Борба, 27. 08. 1964., стр. 4
Страна 4.
САХРАЊЕНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ НИКОЛЕ НОВАЧЕВИЋА |
(Наставак са 1. стране)
поре и жртве, сва искушења и препреке пред којима је стајао револуционарни покрет у нашој земљи. Никола, са којим се данас опраштамо, један је од тих славних бора ца који су на мукотрпном пу ту револуционарног развоја наше Партије остали верни њеним идеалима и успешно одолели свим искушењима и тешкоћама.
Никола је поседовао изван редно поштење, револуциона рну искреност и неизмерну љубав према човеку и другу. Он је био оличење комуниста хуманиста. "Та љубав према човеку била је основа на којој је израстао као револуцио нар и као партијски радник и руководилац.
Када је 1928. године морао напустити своју земљу и, по налогу Партије, прећи на рад у Совјетски Савез, он се као већ образовани марксист са свом енергијом прихватио но вог посла у партијској школи где су се спремали наши истакнути револуционарни ка дрови.
Његове способности, .изванредна енергија и оданост Пар тији ускоро су га довели за члана највишег партијског ру ководства које је тада било у иностранству. Били су то тешки дани за Николу у ко јима је стављена на пробу његова револуционарна _ савест и искуство. Поштено и
. храбро, он је тих дана писао
да му се многи послови у та дашњем руководству не свиђају, али, упркос томе, самопрегорно је извршавао веома деликатне и опасне задатке, повезујући илегалне пунктове наше ослабљене Партије, стално јачајући њену снагу.
Друг Никола деловао је и активно се борио у свим периодима борбе наше Партије за њено идејно, политичко и организационо јединство. Гле дајући у јединству Партије основни услов за успешну бо рбу наше радничке класе, он је увек непомирљиво иступао против фракцијских, секташ ких и појава које су слабиле редове нашег револуционарног покрета,
Никола Ковачевић остаће као светао пример за младе генерације, импонујући својом храброшћу, упорношћу и доследношћу на једном дугом путу на коме је било тешко издржати. Он је један од 0них., великана борбе наших народа који целим својим би ћем, делом и речју инспиришу на нова прегнућа.
Наша Партија и наш народ знали су да цене и поштују
у ви
ХЕРЦЕГ-НОВИ СЕ ТУМНО опростио сд СВОЈИМ – НАЈУТЛЕДНИЈИМ ГРАЂАНИНОМ
На тргу испред дома културе говорио секретар ЦК Савеза комуниста Црне Горе Ђока Пајковић
Херцег-Нови, 26. августа | Херцег-Нови и читава Бока испратили су данас пре подне са великим болом и ту- | том сваг драгог суграђанина и пријатеља Николу Ковачевића, старог члана цк СКЈ, пК СК Црне Горе и носиоца Ордена јунака социјалистичког рада. :
Још од јуче поподне, кад, су посмртни остаци великог борца радничког покрета били изложени у Дому културе, хиљаде Херцегновљана, | трађана Боке и туриста хр-, лиле су према одру најуглед- | нијег грађанина овог лепог приморског града.
На одар Николе Ковачевића положени су многобројни венци међу којима су се налазили венац председника | Републике Јосипа Броза Ти- ' та, венац Централног коми-, тета Савеза комуниста Југославије, затим венци централ них комитета Савеза комуниста свих шест наших република, венци Скупштине Цр"не Горе, Извршног већа Црно Горе, Главног одбора Социјалистичког савеза, Савеза 60раца народноослободилачког рата, градитеља Јадранског аутопута од Колашина до Бијелог Поља и многих друштвених и политичких орга-
низација, радних колектива | "појединаца. : На последње путовање до
родног Нудола, места које је револуцији дало и, легендарног хероја Сутјеске Саву Ковачевића, Херцегновљани, гра ђани Боке и многи домаћи и страни туристи испратили су посмртне остатке друга Старог са сузама и дужним пијететом. Пред одлазак из града у коме је Никола Ковачевић провео последњих неколико година живота, пред њетовим одром у име Централ-
" ног комитета Савеза комуни-
ста Југославије последњу стражу су држали његови саборци и другови Јован Веселинов, Блажо Јовановић, Ђоко Пајковић, Вељко Зековић, Владо Шегрт и Андрија Мугтоша, а у име ЦК Савеза комуниста Црне Горе Веселин Ђурановић, Гојко Гарчевић, Владо Стругар, Мато Петровић, Спасо/ Дракић Лекић. 4 На тргу испред Дома културе од посмртних остатака Николе Ковачевића опростили су се секретар ЦК Савеза комуниста Црне Горе Ђоко Пајковић и секретар Општинског комитета Савеза комуниста Херцег-Новог Никола Мрачевић. Ђоко Пајковић, је тбм приликом рекао: Престало је да куца велико и племенито срце друга Нико ле Ковачевића, врсног револуционара и великог сина наших народа, који је од 74 го дина свог живота 57 проживео као прогресивни политич ки радник, а 44 године као члан и један од најзаслужни
и Ђоко
| тије.
| деја и иницијатива, он је не-
будна комунистичка савест, стваралачки немир, _незадо'вољство постигнутим, тежња
|да се стално иде напред, не'мирење са свим оним што ко- |
дела дугогодишњег револуци онара, јунака социјалистичког рада Николе Ковачевића. Друже Никола. Опраштајући се од тебе у име Централног комитета чи ји си ти био дугогодишњи члан и у име Савеза комуни ста Југославије, желим да ти се захвалим за све што си, борбом и личним примером
учинио за победу великих идеала наше' радничке класе и Партије,
Нека је вечна слава другу Николи Ковачевићу!
Тужном растанку у летендарном Нудолу, који је поред Николе Ковачевића нашој Партији дао и његовог брата — хероја Сутјеске Саву Ковачевића присуствовали су секретар ЦК СК Црне Горе Ђоко Пајковић, председник Уставног осуда _ Југославије Блажо Јовановић, потпредседник Савезног извршног већа Вељко Зековић, председник Скупштине Црне Горе Андрија Мугоша, чланови ЦК СК Југославије Крсто Попивода, Владо Ше грт, Пуниша Перовић и Кр сто Булајић, председник Извршног већа Црне Горе _ Веселин _ Ђурановић, делегати централних комитета Савеза комуниста Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније и Македоније, чланови породице покојног Нико ле Ковачевића и друге лич ности.
На гробницу породице Ко вачевић положени су многобројни венци, међу којима венац председника Републике Јосипа Броза Тита, Централног комитета СКЈ, републичких централ них комитета Савеза комуниста, Скупштине Црне Горе и мнбгих друштвених и политичких – огранизација, радних колектива и појединаца. На крају у име породице Николе Ковачевића присут ним грађанима који су са дубоким болом и пиететом испратили свог вољеног друга Старог, његовим дру говима и високим паРтијским, државним и политичким руководиоцима, топло је захвалио Митар Ковачевић син покојног Николе Ковачевића.
јих припадника наше Пар-
За њега политички рад нија била рутина већ "креативна активност, коју је он обављао са даром, страшћу и маштом. Пун нових замисли, и-
престано био окренут животним питањима наше социјали стичке праксе, са развијеним осећањем и изграђеним навикама за практичност и ефикасност у послу. За њега су били карактеристични увек
и = њена наиван
чи или успорава социјалисти чки развитак.
Друг Никола Ковачевић је припадао категорији људи прекаљених у идејној и поли тичкој борби који су, и поред поодмаклих година, имали снаге да буду савремени У нгчину мишљења, да иду У. корак са временом, да остану
а га духу и динамизму, <е ма азтоле ла их натруни бирократска скрама. Он није хтео да живи од славе, рани-
јих заслуга и стечених при- |.
| знања. До сржи свога бића био је предан стваралаштву, највише је ценио рад и у ње му црпео своје животне радо сти. Његова активност никада није престајала чак ни онда када га је болест повремено везивала за постељу. Сав устремљен на револуционарну акцију и унапређивање со цијалистичке садржине живо та, он није зазирао од такозваних малих послова. Као прави прегалац, он је од днев них, на изглед ситних послова градио веће подухвате.
Друг Никола је био многим нитима свакодневно повезан са људима разних занимања и друштвеног положаја. Имао је изоштрена чула, вели ко срце и разумевање за људе, за њихове проблеме и бриге.
Може се слободно рећи да се друг Никола Стари Ковачевић сасвим одужио својој Партији, своме народу и међународном радничком покре ту. Знаћемо да чувамо трајне вредности које нам је завештао, Његов лик, његово ства ралаштво и његова револуци онарна дела увек ће нам бити пред очима, увек ће бити са нама, на остваривању циљева за које се он несебично и одлучно борио читавог живота.: |
Пошто је војна музика интонирала посмртне маршеве, а хор културно-уметничког друштва „Никола Ђурковић“ из Кетора отпевао револуциснарне песме, тужна коло'на возила упутила се из Херцег-Новог према Грахову и
Нудолу, Б. ВОЈВОДИЋ.
Р. ЂУРАНОВИЋ |
БОРБА
УОЧИ СЕДНИЦА У САВЕЗНОЈ СКУПШТИНИ _
КАТЕГОРИЧКИ ПРОТИВ. „СРЕДЊЕГ имена“ У АИЧНОЈ КАРТИ
Посланици Вида Томшич, Валентина Томље и Миља Кибичич упутили сенретаријату
Фнупштине допуноно образломење свог захтева да се „оредње име“ — ни име
оца, ни име мајне — не уноси у нову личну нарту. — Група посланина добила већи број писама грађана који подржавају њихов став
| | лом, ево делова из | у
Наставак дебате о предлогу закона о личној карти — која је прекинута У јулу због спора око „средњет имена“ — може се очекивати већ на првој седни пи Организационо-политич кор већа која се, мада још није званично заказана, очекује између 15. и 20. сеп тембра. Јуче смо сазналим Савезној скупштини да су подносиоци познатог аманд мана на други члан предло га закона — посланици Ва лентина Томље, Вида Том шич и Митја Рибичич доставили скупштинском се кретаријату допунска обргзложења амандмана са мол бом да се достави послапи цима Савезног и Организационо-политичког већа.
Какво решење за члан 2. закона2
Као што је познато, на седници Савезног и Организационо-политичког већа, која је одржана 9, јула, дебата о предлогу зако на о новој личној карти „запела је“ код члана 2. предлога у коме се, у дру гом ставу, каже:
„У личну карту се" уписује и ме са личним подацима имаоца личне карте, и то; по родично и рођено име, име оца и мајке, дан, месец и го дина рођења; место, општина и социјалистичка република рођења, место пребиналишта и адреса. На личну карту се ставља печат над. лежнот органа, потпис овла шћеног службеника и датум издавања“,
Група посланика која је поднела амандман на овај члан, уз подршку других посланика, успротивила се решењу да се у новој лич ној карти, поред других по датака, уноси и очево име — које се у правном саобраћају "иначе назива „средње име“. Основни мотив њиховог става и предло га лежи у хуманијем при“ ступу према институцији овог личног документа јер, како тврде ови посланици, тиме што се очево име не би наводило приликом изда вања и коришћеиња личне карте формално би се отклонила разлика између грађана рођених у браку и/ грађана — нахочади и усво јених.
Јулска дебата, међутим, |
није дала решење. Била је
прекинута, иако је предла-
там (савезни секретаријат за унутрашње послове) у допунском образложењу предлога закона инсисти-
|рао на аргументима у при-
лог даљег коришћења и у потребе „средњег имена“. Сада, међутим, располаже мо и допунским образложењем амандмана у комс
се, пре свега, истиче да у,ну легитимацију.
пркос решењу Устава — ко ји је у потпуности изједна чио у свим грађанским пра вима ванбрачну децу са де цом рођеном у браку — по стојећа пракса администра ције и управе, а и позитив но законодавство, не признају ову једнакост. Као што се може видети из до пунског образложења, посланици који су поднели имандман категорички су против обавезног коришће ња „средњег имена“ без 06 зира на то да ли ће оно о бухватити само име оца или мајке,
Писмо једног грађанина
Посланици у допунском образложењу кажу да су добили масу писама а на који се прикључују њи ховом мишљењу — и који такође упозоравају да се не ради само о формалној заштити права већ и о бор би против уврежених а по стојећих предрасуда о поро дици и породичним односи ма. Напомиње се, да има још много оних оји чек тенденциозно захтевају да деца рођена изван брачне заједнице треба да носе пе чат „греха“ кроз цео свој живот. У образложењу се, између осталог, цитира и писмо једног грађанина ко је је, по његовом мишљењу, врло карактеристично. Преносимо цитат овог пи: сма из допунског образложења:; |
„Ово вам тицем 3602 тога што сам џи сам ванбрачно дијете. Како се то каже без оца ц у животу сам био извргнут многим тонижењима _ и | затостав љаљилма, а да не говоримо томе што такав факат развија код такове дјеце ком тљекс инфериорности. Ја се „дамас налазим на високој друштвеној функцији, ал, сам морао неколико ту та. да мтајењам место Служ
1 бовања па % документа ке.
Хо се не би сазнало да сом вачбрачно дијете; та пи, са |да кад вам пишем принуђец сам да останем у ато“ памности, мада ни најмање не сумњам у идеалну чистоту валие личности. Ме ђутим, ц многи у Скутишти ни знају за мене и када би сазнала да сам, ванбраман, та б% их чињеница веома ч зненадила, о томе би се са знало им у мом мјесту, на стала би говоркања, чуђења ц сл. а што желим да чизбјегнем“.
А чему служи број у личној карти
У допунском образложе њу посланика детаљно се побијају аргументи за Ууношење очевог имена у лич Уоста-
жења:
— „·.. Лична карта треба да напусти доказивање неких чињеница као што су занимање, брачно стање, народност м друге податке који за нову функцију личне карте нису значајни и који се код људи више или мање често мењају. Основна функција личне кар те проистиче из става 1, члана 1. предлога закона — а то је ДОКАЗИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА ГРАЂАНА... Према миш љењу предлагача амандмана и и представника предлагача за копа (дискусија секретара са= везног за унутрашње послове у скупштини 7. јула 1964, године) лични податак — очево и мајчино име у личној карти — илеревантан је за утврђи вање идентитета, јер су оста ли подаци заједно са фетогра фијом потпуно довољни да се утврди идентитет сваког лица“. ,
— „-... Било је наведено да је потребно унети у личну кар ту очево и мајчино име углав ном због потребе правног про мета на подручју имовинскоправних односа и родбинских односа међу грађанима. У потледу имовинско-правних спо рова треба пре свега узети У обзир чињеницу да ове врсте спорова у пракси наших судо ва немају доминантно место. У СР Словенији расту спорови У области радних односа и соци јалног осигурања (годишњи по раст 1962. 1903. 35 одсто), док спорови у области непокретне и покретне имовине опадају (опадање 1962 — 1963. за 18 одсто). Ово јасно указује на чињеницу да грађани све више афирмишу она права која им припадају из њиховог личног рада...“
— „Напуштање очевог и мај чинот имена у личној карти проузроковало би, према миш“ љењу предлагтача закона, теш коће у војној еведенцији, нарочито приликом регрутације, мобилизације и регулисања војне обавезе. Чињеница једа војна евиденција мора постоја ти. Специјална књижица за војна лица у смислу члана 4. предлога закона, јединични и матични картони, као и регруг на картотека омогућавају пре цизнију евиденцију војних и војно обавезних лица. За прецизније опредељивање лица са истим презименом и именом био би број личне карте тачнији јер се он никад не понав ља, док се средње име чешће
понавља...“
=
о» »
Према свему, став посла ника који су предложили амандман _ није промењен. Напротив се још енергичније захтева да „средње имз“ не буде податак који се обавезно уноси у личну карту. Иако нам недостају предлози за евентуална но ва решења који би дошли од предлагача — а раније су најављени — већ је и о" во довољно да се може оче живати поново жива полемика и у наставку прекину те дебате о новој личној карти.
Сл. КРСТАНОВИЋ
»Амфитеатар « на · Вардару
Посматран из даљите' град даје слику великог амфитеатра на обали реке. Са једне ц друге стране Вардара куће па и чи-
таве улице дижу се степен
Кроз сами центар пролази модеран аутотут Скопје — Гевгелија који у вечерњим, часовима постаје шеталмлцте.
Титов Велес, велики саобраћајни центар средње Македоније налази се у крају
познатом то раном воћу ч
град подигнут је на уласку у Велешку
положаја.
асто уз брдо.
поврћу. Сам
клисуру, на месту где се некада налазило
Четвртак, 27. август 1964
насеље познато по неосвојивост због свог
На 28. километру од Титова: Велеса налазе се ископине античког града Стобма, . Интересантни су остаци римског тозори“ шта, још из трећег века, сазиданог од мермера, које је служило тч за гладијаторске борбе. Могу се видети и остаци градског купатила, једне чесме т још, споменика древне прошлости. (Снимио: М. Неготинац)
неколико
ПИГЛАНА КОЈЕ СЕ СВИ ОДРИЧУ
«
„лиштица, августа
Изградња циглане у Гра бовој Драги, првог индустријскот објекта у лишти | чкој општини, обрадовала је све људе. Од циглане се много очекивало, Она је требало да запосли преко 100 људи и да знатно повећа бруто-продукт, што за једну општину „као што | је Лиштица, није била мала ствар. Међутим, проблеми који су се појавили касније, у току изградње, почели су да зачуђују сва ког помало, а општину Ли штицу највише. Ево неколико података о томе ка ко је текла изградња овог | објекта. 2
ројева неон ниво!
глане је израђен марта | 1959. године са предвиђеном вредношћу објекта од 201,337.000 динара. Допуну инвестиционог програма из вршио је инвеститор „Про јектант“ Мостар у јуну 1961. године и по том реви-
дираном програму вредност инвестиција износи 366.523.000 _ динара. Сред-
ства су била обезбеђена из кредита. Међутим, ни тако ревидиран _ програм — није био реалан,и само до краја 1963. године у овај 06јект је уложено преко пола милијарде динара. То прекорачење „ревидираног пропрама“ финансирано је из разноразних извора (оп штина Лиштица и Мостар из својих фондова и неке привредне организације).
У току изградње објект
је променио два инвестито ра. "У И поред свега тога још »"тије довршен, иако је: требало да буде пуштен у погон: 1. јуна 1960. године.
После толико година и толико измена инвестицио ног програма сада се више не зна ко је инвеститор али би инвеститору по најновијим предвиђањима би
ОМЛАДИНА ГРАДИ ПУТ ШАР — ПОЉАНА
Тутин, августа
Отштински комитет Савеза омладине! и шумско-индустријско предузеће „Јелак“ из Тутина организовали су локалну акцију За изградњу пута Ибар — Пољана према Косову и Метохији, Средстава за изградњу овог пута у износу од 80 милиона динара доделио је републички фонд за неразвијена подручја. Шум ско-индустријско _ предузеће „Јелак“ обезбедило је смеш-
тај, исхрану, алат и одећу, а Општински комитет Савеза омладине формирао је бригаду од 120 омладинаца из редова радничке, средњошколске и сеоске омладине.
Ова омладинска акција почела је пре два дана, и трајаће месец дана, Изградњом овог пута Тутин ће бити повезан са Истоком.
И. ГРАХОВАЦ
Како је један пројект „прогутао“ више од пола милијарди и тек при крају се показао као промашај
ло потребно још око 70 милиона динара да би се циглана коначно довршила.
Да би ствар била још за гонетнија испоставило се да ни глина није добра. По ставило се питање да ли се уопште исплати даље улагати у такав објект. Да
нас свако бежи од њега. Не
ће нико да га прими, јер је оптерећен разним обаве-
Д. ГАЛИЋ
'зама.
ЗАДАР. — Председник Извршног већа Хрватске Мика Шпиљак боравио је јучеу
Задру. После разговора у Отг“
скупштини, Шпиљак је обишао градилиште теретне луке, фабрику „Оточанка“ и угоститељске објекте на купалишту Борик. Г. СТИЦИЋ
СКОПЈЕ. У Скопје је јуче допутовао бискуп Метадистичке цркве нордијских зе маља са седиштем у Штокхол му г. Уд Хаген. У току преподнева он је разгледао град и посетио председника Град-
штинској
ске скупштине Благоја Попо-
ва и митрополита македонског Епископа охридског господина Доситеја.
СКОПЈЕ. Градске скупштине
Председник Благоја
Попов примио је јуче експер- · та Уједињених нација Адол- ·
фа Циборовског, главног архитекту Варшаве, који је од стране Специјалног фонда Уједињених нација – наимено“
Бан за шефа пројекта урба“ |
нистичког плана Скопја.
инд"
Стане Кавчич
А ВЕЋУ
Изгледа да смо још сви заједно превише оптерећени политичким субјективизмом. У време непосредних револуционарних борби мо рали смо често на брзину доносити одлуке, пресећи ствар. У интересу револуци онарне акције је било да по јединац или ужи круг људи ауторитативно решава ствари. Али, у садашњим приликама претерани поли тички субјективизам спута ва даљи развој демократских односа у Савезу кому ниста и пасивизира многе чланове, И даље имамо посла са најразноврснијим приближним оценама: радо дајемо политичке изјаве и оцене о догађајима и о поје динцима на основу једностраних информација и чак на основу тренутних распо ложења. Под ауторитетом Савеза комуниста протурају се разни лично обојени планови, интереси и ставови. Није баш ретко да се прокријумчаре најразноврснији предлози, одлуке и решења, нарочито у комуни и у радним организацијама, уз позивање на разна мишљења другова одозго или на прилично самовољно одабране цитате наших водећих политичких лично сти, Ако друштвени разви так иде у том правцу да ра дни људи све више постају субјект друштвених збивања, а тај развитак такоми иде, док Савез комуниста све више постаје само иде-
4
ЛЕМОКРАТИЗАЦИЈУ У СКЈ
олошко-политичка снага,он да више није на месту политички субјективизам на основу којег онда појединци, организације или руководства Савеза комуниста измишљају и планирају ра зне конктретне акције за које би Савез комуниста као целина био дужан да својим ауторитетом мобили ште радне масе. Још увек је превише политичког субјек тивизма који не анализира стварно расположење маса, који не ствара услове за то да што више дођу до из ражаја стваралачке онљпге радног човека, већ наступ са својим личним жељама и расположењима. А свуда тде је то тако овакви комунисти сами доказују да се не разликују, односно не уз дижу над осталим масама по томе да боље познају друш твена збивања. Зло и опасност су управо у томе што огромни ауторитет Савеза комуниста као целине омогућава да поједини комуни сти занемарују изучавање садашњих проблема, И због тога, уместо интереса крета ња, напретка и радних ма са виде само интересе поје динаца, групација, форума. А на тој основи се онда и одвија рад који независно од свега, независно; па чак и у сугротно речима, жели ту пракси такве односе у ко јима би људи били објект социјалистичке изградње,а комунисти друштвени арби тар или једини свесни но-
силац социјалистичке поли тике. Због тога ће се савре мена политичка личност ко муниста морати што више да уздигне над својим личним расположењима и осећањима; мораће да буде
што објективнија и што ма 'стичко-демократско,
ње субјективна. То је утолико важније што је после дњих година дошло до веома снажне акумулације де мократских погледа на социјалистичке идеје и циље ве. А комунисти треба да размишљају о томе како да што више ослободе ову аку мулацију свега што је спутава да би се што више афирмисала. Претерани суб јективизам комуниста делу је управо супротно: напросто блокира овај фонд дру штвених снага и уместо ње
„та пружа своје, и у најбо-
љем примеру прилично ограничене снаге. |
За степен демократских односа у Савезу комуниста важно је не само какав је однос појединца према организацији већ и какав је однос организације према појединцу. Мислим да би у том погледу требало много више поштовати однос према личности. Ако је стаљинс ка етапа створила и подигла „култ личности“ до пиједестала свемогућег бирократи зма и ако се тај бирократски бог сада срушио, то још не значи да под његовим ру шевинама треба да се нађе покопана и личност човека, значај стваралачке, де-
мократске, хумане и култу рне комунистичке – личности. Проблем је управо у томе да заправо треба исто времено и разбијати бирократски кул личности и гра дити и изградити социјалихума- но третирање слободног чо века, било комунисте било некомунисте. Са даљим демократизовањем Савеза ко муниста неминовно је повезан задатак да негујемо од нос према личности који ће се развити на основу самоуп рављања, непосредне демократизације, и то зато да се на тој основи што више омогући слободно размишљање, изношење ставова и запажања и да што више подстичемо такву личност у њеним стваралачким ини цијативама, А све то не бисмо могли постићи ако би наш однос био нетрпељив и нехуман, нарочито према свима онима, а таквих је из дана у дан све више, који мисле сопственом главом и који имају и критичан однос према нашој стварности. Слободну и стваралачку личност такође не бисмо развијали, уколико бисмо преоштро, негативно и нервозно оцењивали активни рад оних комуниста који ни су у.свему у праву, који чи не и грешке, али који лобронамерно покрећу питања и дају предлоге. А чак и међу комунистима влада мишљење да је боље бити пасиван и ћутати, јер се на
" дивидуални
водно, тако нећеш никоме замерити и живећеш без ве ликих тешкоћа.
Даљим демократизовањем односа у Савезу комуниста треба, поред осталог, постићи и то да ће више непријатности бити за онога који пасивно следи и ћу ти и не ради ништа него за онога који размишља исак тивно се ангажује, макар при томе понекад и погрешгио. Сем званичне, да тако ка жем, ротацију би требало увести и у Савезу комуниста, и то не као акт казне или политичке проблемати чности већ као метод рада, као један од фактора демо кратских односа, тј. да они кадрови који не задовољавају у извршавању својих задатака, оду са својих рад них места. Сада је потребно више но икад разграничити колективну и индивидуалну одговорност. Тврдити да смо сви ми, комунисти зато што хоћемо једно те'исто за све и одговорни значи, ако ништа друго, омогућавати да се различито схватају и различито извршавају конкретне дужности и обавезе, А како су могућности за ин ; стваралачки рад шире, већа је и индиви дуална одговорност. Дакле, било би нормалнд (а не издајство социјализма) ако би свако вратио мандат поверења које му је било искаказано, уколико пракса и конкретни резултати његовог рада покажу да овај или онај његов став није био правилан, односно да-су његова политика и његов рад дуже време били непра вилни. Знам да је овај аспект још веће демократиза ције лакше поставити у на
челу него остварити у прак |
си. Наиме, догађа се и то да
комунисти који највише ра
де, који се највише боре И
који су зато и највише из- |
ложени различитим 'крити“
кама — чине и највише гре _
шака. Догађа се и то да се
најчешће нађу у положају |
да морају кориговати своје ставове управо они комуни
сти и кадрови који најви-
шее јавно наступају, који су довољно смели да изнесу своје мишљење о новим зби вањима и који смело траже путеве даљег развитка.
поред њих су и други који мудро ћуте, који не воле баш да јавно наступају У који се обично јаве тек он да кад је очигледно да ства
ри не иду како треба. Итако
вим комунистима који муд“
рим Ћутањем чувају св0ј.
ауторитет требало би наћи и одредити место у ротације и у оцењивању њи
ховог истинског доприноса |
даљем развоју нашег друш-
тва. Требаће, вероватно, Д9_
ста времена док у пракси створимо не само. писане
већ и неписане норме пона_
шања, оцењивања, повере“ ња или неповерења према раду сваког појединог кому нисте, нарочито оних који
су на водећим положајима. |
У свему томе било је и би-
. 1
ће још много грешака, јед-_
ностраности. претеривањеу
овом или оном правцу, а У“
пак мислим да је већ вре“
ме да и у том погледу 867.
што смелије него досад Ре“
звијемо одговарајућа Ст
тања, праксу и односе у везу комуниста.
(Крај)
(Б Овај чланак у одломциме ренели смо из после
ег бро“ ја словеначког часописа „тео“ рија ин пракса“, У