ратних средстава“.
На крају свог говора папа Павле УГ је рекао да 6езбедност треба да почива „на напорима за узајамно разумевање, на лојалном међусобном поверењу и сарадњи, што би било од заједничке користи. а нарочито од користи за помоћ земљама у развоју“.
Папа Павле УТ, истиче се у саопштењу Ватикана, Упутио је овај мировни апел да би одговорне државнике и народе — поводом 50-годишњице првог и 25-тодишњице другог светског рата
страшујућој снази убистве- | — подсетио на страховите них оружја. И док се с је-!последице ових ратова.
Но стоји у позадини најзначајнијих акција у америчкој ПОЛИТИЦИ
лико новаца троше. Оно што желимо да учинимо на овом пољу је да им што више отежамо посао. Не же лимо да наше проналаске запакујемо и да им их уручимо на сребрном послужавнику. Покушавамо' да их присилимо да троше ис то толико времена и улажу исто толико напора колико и ми“.
Макнамара љут на „Њујорк тајмс“ Секретар за одбрану Мак намара је посебно инсисти„Рао да се све тајне чувају.
Он се био наљутио када је војни коментатор „Њујорк. „тајмса“ открио у јуну 1962.
— на основу „самосових“ ранијих извештаја — да Со вјети подижу бетонске „ков чеге“ за своје радаре. Мак намара се бојао да би тај коментар могао дати Совјетима индикације о степену усавршености „самоса“.
Макнамара није желео да.
схвати да је управо он уколико Совјети то већ нису сами открили — много шта обелоданио месец дана
,
РО ЗНАЈУ
раније. Он је тада изјавио да су САД способне да одреде место где се налазе совјетске ракетне базе. Он је додао да су САД способне да те базе и униште ако буде потребно.
Против Макнамаре били су неки функционери Стејт департмента. Они су видели велики пропагандни ефект и у томе ако се објави да Совјети могу имати неуспеха са експериментима у космосу. То гледиште је преовладало, па је у септембру 1962. влада објавила да у две претходне године Совјети нису успели пет пута да досегну две пла нете. Они су, рекао је иста кнуто, двапут покушавали да лансирају ракете на Марс и трипут на Венеру, али, нису у томе успели.
Пандорина кутија, пуна црних "електронских мађија, била је тако отворена. Сједињене Државе су саоп штиле да су совјетски покушаји откривени помоћу извиђачког система познатот под именом СПАДАТС. То је сложена мрежа елек-
тронских ограда, која се протеже преко целих САД, осетљивих радио-станица и
радара, сакривених око територије Совјетског Савеза. · Сад још нису биле сигур- .
не да ли су Совјети већ открили те уређаје.
Амерички радари_ у Турској
Како се касније испоставило, најважнији радарски и телекомуникациони систем био је на Блиском истоку. Систем је био лоциран у малим градо вима на обали Шрног мора — Зондулаку, Синопу и Самсуану. Овде су америч ки радари и монитори ре-
гистровали лансирање раке ;
та из главних совјетских
база у близини Аралског
језера. Ови радари, постав
љени још 1955, имали су :
акциони радијус од 3.000
"миља.
Једна изјава у марту 1963.
такође говори о усавршено сти система СПАДАТС. Се натор Бари Голдвотер похвалио се да је „електронско уво“, које се користи приликом надлетања Кубе, тако осетљиво да може регистровати чак и звук најмањег генератора. · Пошто би лансирање с0овјетских ракета било регистровано на Блиском истоку, подаци су достављани америчкој радарској станици на Гренланду. Ова станица је осматрала Арктик. Подаци су такође достављани радарској станици у Шемију на Алеутским остр вима: Ова станица је пратила совјетске пробне раке те над Пацификом...
Трећи и најпрецизнији си стем био је НАВСПАСУР, електронска ограда која се протезала од.Џорџије до Ју,
сти која на положају председ ника Републике треба да замени генерала Кана онемогућиле очекивано наименовање. У круговима блиским хунти, на које се позива АП, тврди се, међутим. да савет још није дискутовао о избору новог председника Републике, Генерал Кан изјавио је да-
нас после састанка савета да |
је „ситуација у земђи озбиљна“. и да ће се савет данас поново састати. „Потребно нам је време да бисмо размотрили проблеме— рекао је он, и додао да су „проблеми толико значајни да је потребно пажљиво их проучити“,
Што се тиче избора новог шефа државе. са званичне стране нема никаквих нагове штаја о томе ко би могао би ти постављен на овај положај. АФП јавља да се ове упорније помиње генерал Дуонг Ван Мин као најозбиљни ји кандидат за шефа државе. Он је на овом положају био до пре десет дана, када јесме њен;
Ројтер јавља да се главни будистички свештеник Тич Там Чау изјаснио за поновни избор генерала Кана, рекавши да су јучерашње акције војне хунте „задовољиле аспи рације народа“. Ова изјава, према оцени британске: агенције, потврђује раније извештаје у којима се говорило да је генерал Кан постигао споразум са верским лидери ма и да јучерашње будистичке демонстрације „нису биле уперене против личности гене рала Кана већ против диктатуре“. У Сајгону је данас мирно и живот у престоници је норма
лизован. Међутим, у Да Нангу сукоби између будиста и католика добијају размере правог рата. Једно село у бли зини Да Нанга је у пламену. Изврошен је и напад на једну болницу. Јавља се да се број мртвих у овим сукобима попео на 26, Јутрос су избиле
нове демонстрације и У граду
Хуе.
ИЗЛАЗ ИЗ ПРИЗЕ У — ПРЕГОВОРИМА
сматра француска влада
Париз, 26. августа (тавђуг) | Догађаје до којих је послед њих дана дошло у Јужном Вијетнаму око борбе за власт, француска влада оцењује као озбиљно погоршање ситуације у тој земљи. „Еволуција догађаја у толикој мери је у складу са оним што је Фран цуска предвидела, да би било потпуно неумесно понављати оно што је већ речено. Садашња ситуација у Вијетнаму у ствари јача идеју коју је Француска увек бранила, а према којој је неопходно да се приђе изналажењу реше ња путем преговора“. изјавио је министар за информације Перфит коментаришући дискусију вођену на данашњој седници владе.
Париска штампа данас општирно коментарише последње догађаје у Јужном Вијет наму, и види у њима слабље ње америчког утицаја на зби вања. у овој земљи.
КОНФЕРЕНЦИЈА ИНТЕРПАРЛАМЕНТАРНЕ УНИЈЕ
Широка подршна
југословенском предлогу О НОДИФИНАЦИЈИ ПРИНЦИПА НОЕГЗИСТЕНЦИЈЕ
Копенхаген, 26. августа (Танјуг)
"58. конгрес Интерпарламентарне уније, који се одр жава у данском главном граду, усвојио је данас, у политичком комитету, препоруку Уједињеним нација ма да пруже подршку напо рима за кодификацију при нципа мирољубиве коегзистенције, као основа за од носе међу државама. Овај став ушао је у резолуцију политичког комитета на предлог југословенске деле гације.
Југословенски предлог на ишао је на широку подрику парламентарних делега ција, међу којима представ ника СССР, САД, Велике
Британије. Француске, УАР и других земаља.
У економском комитету усвојено је више амандмана који афирмишу равно-
правни положај земаља у |
развоју у савременим међу народним односима. Досадашња иступања југословенских делегата на конференцији — др Јоже Вилфана, Виде Томшич, Ра те Дугоњића, Савке Дабчевић — Кучар и Макса Баће, који је био известилац конференције о економским
питањима, врло су запажена у круговима конференције и данске јавност.
Ранко Зец посетио Бразилију Рио де Жанеиро, 26. августа (Танјуг) Нови југословенски амба садор у Бразилу Ранко Зец посетио је главни град ове земље Бразилију, где! се састао са неколико истакнутих бразилских политичких и парламентарних функционера. Ранко Зец је посетио председни“ ка федералног суда министра Рибеира да Косту, затим привременог председника Сената Националног конгреса сенатора Но-
геиру да Гаму и привреме ног председника Представ аичког дома Конгреса посланика Алфонса Делсу. У току ових сусрета вођени су пријатељски разговори.
Амбасадор Ранко Зец та-
|кође је посетио председни
ка општине града Бразили је Плинија Кантанхеу, и већи број других политич ких личности.
КИПАРСКА КРИЗА
р | 6 Лаа
Четвртак, 27. август "
против Макариоси
Истиче се да је државни удар требало да буде извршен прошлог петка “У
Никозија, 26. августа
Како јавља кипарска атенција, листови „Махи“, „Филелефтерос“ и „Харавги“ објављују јутрос скоро идентичне извештаје о при премању. завере против председника Макариоса и ослободилачке борбе кипар ског народа. Како пишу ови кипарски листови, заве реници су разрадили план према коме је најпре треба ло заузети председничку па лату и ухапсити председника Макариоса, затим заузе ти радио-станицу, телекому никациони центар и друге јавне зграде, и похапсити или изоловати све кипарске Грке који стоје уз Макариоса, као и све оне за које се сматра да су у стању да се одупру државном удару.
"Заверу су — како пишу кипарски листови — припремали „империјалисти У НАТО“. Листови даље јав-
са тврдњом да на челу заве стоји једна личност бли а круговима Атлантског пакта · Како јавља Кипарска новим ска агенција, председник Макариос је изјавио, да је Истра. га показала да су ови гласови потпуно неосновани у да, им 'он не придаје никакве важности. „Чак и у случају да су непријатељи Кипарске Ре. публике планирали или сада планирају заверу против ме не њихови планови се неће остварити“ — истакао је Макариос. ;
НАНАРИОС. И НИПРИЈАНУ ОБЛАЗЕ У НАНРО
' Никозија, 26. августа (АФП)
Председник Кипра Мака риос и министар иностраних послова Спирос јану отпутоваће у петак у Каиро. Они ће се састати у водити разговоре са предсе дником УАР Гамалом Абде лом Насером и другим еги-
љају да су завереници при|патским државницима.
премили преузимање власти, објављивање проклама ције народу са објашњењем „националних разлога“ који су их навели да ступе у акцију, заведу у земљи опсадно стање и предузму дру ге мере ради обезбеђења успеха своје акције. Кипарски листови такође истичу да су на политичком плану завереници намеравали да прокламују „Енозис“ и при хвате Ачесонов план за коначно решење кипарског про Слема. – Постоје извесне информације да је државни удар тређало да буде извршен у прошљи петак, али да је из још непознатих разлога дошло до одлагања.
Председник Кипра о завери
Никозија, 26, августа Кипарски председник Макариос не придаје никакве важности гласовима о ковању завере против његове лич ности.
Вести о ковању завере против председника Макариоса
појавиле су се у данашњим издањима три кипаска листа,
| ћа,
Костопулос путује · у Бугарску Атина, 26. августа (АФП) Грчки министер иностраних послова Ставрос Костопулбе отпутоваће у званичну посету Бугарској 24. – септембра, Он ће у Софији провести три дана.
_АЗЕБЗ), ХОЛ
5 хм Љу
АМБАСАДОР Финске у Београду Раустила посетио је савезног секретара, за спољ_ ну трговину Николу Џувердвића. Муверовић је такође примио и амбасадора Италије у СФРЈ Дучија.
БУРМАНСКИ министар Иностраних послова Ти Жан приредио је вечеру у част ју гословенског "амбасадора У Рангуну Мирка Милутиновикојој су присуствовали чланови Револуционарног савета и владе, високи функци онери министарстава и шефо“ ви дипломатских) мисија акредитованих у Рангуну.
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР УН У ТАНТ ЋЕ У ПЕТАК
ОТПУТОВАТИ употреби атомске енергије у
У ЖЕНЕВУ на заседање конференције о
мирољубиве сврхе. (Ројтер)
БИВШИ ЗАПАДНОНЕМАЧКИ КАНЦЕЛАР АДЕНАУЕР ОТПУТОВАЋЕ 9. септембра у Париз, да би на академији за књижевност био примљен за члана. Мада овај Аденауеров долазак у Париз има приватан карактер, неки париски кругови сматрају да би у време 'захлађења односа између Француске и Западне Немачке ова посета могла да има у извесној мери и политички карактер. (Танјуг) ЈУ
У ТОКИЈУ ЈЕ ЗАВРШЕНА 51. конференција Међународног удружења правника. На конференцијиј су учествовали истакнути правници из око 40 земаља. (ТАСС) .
ЈАПАНСКИ НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ЗА ОДБРАНУ СА“ ТЛАСИО СЕ да се повећа извоз оружја земљама Југоисточне Азије, да би се на тај начин помогло војној индустрији
земље. Није, међутим, речено оружје. (Ројтер)
И Постављање инсталација за један амерички радар у лето 1955. године
жне Калифорније. Одашиљачи у Алабами, Тексасу и Аризони правили су заштитни зид помоћу бројних радио-сигнала. Објект који прође кроз рој ових сигна ла мора да буде регистрован у једној од станица. Бележећи углове тела у простору, огромни компјутер у Далгрену, Вирџинија, био: је у стању да одреди орбиту, позицију, величину,
и тежину сателита. Он је такође могао да израчуна тачно време и место ланси рања сателита и да предвиди његову следећу путању.
Многи амерички функционери су сматрали да је већ превише тајни из области електронике било откривено. У априлу 1963. године дошло је до наглог и необјашњивог заокрета — на стару, праксу. Отвар је у, сво
,
је руке узео Пентагон, који је одбијао да даје било какве информације.
Тајна није била тајна и за СССР
Америчка јавност, навикла на самозадовољство због уверавања да САД предњаче у космичкој трци, била је озлојеђена. Неки политичари су реагова-
у које ће земље да се извози
( у СПАС, КАСА А АМА
ли са, у таквим приликама,
најчешћих америчких по
литичких позиција. 4
Џон Мос, демократски се натор из Калифорније, је изјавио: „Они који плаћају порез, а то су онџ који дају милијарде долађа На наше космичке програме, не знају све чињенице. Ми не знамо да ли смо иза, испред или идемо у корак са Русима у освајању кКосмоса“. Америчка шттампа се љутила што се од ње захтева“ ло да ћути о тајнама које мису биле тајне за Совјет“ ски Савез. У новембру 1962. године Совјети су захтева“ ли да се забрани штијунаг жа помоћу сателита. То је довело до споразума изме“ ђу САД и СССР о мирољу“ бивом коришћењу космич“ ког простора. Огромна ства била су утрошена " на јелној и на другој стра“
Многи Американци би мо жда и даље живели у уве“ рењу да САД предњаче У космичкој трци да их јед“ на изјава није уверила У то да. обе стране доста до“ бро знају једна о другој — оно што желе да знају.
»Један западни лист изјавио је Алексеј Аџубећ главни уредник листа „Из“ вестија“, 2. септембра 1969 У Хелсинкију — објавио је
слику Москве коју је Ссниз
мир амерички сателит са сине од 750 километара. На. тој слици се чак може распознати џ зграда листа „Из вестија“. Ми не штампамо у новинама слике такве врсте, али верујемо да могли објавити фотографи ју Њујорка коју је снимио
- + — један од наших сатели та“
(Наставиће се)
и