Борба, 27. 08. 1964., стр. 3
Четвртак, 27. август 1964.
м
“У
ЧМЛАНЊИХ КОМЕТА РИИНФОРМАЦИЈЕВНБЕЛЕНИКЕА МЛ
пи нит » мек сна
%
МАНИЛИ ска ин
СПОРАЗУМ У АТИНИ
Изненадна посета председника Макариоса грчкој престоници, после вишестру ке посете министара једне и друг стране Никозији и Атини, наговештавао је кру пне одлуке. Очекивања ни су изневерена. Председник Макариос и грчки премијер Папандреу сагласили су се да изнесу кипарски проблем пред Уједињене наци“је. Крупнија и значајнија од ждука није се могла донети. Кипарско питање упућује се светској организацији ко
ја је свакако најнадлежни-.
ји форум за његово решавање. Шре свега зато што се ради о међународном спору који угрожава мир и међународну безбедност на једном ширем и веома осетљивом подручју. А не мање и због саме природе спора. Ки парско. питање појавило се као израз непотпуног реше ња националне независности и државног интегритета Кипарске Републике. А за такве проблеме надлежне су пре свега Уједињене нације. Од почетка је било јасно да циришки и лондонски споразуми од 1959. године о уређењу Кипарске Републи ке имају привремени карак тер. Највећи значај ових споразума је био што су пре кинули оружану борбу Кип рана за независност и енозис са Грчком. Тада се сма трало да наметнути дуализам власти нема друге сврхе до привременог обезбеђе ња турске заједнице док се не изгради државни апарат и док се не ухода пуна законитост. Та функција првог устава је одавно испуњена им кад су легитимни представници Кипра затражили његову ревизију веш тачки је изазван сукоб грч ке и турске заједнице на острву са једним јединим циљем, изгледа, да би се са чувале војне базе бивше ко лонијалне власти и да би се те базе користиле за чисто блоковске интересе великих западних сила.
Велика _ политичко-војна, активност ових сила у последње време око кипарске Кризе недвосмислено је. ука,
— СВЕТ У БРОЈНАМА—
Ж У СОВЈЕТСКОМ Савезу је за један _ МИНУТ просечно _ произведено: 1928. године 110 пари кожне обуће, 1940. гтодине 400 пари, а прошле тодине 860 пари.
Ж ЗЕМЉЕ у развоју извозиле су 1958. године преко 38 одсто целокупне своје производње ро
ба и пољопривредних сировина, док је извоз индустријских производа износио свега 7 одсто укупне производње.
Х ЈУГОСЛАВИЈУ је прошле године посетило 4,241.695 страних туриста, који су остварили 18,175.596 ноћивања.
зивала да је за њих Кипар интересантан једино као вој на база Атлантског пакта и то не због одбране Грчке и Турске које уосталом нико и не угрожава. У сваком случају, интереси Кипра не могу се ускладити са таквим интересима заговорника НАТО, што је дошло до изражаја и у блоковском неангажовању Кипра и у његовој активности на фо-
-румима неангажованих 3е-
маља.
Зато је споразум у Атини пре свега победа концепције Кипрана који се нису приклонили никаквој сили у својим националним“ аспи рацијама које имају велики мирољубиви светски значај. То је истовремено вели ка победа председника Макариоса који је био изложен изузетној кампањи вре Ђања, уцењивања и чак изгледа и завери.
За овакав споразум у мно гоме је заслужна и Грчка чија влада се нашла у незавидној ситуацији због свог чланства у НАТО и ко ја је упркос многим искуше њима остала доследна У својој подршци борби Кипрана за независност. Спора зум у Атини изгледа да под разумева и сагласност да кипарска влада засада одустане од затражене војне помоћи СССР. У датим окол ностима то није тешко схва тити. А није ни битно, уосталом, у светлу обавеза Грчке да притекне у помоћ Кипру у случају турског на пада и с обзиром на пуну подршку Кипранима у њиховом обраћању Генералној скупштини УН.
В. ТЕСЛИЋ
мимо трвРт ен затиче 36]
„Младићско бујање“
Донедавни амбасадор САД У Јужном Вијетнаму Кебот Лом по налогу председника Монсо на обилази западноевропске земље и објашњава им америчку политику према Југоисточноа Азији. Лоџ је из Копенхагена у недељу стигао У Бон, где су га затекле вести
'о- жестоким студентским демон
страцијама у Сајгону против јужновијетнамског режима и владе генерала Кана.
Опењујући ове немире, амерички дипломата је изјавио но винарима да су оне само израз „младићског бујања“.
Два дана касније ово, „буја
' ње“, удружено са општим незадовољством у земљи, приморало је генерала Кана да да оставку. Још није саопштено ла ли ће Кебот Лоџ поћи у но
ву објашњавачку мисију.
313. озбиљно упозорење
Пекинг, 26. августа Како јавља Хсинхуа, један амерички ратни брод повредио је данас кинеске територијалне воде источно од Цијангчуна; у провинци ји Фукијен. | Због тога је кинеска влада упутила Вашингтону 313. озбиљно упозорење.
у ПЦ Ер а сања =
Ко Води РУЖА
БОРБ
#
_БОРБУ У КОНГУ |
Представник Националног савета ослобођења Конга Феликс. Муменги о војним успесима и политичком програму ослободилачког покрета
(Од дописника Танјуга) “
' Каиро, августа
»Ми смо од самог почетка прихватили принцип да је на ша борба унутар самог Конга, без обзира на тешкоће и скоро никаква средства, најзначајнија и да само њени ре зултати могу дати реалну ос нову међународној, а посебно афричкој акцији Националног савета ослобођења. Уздајући се, пре свега, у себе, и следећи идеале Патриса Лумумбе, ми нисмо желели да будемо политичке избеглице нити да личимо на авантуристе без корена у земљи“ каже Феликс Муменги, административни секретар у Националном савету ослобођења Конга (Леополдвил). покрету који руководи оружаним устанком против владе Моиза Чомбеа. '
Муменги је отишао из Конта пре месец дана да би независне афричке земље унознао са ситуацијом у својој земљи и затражио помоћ за борбу конгоанског народа за стварну независност и слободан унутрашњи развитак.
За припаднике Националног савета ослобођења проблем Конга не може се више реша вати променама личности и екипа, већ оружаном борбом која би земљи донела корени те промене. И последње илузије о „националном измирењу“ нестале су, каже Муменги, 29. септембра 1963, када је распуштена Законодавна скуп штина, а поготову када је на власт дошао Чомбе.
Већ 3. октобра 1963. четири националне лумумбистичке групације (њима се касније придружила још једна) донеле су одлуку о стварању Националног савета ослобођења Конга (Леополдвил) и о почет ку оружане борбе против режима. „Никакво трајно решење не може се постићи путем избора или референдума у садашњим политичким условима ко је карактеришу фашизам, подређеност Сједињеним Америчким Државама злоупотреба власти пљачка национална деградација. Решење кризе на лази се у меморандуму који је Национални савет ослобођења поднео Другом афричком самиту.
Покрет маса
Средином априла 1964. објав љен је и програм акције, у ко ме је Национални савет ослобођења означен као „покрет маса: цивила, војника, жандарма, полицајаца, службеника, радника, сељака. занатлија, уметника. студената. људи и жена свих вероисповести, свих оних који „теже успостављању националног достојанства и суверенитета...“ Национални савет ослобођења се бори за социјализам правду. за независност и достојанство Конга, без мржње и жаље за осветом... Национални савет ослобођења свечано изјављује да није подређен никаквој иностраној идеологији“.
Национални савет је одмах приступио стварању оружаних група, чијим операцијама у западном делу земље ру ководи генерални секретар Пјер Мулеле, а у источним његов помоћник Сумијало.
Борећи се често примитивним оружјем, без помоћи са стране, покрет је за десет про теклих месеци забележио из-
Пјер Мулеле
ги подвлачи да Национални савет ослобођења данас ужива неподељено поверење народа као његов аутентични представник. ·__У свом програму акције, На ционални савет ослобођења је себи поставио задатак да успостави суверенитет народа, врати национална богатства сувереном народу. плански ра звија привреду на научним основама и принципима социјализма. уз контролу државе над производњом. На спољном плану, национални суверенитет Конга, уз њетов територијални и административни интегритет, треба да буде остварен „путем независне спољне политике, засно ване на привржености афричком јединству. политици позитивне неутралности, доследној борби против империјали зма и неоколонијализма. борби за мир међу народима света“. Један од циљева покрета је и стварање народне револуционарне владе — проблем ко ји очигледно постаје све акту ећнији. У политичком програ му је речено да ће „оријентација народне револуционарне владе, која треба да резул тира из борбе. бити прецизирана након победе постигнуте путем слободног израза народне воље“.
Предлог за решење
конгоанског проблема
Конкретније предлоге за ре шење конгоанског проблема
Национални савет је изнео У једном меморандуму јулском Афричком самиту у Каиру. У меморандуму се каже да је Национални савет спреман ма национално измирење, али, с обзиром на искуства из прошлости, под следећим условима: ослобођење свих политичких затвореника (и Гизенге), непосредно обустављање операција дивљачког прогона ста новништва,. евакуација белгиј ско-америчких трупа, оставка
| и распуштање постојећих по-
литичких институција: шефа државе, централне и провин-
Од афричких независних зе маља Национални савет осло бођења је затражио моралну и материјалну помоћ оружаној борби конгоанског народа, осуду интервенције империја листичких сила. акцију независне Африке за окончање иностране помоћи марионет-
ском режиму. Коначно, у меморандуму је изражено и мишљење да независне афричке земље не би требало да признају никакву конгоанску вла ду сем оне која је директан израз револуционарне оружане борбе народа. Тражећи ак цију Организације афричког јединства. Национални савет ослобођења Конга сматра да она може ићи само преко ослободилачкот _ фронта као стварног израза народне воље и тежњи. е
На јулском Афричком самиту конгоански ослободилачки покрет добио је имплицитну подршку већ тиме што је' Савет министара Организа ције афричког јединства одлучио да не прихвати присуство Моиза Чомбеа на Свеафричком састанку у Каиру. Дистанцирање независне Африке од режима Чомбеа рапи дно се развило након војних успеха ослободилачког покрета, а посебно после војне интервенције Сједињених Држа ва. У Африци је нарочито запажена директна и званична осуда Чомбеовог режима од стране председника Малија и Алжира, Модиба Кеите и Бен Беле.
Међутим, пред · Африком стоји "проблем не само окончања иностране интервенције у Конгу. већ и прецизирања става према Националном савету ослобође ња Конга. Као што је то рекао Модибо Кеита, акција Ор ганизације афричког јединства мора да води рачуна о тежњама и вољи конгоанског народа.
Фаик ДИЗДАРЕВИЋ
ДОГАЂАЈИ У ЈУЖНОЈ РОДЕЗИЈИ
ЗАБРАЊЕНЕ ДВЕ НАЦИОНАЛИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ
Ванредно стање у делу Солзберија настањеном Африканцима
Солзбери, 26. августа Полиција и трупе опколи ле су јутрос део Солзберија у којем станују углавном Африканци, а генерални гу вернер Хамфри Гибс про-
ванредне војне резултате“ — | гласио је ванредно стање у
каже Муменги. Поред оружане, поведена је и политичка акција у масама с циљем да се, путем протеста, демонстра ција агитације, стварања комитета за солидарност и помоћ борцима, постигне широка подршка револуционарној војној борби. Феликс Мумен-
Недавно је либански пар:
99 изабрао Шарла Хела.
блике. Хелј је четврти по реду ш:
1943, године. Он је сменџо
Шехаба., коме 'е био истекао томовне камдидатире/ не желе начела који то не дозвољаваји.
Нови предсевник Шарл Х
ПРЕДСЕДНИЧКА ЗДРАВИЦА
' : пламете са огромном већином од 92 гласа од укупно
дотадалињег минмстра просвете, за председника Рету-
на овом
ф либатчске државе од стицања независности највшшем државном положају генерала Фуада ацестогодишњи мамдат, Шехаб се није прихватио ћи да ризикује да му тритпимиј) кршење уставних
елма изјавио је непосредно после избора да ће на-
ставити да следи курс свога претходника и на унутрашњем и на спољнополи-
тичком тлљанту.
На сличи си досадашњи тре
вонизабрани Хелоџ (десно).
“
дседник Републике Либана Шехаб (лево) ц, но-
овом делу града. Ускоро после тога министар за одржавање реда и закона Ларднер-Берк саопштио је преко радија да су забрање не две националистичке партије Јужне Родезије Афричка национална унија Зимбабве (ЗАНУ) и Савет за старање о народу (ПЦЦ). Он је — како јављају иностране агенције — додао да ће ванредно стање у делу Солзберија настањеном А-
фриканцима трајати три месеца. . ) Партијом ПЦЦ руководи
Џошуа Нкомо, којег су власти белих досељеника недавно пребациле у унутрашњост земље, у једно пусто подручје. где му је ограничено кретање. У ово подручје протерана је и већина његових сарадника. Лидер партије ЗАНУ Ндабанинги Ситоле, је дан од бивших блиских сарадника Нкома, сада очекује суђење. Оптужба против њета подигнута је на основу законг о одржавању реда и закона. Образлажући одлуку о завођењу ванредног стања, министар Ларднер-Берк је рекао да су се у последње време у овом делу града „често догађала насиља против мирних становника“. и да је основни циљ _ садашњих мера да се „похапсе криминалци и хули гани“. Он је оптужио две зарањене националистичке организације као главне подстрекаче „нереда и насиља“ у делу Солзберија настањеном Африканцима, као иу читавој земљи, и додао да је активност ових партија „опа сна за безбедност Јужне Родезије“. Саопштено је да су полици ја и трупе, као и бели резер висти, одмах почели акцију „чишћења“ у делу Солзберија у коме је проглашено ван редно стање, Новинарима је забрањен приступ у овај део
цијских влада и скупштина; 5 извођење пред суд лица одго-
ворних за убиство Патриса
Лумумбе и. на крају, ствара, ње народне владе.
града, и они су информисани да ће сва обавештења о напредовању акције добијати од полиције и власти.
Под плаштом самоуправности, коју су добили још пре 40 година, бели колонисти су У Јужној Родезији завели ре жим с расне дискриминације по угледу на апартхејд у Јужноафричкој Републици. Сва власт у овој земљи је у рука ма белих колониста. Афричко становништво је лишено свих и најелементарнијих сло бода. Расна сегрегација заведена је у потпуности и у про свети и школству. Ту су у пу ној примени и друге познате форме расне дискриминације — одвојени стамбени квартови, ресторани, трговине, биоскопи, места За забаву и друте јавне институције.
Поводом масовних хапшења и протеривања у „изолацију“ афричких лидера за време по следњих неколико – месеци потпредседник Афричке националне с уније Зимбабве Џемс Чикерема изјавио је да су, како изгледа, ови догађаји у уској вези са намерама владе колониста да једностра но прогласе, без формалне са тласности Британије, независност Јужне Родезије. Он је истовремено оптужио британ ску владу да није учинила ништа да се онемогући терор колонистичке мањине, и с тим У вези упозорио да је Јужна Родезија, без обзира на само управни статус, још увек колопија Британије.
Влада белих колониста већ месецима прети да ће једнострано прогласити „независност“. јер Британија није мо гла да да сагласност на такву акцију обзиром на велики притисак _ светске јавности. Лидери афричке већине захтевали су да влада у Лондону примени своја овлашће ња као колонијална сила, су спендује садашњи устав у Јужној Родезији и наименује привремену извршну власт која би управљала земљом до доношења новог устава. Такође је изнесен захтев да се што пре у Лондону одржи уставна конференција уз учешће свих политичких страна ка Јужне Родезије,
Пре четири године, у седишту Централног комитета Комунистичке партије Италије, 5 древној римској
лици необичног имена НИ дућани“ (ВоЊевће овецгте, некада, још у средњем веку, ту су биле апо-
теке, отуда тај чудни назив) —- малом свечаношћу прослављен је шездесети
рођендан Луиђија Лонгоа, тадашњег заменика генералног секретара КПИ. Та пригодна свечаност. на којој су слављенику честитали Палмиро Тољати и сви чланови Дирекције. заједно са многим члановима Централног комитета, заиста је била исувише скромна да би могла у правој мери да обележи шест деценија плодног живота једног истакнутог револуционара који је више од четрдесет година свог живота провео на ветрометини најдраматичнијих збивања овог нашег света, сав се посветивши борби за идеале социјализма и комунизма, за 0ослобођење своје земље од фашизма. за спас шпанског народа. за бољи живот свих људи света. Али, то је било у складу са скромношћу Луиђија Лонга. са његовом жељом и навиком да ради и ствара, да се бори и напредује ка циљу који је себи поставио, тихо и готово невидљиво, да би се видело дело а не личност која га је створила.
Луиђи Лонго рођен је 15. марта 1900. године у малом месту Фубине Монферате, код Алесандрије, у Пијемонту (Северна Италија). Са непуних деветнаест година приступа револуционарном покрету у судбоносним данима после првог светског рата када револуционарно врење у Италији достиже свој врхунац. Он је члан Социјалистичке партије Италије али одмах по оснивању КПИ (у јануару 1921). од њеног првог дана, приступа новој револуционарној организацији у којој види бољег гаранта за остварење својих идеала младог социјалисте и комунисте. Лонго је међу првим организаторима италијанске Федерације комунистичке омладине и у њеном руководству. као члан дирекције и секретаријата. налази се непрекидно од 1921. до 1928. Од 1924. до 1926. уреЂивао је и гласило омладинске Федерације „Авангарду“ (1'Ауапеџакфа). У својој двадесет и шестој тодини Лонго постаје члан Централног комитета КПИ а убрзо затим и члан Политбироа. Долазак "фашиста на власт, а нарочито доношење ванредних закона којима су у Италији укинуте и стављене ван закона све партије сем фашистичке, приморале су и Лонга, као и многе други антифашисте; да пређе у илегалност и да настави револуционарну борбу под мното тежим условима. Фашистичка полиција хапси га 1923. и 1924. године.
Све то не умањује његову револуционарну активност која се поред осталот испољава и у организовању илегалног рада КПИ у самој Италији, поред актив-
Странаљ„3.
ности у иностранству међу избеглим антифашистима. У 1983. и 1934. Лонго је представник КП Италије у Извршном комитету Коминтерне у Москви. Одмах потом један је од иницијатора и потписника Џакта о је динству акције који су закључиле Комунистичка пар тија Италије и италијанска Социјалистичка странка, што је у то време било од великог значаја за окупљање и заједничку делатност свих италијанских антифашистичких снага у бор би против Мусолинијевог режима.
,
У августу 1936. Луиђи Лонго хита у Шпанију у по моћ шпанском народу чија је слобода угрожена „генералеском побуном“ коју је сФРранко организовао. Поверен му је задатак од изванредног политичког и војног значаја: организација центара за окупљање и пребацивање добровољаца из иностранства у Шпанију. а затим и формирање интернационалних бригада. Успо мене на тај тешки али славни период Лонго је описао у својој књизи „Интернационалне бригаде“. Када су у почетку републиканци с тешком муком почели да сакупљају оружје. за време његовог првог путовања у Шпанију. у близини Барцелоне. показали су му један „арсенал“ оружја. „Али каквог оружја — сећа се Лонго — ту је било више наоружања погодног за опрему каквог музеја него ли употребљивог за борбу“.
Па ипак, никакве тешкоће нису могле сломити вољу пролетера који су из целог света дошли да помогну штанском народу. Међународне бригаде покривају се бесмртном славом у борбама за Мадрид. у легендарној бици на Гвадалахари и на многим другим местима где се решавала судбина шпанског народа. У формирању тих славних јединица и у њиховим ратним успесима велике су заслуге и значајан допринос тридесетшестотолишњег италијанског комунисте „Гала“, како су у Шпанији зва ли Луиђија Лонга. Званично његово звање је било генерални инспектор Интер бригада. У Шпанији је био рањен у руку.
Када је у крви угушен отпор шпанског народа, и Лонго се са многим антифашистима склонио у Фран цуску где је био интерни-, ран У логор Верне. Француска полиција убрзо га је изручила фашистичким вла стима у Италији. Заточен је у злогласни казамат на острву Вентотене где остаје све до половине 1943. године. Ослобођен је после 25. јула те године. после пада Мусолинијевог режима.
Кратко време Лонго борави у Риму где организује прве оружане групе антифашиста за отпор нацистичким трупама. Убрзо се пребацује у Северну Италију где се распламсава покрет отпора. Лонго постаје главни командант ударних бригада „Гарибалди“ које се по средњој и северној Италији оснивају под руководством с" комуниста. Све антифашисичке снаге У
ту | ЛУИЂИ лОНГО
још неослобођеним краје-
вима уједињују своје напоре у борби за коначно 0слобођење земље. Заједничке акције оружаних формација „Гарибалди“ (комунисти) „Правда и слобода“ (Партија акције), „Матеоти“ (социјалисти), демохришћана и других, обједињује заједничка врховна команда Корпуса добровољаца слободе у којој је Лонго заменик врховног команданта, уствари. фактички командант због пресудне улоге коју су У оружаним акцијама имале бригаде „Гарибалди“. “.
По коначном ослобођењ земље Луиђи Лонго се потпуно посвећује партијском раду као заменик генералног секретара КПИ. Као нај ближи сарадник Палмира Тољатија. Лонго дуги низ година ради на развијању и учвршћавању организација КП у целој земљи. Од некадашњег малобројног ле вог крила Социјалистичке странке. од некадашњих малих. раштрканих илегаљних група, КПИ израста У моћну политичку и национаљну снагу која игра све значајнију улогу у друштве ном животу послератне Италије. Та чврста и монолитна снага одолева нападима и налетима реакције. Италијански комунисти не мало пута су одали признање доприносу који је Луиђи Ланго дао изградњи двомилионске КПИ.
Од 1948. стално је биран у парламент где активно ради У скупштинским комисијама и телима и учествује у дебатама и законским иницијативама.
И поред свег посла И обавеза' Лонго не напушта публицистички рад коме је можда у најранијој младости желео да се посвети. Јошт 1947. објављује у Милану књигу: „Један народ у борби“ у којој је описао покрет отпора 1943 — 1945. на северу Италије. Дело „На путу националног устанка“ публикује 1954. а две године доцније већ по-
менуту књигу „Интернаци-.
оналне бригаде“. Аутор је многих чланака и есеја У партијској штампи. Луиђи Лонго је директор. заједно са Алесандром Натом. двомесечне теоретско-политичке партијске ревије „Марк систичка критика“.
Лонго долази на чело пар тије италијанских комуниста у врло деликатној политичкој ситуацији. У Италији је у току експеримент тзв. левога центра којег противници сопијализма по кушавају да искористе за разбијање јединства итали-+ јанских радних маса и њихових политичких партија. С друге стране. међутим. постаје све очигледније да се суштински проблеми италијанске стварности не могу решавати без учешћа комуниста за које је на про шлогодишњиме парламентар ним изборима гласао сваки четврти талијан. У том светлу пред КПИ се и појављују све сложенији задаци на развијању италијанеског пута У социјализам, пута у чије су темеље уграЂени мисао и дело преминулог Палмира Тољатија.
Вања КРАЉЕВИЋ
Маршил Амер о британској ___птресији на јемен __
Каиро, 26. августа
Маршал Абдел Хаким Амер је изјавио да су британ ске снаге недавно извршиле неколико напада на јеменска села. Уколико се такве агресивне акције наставе, додао је он, Уједињена Арапска Ре публика неће остати неакти вна.
Како јавља Радио Каиро, чију емисију преноси АФП, маршал Амер је говорио у Са ади, пошто је претходно посе тио северни Јемен. Британци су. рекао је он, бомбардо вали село Бајду и то је акт агресије на Јеменску Арапску Републику која је потпи сала уговор с Уједињеном Арапском Републиком. Безбед ност Јемена и безбедост Ује дињене Арапске Републике иста је ствар, нагласио је маршал Амер.
„Ми такође знамо за заве Ру у Протекторату Бахреин — наставио је говорник — и позивамо бахреинскот емира да се врати у породицу гра пске нације и да престане да шаље оружје и саботере у Јемен. У супротном случају, о његовој судбини ће одлучи ти његови саплеменици.
Сумирајући недавне војне операције у северном Јемену први потпредседник Уједиње не Арапске Републике је ре као да јеменске и египатске снаге контролишу границу коју непријатељ не може да повређује некажњено. „Роја листичке банде које су се склониле у Саудијску Араби ју још увек покушавају да продру У Јемен, али наше
снаге лако одбијају њихове нападе. Ми смо одлучили да оситурамо безбедност јеменских граница, без обзира на цену и на последице. Ја пози вам саудијске власти да оне могуће ројалистичким банда ма да користе њихову територију као базу за нападе на јеменске границе и на египат
ске снаге“,
НАЈТЕЖЕ У ПРЕХРАМБЕНОЈ КРИЗИ : У ИНДИЈИ ЈЕ ПРОШЛО ·
Изјава министра Субраманијама
Њу Делхи, 26. августа Најтеже у садашњој прехрамбеној кризи у Индији је прошло — изјавио је министар исхране и пољопривреде Субраманијам. Он је рекао да је било довољно падавина у земљи и да су прехрам бени производи већ почели да пристижу на тржишта. Субраманијам је додао, како јавља Индијска информативна служба, да индекс цена
од маја први пут показује тенденцију пада. До приметног побољшања дошло је иу западном Бенгалу, где је ситу ација око цена и прибављања прехрамбених производа била најтежа. 1
Према речима Субраманија ма, Индија ће имати довољно житарица у следећих че тири до пет година ако се успешно остваре програми по већања производње.
ПЕРОН НАМЕРАВА ДА СЕ ВРАТИ У АРГЕНТИНУ
Буенос Аирес, 26. августа
Бивши председник Аргентине Хуан Перон саопштио је да има намеру де се врати“у земљу. Ројтер јавља да је перонистички лидер у Аргентини Албер то Итурбе изјавио да бивти председник „није узне
мирен“ што постоји надог
за хапшење издат још 1955 године, када је војним уда ром Перон свргнут са вла сти. Итурбе је рекао да
вратку у земљу, „неопозива“, и да ће се бивши пред седник активно укључити 7, политички живот, Он, ме
је Перонова одлука о : | | | |
ђЂутим, није саопштио када ће се Перон вратити из изгнанства. У поруци Перона примљеноју Буенос Амресу ка "же се да он има намеру да помогне „помирењу и уједињењу аргентинског народа “,